Аутор: Denis Kolundžija

Skupština Vojvodine dobila Alternativu za Vojvodinu. Da, novu poslaničku grupu.

Petoro do sada samostalnih poslanika u Skupštini AP Vojvodine formiralo je juče novu poslaničku grupu pod nazivom „Alternativa za Vojvodinu„, a o tome su danas pismeno obavestili predsednika Ištvana Pastora, saznaje Vojvođanska. Time je vojvođanska skupština dobila osmu poslaničku grupu, čije bi delovanje trebalo da bude ozvaničeno već na narednom okupljanju pokrajinskih poslanika.

Poslaničku grupu „Alernativa za Vojvodinu – Mađarski pokret – DZVM – Alternativa a Vajdasagert – Magyar mozgalom – VMDK“, ili skraćeno – „Alternativa za Vojvodinu“, fomirali su poslanici Tamaš Korhec, koji će biti šef poslaničke grupe, i Aron Čonka (obojica izabrani sa liste „Mađarski pokret za autonomiju“), bivši poslanici DS Jelena Balašević i Amir Beslimi, te bivši član „Dosta je bilo“ Arsen Kurjački. Oni su, kako je potvrđeno Vojvođanskoj, juče potpisali Sporazum o formiranju zajedničke poslaničke grupe.

U tom Sporazumu, u koji je Vojvođanska imala uvid, između ostalog piše da članovi nove poslaničke grupe, i pored toga što su mandate ostvarili kao simpatizeri i članovi različitih političkih partija, „dele neke zajedničke političke i društvene vrednosti za čije ostvarivanje su spremni da zajednički deluju u okviru iste poslaničke grupe u Skupštini Vojvodine“.

Prema saznanjima Vojvođanske, ova poslanička grupa negovaće kritičan odnos prema vlasti u Vojvodini. O svojim daljim planovima izvestiće javnost na konferenciji za medije koja će biti održana iduće nedelje.

Članovi „Alternative za Vojvodinu“ su iz različitih razloga do sada imali status samostalnih pokrajinskih poslanika: Korhec i Čonka nisu, evo, sve do sada želeli da se priključe postojećim poslaničkim grupama; Balašević i Beslimi su napustili Demokratsku stranku nakon izbora u toj stranci a nakon toga i poslaničku grupu „DS-DSHV“, dok je Kurjački nedavno isključen iz poslaničke grupe „Dosta je bilo“.

Nakon ovoga, u pokrajinskoj skupštini preostalo je još četvoro poslanika koji nemaju članstvo ni u jednoj poslaničkoj grupi. Uz poslanicu Zelene stranke Branislavu Jeftić, samostalno deluju i tri poslanika Jedinstvene Srbije – Goran Gonđa, Jovana Medenica i Slavenko Unković – koji su mandate, inače, stekli kao kandidati na izbornoj listi „Ivica Dačić – SPS, Jedinstvena Srbija – Dragana Marković Palma – Patriotski pokret Srbije“.

2. новембар 2016.
Uvođenje novih simbola Vojvodine koštaće 2,25 miliona dinara. Za sada.
Odluka o izgledu i koršćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, koju je Skupština Vojvodine usvojila prošle nedelje, danas stupa na snagu i to će biti obeleženo svečanim podizanjem tradicionalne zastave AP Vojvodine ispred Banovine, sedišta Pokrajinske vlade .

Novousvojena zastava naći će se, uz zastavu Republike Srbije i tzv. savremenu zastavu AP Vojvodine, i na kuli Banovine, na jarbolu ispred Skupštine Vojvodine, te na zgradama pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodina.

Tradicionalna zastava Vojvodine (sa tradicionalnim grbom) od danas ispred Banovine (foto: Žarko Bogosavljević @zarkobns)

Uz postojeće dve, tradicionalna zastava Vojvodine moraće da se vijori i na zgradama jedinica lokalne samouprave na teritoriji Pokrajine. Kako pišu „Večernje novosti“, novosadski DES je iz 20 lokalnih samouprava već primio narudžbine za novom zastavom. Lokalne budžete to će koštati između 2000 i 6000 dinara po zastavi, u zavisnosti od dimenzija.

Koliko će uvođenje novih simbola koštati budžet AP Vojvodine?

Finansijski efekti na budžet AP Vojvodine i lokalne budžete biće „sveobuhvatno procenjeni“ prilikom donošenja uputstva o korišćenju simbola AP Vojvodine, što je zadatak Pokrajinske vlade na osnovu člana 14. PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, stoji u odgovoru Pokrajinskog sekretarijata za finansije upućenog Vojvođanskoj.

Ipak, u Finansijama već sada aspolažu procenom koliko će primena skupštinske odluke koštati pokrajinski budžet do kraja godine.

2,25 miliona dinara.

Za sprovođenje Odluke do kraja godine procena potrebnih sredstava utvrđena je u visini od 2,25 miliona dinara, a što je i razlog povećanja odgovarajućih rashoda u predloženom rebalansu budžeta za 2016. godinu.

Procena Finansija je da će ta suma do kraja godine biti utrošena na sledeći način:
- Za uramljivanje grbova – 800.000 dinara
- Za izradu pečata – 650.000 dinara
- Za nabavku zastava – 800.000 dinara
Iako je za danas najavljeno svečano podizanje samo jedne zastave, u Sekretarijatu za finansije Vojvođanskoj je rečeno da je planirano da se zavijori ukupno četiri tradicionalne zastave (nije rečeno gde), za šta je izdvojeno 20.000 dinara.
- Zastava Vojvodine – tradicionalna – 130×400 – 1 kom. – 7.800,00 dinara
- Zastava Vojvodine – tradicionalna – 130×300 – 1 kom. – 5.850,00 dinara
- Zastava Vojvodine – tradicionalna – 130×200 – 2 kom. x 3000,00 dinara = 6000,00 dinara
23. септембар 2016.
Uoči 5. sednice: 9 najčešćih pitanja o simbolima Vojvodine

Sutra će se, iz drugog pokušaja, pred poslanicima naći Predlog Pokrajinske skupštinske odluke o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine. Nacrt odluke koji je sačinila Pokrajinska vlada početkom jula, na ovlašćenom Odboru za pitanja ustavno-pravnog položaja pretrpela je određene izmene. Time su samo uvećana sporenja među političkim strankama, koja datiraju još od prihvatanja inicijative o tome da Vojvodina ima dualne simbole – zvanične i tradicionalne.

Ovaj tekst je pokušaj da se objasni pozadina političkih sporenja, ali i da se otklone određene neduomice koje je još prošle godine pokrenuo sadržaj predložene odluke .

Dakle, Vojvodina sutra dobija tradicionalne simbole – zastavu i grb?

Simboli AP Vojvodine – zastava i tradicionalna zastava, kao i grb i tradicionalni grb, utvrđeni su Statutom AP Vojvodine iz 2014. godine. Sutra bi, zapravo, pokrajinski poslanici samo trebalo da ustanove kada se, gde se i kako se ističu svi ti simboli Pokrajine. To je suština predloga PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, o čemu će sutra raspravljati Skupština Vojvodine.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/09/predlog-pso-o-simbolima-2016.pdf“]

Zašto se ta odluka donosi 2016, dve godine nakon usvajanja Statuta?

