Vojvodjanska.rs

Ознака: Pokrajinski izbori 2016

  • Izbor nove Pokrajinske vlade: pet stvari koje znamo do sada

    Izbor nove Pokrajinske vlade: pet stvari koje znamo do sada

    Iako je budući vojvođanski premijer Igor Mirović u medijima najavio da će njegov kabinet biti izabran „u ponedeljak, 20. juna“, za danas je zvanično sazvana samo sednica koja tradicionalno priprema teren za izbor nove vlade.

    Do sada je praksa bila da u danu kada se bira Pokrajinska vlada (nekad Izvršno veće) Skupština Vojvodine održava (najmanje) dve sednice: na prvoj bi bila izmenjena odluka o Pokrajinskoj upravi (arhitetekura buduće vlade), dok bi se na drugoj glasalo o sastavu nove vlade.

    Poslanici su, međutim, do sada dobili poziv samo za 2. sednicu novog saziva i na njoj je, uz izbor predsednika i članova 18 skupštinskih odbora, predviđena još samo izmena Pokrajinske skupštinske odluke o pokrajinskoj upravi. Uz zvaničnu najavu te sednice, stoji i nesvakidašnja napomena:

    Ukoliko se ispune svi formalno-pravni uslovi, po završetku druge sednice biće sazvana i treća sednica Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine na kojoj će se birati Pokrajinska vlada.

    Da li će, osim što će biti sazvana, sednica danas biti i održana, iz same zvanične najave – za razliku od one medijske – nije jasno. Pre četiri godine, recimo, obe sednice sazvane su u paketu. Blok sednice su i u drugim prilikama sazivane na taj način.

    Šta do sada znamo o budućoj Pokrajinskoj vladi, prvoj od 2000. na čijem čelu neće biti odličnik DS?

    mirovicPosle 24 godine šef izvršne vlasti u Vojvodini prvi put neće biti kandidat ni SPS ni DS


    1.     U Pokrajinskoj vladi sedeće predstavnici SNS, SVM, SPS, Pokreta socijalista i Socijaldemokratske partije Srbije. Praktično, okosnicu nove vlade ponovo će činiti trijumvirat, ovaj put u kombinaciji SNS-SVM-SPS (PS i SDSP su članice koalicije koju je na izborima predvodio SNS). Izbor vlade trebalo bi, dakle, da podrži najmanje 81 poslanik (tačno 2/3 većina), uključujući trojicu poslanika iz Jedinstvene Srbije koje, uprkos predizbornoj koaliciji, SPS do danas nije uključio u svoj poslanički klub.

    2. Vlada će imati 12 sekretarijata, jedan više nego odlazeća Pajtićeva vlada. Osam će voditi kadrovi koje će predložiti SNS, a po jedan predstavnici SVM, SPS, PS i SDPS. U nižim ešalonima administracije sasvim je moguće da će se naći i predstavnici nekih drugih stranaka.

    3. Nova arhitektura pokrajinske uprave podrazumeva osnivanje novog sekretarijata (za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova) i preimenovanje postojećih osam (nazive zadržavaju sekretarijati za finansije, sport i omladinu, poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, te za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice). Promena naziva povlači i drugačiji opseg nadležnosti sekretarijata.

    [gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/06/izmena-pso-o-pok-upravi-_lektorisano-1706.pdf“]

    Predlog PSO o izmenama i dopunama PSO o pokrajinskoj upravi

    4. Sam Mirović je proteklih dana otkrio imena svega nekolicine budućih saradnika. Tako će Sekretarijat za zdravstvo voditi docent doktor Zoran Gojković (sa Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju KCV), na čelu Sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačke delatnosti biće Zoran Milošević, dosadašnji zamenik predsednika Saveta Univerziteta u Novom Sadu, dok će bivši odbojkaški reprezentativac Vladimir Batez biti pokrajinski sekretar za sport i omladinu. Profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu Miroslav Štatkić biće sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo vodiće Vuk Radojević, dosadašnji predsednik Opštine Bečej. Mihalj Njilaš iz SVM, potvrđeno nam je u toj stranci, ostaće na čelu sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice. Nezvanično, Ognjen Bjelić, nekadašnji savetnik Igora Mirovića dok je ovaj bio ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, vodiće sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu; Predrag Vuletić (Pokret socijalista), trenutno zaposlen na Carini, trebalo bi da bude na čelu sekretarijata za socijalnu politiku, dok bi SPS u vladi trebalo da predstavlja sekretar PO SPS Ivan Đoković – na čelu sekretarijata za privredu i turizam. Poslanik SNS Vladimir Galić pominje se kao novi sekretar za urbanizam i zašitu životne sredine. Izvesno je da će sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj voditi kandidat Socijaldemokratske partije Srbije. U SNS nisu želeli ni da potvrde ni da demantuju ova nezvanična saznanja Vojvođanske. Imajući u vidu kako su sastavljane prethodne dve pokrajinske vlade, sasvim je moguće da će definitivan sastav ove buduće biti poznat – tek uoči njenog izbora.

