Od usvajanja Ustava 2006. godine s primenom odredbe koja propisuje minimalni obim vojvođanskog budžeta (famoznih sedam odsto – čl. 184. Ustava Srbije) postoji mali, gotovo zanemarljivi problem: ne postoji saglasnost o tome šta je tačno vojvođanski budžet i čemu to zapravo služi.

Za ministra Dušana Vujovića to je, nesumnjivo, nešto više od tek „novca koji legne na račun Pokrajine pa se odatle, na osnovu odluke o budžetu, dalje distribuira“, kako definiše (pokrajinski) budžet ekonomista Mihailo Gajić iz Libeka. Tako je, tokom nedavne skupštinske rasprave o budžetu Srbije za 2016. godinu, ministar finansija izneo podatak da će Vojvodini iduće godine pripasti – nota bene! – 68,017 milijardi ili čak 8,2% poreskih prihoda (poreski prihodi u 2016. procenjuju se na 829,5 milijardi i oni se uzimaju kao zakonska osnovica za izračuvanje „sedam posto“).

Ono što se promenilo prošle i ove godine, znači, u onom delu gde Vojvodina ostvaruje svoje prihode, potpuno nema nikakve razlike u procenama, i tu je svega u tom delu za prvih deset elemenata, porez i ostali prihodi, prihodi Fonda za razvoj, koji nemaju nikakve transakcije, transferi za prosvetu, transferi Ministarstva prosvete za otpremnine, transferi za lokalne samouprave, inspekcijski nadzor, pripremne i predškolske ustanove, transferi Komesarijata za izbeglice, transferi za Kancelarije održivi razvoj, transferi Ministarstva kulture i informisanja i transferi Ministarstva privrede, zajedno čine 2015. godine 53 milijarde 963 miliona, a 2016. godine po proceni 52 milijarde 969 miliona. Razlika je jedna milijarda. U procentima poreskih prihoda to je 7,06 prošle godine, 6,39 ove godine.

Međutim, sem tih transfera postoje i drugi transferi koji se vrše direktno ili indirektno preko organa koji obavljaju delatnost na teritoriji AP Vojvodine. To su kod Uprave carina granični prelazi novi, to su izvršenje krivičnih sankcija, izgradnja novog zatvora u Pančevu, to su projekti Ministarstva građevinarstva, to su projekti Ministarstva pravde, ulaga po Zakonu o regionalnom razvoju Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva finansija, sredstva za eksproprijaciju zemlje na trasi pruge Beograd-Budimpešta, sredstva za subvencije u poljoprivredi 5,3 milijarde.

Sve zajedno, ovi transferi su 15 milijardi 047 miliona, što zajedno daje 68,017 ili 8,2% prihoda poreskih prihoda.

(reakcija ministra Dušana Vujovića na izlaganje poslanika LSV Đorđa Stojšića, 9.12.2015)

(NOTE: Ministar je nakon usvajanja budžeta izneo korigovani procentni iznos – 8,39%.)

Šta tačno pripada budžetu Vojvodine iz državne kase navodi se u članu 7. Zakona o budžetu Srbije za 2016:

Po ministrovoj računici, Vojvodina bi trebalo da dobije deset milijardi dinara više od ustavnog sedmopostotnog minimuma (58 milijardi). Problem je, međutim, u tome što deo tog novca, kako tvrde u Banovini, nikad videti neće račun Pokrajine, pa se otuda i neće prikazati u radi-se-na-njemu-intenzivno predlogu PSO o budžetu APV za 2016.

U Pokrajinskoj vladi, naime, procenjuju da će preko 15 milijardi od rashoda koje je naveo ministar biti izvršeno zapravo direktno iz budžeta Republike Srbije. U jučerašnjem saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za finansije ukazuje se na problematičnost, s aspekta Ustava i zakona, još jednog navedenog rashoda: tranfernnih sredstava za zaposlene u obrazovanju, odnosno za lokalne samouprave.

Stara je to priča: već nekih 15 godina Republika novac za plate zaposlenima u obrazovanju, a neko vreme i za finansiranje dela kulturnih programa, na teritoriji APV prebacuje na račun Pokrajine a koja je dužna da dan kasnije (vidi gornju sliku) taj novac prosledi krajnjim korisnicima. Takođe, poslednjih šest godina iz budžeta Srbije via Pokrajina isplaćuju se i namenska sredstva za lokalne samouprave u APV.