Zbog nedostatka političke volje, u najkraćem. Nje najpre nije bilo da se odluka usvoji u propisanom roku (do 30. avgusta 2014.), kako je nalagala PSO o sprovođenju Statuta APV, a kad se odluka, marta 2015, konačno našla pred poslanicima – za nju nije glasao najmanje 81 poslanik (2/3 većina), pa odluka nije usvojena. U sadašnjoj skupštinskoj većini sad tvrde da ta volja konačno postoji.

Znači, odluka će sutra biti usvojena?

Sva je prilika, budući da je podršku usvajanju najavilo više od 2/3 poslanika – uz SNS, SVM, SPS, poslanike Jedinstvene Srbije i drugih, za odluku će glasati i opozicioni SRS. Istovremeno, DS i DJB su najavili uzdržani stav, dok će LSV, kao i prošle godine, glasati protiv. Poslanik DZVM Aron Čonka takođe je najavio da će glasati protiv.

Kako izgledaju svi ti simboli Vojvodine?

Njihov izgled definisan je članom 9 Statuta AP Vojvodine.

Vau, otkud Vojvodini toliko zastava i grbova?

Sve do 2014. Vojvodina je imala samo jednu zastavu i samo jedan grb. Kao rezultat kompromisa prilikom izrade „popravnog“ Statuta APV (pošto je pretdhodni iz 2009. USS u dobroj meri osporio 2013. godine) Vojvodina je dobila i tradicionalne simbole – tradicionalnu zastavu i takav grb, pre svega na insisitranje ondašnje opozicije (SNS, SPS i DSS). Ruku na srce, niti je ondašnja vlast bila luda za uvođenjem tradicionalnih simbola (štaviše, LSV je izričito bila protiv toga), niti je opozicija umirala od želje da se zadrže tzv. Čankovi simboli iz 2002. i 2004. Međutim, kako iza sebe 81 poslanika nije imala ni tadašnja vladajuća koalicija niti ni sama opozicija, ništa osim kompromisa u tom trenutku nije omogućavalo da Statut bude usvojen: Uzgred, trenutna vladajuća većina ima dovoljno glasova i da izmeni odredbu o znamenjima u Statutu, te da ukine bespotrebnu dualnost simbola (a tako, da se ne lažemo, i simbolički najvažniju zaostavštinu prethodne vlasti); SPS se, recimo, zalaže za izmenu Statuta. Međutim, u ovom trenutku, pokriće za bavljenjem nevažnim temama, kakva jeste ova o simbolima, može da se pronađe jedino u otklanjanju nemarnosti bivše vlasti prema poštovanju propisa. Izmene Statuta, do daljeg, ne spadaju u tu kategoriju.

Grb Vojvodine

Tradicionalni grb Vojvodine

Zastava Vojvodine

Tradicionalna zastava Vojvodine

Gde, kada i kako će se koristiti svi ti simboli Pokrajine?

Uporedo, nerazdvojno; kao Toplica Milan i Kosančić Ivan: gde jedna zastava, tu i druga zastava, i gde jedan grb, tu i drugi grb: na objektima, u objektima, na dokumentima, u sastavu pečata….A gde je tako zakonom propisano, biće isticani zajedno sa grbom, odnosno zastavom Republike Srbije.

I, izgleda sa još jednom zastavom Vojvodine, pa bi, teoretski, na jednom mestu moglo da se zavijori čak tri srpske trobojke (fakat, i netradicionalna zastava Vojvodine je u tim bojama, ali drugačijih proporcija), od kojih se tradicionalna zastava Vojvodine tek u nijansama razlikuje od Narodne zastave Republike Srbije. Razlikovaćete ih samo po mestu koje zauzimaju prilikom isticanja zastava.

Ček, ček, koliko će na kraju Vojvodina imati zastava?!

Zvanično, dve – već postojeću i tradicionalnu. Međutim, predlogom PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola APV predviđena je mogućnost da se u svim slučajevima kada se ističu – uh, kako da je nazovem…savremena? – i tradicionalna „može isticati i tradicionalna zastava sa tradicionalnim grbom u sredini“ (član 8).

Takva odredba, inače, nije stajala ni u prošlogodišnjem neusvojenom predlogu, niti u istovetnom tekstu koji je u formi nacrta letos utvrdila Pokrajinska vlada. Nezvanična treća zastava našla se u tekstu predloga na intervenciju prof. dr Slobodana Orlovića, koji je jedan od četvorice članova Odbora za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine iz redova naučnih i stručnih radnika . Takva zastave se, gle, već neko vreme vijori na Pravnom fakultetu, na kojem profesor Orlović predaje.

(preuzeto sa 021.rs)

Ali, opis takve zastave ne postoji u Statutu, zar ne?

Formalno, ne, ali profesor Orlović kaže da to nije ništa drugo do „istvoremeno isticanje tradicionalne zastave i tradicionalnog grba“, koji se, je li, navode u Statutu. Ako predlog prođe, isticanje te zastave biće, kako lepo piše, opcionalno – može biti istaknuta ali i ne mora.

„Može, a da li će (biti isticana), to ćemo videti“, kaže profesor Orlović za Vojvođansku.

Pretpostavljam da bi ta zastava mogla da se zavijori na, recimo, godišnjicu Majske skupštine iz 1848, na Dan prisajedinjenja Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji iz 1918. ili u nekim drugim svečanim prilikama.

Istina, nije teško zamisliti da neko padne na pamet da drastično uveća taj broj prilika, pa i po cenu da sve poprimi ukus groteske. Pa tako da za, recimo, Dan Grad Subotice (1. septembar) na tamošnjoj Gradskoj kući bude istaknuto sedam (!) zastava – Republike Srbije, tri vojvođanske, te zastave hrvatske, mađarske i bunjevačke nacionalne manjine. Plus, zastava Subotice istaknuta na jarbolu (ili čak zajedno s drugim zastavama, kao na fotografiji ispod). Totalno neupućeni stranac, koji bi se tog dana našao u Subotici, mogao bi od toliko zastava da pomisli da se održava važan samit lidera regiona.

Dan Grada Subotice, 2016. (preuzeto sa subotica.com)

Dan Grada Subotice, 2013. (preuzeto sa subotico. info)

Koliko će se grbova nalaziti u, recimo, sastavu pečata?

Predlog odluke nalaže da se u pečatima pokrajinskih organa i službi grbovi Vojvodine koriste uporedo. Njima treba dodati obavezni Mali grb Republike Srbije. Dakle, tri grba. U jednom pečatu, zakonski inače limitiranog prečnika. Ali, predlagači tvrde da se o tome vodilo računa i da će sve biti u redu. Pečatoresci pak ne dele to mišljenje.

(Fotka sa naslove preuzeta sa novosti.rs.)

14. септембар 2016.
Naravno da tri grba mogu da stanu u pečat. Pravo pitanje je – kako će to izgledati?