    5. Nova vlada imaće najmanje jednog člana više nego prethodna – predsednika vlade i 12 pokrajinskih sekretara. Mirović je juče bivšeg potpredsednika Skupštine Vojvodine Đorđa Milićevića označio kao svog budućeg zamenika, ali nije naveo da li će uz tu funkciju voditi i neki resor (finansije?).  Ono što, ipak, posebno upada u oči jeste da će ovo –  ukoliko se ove kadrovske kombinatorike pokažu tačnim – biti prva izvršna vlast AP Vojvodine od 1992. bez ijedne pokrajinske sekretarke! (EDIT: Ipak nije, budući da je resor finansija pripao Smiljki Jovanović.)

  • Obrisi Osmog saziva: Gužva za predsedavajućim stolom

    Obrisi Osmog saziva: Gužva za predsedavajućim stolom

    Novi, Osmi saziv Skupštine AP Vojvodine imaće rekordnih sedmoro potpredsednika – za jednog više nego u prethodna dva saziva. Na ovonedeljnim konsultacijama predstavnika izbornih lista sa Srpskom naprednom strankom očito se sledio princip iz ranijih saziva: svaka poslanička grupa – osim, dakako, one koja daje predsednika (SVM) – daće po jednog potpredsednika, dok će najveća (u ovom slučaju SNS, sa 63 osvojena mandata na izborima 24. aprila) dobiti ekstra mesto. Dakle, novi saziv Skupštine trebalo bi da ima po jednog potpredsednika iz SPS, SRS, DS, LSV i DJB, dok će SNS imati dvoje.

    Prema Poslovniku Skupštine, „prilikom svakog konstituisanja Skupština utvrđuje broj potpredsednika, na predlog predsednika“(čl. 22).

    IMG_6319

    Drugi put „prvi među jednakima“ (foto: vojvodjanska.rs)

    Od konstituisanja Osmog saziva, koje je zakazano za četvtak, 2. jun, lider SVM Ištvan Pastor poneće titulu „novi-stari predsednik Skupštine“: u skoro četvrt veka dugoj istoriji višestranačke vojvođanske skupštine ovo će biti prvi put da je jedan njen predsednik reizabran na tu funkciju. Trećim – uzgred, uzastopnim – mandatom na mestu „prvog među jednakima“ SVM se u toj kategoriji izjednačio sa sa SPS.

    S ozbirom na njegov gabarit, za predsedavajućim bi stolom moglo da bude prilično tesno – ukoliko bi, naravno, za njim sedeo pun sastav budućeg vrha Skupštine. Zvuči otuda smisleno ideja da bude preložen „rotirajući model“ – da pojedini potpredsednici deo sednice odsede u skamijama sa svojim stanačkim kolegama.

    Kako god, sigurno je da će pored Pastora sve vreme sedeti generalni sekretar Skupštine – prema informacijama iz SNS, to će biti Nikola Banjac, diplomirani pravnik iz Novog Sada, inače predstavnik SNS u Pokrajinskoj izbornoj komisiji. (Hint za istraživački nastrojene medije: ima veze sa „Državnim poslom“!) Generalnog sekretara predlaže predsednik Skupštine.

    Kandidate za predsednika, odnosno potpredsednike može da predloži najmanje 20 poslanika; za izbor predsednika, odnosno svakog potpredsednika potrebna je većina od ukupnog broja poslanika u Skupštini (najmanje 61). Uz verifikaciju mandata poslanika i formiranje poslaničkih grupa, izbor predsednika i potpredsednika, te imenovanje generalnog sekretara obeležja su rituala svake konstitutivne sednice; tako će biti i u ovaj četvrtak.

