Pokrajinski poslanici okupiće se sutra po 41. put u ovom sazivu i evo šta će obeležiti predstojeću sednicu.

„Krnji sastav“. 

Ukoliko Skupština sutra konstatuje ostavku poslanika Zorana Tanaskoviću (ode čovek u notare; hm, ko to još ne zna?), ovaj saziv mogao bi da dočeka kraj mandat u „krnjem sastavu“ – sa 119 poslanika.

Mogao bi? Pa, iskreno…male su šanse da će ovaj saziv imati snage da ispravi brljotinu iz juna prošle godine i tako omogući raspisivanje dopunskih izbora u izbornoj jedinici u kojoj je 2012. izabran Tanasković.

Do redovnih pokrajinskih izbora ostalo je još cirka godinu dana i upravo bi to mogao da bude argument protiv pravljenja troškova za nekakve dopunske izbore; a ukoliko izboru budu i pre proleća, tim pre krnjem sastavu, je li, nema šta da se prigovori.

Bilo je dirljivo danas gledati članove Odbora za administrativna i mandanta pitanja koji su, upućujući plenumu preporuku da konstatuje prestanak mandata poslaniku Tanaskoviću, na opasku da dopunski izbori nisu mogući samo duboko izdahnuli i slegli ramenima. Kao da je sam Bog pisao lanjsku PSO o izboru poslanika u Skupštinu Vojvodine, pa oni s propustom u toj odluci nemaju nikakve veze.

I, ne, nije ključno pitanje da li Skupština Vojvodine može da nesmetano funkcioniše sa 119 poslanika, manite se spinovanja – jer može da funkcioniše, to nije uopšte sporno – već je ovde nešto drugo daleko važnije, a u direktnoj vezi s obavezom poslanika da vode računa o dostojanstvu doma u kojem predstavljaju građane Vojvodine: zašto poslanici ne čitaju akte o kojima glasaju?

Zaduživanje. 

Već dve godine, kroz jedan rebalans i dva godišnja budžeta, Pokrajina pokušava da zaduživanjem obezbedi novac za opremanje „Kamenice 2“. Sutra je na dnevnom redu novi pokušaj.

Predlogom PSO o pokretanju i načinu sprovođenja postupka zaduživanja emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti za potrebe finansiranja nabavke opreme za opremanje objekta „Kamenica 2“ Vojvodina bi se, na ime glavnice duga, zadužila do 2 milijarde i 80 miliona dinara.

„Obveznice će se emitovati u domaćoj valuti dinar, indeksirane u stranoj valuti evro, sa fiksnom kamatnom stopom najviše 6%, s polugodišnjom isplatom kamatnog kupona. Rok dospeća obveznice biće do 15 godina.“ (član 5.)

Tenderski postupak za nabavku opreme za „Kamenicu 2“ u javosti se već ovenčao kontroverznim statusom, zbog čega je opozicija nedavno incirala i skupštinsku raspravu o ovom pitanju.

Inače, ovogodišnjim budžetom AP Vojvodine predviđeno je da se na ime glavnice duga domaćim kreditorima isplati nešto više od 2,2 milijarde dinara.

Izveštaj br. 1

U izveštaju Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za 2014, o čemu će sutra raspravljati Skupština, stoje i sledeće ocene stanja ljudskih prava u Vojvodini:

• Poslodavci krše prava zaposlenih.
• Stalno siromašenje, s jedne strane, i nepostojanje službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, s druge strane, čine pravdu – za sve veći broj građana – sve manje dostižnom.
• Nasilje na ulicama utiče na osećaj (ne)sigurnoti građana, koji se teško može povratiti samo prisustvom sve većeg broja policajaca.
• Rast animoziteta prema pripadicima romske nacionalne manjine.
• Strah od asimilacije vodi zatvaranju pripadnika nacionalnih manjina u uske okvire vlatite zajednice, čime se otežava njihova integracija, naročito ako nisu u stanju da se služe jezikom većine. Predlozi da se unapredi učenje srpskog jezika godinama se ignorišu, čime se šalje poruka da vlastima, uprkos retorici, nije stalo do integracije manjine.
• Blaga kaznena politika prema počiniocima nasilja u porodici stvara utisak da je porodica privilegovani prostor u kome je nasilje dopušteno i legitimno.
• Iako je prisustvo cenzure i autocenzure (u medijima) notorna činjenica, izostaje otpor novinara.
• Vršnjačko nasilje više nije nikakav ekces, nego način života.
• Raspostranjenu korupciju, o kojo svi govore, retko ko prijavljuje, te stoga izostaje ekfikasno suzbijanje ove pojave.

U protekloj godini kancelariji Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana pritužbe je uputilo 1043 građana. Najviše pritužbi odnosilo se na rad opštinske/gradske uprave.

Izveštaj br. 2. 

Od usvajanja Zakona o javnoj svojini pa do kraja 2014. godine AP Vojvodina je ukupno uputila 251 zahtev za upis prava javne svojine u korist AP Vojvodine.

U Izveštaju o upravljanju i raspolaganju javnom svojinom AP Vojvodine za period 2011-2014. navodi se i da je u pravo svojine APV upisano ukupno 1271 objekat (od čega 954 službenih zgrada, 51 stan, 45 garaža itd), te na 1102 hektara građevinskog zemljišta.

(preuzeto sa rtv.rs)

Od nekretnina u inostranstvu, Vojvodina poseduje polovinu odmarališta „Vojvodina“ u Igalu koje je 2011. poverila na upravljanje Privrednoj komori Vojvodine. Nad pak četiri objekta u Hrvatskoj i Sloveniji (odmarališta u Lovranu, Crikvenici i na Bledu, kao i stan u Radovljici) Vojvodina i dalje pokušava da uspostavi svojinu.

Proces uspostavljanja svojine nad 54 državna puta II reda na teritoriji Vojvodine, kao i nad kanalskim mrežama koje nisu deo plovnih puteva, i dalje traje. U tom smislu, pred poslanicima će se naći predlog zaključka kojim bi se Pokrajinska vlada zadužila da razmotri iniciranje izmene Zakona o javnoj svojini. Tim izmenama bi se omogućilo da se državni putevi II reda i kanalska mreža po službenoj dužnosti upišu kao javna svojina Vojvodine.