„Mi možemo da uradimo gotovo sve što se od nas zatraži.“

Pitajte bilo kog pečatoresca i sigurno ćete čuti ovakav stav. Svaki će vam, međutim, naglasiti sledeće:

„Možete da zatražite da u sastavu pečata bude sve što se zamislili, ali o nečemu se ipak mora voditi računa – na šta će na kraju da liči otisak pečata na papiru. Ništa od toga nije važnije.“

Sagovornik Vojvođanske, jedan od novosadskih pečatorezaca, nije znao za nameru vojvođanskih poslanika o tome da na zasedanju 15. septembra urede izgled i korišćenje simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, čije je postojanje uvedeno Statutom APV iz 2014. godine (član 9.).

„Kažete, Vojvodina će imati dva grba i dve zastave, i da će i grbovi i zastave morati da se koriste uporedo?“

„Da, tako piše i u Statutu Vojvodine i u predlogu odluke.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/09/predlog-pso-o-simbolima-2016.pdf“]

(NOTE: Ovaj predlog neznatno se razlikuje od onog koji se prošle godine našao pred poslanicima, ali nije usvojen.)

Sagovornik Vojvođanske gleda u jedan stari dokument na kome se nalazi pečat Skupštine AP Vojvodine.

„Ako me pitate da li se postojećim grbovima Republike Srbije i AP Vojvodine u pečatu može dodati još jedan – kako rekoste, tradicionalni? – moj odgovor je – naravno da može, sve se može. Problem je, međutim, što se u otisku ti grbovi neće najbolje videti. Prosto, da bi svi stali u pečat, neminovno je da njihove dimenzije budu umanjene toliko da bi mogle da stanu u predviđeni prostor unutar pečata.“

E, da – zaboravite na ideju o povećanju prečnika pečata. Zakon o pečatu državnih i drugih organa je u članu 6. veoma jasan:

Prečnik pečata koji se ispisuju na srpskom jeziku ćiriličkim pismom i na jeziku i pismu pripadnika nacionalnih manjina iznosi od 40mm do 60mm.

Iz razumljivih razloga, prečnik pečata vojvođanske skupštine iznosi maksimalnih 60mm, kako bi natpis Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, Novi Sad, mogao da bude ispisan na srpskom jeziku ćiriličkim pismom, kao i na jezicima koji su u službenoj upotrebi u AP Vojvodini. I da ostane mesta…za grbove: obavezni državni i jedan vojvođanski…ili koliko ih već ima.

Zvanični pečat Skupštine AP Vojvodine (prečnik 60mm)

U pečatu Skupštine AP Vojvodine, konkretno, prostor za grb(ove) dimenzija je 1,6 x 1,5 cm (okvirno). Postojeći grbovi – Mali grb Republike Srbije i onaj AP Vojvodine iz 2002. – dimenzija su (takođe okvirno) 1,3 x 0,7 cm (zbog krune na vrhu), odnosno 0,9 x 0,7 cm. U otisku pečata ti grbovi se, inače, dobro prepoznaju.

Sa pridruženim grbom, i to još s krunom na vrhu, to, međutim, sasvim sigurno neće biti slučaj.

Grb AP Vojvodine (usvojen 2002, potvrđen Statutom iz 2014.)

Tradicionalni grb AP Vojvodine (uveden Statutom iz 2014.)

„Oba postojeća grba morala bi da budu srazmerno umanjena (za pola? – op.a), kako bi ispod njih mogao uopšte da stane još jedan“, tvrdi sagovornik Vojvođanske. „Priznajem, nisam nikad pravio pečate s tri grba, niti znam da je neko od kolega to radio, i zato se pitam na šta bi, nakon umanjenja, ličili ti grbovi u otisku. Nije mi jasna svrha da sva tri grba reda radi postoje u pečatu, ali da se ne vide dobro u otisku pečata.“

Prema predlogu odluke koja će se u četvrtak naći pred poslanicima, „grb i tradicionalni grb uporedo će se koristiti u sastavu pečata pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodina“ (član 9.) U članu 15. predloga navodi se da će se pečati pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodne uskladiti s odlukom „najkasnije u roku od šest meseci“ od supanja na snagu odluke (osmog dana nakon objavlivanja u „Službenom listu APV“ – op.a.).

Za one pečatoresce koji budu dobili taj posao, bitka za najveći izazov pri uglavljivanju sva tri grbo vodiće se nesumnjivo između pečata Skupštine Vojvodine i – moj favorit – Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice. Oba, kao i svi drugi pečati, sa tekstom ispisanim na svim jezicima u službenoj upotrebi u AP Vojvodini.

Pitate se: zašto o ovome autori predloga nisu vodili računa?

Zapravo, jesu, tvrdi za Vojvođansku prof. dr Slobodan Orlović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i član, za ovo pitanje ovlašćenog, skupštinskog Odbora za pitanje ustavno-pravnog položaja Pokrajine iz redova naučnih i stručnih radnika.

„O tome je, naravno, vođeno računa. Stvar je zanata, pečatoresca“, napisao je profesor Orlović u mejlu Vojvođanskoj odgovarajući na pitanje zašto se pri utvrđivanju sadašnjeg, ali i neuspelog prošlogodšnjeg predloga, nije vodilo računa o tome kako će, sa tri utisnuta grba, izgledati pečati pokrajinskih organa, čije su dimenzije zakonski definisane.

Politički naum mogu da urazume neke stvari, ali među njima sigurno nije – običan lenjir.

13. септембар 2016.
Promena koju je doneo izbor nove Pokrajinske vlade (u jednom tvitu)

Tvit sa jučerašnje sednice Skupštine Vojvodine, nakon izbora Pokrajinske vlade

Primopredajom dužnosti između dosadašnjeg i predsednika juče izabrane Pokrajinske vlade, Bojana Pajtića i Igora Mirovića, danas je zvanično označen kraj dvopartizma u kabinetu na prvom spratu Banovine.

Od 1992. i uvođenja višestranačja u Vojvodini, Mirović, funkcioner Srpske napredne stranke, postao je šesti „stanar“ tog kabineta ali i prvi koji ne pripada strankama svojih prethodnika.

U protekle 24 godine, naime, funkcija šefa vojvođanske izvršne vlasti bila je u rukama ili Socijalističke partije Srbije (osam godina i tri meseca), ili Demokratske stranke (15 godina i osam meseci).

Tokom 90-ih godina predsednici Izvršnog veća AP Vojvodine iz redova SPS bili su Koviljko Lovre (30. jul 1992 – 26. januar 1993), Boško Perošević (26. januar 1993 – 13. maj 2000) i Damnjan Radenković (29. jun 2000 – 23. oktobar 2000; kao vd predsednika od 13. maja do 29. juna 2000).

Izvršno veće, odnosno kasnije Pokrajinsku vladu nakon 2000. vodili su isključivo predstavnici Demokratske stranke: Đorđe Đukić (23. oktobar 2000 – 30. oktobar 2004) te Bojan Pajtić (30. oktobar 2004 – 20. jun 2016).

