…izvesno je da bi na izborima po proporcionalnom sistemu najviše glasova osvojila Srpska napredna stranka. Na to ukazuju rezultati koje je na izborima za Skupštinu Srbije  ova stranka osvojila u Vojvodini. Iz njih se, međutim, jasno čita samo trend, ali iz nekoliko razloga oni ne daju precizan odgovor na pitanja – koliko bi se glasova našlo u njenoj koloni pa ni, logično, koliko bi na kraju poslanika SNS sedelo u Skupštini Vojvodine.

Zašto je i pored podataka RIK-a o minulim izborima, sve to nepoznanica? Pa, iako niko ne može da garantuje da u nekim slučejevima, pa i kod SNS, ne bi došlo do poklapanja rezultata izbora za Skupštinu Srbije, odnosno Skupštinu Vojvodine, iskustvo makar govori da građani Vojvodine s različitim listićima u rukama uobičavaju da izražavaju različite stranačke preferencije.

Uzmimo za primer izbore iz maja 2012.

Na parlamentarnim izborima te godine na listi „Izbor za bolji život – Boris Tadić“ nalazili su, pored ostalih, kandidati DS i LSV; ta lista je na teritoriji Vojvodine osvojila 252873 glasova (24,98%). Na pokrajinskim pak izborima održanim istog dana DS je predvodio svoju koalicionu listu, dok je LSV nastupila samostalno. Epilog: lista DS je na izborima po proporcionalnom sistemu osvojila 212189 glasova (20,98%), dok je Liga osvojila 111397 (11,01%). Dakle, u zbiru su te dve liste osvojile više glasova (323586) nego zajednička lista za parlamentarne izbore na teritoriji Vojvodine.

Lista „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić“ je na parlamentarnim izborima te godine osvojila 217777 glasova (21,51%) na teritoriji Vojvodine. S druge strane, lista „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikolić“ je na proporcionalnim izborima za vojvođansku skupštinu osvojila 185311 glasova (18,32%).

Na teritoriji Vojvodine Savez vojvođanskih Mađara je na parlamentarnim izborima osvojio 64129 glasova (6,34%), dok je na na izborima za Skupštinu Vojvodine ta lista dobila 62275 glasova (6,15%).

Izbori za Skupštinu Vojvodine održavaju se po kombinovanom sistemu, gde se 60 poslanika bira po proporcionalnom, a preostalih 60 po većinskom sistemu. Da su u nedelju održani i izbori za Skupštinu Vojvodine svakako bi se znalo ko je osvojio najviše mandata na izborima po proporcionalnom sistemu.

Do sada se, međutim, nikad nije dogodilo da na većinskim izborima svih 60 poslanika bude izabrano već u prvom krugu. Drugi krug tih izbora je inače poseban po tome što u njemu najčešće pobeđuje kandidat stranke koja je posle prvog kruga imala najveću sposobnost pridobijanja birača srodnih stranaka. Kombinacija te taktike i jakog rezultata na proporcionalnim izborima stranci može da donese skor koji je čak blizu apsolutne većine u Skupštini. DS je 2012. osvojila 58 mandata – 16 na proporciji i čak 42 na većinskim izborima (od 50 kandidata u drugom krugu).

Rezultati parlamentarnih izbora ostvarenih u lokalnim samoupravama u Vojvodini upućuju na to da bi SNS i u prvom krugu većinskih izbora postigla dobar rezultat – u najmanju ruku, imali bi ne manje od 50 kandidata u drugom krugu.

(izvor: ebranicevo.com)

Da vidimo kako je Vojvodina glasala 16. marta:

Prema preliminarnim rezultatima RIK-a, od 1735726 birača glasalo je njih 895826  (51,61%).

Više od 5% glasova osvojilo je pet lista.

SNS   –  414563 glasova (46,28%)

Koalicija oko SPS   –   97597 glasova (10,89%)

SVM   –   73083 glasova (8,16%)

NDS/LSV  –  72258 glasova (8,07%)

DS   –  52450 glasova (5,85%)

Šta bi se dogodilo da su u nedelju održani i pokrajinski izbori i da su ove liste, nekim čudom, na tim izborima postigle identičan rezultat onom na parlamentarnim?

U tom slučaju,  evo kako bi bila popunjena polovina mesta u Skupštini Vojvodine (računicu izveo Obren Markov ):

SNS – 36 mandata

Koalicija oko SPS – 8

SVM – 6

NDS/LSV – 6

DS – 4

Predstojeći pokrajinski izbori biće prvi od 2008. koji neće biti održani uporedo s parlamentarnim. Čak i da uporedo s izborima za Skupštinu Vojvodine budu organizovani lokalni izbori, kako se najavljuje, izlaznost veća od 40 posto smatrala bi se uspehom – kada su 2004. održani lokalni i pokrajinski izbori, na potonjim je izlaznost bila svega 38,5%.

U ovom trenutku, jasno je ko bi i koliko bi profitirao na maloj izlaznosti.