Tekst Predloga statuta AP Vojvodine koji je u četvtak utvrdio Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine – to je to: rasprava u sredu na sednici Skupštine Vojvodine vodiće se isključivo o tom tekstu.

Teoretski, do srede bi taj tekst mogla da promeni jedino incijativa trećine poslanika (40), ali takva inicijativa je izostala.

Pojedinci koji su nameravali da popravljaju tekst – a ima ih, kako se može čuti – amandmane mogu da pocepaju i da otpatke odlože u korpu za reciklirani papir.

U Skupštini Vojvodine vlada pravilo: svaki poslanik ima pravo na podnosi amandmane na odluke koje se razmatraju na skupštnskom plenumu. Osim kada je reč o promeni Statuta. Tako objašnjavaju članovi nadležnih skupštinskih odbora – jednog već pomenutog i Odbora za propise.

Vladimir Galić (SNS) i Stevan Nazarčić (DS), u odvojenim izjavama za ovaj blog, upiru prstom u član 67. Statuta AP Vojvodine.

Tim članom je faktički onemogućeno podnošenje amandmana na upakovani tekst predloga statuta, kažu.

Da vidimo šta stoji u tom članu:

Predlog za promenu Statuta mogu podneti: najmanje jedna trećina od ukupnog broja poslanika, Pokrajinska vlada i radno telo Skupštine nadležno za pitanja ustavno-pravnog položaja AP Vojvodine i najmanje 40 000 birača.

– I kad napišete praktično novi statut, kao što je slučaj s tekstom o kojem će biti rasprave u sredu, to se smatra promenom statuta, i shodno tome primenjuju se određene statutarne odredbe, navodi Nazarčić.

U konkretnom slučaju, i član 67. Statuta, dodaje.

Ta odredba, dakle, i s tim se slaže i Nazarčić, advokat po profesiji, inače predsednik Odbora za propise, dozvoljava mogućnost da, i nakon što resorni skupštinski odbor utvrdi predlog statuta, grupa poslanika interveniše amandmanski.

Ali samo ukoliko je u toj grupi jedna trećina poslanika, napominje Vladimir Galić. Da je takva inicijativa bila upućena, o njoj bi se najpre izjasnio Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine, kao ovlašteni predlagač, pa bi to došlo na plenum. Ukoliko bi za izmenu, ili čak izmene, glasalo 2/3 poslanika, ona bi postala sastavni deo statuta.

Ukoliko bi te izmene izlazile iz koordinata zadatih odlukom Ustavnog suda, vrlo verovatno bi u nekom novom postupku bile proglašene neustavnim, upozorava Nazarčić.

Ustavni sud Srbije (preuzeto sa ustavni.sud.rs)

Toliko o hipotetičnosti. Četrdeset poslanika, odvažnih da prekrše očiti međupartijski sporazum o moraproći imamo-dva-grba-i-dve-zastave statut, dakle, ipak se nije našlo.

Ono što je važilo prilikom utvrđivanja Statuta 2008, sada se, međutim, ne može primeniti.

Prilikom utvrđivanja još važećeg Statuta, 14. oktobra 20008, bilo je rečeno sledeće:

 Postupak za donošenje Statuta nije uređen posebnim aktom, tako da se primenjuju opšta pravila donošenja akata utvrđena Poslovnikom Skupštine.

 

Otuda je na taj tekst bilo uložena hrpetina amandmana. Bila je to maratonska sednica, najduža u istoriji.

Procedura za promenu Statuta definisana je u samom Statutu, pa nije moguće da se primenjuju odredbe iz Poslovnika – one o načinu podnošenju amandmana – jer je to akt niže pravne snage od Statuta, objasnio je Nazarčić.

Skuvali ste ribe, gotovo je.