U predstojeću nedelju u Vojvodini će prvi put biti primenjena odluka iz 2014. o izboru pokrajinskih poslanika – po proporcionalnom sistemu. Ipak, to ne znači da će Vojvođani za nekoliko dana prvi put glasati za svoje poslanike po proporcionalnom sistemu – istina je da će prvi put na taj način izabrati SVIH 120 poslanika Skupštine AP Vojvodine.

S obzirom na te okolnosti, ovogodišnji broj proglašenih lista (15) za jednu je veći nego pre četiri godine: tada ih je bilo 14, pri čemu se samo polovina Skupštine birala po proporcionalnom sistemu. (Devet lista je učestvovalo na izborima 2008, odnosno 10 četiri godine pre toga.)

Od 22. marta do 8. aprila u ponoć Pokrajinskoj izbornoj komisiji prijavljeno je bilo 16 izbornih listi, dok će se na glasačkom listiću naći jedna manje – dakle, 15. Da se samo PIK pitao, bilo bi ih 13, no zahvaljujući odlukama Upravnog suda zbirna izborna lista je uvećana za još dve liste i u tom obliku upućena je u štampariju.

Jedina koju je PIK odbio bila je izborna lista „Građani i građanke i Srbije“, koju je podnela koalicija Romska partija-„Bunjevci građani Srbije“. Lista je prvobitno bila prihvaćena, da bi odbijanje usledilo nakon usvojenog prigovora.

Evo nekoliko stvari koje bi trebalo da znate o listama koje učestvuju na osmim pokrajinskim izborima od 1992. godine.

1. Manjinske liste

Cenzus od 5% za ulazak u Skupštinu Vojvodine neće važiti za sve izborne liste.

Pošto je PIK utvrdio da njihovi predlagači imaju položaj stranaka nacionalnih manjina, pet lista – broj 5  „Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor“, broj 10 „Mađarski pokret za autonomiju – Dr Tamaš Korhec – DZVM – Aron Čonka“, broj 11 „Zelena stranka“, broj 12 „Srpsko ruski pokret – Aleksandar Đurđev“ i broj 14 „Vojvođanska tolerancija“  – sve one, da bi osvojile mandate, moraće da jure tzv. prirodni prag, umesto cenzus od 5%.

Kada se ukupan broj glasova na izborima podeli s brojem mesta u Skupštini (120), taj količnik predstavlja „prirodni prag“. Ako bi, recimo, na izborima glasalo milion građana, „prirodni prag“ bi iznosio oko 8300 glasova – e, najmanje toliko „manjinska“ lista mora da dobije glasova da bi u Skupštini imala barem jednog poslanika/cu.

Za vašu informaciju, iza liste „Vojvođanska tolerancija“ stoje Crnogorska partija i Sandžačko raška partija; iza liste „Srpko ruski pokret – Aleksandar Đurđev“ (Đurđev je nekad bio u Dverima, pa u Trećoj Srbiji, a potom je formirao Srpsku ligu) stoji stranka Srpsko ruski pokret; iza liste „Mađarski pokret za autonomiju“ zvanično stoje Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Demokratska zajednica Hrvata, s tim da je nosilac liste Tamaš Korhec, lider Mađarskog pokreta, kojeg su formirali nekadašnji članovi SVM. Listu „Zelena stranka“ podnela je, opet, Koalicija Zelena stranka, koju, nećete verovati, čine Zelena stranka i – Slovačka stranka.

Iza liste “Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor” stoji SVM, to je valjda jasno.

2. 12 na 1

Na potvrđenim izbornim listama nalazi se 1445 kandidata/kinja, što znači da se za jedno mesto u Skupštini Vojvodine nadmeće 12 kandidata/kinja.

Gotovo identičan odnos bio je i pre četiri godine kada je  na 14 izbornih lista bilo 774 kandidata/kinja (s tim da su tada izborne liste mogle da imaju maksimalno 60 kandidata/kinja).

3. Novosadizacija

Tokom rasprave o predlogu nove vojvođanske izborne odluke, pre dve godine, upozoravalo se na to da nakon narednih izbora većina vojvođanskih opština (više) neće imati svoje predstavnike u Skupštini Vojvodine. Dakle, zadesiće je sudbina Skupštine Srbije, u kojoj čak 100 lokalnih samouprava nema svoje predstavnike.

