Skupština Vojvodine razmatraće 14. maja Predlog statuta AP Vojvodine, čiji tekst je juče usvojio Odbor Skupštine Vojvodine za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine.

Za Predlog statuta glasalo je 9 članova, dvojica su bila uzdržana (foto: skupvojvblog)

Šta je sledeće? Nakon usvajanja u Skupštini Vojvodine, statut se šalje u Skupštnu Srbije na davanje prethodne saglasnosti. Potom se vraća u Skupštinu Vojvodine na usvajanja a istovremeno se donosi i pokrajinska skupštinska odluka o sprovođenju statuta. Među političarima postoji saglasnost o tome da čitav posao ima da bude okončan do 6. juna, kako bi se izbegli efekti odloženog stupanje na snagu Odluke Ustavnog suda o utvrđenim neustavnostima odredaba (i dalje važećeg) Statuta AP Vojvodine.

Šta je odložena odluka Ustavnog suda? Ustavni sud je još 5. decembra 2013. utvrdio da više od dve trećine odredaba važećeg Statuta, u celini ili delimično, nije saglasno Ustavu. Da bi se izbeglo stvaranje pravne praznine, Ustavni sud je odložio objavljivanje odluke u Službenom listu za šest meseci, dajući vremena Skupštni Vojvodine (uz pomoć Skupštine Srbije) da ispravi nepravilnosti. Drugim rečima, da donese novi statut.

Postoji li šansa da novi statut ne bude usvojen? Hm, prema onome što su juče na Odboru izjavljivali predstavnici stranaka u Skupštini Vojvodine – 14. maj neće obeležiti iznenađenja. Ako za njega i ne budu glasali baš svi poslanici, izvesno je da će dobiti potrebnu dvotrećinsku većinu. A prema dosadašnjim najavama, statut očekuje i zeleno svetlo u Skupštini Srbije.   Šta će se dogoditi ako statut kojim slučajem ipak ne bude usvojen do 6. juna? Prema tumačenjima pravnika, ostaće da važi „osakaćeni“ Statut, a pokrajinska vlast će nastaviti da radi na osnovu pokrajinskih skupštinskih odluka i drugih akata sve dok i oni ne budu ocenjeni neustavnim i nezakonitim. Dakle, ne bi došlo automatski do „urušavanje pravnog poretka na delu teritorije zemlje“. Svakako bi izbio problem, ali politički, u zavisnosti od toga ko bi snosio krivicu za njegovo usvajanje – jedna ili druga skupština. Na tom polju bi se i tražio izlaz iz ćorskokaka, smatra profesorka Ustavnog prava prof. dr Marijana Pajvančić:

Ono što je bitno za ustav, odnosno za bilo koju ljudsku zajednicu, jeste da postoji dogovor o tome ko rešava spor ako do njega dođe i na koji način. To mora da sadrži Ustav. Šta će se desiti ako ne bude odluke o Statutu? Pravila nema. Dakle, u tom slučaju jedino preostaje da se to pitanje rešava političkim dogovorima.“

