Autor: Vanja Đurić
Kada se na narednim skupštinskim zasedanjima u poslaničkim klupa nađu Kristina Meneši (LSV), kustoskinja u Muzeju Vojvodine i odbornica u Skupštini grada Novog Sada, te – sama nam je to potvrdila – Dragana Milošević (SNS), violinistkinja, ništa se značajno neče promeniti u brojnosti poslanica – i dalje će biti manjina: biće ih ukupno 22, što je manje od 20 posto od ukupnog broja narodnih predstavnika u Skupštini Vojvodine. ( U Skupštini Srbije trenutno ih je 81 ili 32 posto.)
Ako odbacimo stereotip da žene neće da se bave politikom i da je izbegavaju jer su u tome manje uspešne od muškaraca, dva su konkretna razloga zbog kojih ima malo poslanica u parlamentu. Za njih su, u stvari, pogubni kombinovani izborni sistem koji se primenjuje u Vojvodini i kvota propisana za proporcionalnu izbornu listu (član 56.) koja ne garantuje da će u parlamentu biti najmanje 30% poslanica, već samo da će svaki treći kandidat na listi biti kandidatkinja.
Rešenje bi mogle biti neke od mera afirmativne akcije (u narodu poznato kao pozitivna diskriminacija) smatra zamenica šefa poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević.
„Na primer, stranke mogu da se stimulišu (većom količinom novca dobijenog za izborne radnje) da kandiduju više žena na većinskim izborima, ili sankcionišu (plaćaju kazne, ili ne mogu da predaju listu), ukoliko ne kandiduju dovoljno žena, ističe poslanica Sedlarević. Postoji još jedan način koji se koristi kao tzv. ‘mera afirmativne akcije’, a to su izborne jedinice u kojima mogu da se kandiduju samo žene. S obzirom na to da je ova mera diskutabilna i, po mnogima, diskriminiše muškarce iz tih izbornih jedinica jer su onemogućeni da koriste svoje pasivno izborno pravo (da budu birani), pobornica sam prva dva rešenja, ili stimulisanja ili sankcionisanja stranaka koje hoće da učestvuju na izborima.“
Moć i uticaj su, nažalost, još uvek pojmovi u muškom rodu. (Maja Sedlarević)
Malobrojnost u poslaničkim klupama ne može rezultirati ni značajnom zastupljenošću žena u radnim telima Skupštine (odborima, na primer), ali im poslaničke grupe mogu dati priliku da šefuju pojedinim odborima. Pa da vidimo koliko su voljni: od ukupno 20 odbora, poslanice su na čelu svega četiri. Pričamo o onima koji se tiču obrazovanja, nauke, kulture, demografske politike, evropskih integracija i međuregionalne saradnje i, guess what – ravnopravnosti polova. U našem društvu, reklo bi se, oblasti tipične da se za njih interesuju uglavnom žene. Može se tumačiti kao stereotip duboko usađen u naš kulturni kod, ali, s druge strane, Poslovnik kaže da svaki poslanik/poslanica može biti u najviše tri odbora i na poslaničkim grupama je kako će ih rasporediti.
Poslanica Sedlarević, koja je i predsednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju (drugi mandat u toku) kaže da ne postoji mera afirmativne akcije kojom je ženama garantovano učešće ili rukovođenje radnim telima.
„Moć i uticaj su, nažalost, još uvek pojmovi u muškom rodu – iako gramatički nije u potpunosti tako – i njemu i pripadaju. Tako je i u Skupštini AP Vojvodine. Kada bude drugačije, znaću da smo uspele da se izborimo za ozbiljniji napredak, veću moć i značajniji uticaj. Veća zastupljenost žena samo je prvi korak ka tome. Što smo brojnije i šanse nam se povećavaju. Višestranačka Skupština AP Vojvodine nikada u svojoj istoriji na čelu nije imala predsednicu. I o tome treba razmišljati. I postaviti kao cilj, zašto da ne?“
A dok se ne pojavi kandidatkinja za predsednicu, u pokrajinskom parlamentu se radi na formiranju neformalne poslaničke ženske grupe. Nastala je na inicijativu Odbora za ravnopravnost polova, OEBSa i partnerskih nevladinih organizacija, a po uzoru na model koji postoji u republičkoj Skupštini. U skupštinskim krugovima ova grupa je nazvana ‘Ženska politička mreža Skupštine AP Vojvodine’, otkriva nam poslanica Sedlarević.
Svaka poslanica može da se izjasni da li će u tome biti aktivna ili ne, a teme i ciljevi oko kojih će se okupljati tek bi trebalo da budu definisani.