    Iz SNS nam je potvrđeno da je ta stranka za dva potpredsednička mesta kandidovala Damira Zobenicu i Snežanu Sedlar.

    Srpska radikalna stranka, potvrđeno je Vojvođanskoj u toj stranci, kandidovala je za potpredsednicu Smiljanu Glamočanin Varga. Demokrate za predsedavajući sto šalju Miroslava Vasina, šefa Pokrajinskog odbora te stranke.

    Kandidat za potpredsednika Skupštine iz redova poslaniče grupe „Dosta je bilo“ je Ivan Stijepović.

    Dušan Jakovljev najverovatnije će biti ponovo kandidat za potpredsednika Skupštine iz redova Lige socijaldemokrata Vojvodine, dok kandidat poslaničke grupe SPS-JS-PPS još nije poznat. Nezvanično, koplja se lome između dosadašnje potpredsednice Skupštine Branislave Belić (na tom mestu je tek 11 godina i jedan dan!) i Radoslava Strikovića, potpredsednika vojvođanskog odbora SPS.

    U Skupštini će, rekosmo, biti formirano sedam poslaničkih grupa i uglavnom je  poznato ko će ih voditi. Milenko Jovanov, taze izabrani potpredsednik SNS, vodiće poslaničku grupu te stranke. Radikale će predvoditi doskorašnji šef odborničke grupe te stranke u novosadskoj skupštini, Đurađ Jakšić. Njegov zamenik biće Milan Ćuk, dosadašnji potpredsednik Skupštine Vojvodine.

    Borislav Novaković ostaje šef poslaničke grupe Demokratske stranke, dok će ligaške poslanike, posle pauze od godinu i po dana, ponovo voditi Branislav Bogaroški. Novu političku snagu u vojvođanskoj skupštini, Dosta je bilo, vodiće Svetlana Kozić, dok će poslanici SVM takođe imati šeficu – Lenku Erdelj (ali, sva je prilika, samo privremeno). U SPS tvrde da još nisu odlučili o šefu poslaničke grupa, ali, navodno, velike su šanse da na tom mestu ostane Pavle Budakov.

    Dva poslanika s liste „Mađarski pokret za autonomiju“, Tamaš Korhec i Aron Čonka, kako je rečeno Vojvođanskoj, još nisu doneli odluku o tome da li će se priključiti nekoj poslaničkoj grupi. (EDIT: Čonka je u mejlu Vojvođanskoj naveo da se Korhec i on neće priključiti nekoj od poslaničkih grupa i da „ne vidi mogućnost“ da se to može promeniti do konstitutivne sednice.)

    Jedina poslanica liste Zelena stranka, Branislava Jeftić delovaće u okviru poslaničke grupe LSV.

    Za sada je izvesno da će na konstitutivnoj sednici biti formiran samo jedan ali zato najvažniji skupštinski odbor – za Administrativna i mandantna pitanja. Razgovori o sastavu drugih odbora, zajedno sa onim o strukturi nove Pokrajinske vlade, čije se formiranje očekuje do 14. juna, biće nastavljeni u petak.

    Jedno od tehničkih pitanja koja se tradicionalno pokreću uoči konstituisanja novog skupštinskog saziva  jeste i – raspored sedenja. Na minulim konsultacijama, kako saznaje Vojvođanska, radikali su izložili svoj predlog, ali o tome, za sada, još nije doneta konačna odluka.

    Prema predlogu SRS, centralni deo skamija u Velikoj skupštinskoj sali zauzeli bi poslanici stožerne stranke (SNS) buduće Pokrajinske vlade. Tako nalaže tradicija ali i logika: mesta u prvom redu, preko puta predsedavajućeg stola, rezervisana su za članove Pokrajinske vlade.

    SPS, LSV i SVM, prema tom predlogu, zadržali bi svoja mesta (levi red, ako se gleda od predsedavajućeg stola). Radikali bi sedeli u vrhu desnog reda (tamo gde su do juče sedeli, hm, naprednjaci), iza njih bi, shodno izbornim rezultatima, sedele demokrate, a iza demokrata – Dosta je bilo.