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/06/Pokrajinska_vlada_2016.pdf“]

21. јун 2016.
Izbor nove Pokrajinske vlade: pet stvari koje znamo do sada

Iako je budući vojvođanski premijer Igor Mirović u medijima najavio da će njegov kabinet biti izabran „u ponedeljak, 20. juna“, za danas je zvanično sazvana samo sednica koja tradicionalno priprema teren za izbor nove vlade.

Do sada je praksa bila da u danu kada se bira Pokrajinska vlada (nekad Izvršno veće) Skupština Vojvodine održava (najmanje) dve sednice: na prvoj bi bila izmenjena odluka o Pokrajinskoj upravi (arhitetekura buduće vlade), dok bi se na drugoj glasalo o sastavu nove vlade.

Poslanici su, međutim, do sada dobili poziv samo za 2. sednicu novog saziva i na njoj je, uz izbor predsednika i članova 18 skupštinskih odbora, predviđena još samo izmena Pokrajinske skupštinske odluke o pokrajinskoj upravi. Uz zvaničnu najavu te sednice, stoji i nesvakidašnja napomena:

Ukoliko se ispune svi formalno-pravni uslovi, po završetku druge sednice biće sazvana i treća sednica Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine na kojoj će se birati Pokrajinska vlada.

Da li će, osim što će biti sazvana, sednica danas biti i održana, iz same zvanične najave – za razliku od one medijske – nije jasno. Pre četiri godine, recimo, obe sednice sazvane su u paketu. Blok sednice su i u drugim prilikama sazivane na taj način.

Šta do sada znamo o budućoj Pokrajinskoj vladi, prvoj od 2000. na čijem čelu neće biti odličnik DS?

Posle 24 godine šef izvršne vlasti u Vojvodini prvi put neće biti kandidat ni SPS ni DS

1. U Pokrajinskoj vladi sedeće predstavnici SNS, SVM, SPS, Pokreta socijalista i Socijaldemokratske partije Srbije. Praktično, okosnicu nove vlade ponovo će činiti trijumvirat, ovaj put u kombinaciji SNS-SVM-SPS (PS i SDSP su članice koalicije koju je na izborima predvodio SNS). Izbor vlade trebalo bi, dakle, da podrži najmanje 81 poslanik (tačno 2/3 većina), uključujući trojicu poslanika iz Jedinstvene Srbije koje, uprkos predizbornoj koaliciji, SPS do danas nije uključio u svoj poslanički klub.

2. Vlada će imati 12 sekretarijata, jedan više nego odlazeća Pajtićeva vlada. Osam će voditi kadrovi koje će predložiti SNS, a po jedan predstavnici SVM, SPS, PS i SDPS. U nižim ešalonima administracije sasvim je moguće da će se naći i predstavnici nekih drugih stranaka.

3. Nova arhitektura pokrajinske uprave podrazumeva osnivanje novog sekretarijata (za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova) i preimenovanje postojećih osam (nazive zadržavaju sekretarijati za finansije, sport i omladinu, poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, te za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice). Promena naziva povlači i drugačiji opseg nadležnosti sekretarijata.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/06/izmena-pso-o-pok-upravi-_lektorisano-1706.pdf“]

Predlog PSO o izmenama i dopunama PSO o pokrajinskoj upravi

4. Sam Mirović je proteklih dana otkrio imena svega nekolicine budućih saradnika. Tako će Sekretarijat za zdravstvo voditi docent doktor Zoran Gojković (sa Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju KCV), na čelu Sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačke delatnosti biće Zoran Milošević, dosadašnji zamenik predsednika Saveta Univerziteta u Novom Sadu, dok će bivši odbojkaški reprezentativac Vladimir Batez biti pokrajinski sekretar za sport i omladinu. Profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu Miroslav Štatkić biće sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo vodiće Vuk Radojević, dosadašnji predsednik Opštine Bečej. Mihalj Njilaš iz SVM, potvrđeno nam je u toj stranci, ostaće na čelu sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice. Nezvanično, Ognjen Bjelić, nekadašnji savetnik Igora Mirovića dok je ovaj bio ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, vodiće sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu; Predrag Vuletić (Pokret socijalista), trenutno zaposlen na Carini, trebalo bi da bude na čelu sekretarijata za socijalnu politiku, dok bi SPS u vladi trebalo da predstavlja sekretar PO SPS Ivan Đoković – na čelu sekretarijata za privredu i turizam. Poslanik SNS Vladimir Galić pominje se kao novi sekretar za urbanizam i zašitu životne sredine. Izvesno je da će sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj voditi kandidat Socijaldemokratske partije Srbije. U SNS nisu želeli ni da potvrde ni da demantuju ova nezvanična saznanja Vojvođanske. Imajući u vidu kako su sastavljane prethodne dve pokrajinske vlade, sasvim je moguće da će definitivan sastav ove buduće biti poznat – tek uoči njenog izbora.

5. Nova vlada imaće najmanje jednog člana više nego prethodna – predsednika vlade i 12 pokrajinskih sekretara. Mirović je juče bivšeg potpredsednika Skupštine Vojvodine Đorđa Milićevića označio kao svog budućeg zamenika, ali nije naveo da li će uz tu funkciju voditi i neki resor (finansije?). Ono što, ipak, posebno upada u oči jeste da će ovo – ukoliko se ove kadrovske kombinatorike pokažu tačnim – biti prva izvršna vlast AP Vojvodine od 1992. bez ijedne pokrajinske sekretarke! (EDIT: Ipak nije, budući da je resor finansija pripao Smiljki Jovanović.)

20. јун 2016.
„Čuvari Banovine“ u prelaznom periodu

U četvrtak je u Skupštini AP Vojvodine ozvaničena samo osovina nove skupštinske većine – ko će je, uz SNS i SVM, još činiti, znaće se po okončanju razgovora o budućoj Pokrajinskoj vladi.

A do tada, u službi, je li, građana Vojvodine ostaje Pokrajinska vlada izabrana još 2012. godne. Zbog novonastalih okolnosti, međutim, njeno delovanje u narednih desetak dana biće sve samo ne vladanje: uz nadležnosti kakve su propisane, to će pre izgledati kao čuvanje Banovine do dolaska pobednika na aprilskim izborima.

Konstituisanjem novog skupštinskog saziva prestao je mandat prethodnom sazivu, ali istovremeno i Pokrajinskoj vladi, na čijem je čelu od 2012. (bio) Bojan Pajtić. Kako pregovori SNS sa drugim strankama o novoj Pokrajinskoj vladi još nisu okončani, članovi Pajtićevog kabineta (ili barem oni koji nisu proteklih dana prešli na nove funkcije), silom prilika, ostaju na svojim radnim mestima.

Od osam skupštinskih saziva u protekle 24 godine, četiri Izvršna veća/Pokrajinske vlade nisu izabrane u danu konstitutisanja novog skupštinskog saziva – 1992, 1993, 2012. i 2016. godine.

Aktuelni slučaj se, međutim, razlikuje značajno od prethodnih: ovo je, naime, prvi put da predsednik i većina članova vlade kojoj je istekao mandat – pripadaju odskora opozicionoj stranci (DS).