Država je ovim tranferima značajno „punila“ budžet Vojvodine u proteklih osam godina, pretvarajući ga u običan bojler, i time je doprinosila da onaj ustavni minimum nominalno uglavnom bude poštovan. S druge strane, Pokrajina ne samo što bi godišnje u budžetu imala i do 60 odsto novca kojim ne raspolaže (prolazi kroz bojler), već se od prvog dana nalazi i u svojevrsnoj zamci – kako da bez dovoljno novca dosledno primenjuje drugi deo u svetu jedinstveno sročenje  ustavne odredbe: o ulaganju 3/7 (42 odsto) svog budžeta u kapitalna ulaganja. Prebizarna je to situacija – dok jedne kritikuješ za kršenje Ustava, istovremeno to i sam činiš.

Suštinski nesporazum je u tome što pokrajinska administracija – ranije tiho, poslednjih godina daleko glasnije – pokušava da ukaže na to da se transferna sredstva ne mogu smatrati prihodom pokrajine: em to ne spada u nadležnost Pokrajine, em tim novcem Pokrajina operativno ne raspolaže.

Imaš 30 dinara i neko ti da 70 da proslediš Perici.  U Banovini bi ti rekli da raspolažeš sa 30 dinara, a u Vladi Srbije – a ne, imaš svih 100!

Drugim rečima, nije poenta u tome da budžet Vojvodine dobaci do, recimo, 58 milijardi dinara, već da celokupnim iznosom Pokrajina realno i raspolaže; da troši, tojest. Transferi obaška, ako su baš neizbežni.

Kao posledica različitog shvatanja definicije budžeta, iskrslo je pitanje duga, s tim što u Vladi Srbije ne smatraju da Vojvodini išta duguju, dok Pokrajinska vlada i neke vojvođanske stranke mašu računicom po kojoj je od usvajanja Ustava do danas taj dug narastao – na dve milijarde evra! Dosledno tome, LSV tvrdi da je budžetom za 2016. Vojvodina zakinuta za ¾ novca, te najavljuje obraćanje Ustavnom sudu. Dirljiv optimizam, budući da se Pokrajinska vlada pre tri godine takođe žalila USS osporavajući definisanu osnovicu za izračunavanje „sedam posto“ u Zakonu o budžetskom sistemu.

Iz Suda otad – ništa.

Suštinski pak problem je u tome što još nije donet zakon koj bi defnisao izvore prihoda AP Vojvodine. Rok za njegovo usvajanje istekao je – 31. decembra 2008.

ČEKAJUĆI PREDLOG BUDŽETA APV ZA 2016…

Po objavljivanju Fiskalne strategije za 2016. godinu pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman unapred je proglasio budžet APV za 2016. za „najmanji od usvajanja Ustava“, procenjujući njegov obim na oko 44,8 milijardi dinara.

Upoređujući s ranijim budžetima APV, ovo bi, ukoliko bi ta procena bila ozvaničena, zaista bio najmanji budžet Vojvodine od usvajanja Ustava.

Ipak, sve ukazuje na to da će pokrajinska kasa za 2016. biti veća, čak možda i u nivou proseka za poslednjih osam godina.

Evo, tranferi za prosvetu i lokalnu samopravu iznosiće oko 35 milijardi; poreski prihodi (prema Fiskalnoj strategiji) 11,1 milijardi; namenski prihodi budžeta (iz naknada za vode i poljoprivredno zemljište) nezvanično se procenjuju na oko 6 milijardi (zajedno s prenetim sredstvima iz ove godine).

Ne bi se trebalo začuditi ako Pokrajina posegne za zaduženjem, činili su to i ranije, i to bi prihodnu stranu budžeta povećalo za još nekoliko milijardi.

Kako god bilo, Pokrajina će, u najboljem slučaju, samo na papiru imati budžet koji iznosi najmanje sedam odsto (poreskih prihoda) budžeta Srbije, dok će, po tradiciji, operativno raspolagati možda i sa trećinom nominalnih prihoda.