U protekle 22 godine građani Vojvodine su sedam puta birali sastav Skupštine AP Vojvodine.

Sedam puta – na četiri načina. Osmi put će, sva je prilika, birati – na potpuno novi način.

Taj peti način izbora pokrajinskih poslanika trebalo bi da bude definisan u petak, na 31. sednici Skupštine Vojvodine.

Čist proporcionalni sistem na pokrajinskim izborima, kakav se predlaže Predlogom pokrajinske skupštinske odluke o izboru poslanika u Skupštinu APV, ne inicira se prvi put, ali nikad nije bio bliži uvođenju kao sada.

Predlog pokrajinske skupštinske odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine (tekst)

Ukoliko za taj predlog budu glasali svi poslanici koji su  ga svojim potpisom podržali (njih 63), mada je dovoljno i manje glasova, na narednim pokrajinskim izborima birači će glasati za stranke/koalicije/grupe građana koje preferiraju, pri čemu će Vojvodina biti jedna izborna jedinica; s izbornim pragom od 5%, odnosno sa prirodnim pragom za stranke nacionalnih manjina, i sa D’Ontovom formulom za izračunavanje mandata.

Usvajanjem tog predloga način izbora na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou u Srbiji bio bi uniforman: primenjivao bi se isključivo proporcionalni izborni sistem.

Do petka će, dakle, na snazi biti Pokrajinska skupštinska odluka o izboru poslanika u Skupštinu APV, usvojena 10. avgusta 2004. godine, koja predviđa da se polovina od 120 poslanika bira po većinskom, a druga polovina po proporcionalnom sistemu.

Pre 10 godina političke ambicije i statutarni okvir našli su se tačno na pola puta, u vidu kombinovanog (većinsko-proporcionalnog) izbornog sistema. (NOTE:  Takav sistem primenjen je prilikom prvih izbora za Skupštinu SRJ, 31. maja 1992.)

Naime, tada važeći Statut APV (iz 1991.) sprečavao je izbor poslanika po čistom proporcionalnom sistemu, ali nije onemogućavao njegovu makar delimičnu primenu.

Prema članu 22, stav 1,. tog Statuta:

 Skupština ima 120 poslanika, s tim da građani svake opštine sa teritorije AP Vojvodine biraju najmanje jednog poslanika.

Kada su 2004. definisali novi izborni sistem poslanici su, za razliku od svojih prethodnika, tu odredbu razumeli ovako: od 45 lokalnih samouprava u Vojvodini, u njih 39 će građani birati po jednog poslanika, dok će u Somboru i Kikindi birati po dva, u Zrenjaninu i Pančevu po tri, u Subotici četiri, i Novom Sadu – sedam poslanika.

Vojvodina je bila podeljena u 60 izbornih jedinica, pri čemu je svaka opština koja je davala po jednog poslanika, bila ujedno i izborna jedinica; crtanje granica izbornih jedinica bilo je potrebno samo u gradovima koji su davali više (od jednog) poslanika.

Ukoliko kandidat u prvom krugu nije dobio većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavljalo za 15 dana.

Po ovom izbornom sistemu održani su izbori 19. septembra 2004, 11. maja 2008. i 6. maja 2012. godine.

Skupštinski sazivi tokom 90-ih godina su, s druge strane, rigidno i oportunistički tumačili odredbu Statuta, te su se poslanici sve do 2004. birali isključivo po većinskom sistemu, tačnije – s raznim varijacijama tog sistema.

Na prvim izborima za višestranačku Skupštinu AP Vojvodine, 31. maja 1992. godine, poslanici su se birali na osnovu Odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, koju su 24. septembra 1991. usvojila sva tri Veća Skupštine AP Vojvodine. Prema članu 45, stav 1,. te Odluke:

Za poslanika je izabran kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali, ako je na izbore izašla najmanje polovina od ukupnog broja birača u izbornoj jedinici.

Ako nijedan kandidat u prvom krugu glasanja ne dobije potrebnu većinu, bilo je predviđeno ponavljanje glasanja u roku od 15 dana.