U slučaju elementarnih nepogoda odlazeća vlada može da donosi odluke (foto: vojvodjanska.rs)

Čime sve može da se bavi odlazeća/tehnička/lame duck Pokrajinska vlada? Okvir poslova određen je propisima i on nije preterano širok, ali je ovo, razumljivo, prvi put da su se u takvoj vladi zainteresovali za dodatno tumačenje.

Čekamo da nam pravnici u vladi daju precizna tumačenja, kaže za Vojvođansku Miroslav Vasin, novoizabrani potpredsednik Skupštine Vojvodine i odlazeći pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.

U članu 15. PSO o Pokrajinskoj vladi navodi se da „Pokrajinska vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo tekuće i neodložne poslove, ne može predlagati pokrajinske skupštinske odluke i druge opšte akte, niti donositi akte izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe AP Vojvodine, interesi odbrane od elementarnih nepogoda ili druge vanredne situacije.“

Odlazećoj Pokrajinskoj vladi, navodi se dalje, potpuno su vezane ruke u pogledu imenovanja i razrešenja rukovodećih lica u pokrajinskoj upravi, drugim organizacijama i službama AP Vojvodine, kao i u javnim preduzećima, ustanovama i drugim organizacijama čiji je osnivač AP Vojvodina.

Odlazeća vlada, kaže Vasin, ne može da donosi akte, osim u posebnim okolnostima, i to je jasno. Ostaje da se vidi šta tačno spada u „tekuće i neodložne poslove“. Pretpostavljamo da to obuhvata i završetak već započetih poslova, kao što su konkursi, ali o tome moraju da se izjasne pravnici.

4. јун 2016.
Obrisi Osmog saziva: Gužva za predsedavajućim stolom

Novi, Osmi saziv Skupštine AP Vojvodine imaće rekordnih sedmoro potpredsednika – za jednog više nego u prethodna dva saziva. Na ovonedeljnim konsultacijama predstavnika izbornih lista sa Srpskom naprednom strankom očito se sledio princip iz ranijih saziva: svaka poslanička grupa – osim, dakako, one koja daje predsednika (SVM) – daće po jednog potpredsednika, dok će najveća (u ovom slučaju SNS, sa 63 osvojena mandata na izborima 24. aprila) dobiti ekstra mesto. Dakle, novi saziv Skupštine trebalo bi da ima po jednog potpredsednika iz SPS, SRS, DS, LSV i DJB, dok će SNS imati dvoje.

Prema Poslovniku Skupštine, „prilikom svakog konstituisanja Skupština utvrđuje broj potpredsednika, na predlog predsednika“(čl. 22).

Drugi put „prvi među jednakima“ (foto: vojvodjanska.rs)

Od konstituisanja Osmog saziva, koje je zakazano za četvtak, 2. jun, lider SVM Ištvan Pastor poneće titulu „novi-stari predsednik Skupštine“: u skoro četvrt veka dugoj istoriji višestranačke vojvođanske skupštine ovo će biti prvi put da je jedan njen predsednik reizabran na tu funkciju. Trećim – uzgred, uzastopnim – mandatom na mestu „prvog među jednakima“ SVM se u toj kategoriji izjednačio sa sa SPS.

S ozbirom na njegov gabarit, za predsedavajućim bi stolom moglo da bude prilično tesno – ukoliko bi, naravno, za njim sedeo pun sastav budućeg vrha Skupštine. Zvuči otuda smisleno ideja da bude preložen „rotirajući model“ – da pojedini potpredsednici deo sednice odsede u skamijama sa svojim stanačkim kolegama.

Kako god, sigurno je da će pored Pastora sve vreme sedeti generalni sekretar Skupštine – prema informacijama iz SNS, to će biti Nikola Banjac, diplomirani pravnik iz Novog Sada, inače predstavnik SNS u Pokrajinskoj izbornoj komisiji. (Hint za istraživački nastrojene medije: ima veze sa „Državnim poslom“!) Generalnog sekretara predlaže predsednik Skupštine.

Kandidate za predsednika, odnosno potpredsednike može da predloži najmanje 20 poslanika; za izbor predsednika, odnosno svakog potpredsednika potrebna je većina od ukupnog broja poslanika u Skupštini (najmanje 61). Uz verifikaciju mandata poslanika i formiranje poslaničkih grupa, izbor predsednika i potpredsednika, te imenovanje generalnog sekretara obeležja su rituala svake konstitutivne sednice; tako će biti i u ovaj četvrtak.

Iz SNS nam je potvrđeno da je ta stranka za dva potpredsednička mesta kandidovala Damira Zobenicu i Snežanu Sedlar.

Srpska radikalna stranka, potvrđeno je Vojvođanskoj u toj stranci, kandidovala je za potpredsednicu Smiljanu Glamočanin Varga. Demokrate za predsedavajući sto šalju Miroslava Vasina, šefa Pokrajinskog odbora te stranke.

Kandidat za potpredsednika Skupštine iz redova poslaniče grupe „Dosta je bilo“ je Ivan Stijepović.

Dušan Jakovljev najverovatnije će biti ponovo kandidat za potpredsednika Skupštine iz redova Lige socijaldemokrata Vojvodine, dok kandidat poslaničke grupe SPS-JS-PPS još nije poznat. Nezvanično, koplja se lome između dosadašnje potpredsednice Skupštine Branislave Belić (na tom mestu je tek 11 godina i jedan dan!) i Radoslava Strikovića, potpredsednika vojvođanskog odbora SPS.

U Skupštini će, rekosmo, biti formirano sedam poslaničkih grupa i uglavnom je poznato ko će ih voditi. Milenko Jovanov, taze izabrani potpredsednik SNS, vodiće poslaničku grupu te stranke. Radikale će predvoditi doskorašnji šef odborničke grupe te stranke u novosadskoj skupštini, Đurađ Jakšić. Njegov zamenik biće Milan Ćuk, dosadašnji potpredsednik Skupštine Vojvodine.

Borislav Novaković ostaje šef poslaničke grupe Demokratske stranke, dok će ligaške poslanike, posle pauze od godinu i po dana, ponovo voditi Branislav Bogaroški. Novu političku snagu u vojvođanskoj skupštini, Dosta je bilo, vodiće Svetlana Kozić, dok će poslanici SVM takođe imati šeficu – Lenku Erdelj (ali, sva je prilika, samo privremeno). U SPS tvrde da još nisu odlučili o šefu poslaničke grupa, ali, navodno, velike su šanse da na tom mestu ostane Pavle Budakov.

Dva poslanika s liste „Mađarski pokret za autonomiju“, Tamaš Korhec i Aron Čonka, kako je rečeno Vojvođanskoj, još nisu doneli odluku o tome da li će se priključiti nekoj poslaničkoj grupi. (EDIT: Čonka je u mejlu Vojvođanskoj naveo da se Korhec i on neće priključiti nekoj od poslaničkih grupa i da „ne vidi mogućnost“ da se to može promeniti do konstitutivne sednice.)

Jedina poslanica liste Zelena stranka, Branislava Jeftić delovaće u okviru poslaničke grupe LSV.

Za sada je izvesno da će na konstitutivnoj sednici biti formiran samo jedan ali zato najvažniji skupštinski odbor – za Administrativna i mandantna pitanja. Razgovori o sastavu drugih odbora, zajedno sa onim o strukturi nove Pokrajinske vlade, čije se formiranje očekuje do 14. juna, biće nastavljeni u petak.