     

    Osmi saziv, raspored sedenja

    Raspored sedenja u Osmom sazivu, prema predlogu SRS (foto: autonomija.info)

     

  • #Pokrajina2016: Konačni rezultati [INFOGRAFIK]

    #Pokrajina2016: Konačni rezultati [INFOGRAFIK]

    Jedanaest dana nakon održanih izbora Pokrajinska izborna komisija predstavila je na današnjem preseru konačne rezultate izbora za poslanike u Skupštinu AP Vojvodine. Ti rezulati zvanično su juče objavljeni.

    Prvi put u istoriji pokrajinski izbori prošli su bez ponavljanja glasanja (upravo zbog toga se lista „Vojvođanska tolerancija“ žalila Upravnom sudu), sa tek nekoliko prigovora (na račun PIK-a bilo je daleko više gunđanja pre izbora, no od izbornog dana niko ih nije ometao u radu).

    Kao rezultat, mandate je osvojilo 9 od 15 prijavljenih lista.

     

    PIK

    Najviše glasova na pokrajinskim izborima osvojila je lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ 428.452 glasa (44,48%) i u novom, Osmom sazivu Skupštine Vojvodine imaće 63 poslanika, lista koju je predvodio SPS 85.311 glasova ili 8,86% (12 mandata), lista SRS 73.742 ili 7,66% (10 mandata), lista koju je predvodio DS 69.740 ili 7,24% (10 mandata), lista LSV 61.979 ili 6,43% (9 mandata), lista Dosta je bilo 53.317 ili 5,54% (7 mandata).

    Među devet lista koje su osvojile mandate nalaze se i tri koje su na izborima imale status stranke/koalicije nacionalne manjine, odnosno za njih nije važio cenzus od 5% osvojenih glasova za ulazak u Našu skupštinu. Lista SVM osvojila je 47.034 glasa (6 mandata), lista „Mađarski pokret za autonomiju“ 16.452 glasa (dva mandata) i lista Zelena stranka 10.970 glasova (jedan mandat).

    PIK je na današnjoj sednici dodelio sve mandate kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog na listi. Ovakav sastav skupštine, sasvim sigurno, pretrpeće izmene do konstitutivne sednice novog saziva, za koju je aktuelni (i verovatno budući) predsednik Skupštine Vojvodine, Ištvan Pastor rekao da će biti održana „uskoro“. Rok za konstituisanje je, inače, „najkasnije 30 dana od dana proglašenja  konačnih rezultata izbora“ (čl. 33 Statuta APV); dakle – do 4. juna.

    Šest lista koje nisu osvojile mandate dobile su ukupno 88.820 glasova (9,22%). Lista Dveri-DSS osvojila je 31.218 glasova ili 3,24%; lista „Savez za bolju Vojvodinu (SDS-LDP) 26.800 ili 2,78%; lista NP Dinara-Drina-Dunav 15.285 glasova ili 1,59%.

    Lista „Srpko ruski pokret-Aleksandar Đurđev“ osvojila je 5.574 glasa ili 0,58%; lista „Za slobodnu Srbiju-Zavetnici-Milica Đurđević“ okruglo 5.000 glasova ili 0,52%, dok je lista „Vojvođanska tolerancija“ osvojila je 4.943 glasa ili 0,51%.

    Prema podacima PIK-a, od ukupno 1,729.376 upisanih birača, na 1785 biračkih mesta glasalo je 963.208 birača (55,70%), uz 2,77% nevažečih listića.

     

  • Kampanja za pokrajinske izbore trajaće kratko. Ali neće biti najkraća u istoriji.

    Kampanja za pokrajinske izbore trajaće kratko. Ali neće biti najkraća u istoriji.

    Računajte do mile volje dane između dva datuma, ali sutra ćemo zvanično biti na 90 dana do 22. juna.

    Zato će sutra u podne, držeći se Statuta APV, predsednik Skupštine Ištvan Pastor potpisati Odluku o raspisivanju izbora za poslanike u Skupštinu AP Vojvodine. Vojvođanski Statut, naime, kaže da se redovni izbori raspisuju 90 dana pre isteka mandata Skupštine (čl. 33).

    Izbore za Osmi saziv predsednik vojvođanske skupštine zakazaće – to se, aman, već mesecima zna – za 24. april. Vojvođanska izborna odluka iz 2014. predviđa da „od dana raspisivanja do dana održavanja izbora  ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana“ (čl. 9), što će reći da se Pastor opredelio za donju varijantu: od njegovog potpisa do izbornog dana proteći će čitava …33 dana? Ili je to, možda, 32?