Pa, evo: na 14 izbornih listi za pokrajinske izbore 2016. nalazi se 396 kandidata/kinja iz Novog Sada (tačnije, iz mesta sa teritorije Grada Novog Sada). Jedina lista bez Novosađana/ki je „Mađarski pokret za autonomiju“: ova lista, zato, od svojih 60 kandidata/kinja ima njih 34 iz Subotice.

Najviše Novosadađana/ki kandidovao je Narodni pokret Dinara-Drina-Dunav – 61,6% (74 od 120) liste zauzimaju kandidati/kinje iz Novog Sada. Za njima slede Dveri-DSS (43 od 120), LSV (42 od 120), koalicija oko SNS (30 od 120), Zelena stranka (28 od 71)… Na listi „Za slobodnu Srbiju – Zavetnici – Milica Đurđević“ nalazi se 34 kandidata/kinja, od kojih je 13 iz Novog Sada. Najmanje ih je, očekivano, na listi Saveza vojvođanskih Mađara – 7 od 120.

Na kraju saziva iz 2012. u Skupštini Vojvodine je, prema podacima sa zvaničnog sajta, sedelo 119 poslanika (evo i zbog čega), od kojih je 30 iz Novog Sada: 22 izabranih s izbornih lista, a sedmorica su mandate osvojili na izborima po većinskom sistemu (plus Ilija Ćosić, koji je zvanično poslanik iz Iriga).

Pre četiri godine na 14 izbornih listi bilo je 173 kandidata/kinje iz Novog Sada – to znači da je u sazivu koji završava svoj rad svaki osmi kandidat/kinja iz Novog Sada završio u skupštnskim skamijama.

Ako bi se ova formula primenila na naredni saziv, u Skupštini Vojvodine bi sedelo oko 50 poslanika iz Novog Sada. Preostalih 70 mandata, po toj računici, podelili bi poslanici iz preostale 44 lokalne samouprave na teritoriji Vojvodine: 1,6 poslanik iz svake lokalne samouprave, mimo Novog Sada.

Realno? Teško.

4. Novinari

Lista „Mađarski pokret za autonomiju“ kandidovala je trojicu novinara – pardon, dvojicu novinara i jednog urednika-novinara. „Sedme sile“ ima i na drugim listama, ne brinite.

5. Neslavan kraj

Prvi put je za pokrajinskog poslanika izabran 1989. godine, a od uvođenja višestranačja 1992. pa do 2012. samo je na jednim izborima kiksnuo (decembar 1992). Nakon 2000. godine dva puta je biran za potpredsednika, a 2008. izabran i za predsednika Skupštine Vojvodine, kao kandidat SVM.

Nakon što je prethodnih šest mandata (od 1992) osvajao na većinskim izborima, Šandor Egereši se 2016. prvi put bori za mandat po proporcionalnom sistemu.

Sa (predalekog) 24. mesta na izbornoj listi.

Egereši (u sredini) na sednici Skupštine Vojvodine, 1998. godine (foto: arhiva Magyar Szo)

6. Finansiranje

Samo dve izborne liste – „NP Dinara-Drina-Dunav“ i „Mađarski pokret za autonomiju“, kako su za Vojvođansku rekli u PIK-u, nisu zatražile novac iz budžeta APV tj. sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova kampanje.

Za ovogodišnje izbore u budžetu APV namenjeno je sedam puta manje novca nego na prošlim izborima – 7.779 363,71 dinara, a 20% tog iznosa (1.555.872,74 dinara) podeliće 13 lista, tako da će svaka dobiti po 119.682,51 dinar. Da bi taj novac dobile, stranke najpre moraju da polože jemstvo do tog iznosa.

Preostalih 6.223490,97 dinara podeliće će liste koje budu osvojile mandata, shodno rezultatima izbora.

Koliko je 119 hiljada dinara? Pa, recimo da je dovoljno da se pokrije trećina troškova overe potpisa – naime, za najmanje 6000 potpisa podrške listi ,stranke/koalicije koje nisu manjinske morale su da plate overu tih potpisa najmanje 300.000 dinara (6000 potpisa puta 50 dinara); manjinskim strakama/koalicijama pak za predaju lista bilo je potrebno najmanje 3000 potpisa, te su njihovi troškovi overe potpisa bili najmanje 150.000 dinara.

Zabavni deo je u tome što one liste koje na izborima ne osvoje 1% glasova (0,2% za manjinske), dobijeni novac iz budžeta moraju da vrate u roku od 30 dana od proglašenja konačnih izbornih rezultata. Ako to ne urade, jemstvo im se ne vraća.