Jedno od tehničkih pitanja koja se tradicionalno pokreću uoči konstituisanja novog skupštinskog saziva jeste i – raspored sedenja. Na minulim konsultacijama, kako saznaje Vojvođanska, radikali su izložili svoj predlog, ali o tome, za sada, još nije doneta konačna odluka.

Prema predlogu SRS, centralni deo skamija u Velikoj skupštinskoj sali zauzeli bi poslanici stožerne stranke (SNS) buduće Pokrajinske vlade. Tako nalaže tradicija ali i logika: mesta u prvom redu, preko puta predsedavajućeg stola, rezervisana su za članove Pokrajinske vlade.

SPS, LSV i SVM, prema tom predlogu, zadržali bi svoja mesta (levi red, ako se gleda od predsedavajućeg stola). Radikali bi sedeli u vrhu desnog reda (tamo gde su do juče sedeli, hm, naprednjaci), iza njih bi, shodno izbornim rezultatima, sedele demokrate, a iza demokrata – Dosta je bilo.

Raspored sedenja u Osmom sazivu, prema predlogu SRS (foto: autonomija.info)

31. мај 2016.
#Pokrajina2016: Konačni rezultati [INFOGRAFIK]

Jedanaest dana nakon održanih izbora Pokrajinska izborna komisija predstavila je na današnjem preseru konačne rezultate izbora za poslanike u Skupštinu AP Vojvodine. Ti rezulati zvanično su juče objavljeni.

Prvi put u istoriji pokrajinski izbori prošli su bez ponavljanja glasanja (upravo zbog toga se lista „Vojvođanska tolerancija“ žalila Upravnom sudu), sa tek nekoliko prigovora (na račun PIK-a bilo je daleko više gunđanja pre izbora, no od izbornog dana niko ih nije ometao u radu).

Kao rezultat, mandate je osvojilo 9 od 15 prijavljenih lista.

Najviše glasova na pokrajinskim izborima osvojila je lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ 428.452 glasa (44,48%) i u novom, Osmom sazivu Skupštine Vojvodine imaće 63 poslanika, lista koju je predvodio SPS 85.311 glasova ili 8,86% (12 mandata), lista SRS 73.742 ili 7,66% (10 mandata), lista koju je predvodio DS 69.740 ili 7,24% (10 mandata), lista LSV 61.979 ili 6,43% (9 mandata), lista Dosta je bilo 53.317 ili 5,54% (7 mandata).

Među devet lista koje su osvojile mandate nalaze se i tri koje su na izborima imale status stranke/koalicije nacionalne manjine, odnosno za njih nije važio cenzus od 5% osvojenih glasova za ulazak u Našu skupštinu. Lista SVM osvojila je 47.034 glasa (6 mandata), lista „Mađarski pokret za autonomiju“ 16.452 glasa (dva mandata) i lista Zelena stranka 10.970 glasova (jedan mandat).

PIK je na današnjoj sednici dodelio sve mandate kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog na listi. Ovakav sastav skupštine, sasvim sigurno, pretrpeće izmene do konstitutivne sednice novog saziva, za koju je aktuelni (i verovatno budući) predsednik Skupštine Vojvodine, Ištvan Pastor rekao da će biti održana „uskoro“. Rok za konstituisanje je, inače, „najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora“ (čl. 33 Statuta APV); dakle – do 4. juna.

Šest lista koje nisu osvojile mandate dobile su ukupno 88.820 glasova (9,22%). Lista Dveri-DSS osvojila je 31.218 glasova ili 3,24%; lista „Savez za bolju Vojvodinu (SDS-LDP) 26.800 ili 2,78%; lista NP Dinara-Drina-Dunav 15.285 glasova ili 1,59%.

Lista „Srpko ruski pokret-Aleksandar Đurđev“ osvojila je 5.574 glasa ili 0,58%; lista „Za slobodnu Srbiju-Zavetnici-Milica Đurđević“ okruglo 5.000 glasova ili 0,52%, dok je lista „Vojvođanska tolerancija“ osvojila je 4.943 glasa ili 0,51%.

Prema podacima PIK-a, od ukupno 1,729.376 upisanih birača, na 1785 biračkih mesta glasalo je 963.208 birača (55,70%), uz 2,77% nevažečih listića.

Create your own infographics

5. мај 2016.
Izborne liste za #Pokrajina2016: Ko je ko?

Osim onih koji pasionirano posećuju sajtove raznih izbornih komisija, (ogromna) većina građana zapravo nema pojma o tome ko se sve nalazi na izbornim listama.

Zahvaljujući sistemu zatvorenih izbornih lista, građani na izborima zapravo ne biraju: tek glasaju za liste kandidata/kinja koje su izabrale stranke/koalicije.

U najboljem slučaju, građani znaju da na predstojećim izborima za Skupštinu AP Vojvodine učestvuje 15 izbornih lista.

Vojvođanska je već sabrala da se za 120 mesta u vojvođanskoj skupštini nadmeće 1445 kandidata/kinja.

Sad idemo korak dalje i obljavljujemo ko su kandidati/kinje na tim listama.

Radi lakšeg pregleda, liste smo podelili u tri kategorije: Iskusni, Polunovajlije, te Novajlije.

Svima su stigli…(preuzeto sa 021.rs)

ISKUSNI

1. Lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“

Podnosilac: Koalicija Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje

Broj kandidata: 120

Tek uvidom u samu listu postaje jasno da je u pitanju koalicija koju čine SNS, PUPS, Nova Srbija, SPO, Slovaci napred…

Prva na listi je Maja Gojković, predsednica odlazećeg saziva Skupštine Srbije. Bivšoj gradonačelnici Novog Sada ovo je,inače, treće pojavljivanje na izbornim listama – prvi put kao kandidatkinja SRS (2004), a drugi put kao predsednica GG „Maja Gojković (2008). Nekadašnji direktor novosadskog ZIG-a, bivši potpredsednik Skupštine Vojvodine i ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, odnosno privrede Igor Mirović je na drugom, a na trećem je pokrajinski poslanik u odlazećem sazivu i velika nada naprednjaka Damir Zobenica. Na visokom 4. mestu nalazi se pokrajinska poslanica Dragana Milošević, violinistkinja (o njoj je Vojvođanska već pisala).

U prvih 10 su još pokrajinski poslanik i SDPS Uroš Kandić (5. mesto), njegov kolega Miroslav Španović iz PUPS (na 8.), Zlata Đerić iz Nove Srbije (na 10.) Bivši pokrajinski poslanik iz DSS Milenko Jovanov je na 11. mestu, nekadašnji pokrajinski poslanik DS, a sada SPO Željko Vidović je na 26, predsednik stranke Slovaci napred Pavel Surovi je na 33. mestu.