    Pitanje o dužini kampanje zavisi prvo od tumačenja pojma, a onda, sledstveno tome,  i od matematike. Ako su vam dragi propisi, u njima ne piše decidirano kada kampanja počinje ali zato piše da su 48 sati pre izbora zabranjeni izborna propaganda putem sredstava javnog opštenja i javnih skupova i procena rezultata izbora i da zabrana traje sve do zatvaranja biračkih mesta; piše to i u Zakonu o izboru narodnih poslanika i u PSO o izboru poslanika u Skupštinu APV. Iskusni političari bi dodali da se kao početak kampanje obično uzima donošenje akta o raspisivanja izbora.

    Regulatorno telo za elektronske medije (REM), međutim, ima drugačiju definiciju: u njihovom Pravilniku o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje (da, tako se zove akt!), stoji da predizborna kampanja počinje objavljivanjem akta o raspisivanju izbora u službenom glasilu i traje do otvaranja biračkih mesta (čl. 2). Deluje kao da REM uvažava realnost u kojoj, znamo to, 48 sati pre izbora samo zvanično prestaju sve predizborne aktivnosti…

    Postoji i škola mišljenja po kojoj start kampanje ozvaničava datum od kog počinju da teku izborne radnje. Prema saznanjima Vojvođanske, u odluci koju će sutra potpisati Pastor stoji da izborne radnje počinju da teku od 22. marta – štaviše, već u 13 časova, kako nam je rečeno, očekuje se sednica Pokrajinske izborne komisije (PIK), pa bi već tog dana stranke, koalicije i grupe građana mogle da počnu prikupljanje potpisa podrške svojim izbornim listama.

     

    Egereši foto

    Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši raspisao je 13. marta 2012. pokrajinske izbore za 6. maj.  Inače, saziv kojim je Egereši predsedavao konstituisan je 16. jula 2008.

     

    Koju god brojku da uzmete – 30, 31 ili 33 dana, kampanja će trajati kratko. Ali svakako neće biti najkraća u istoriji višestranačja u Vojvodini.

    Najkraća je bila kampanja za prve izbore za Skupštinu Vojvodine, koji su održani 31. maja 1992. – raspisani su 29. aprila te godine, s tim da su izborne radnje počele da teku od narednog dana. Dakle, kampanja je trajala između 28 i 32 dana, kako više volite.

    [gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/03/1992-1.pdf“]

    Odluka o raspisivanju izbora za poslanike u Skupštinu AP Vojvodine (Sl. list 5/92)

     

    Najduže je trajala ona za izbore 2000. – izbori su raspisani 27. aprila (i istog dana su počele da teku izborne radnje) a izbori su održani 24. septembra: između 56 i 59 dana. Rekord u periodu između raspisivanja i održavanja izbora ipak drže izbori 2008. – njih je raspisao predsednik Narodne skupštine 29. decembra 2007, a izbori su održani 11. maja 2008. Međutim, u odluci koji je potpisao Oliver Dulić bilo je naznačeno da izborne radnje počinju da teku od 20. marta, pa se od tog datuma sve računalo; kao da su tog dana izbori raspisani. (pogledaje infografik)

    [gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/03/2000.pdf“]

    Odluka o raspisivanju izbora za poslanike u Skupštinu AP Vojvodine (Sl. list 3/2000)

     

    Bilo je, dakle, u prošlosti kampanja za pokrajnske izbore koje su trajale duže, pa i skoro dva meseca. Predstojeća je, međutim, unapred bila osuđena na minimalno trajanje. Najpre, nerazdvojni poput Kastora i Poluksa, pokrajinski i lokalni se od 1992. godine uvek, štednje radi, održavaju istovremeno i od prvih izjava je bilo jasno da niko nije sklon da tu tradiciju ovaj put naruši. Uz činjenicu da u većini lokalnih samouprava mandat odbornicima ističe krajem maja ili početkom juna, početak maja bi bio krajnji rok za održavanje lokalnih izbora: tako je, uostalom, određen datum izbora 2012. godine (kada je zbog štednje, nema drugog, predsednik Skupštine Vojvodine raspisao pokrajinske izbore 4 meseca pre isteka mandata: i tada je, naime, važilo pravilo da se izbori raspisuju 90 dana pre isteka mandata). No, kada je obznanjeno da ponovo idemo na vanredne parlamentarne,  postalo je očigledno da će, zarad štednje, izbori na sva tri nivoa biti zakazani za isti dan. Izbore za Narodnu skupštinu predsednik Republike raspisao je 4. marta, tri dana kasnije lokalne izbore raspisala je predsednica Narodne skupštine. Sledstveno tome, Pastoru nije ostavljen ni gram izbora u pogledu datuma raspisivanja pokrajinskih izbora.