Drugo ime za novi statut? Kompromis između vlasti i opozicije. Taj kompromis je od početka procesa, pre četiri meseca, tražen iz dva razloga: vladajuće stranke nisu imale potrebnu dvotrećinsku većinu (80 poslanika), a pod 2) – bez učešća opozicionih poslanika statut ne bi dobio saglasnost u Skupštini Srbije. “Sve strane pokazale su spremnost da odustanu od svojih pozicija”, naveo je predsednik Odbora i prvi čovek vojvođanske skupštine Ištvan Pastor, a potom su takav utisak iznosili i svi drugi na jučerašnjoj sednici. Naravno, kao i kod svakog drugog kompromisa, malo ko je tu srećan finalnim proizvodom. Jer, svi dobro znaju čega su se morali odreći, i ono važnije – zbog čega. Niko, naime, nije hteo da bude označen kao „kočničar“: otuda se pristajalo na sve, pa čak i na rešenja koja dovode u pitanje iskrenu nameru da se sprovede odluka USS. No, ko još mari za sreću – u politici se broje uspesi. Opozicija će tako dočekati „sahranjivanje“ Statuta u čijem usvajanju je 2008. prednjačio njima dragi DS, a usto je pokazala da se bez nje ne mogu više usvajati bitne odluke. S druge strane, budu li svi poslanici vladajuće koalicije digli ruke za statut, nejedinstvo ne bi moglo da bude iskorišteno kao razlog za nečije istupanje. Do daljeg. Ovde treba imati na umu da u koalicionom sporazumu između SVM i SNS stoji da će novi statut AP Vojvodine „biti donet konsenzusom trenutne većine u Skupštini Vojvodine i nove vladajuće koalicije u Skupštini Srbije“. A svi dobro znaju koliko je lideru SVM stalo da ga uvažavaju kao čoveka od reči…  Da li se Predlog statuta razlikuje od radne verzije koju je sačinila radna grupa? Radnu verziju teksta statuta pravni stručnjaci okupljeni u radnoj grupi predali su političarima 31. marta, ostavljajući u tekstu alternativna rešenja za pojedine odredbe. Dakle, ni stručnjaci nisu mogli oko svega da se dogovore, pa su rešenje nedoumica prepustili političarima – skupštinskom kolegijumu i Odboru za pitanja ustavno-pravnog položaja Vojvodine. Kada su na Odboru videli tekst nacrta statuta, stručnjaci su se uverili u to da su političari oklonili sve nedoumice, ne baš – videlo se to na njima – u skladu s očekivanjima pojedinih stručnjaka, ali i da je bilo i drugih intervencija u tekstu radne verzije.

Na primer? Iz radne verzije je izbačena formulacija iz člana 1. da je AP Vojvodina „autonomna teritorijalna zajednica Republike Srbije osnovana Ustavom“ i umesto toga sada stoji da je „autonomna teritorijalna zajednica Republike Srbije u kojoj građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju u skladu s Ustavom i zakonom“. Na ovakvoj formulaciji gorljivo je insisitrala Liga socijaldemokrata Vojvodine. Dobitak za SVM je upotreba termina nacionalna zajednica – ta pobeda nije potpuna, pošto je kao kompromisno rešenje pronađen termin „nacionalna manjina – nacionalna zajednica“. U radnoj grupi većina je inače bila za termin nacionalna manjina, dok se samo predstavnik SVM zalagao za drugu opciju. Radna grupa takođe nije mogla da se dogovori oko toga kako treba da se zove izvršni organ AP Vojvodine – Izvršno veće ili Pokrajinska vlada (u opticaju su bili i Pokrajinski savet ministara, odnosno Pokrajinsko veće ministara). Političari su prelomili: zvaće se Pokrajinska vlada. Pa, čekajte, zar za USS nije bila sporna upotreba termina „vlada“ u Statutu, jer taj termin u Ustavu referiše isključivo na Vladu Republike Srbije? DSS – koji je i inicirao ocenu ustavnosti Statuta – je na to, prirodno, imao primedbe (nisu isključili mogučnost da bi neko ponovo mogao da pokrene postupak pred USS!), ali je njegov član u Odboru, Branislav Ristivojević na kraju ipak bio samo uzdržan pri glasanju o utvrđivanju Predloga statuta (NOTE: drugi uzdržani glas potiče od Srđana Sikimića, predstavnika LSV u stručnom delu Odbora). Ostalima je, očito, bilo bitno da se napravi otklon od Vlade AP Vojvodine. Jer, Pokrajinska vlada definitivno neće imati toliki kapacitet da izaziva zabunu i zabludu. Kao Vlada AP Vojvodine. Što reče off the record jedan od članova Odbora – „Znam da termin nije baš najbolji, ali nisam želeo da zbog tačke, s kojom ni USS nije načisto, propadne čitav posao.“