Na listi se nalazi još trojica pokrajinskih poslanika koji su u odlazećem sazivu napustili DS, Neđeljo Konjokrad (na 44. mestu) i Darko Vukoje (na 61. mestu). Na 88. mestu nalazi se Robert Santo, napustio je DS 2014. napustio da bi prešao u Tadićev NDS, potom i u SDS, iz kojeg je kasnije izašao; do kraja mandata u Skupštini Vojvodine delovao je u okviru poslaničkog kluba koji su činili bivši (S)DS-ovci. Od prošle godine aktivan je u Građanskom pokretu – Subotičani.

2. Lista „Za Vojvodinu rada i znanja – Demokratska stranka, DSHV, Nova, ZEP-Zeleni – dr Bojana Pajtić“

Podnosilac liste: Koalicija Za Vojvodinu rada i znanja – Demokratska stranka, DSHV, Nova, ZEP-Zeleni – dr Bojana Pajtić

Broj kandidata: 120

Napomena: Stranke koje sebe ubrajaju u „zelene“ na ovim izborima idu u tri kolone: Zelena ekološka partija (ZEP) – Zeleni ide sa demokratama; Zeleni Srbije na republičkim koaliraju sa SPS-JS, dok Zelena stranka, i sama s položajem stranke slovačke manjine, nastupa u koaliciji sa Slovačkom strankom.

Listu predvodi Miroslav Vasin, predsednik PO DS i pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Iako je u pitanju koalicija, prvih devetoro na listi dolaze iz DS: potpredsednica Skupštine Vojvodine Ana Tomanova Makanova (2. mesto), bivši gradonačelnik Novog Sada i šef demokrata u vojvođanskoj Skupštini Borislav Novaković (3), pokrajinska poslanica Jelena Balašević (8), novi poslovni direktor DS Aslim Beširi (9). Na 10. mestu je Vesna Prćić iz DSHV; akutelni direktor Uprave za kapitalna ulaganja Nebojša Malenković je na 11, pokrajinska poslanica Nada Bodrožić, koja je u presudnom času prešla iz PSS u DS, je na 15. mestu; kandidat ZEP, ujedno i predsednik te stranke, Dejan Bulatović je na 17, a šefica vojvođanskog odbora Nove stranke Tanja Roganović je 18. mestu; bivši gradonačelnik Sombora Nemanja Delić nalazi se na 21, a aktuelni potpredsednik Skupštine Vojvodine Milivoj Vrebalov na 24. mestu. Dvojica aktuelnih članova Pokrajinske vlade, Zoran Radoman i Branislav Bugarski nalaze se na udaljenom 25, odnosno 27. mestu. Glumica Mira Banjac zauzela je 32. poziciji na listi, aktuelni predsednik Opštine Bački Petrovac Pavel Marčok 52, a pokrajinski poslanik i nekadašnji predsednik Opštine Čoka, Predrag Mijić nalazi se na tek 53. mestu. Čuveni kompozitor i muzičar Gabor Lenđel nalazi se na 81.mestu.

3. Izborna lista „Ivica Dačić – Socijalistička parija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma, Patriotski pokret Srbije (PPS)“

Podnosilac liste: Koalicija Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) i Grupa građana Patriotski pokret Srbije (GG PPS)

Broj kandidata: 120

Listu predvodi prdsednik PO SPS i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. U top 10 liste socijalisti su kandidovali i Pavla Budakova, šefa poslaničke grupe u Skupštini Vojvodine (na 4. mestu), Radoslava Strikovića, potpredsednika PO SPS (na broju 5) i Branislavu Belić, potpredsednicu Skupštine Vojvodine (10. mesto). Jedinstvena Srbija je pak u sam vrh kandidovala potpredsednika stranke Srđana Kruževića, bivšeg direktora Elektrovojvodine (mesto broj 2), Rada Bastu (6) i Gorana Gonđu, pokrajinskog poslanika (pozicija broj 12). Od poznatijih imena na listi izdvaja se Milan Ćuruvija, nekadašnji predsednik Opštine Alibunar (68. mesto).

4. Lista „Nenad Čanak – Liga socijaldemokrata Vojvodine – Digni glavu!“

Podnosilac: Koalicija Nenad Čanak – Liga socijaldemokrata Vojvodine – Digni glavu!

Broj kandidata: 120

Prvh deset mesta na listi rezervisano je članove Predsednitšva LSV: potpredsednik Branislav Bogaroški, pokrajinski sekretar za poljoprivredu je na mestu broj 1; lider stranke Nenad Čanak je na broju 2; pokrajinski poslanici Maja Sedlarević i Dušan Jakovljev, koji je i potredsednik Skupštine Vojvodine, su na mestu broj 3, odnosno 4; generalni sekretar Bojan Kostreš je na broju 5, pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić na broju 6; dvojica potpredsednika stranke, Aleksandar Jovanović i Đorđe Stojšić zauzimaju mesto 7, odnosno 8, dok je na broju 9 Sandra Ristić, a na 10. mestu Dejan Čapo.

Još jedan član Predsedništva, Saša Šućurović nalazi se na mestu broj 13. Šućurović je, inače, aktuelni predsednik Opštine Novi Bečej i bivši kadar LDP.

U prvih 20 nalaze se još troje članova Predsedništva LSV: narodna poslanica Olena Papuga (15), pokrajinski poslanik Miloš Šibul (16), te Nada Lazić (18).

Ligin „enfant terrible“ i aktivista novosadske Antife Zoran Petakov zauzima 23. mesto, nekadašnji pokrajinski funkcioner i basista u pratećem bendu Đoleta Balaševića Aleksandar Kravić je na 32. mestu, dok je nekadašnji novinar „Građanskog lista“ Robert Vizi na 35. mestu. Nekadašnja potpredsednica Skupštine Vojvodine iz redova DS, a potom članica URS, Jelena Jevtić nalazi se na 51. mestu.

5. Lista „Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Savez vojvođanski Mađara – Ištvan Pastor“

Podnosilac liste: Savez vojvođanskih Mađara

Broj kandidata: 120

Aktuelni predsednik Skupštine Vojvodine i lider SVM, Ištvan Pastor predvodi izbornu listu ove stranke. Mesta broj 2 i 3 rezervisana su za pokrajinske poslanike Lajoša Paćija i Ilonu Pelt.

Jedini član Pokrajinske vlade iz redova SVM Mihalj Njilaš je na 19. mestu.

Šef poslaničkog kluba SVM u Skupštini Vojvodine i njen nekadašnji predsednik Šandor Egereši nalazi se na 24. mestu.

6. Lista „Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka“

Podnosilac liste: Srpska radikalna stranka

Broj kandidata: 120

Lider novosadskih radikala Đurađ Jakšić zauzima čelno mesto liste, dok je na broju 2 Milan Ćuk, potpredsednik Skupštine Vojvodine i nekadašnji predsednik Opštine Odžaci. Šefica radikala u vojvođanskoj skupštini Ivana Zečević je na broju 6, a njene kolege iz kluba, Lazar Čavić i Nikola Lalić, nalaze se na mestu 25, odnosno 26.

7. Lista „Dveri – Demokratska starnka Srbije – Sanda Rašković Ivić – Boško Obradović“

Podnosilac liste: Koalicija Srpski pokret Dveri – Demokratska stranka Srbije

Broj kandidata: 120

Obe stranke su učestovale na prošlim izborima, doduše odvojeno – DSS je ušao u Skupštnu, Dveri nisu.