    Budimo iskreni, kvalitet kampanje zavisi pre svega od motivisanosti njenih aktera, a manje od toga koliko ona traje. Izražene motivacije kod učesnika kampanja za pokrajinske izbore malo kad je bilo u prošlosti, i za to postoji dovoljan razlog: od 1992. do 2012. uporedo s pokrajinskim šest puta su održani izbori s daleko važnijim ulogom – parlamentarni, savezni, predsednički; nekad svi odjednom (vidi tabelu). Kad se uporedo s pokrajinskim održavaju, recimo, parlamentarni izbori, kampanju za Skupštinu Vojvodine retko koji akter ne percepira kao puko zadovoljavanje forme – znate ono, kad se pominju sve nacije, vere, jezici, ističe bogatstvo različitosti, potom plodne oranice, blablabla i to začini s obećanjima da će Vojvodina ponovo biti najbogatiji deo države. Sve osim tog okvira, uvreženo je stanovište, zaludno je trošenje resursa. Ima gde je to potrebnije.

     

    datum izbora lok. pokr. republ. savezni Pred. SRJ Pred.SRB 
    31.5.92. x x  x x  x
    20.12.92. x x x x x
    3.11.96.. x x x
    24.9.00. x x x x
    19.9.04. x x
    11.5.08. x x x
    6.5.12. x x x x
    24.4.16. x x x


    Tabela: Samo 2004. građani Vojvodine nisu morali da, sem lokalnih i pokrajinskih, glasaju i za druge nivoe vlasti. 

     

    U datim političkim okolnostima, čini se da je samoj Vojvodini mindegy koliko će trajati kampanja: u svakoj varijanti, suštinski odnos neće biti promenjen. U jednom, ne naročito vidljivom aspektu, međutim, dužina kampanje, ipak govori o odnosu prema Vojvodini.

    Čuveni rokovi za vršenje izbornih radnji, koji u ovom cugu počinju danom raspisivanja pokrajinskih izbora. U te radnje spada i, a za učesnike izbora najvažnija aktivnost, prikupljanje potpisa podrške izbornim listama.

    Prema PSO o izboru poslanika u Skupštinu Vojvodine, izborne liste dostavljaju se Pokrajinskoj izbornoj komisiji najkasnije 15 dana pre izbornog dana (čl 26). Prema Rokovniku koji je objavila Republička izborna komisija, taj rok ističe 8. aprila u ponoć (isti rok važi za potencijalne učesnike na svim izborima raspisanih za 24. april).

    U Vojvodini je, drugi rečima, na raspolaganju maksimalno 17 dana za prikupljanje potpisa i predaju lista, a, uzgred, taj rok obuhvata i katolički Uskrs . U tom periodu, potencijalni učesnici izbora treba da sakupe najmanje 6000 potpisa podrške izbornoj listi (3000 za stranke i koalicije nacionalnih manjina). Istovremeno, potencijalni učesnici parlamentarnih izbora imaju 35 dana da sakupe 10.000 potpisa. U tri dana kraćem roku u Novom Sadu je, recimo, potrebno prikupiti oko 2400 potpisa podrške lokalnoj listi.

    To što će,  razumno je očekivati, većina stranaka svoje izborne liste predati već u prvoj nedelji kampanje – neki sigurno imaju prešu da to učine već prvog dana – samo će potvrditi tezu da su svi rokovi realno određeni: sasvim dovoljno vremena za Vojvodinu, sasvim dovoljno vremena za potpise. Uostalom, kome ti rokovi nisu potaman, taj valjda i ne zaslužuje da se iz skamija bori za bolje sutra Pokrajine. Niti da brine o njenim različitostima i plodnim oranicama.