Već na sledećim izborima, 20. decembra 1992, poslanici su se, na osnovu Odluke o izmenama Odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, usvojene 11. novembra 1992, birali na nov način: po jednokružnom većinskom sistemu (tzv. nokaut sistem).

Taj sistem opstao je, gle, samo do narednih izbora, 3. novembra 1996, kada je primenjena Odluka o izmenama i dopunama Odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, usvojena 25. septembra 1996. Ona je predviđala da se, ukoliko nijedan kandidat ne osvoji većinu glasova birača koji su glasali, izbori ponavljaju u roku od 15 dana, s tim da je na ponovoljenim izborima učestovalo TRI kandidata s najviše osvojenih glasova.

Prema svedočenju nekadašnjih političkih aktera iz SPS, taj sistem je bio osmišljen kako bi se „razbila“ tadašnja opozicija; ono što je SPS tada uspelo, vratilo mu se kao bumerang 24. septembra 2000, kada je DOS, po istom izbornom sistemu, osvojio 118 od 120 mesta. Preostala dva osvojili su – poslanici SPS.

Na narednim pokrajinskim izborima – samo jedna glasačka kutija  (preuzeto sa izbornareforma.rs)

Najznačajniji pokušaj izmene postojećeg izbornog sistema, odnosno njegovog šminkanja, dogodio se pred leto 2007, kada su DS, SVM i Pokret Snaga Srbije (ako ste zaboravili, PSS je tada bio član vladajuće koalicije u Vojvodini!) predložili da se u kvoti poslanika koji se biraju po proporcionalnom sistemu, obezbedi 12 mesta za predstavnike nacionalnih manjina (po sadašnjem Statutu: nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica).

Ti zaštićeni mandati pripali bi nacionalnim manjinama koje, prema popisu iz 2002, imaju više od 10.000 pripadnika u Vojvodini, a delili bi se među njima srazmerno brojnosti: Mađarima bi pripala tri mandata, Slovacima i Hrvatima po dva, a Romima, Rusinima, Rumunima, Bunjevcima i Makedoncima – po jedan. Da je takva odluka bila usvojena, na narednim pokrajinskim izborima pripadnici tih nacionalnih manjina, pod uslovom da su upisani u posebni birački spisak, dobili bi čak tri glasačka listića, a ostali i dalje po dva.

Pošto LSV, kao članica vladajuće koalicije, ne da nije podržala takvu inicijativu (i bez tih izmena, izborni sistem je išao na ruku jedino DS), već je, reklo bi se – iz inata, sa SRS predložio donošenje izborne odluke koja predviđa uvođenje čistog proporcionalnog sistema. Sednica na kojoj je trebalo da budu razmatrani ovi predlozi, međutim, nikad nije održana, pošto ju je predsednik Skupštine Bojan Kostreš (LSV)– otkazao. O odnosima u tadašnjoj vladajućoj koaliciji, koji su i kumovali neodržavanju sednice,  najbolje svedoči ovaj podatak: naredna sednica Skupštine održana je 22. avgusta 2007, a nakon toga – tek 10. marta 2008!

U međuvremenu se pojavljivale inicijative za izmenu izbornih pravila,ali  formalno-pravnih uslova za ozbiljniju raspravu o toj temi nije bilo sve do usvajanja Statuta 2009, u kojem više nije bilo imperativne odredbe o reprezentativnosti svake opštine/grada u Vojvodini u pokrajinskoj skupštini. Tu odredbu, dakako, ne sadrži ni Statut koji je usvojen 22. maja ove godine.

I, eto, ta inicijativa je dočekala svoj trenutak. U junu 2014. godine.

Nju je i ovaj put pokrenuo LSV, a u tome ih podržavaju SNS, SPS, DSS, NDS, dvojica poslanika Treće Srbije,  i – kao i pre sedam godina – SRS.

Sve njih okupila je ambicija da izborni sistem bude promenjen. Pokazaće se brzo – da li samo to.