Ivan Kostić, član Predsedništva SP Dveri nalazi se na mestu broj 1, dok je na broju prof. dr Branislav Ristivojević – od prvobitna 4 poslanika DSS u odlazećem sazivu Skupštini Vojvodini jedini je koji je u tom dresu izdržao do raspisivanja novih izbora.

Nekadašnji džudo reprezentativac Jugoslavije Slavko Obadov zauzima mesto broj 31, dok je iza njega, na broju 39 Borko ilić, potpredsednik DSS i predsednik novosadskog odbora i zamenik novosadskog gradonačelnika.

POLUNOVAJLIJE

8. Lista „Boris Tadić, Čedomir Jovanović – Savez za bolju Vojvodinu – LDP, SDS“

Podnosilac liste: Koalicija Boris Tadić, Čedomir Jovanović – Savez za bolju Vojvodinu – LDP, SDS

Broj kandidata: 119

Ova koalicija ima polovično iskustvo s pokrajinskim izborima: pre četiri godine LDP je bio na korak do ulaska u Skupštinu Vojvodine; dočim SDS izlazi prvi put budući da je nastao tek pre dve godine.

Od petoro poslanika koji su se izdvojili iz poslaničkog kluba DS i formirali klub tada NDS, dvoje se nalazi na listi: Tanja Dokmanović (na 9. mestu) i Mata Matarić, koji je do 2014 bio član DSHV, a posle toga je bilo samostalni poslanik. Trenutno je na čelu taze osnovanog Pokreta vojvođanskih Hrvata (na 34. mestu).

Listu predvodi prof. dr Uranija Kozmidis Luburić, nekadašnja perjanica DS u Novom Sadu, potom G17 plus a od prošle godine je na čelu PO SDS. Drugi na listi je Predrag Patić, predsednik PO LDP.

Na 19. mestu nalazi se Gabor Lodi, nekadašnji član DS i potpredsednik Izršnog veća Vojvodine između 2004. i 2008.

10. Lista „Mađarski pokret za autonomiju – dr Tamaš Korhec – DZVM – Aron Čonka“

Podnosilac liste: Koalicija Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara – Demokratska zajednica Hrvata

Broj kandidata: 60

DZVM i DZH su 2012. nastupili na pokrajinskim izborima u okviru koalicije Sve zajedno: BDZ, GSM, DZH, DZVM, Slovačka stranka.

S druge strane, na listi je, iako to nije naznačeno, prisutan i Mađarski pokret, civilna organizacija koju su prošle godine osnovali nezadovoljni članovi SVM. Koji su nakon toga postali – bivši članovi SVM.

Prvi na listi je dr Tamaš Korhec, predsednik Mađarskog pokreta, dugogodišnji pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne zajednice, u jednom mandatu i predsednik Nacionalnog saveta mađarskog nacionalne manjine. Predsednik DZVM Aron Čonka je na drugom, a predsednik DZH Đorđe Čović na osmom.

Na 47. mestu nalazi se Ildiko Maglai, supruga Jenea Maglaija, gradonačelnika Subotice i jednog od osnivača Mađarskog pokreta.

14. Lista „Vojvođanska tolerancija“

Podnosilac liste: Koalicija Tolerancija

Broj kandidata: 60

Ovu koaliciju čine Crnogorska partija i Sandžačko raška partija, ali se na listi nalaze i članovi Vojvođanske partije, kao i civilne organizacije Vojvođanski klub (nisu eksplicitno navedene kako koaliciji ne bi bio osporen položaj koalicije nacionalnih manjina). Crnogorska partija je učestovala na izborima 2012. godine, dok je Vojvođanska partija nastupila na izborima 2008. u okviru koalicije „Vojvodina je snaga Srbije“, a 2012. u okviru koalicije Preokret (LDP, SPO, VP, SDU, Bogata Srbija).

Listu predvodi Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije, drugi na listi je član GO Crnogorske partije Milo Milojko, dok je na trećem mestu predsednica Vojvođanskog kluba Branislava Kostić. Slede troje potpredsednika Vojvođanske partije: Petar Ilić (na 5. mestu), Sanja Telarov (na 6.) i Željko Janković (na 7. mestu).

NOVAJLIJE

9. Lista „Narodni pokret Dinara-Drina-Dunav – Tomislav Bokan“

Podnosilac liste: Narodni pokret Dinara-Drina-Dunav

Broj kandidata: 120

Osim prvog na listi, Tomislava Bokana, koji je i predsednik Pokreta, kao i drugoplasiranog Miloša Stanisavljevića, direktora novosadskog JKP „Vodovod i kanalizacija“ – obojica su, između ostalog, poznata po osveštavanju novosadske „česmovače“ – ostala imena nisu previše poznata javnosti. Interesantno je da je na listi dvoje kandidata s prezimenom Bokan (na 6. i 33. mestu). Na listi je čak 74 kandidata/kinje s teritorije Grada Novog Sada.

11. Lista „Zelena stranka“

Podnosilac liste: Koalicija „Zelena stranka“

Broj kandidata: 71

Zelenu stranku (ne treba ih mešati sa Judejskim pokr…pardon, Zelenima Srbije i Zelenom ekološkom partijom) osnovali su 2014. nezadovoljni članovi Zelenih Srbije, a u registar stranaka upisani su kao stranka nacionalne manjine (slovačke).

Drugi na listi je Miroslav Grubanov, nekadašnji pokrajinski poslanik iz DS, sada presednik udruženja poljoprivrednika iz Crepaje.

12. Lista „Srpsko ruski pokret – Aleksandar Đurđev“

Podnosilac liste: Srpsko ruski pokret

Broj kandidata: 61

Srpsko ruski pokret zvanično je registrovan 24.10.2015. kao jedna od stranaka i ruske nacionalne manjine.

Prvi na listi je Aleksandar Đurđev – pre četiri godine bio je kandidat za pokrajinskog poslanika ispred Dveri; potom je prešao u Treću Srbiju, a iz nje u Srpsku ligu.

13. Lista „Za slobodnu Srbiju – ZAVETNICI – Milica Đurđević“

Podnosilac liste: Grupa građana „Za slobodnu Srbiju – ZAVETNICI – Milica Đurđević“

Broj kandidata. 34

Jedna od dve grupe građana koje učestvuju na ovogodišnjim izborima.

Nema preterano poznatih imena na listi.

15. Lista „Dosta je bilo – Saša Radulović“

Podnosilac liste: Grupa građana „Dosta je bilo – Saša Radulović“

Broj kandidata: 80

Na poziciji broj 6 nalazi se Arsen Kurjački, prvak novosadskog DSS s početka 2000-ih. Prešao je 2011. u Reformiste Vojvodine, jedno vreme je čak bio u Savetu za poljoprivredu LSV, a 2014. mediji su izvestili o njegovom perlasku u Tadićevu stranku.

Na mestu broj 7 je Katica Bengin, nekadašnja pomoćnica pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu, gde je postavljena kao kadar Koraćevog SDU.

21. април 2016.