Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV i prvi čovek Petog saziva Skupštine Vojvodine (2004-2008) odgovorio je na prethodni post na ovom blogu, tačnije – na jednu od dilema o daljoj sudbini SVM u vladajućoj koaliciji.

U intervjuu današnjem Dnevniku, Kostreš je, komentarišući brojno stanje u sadašnjoj vladajućoj koaliciji u vojvođanskoj skupštini, izneo stav „da je moguće vladati sa 63 poslanika“. Kao dokaz izneo je iskustvo iz perioda kada je bio na čelu Skupštine Vojvodine.

Ja sam bio predsednik Skupštine Vojvodine kada je većina imala 62 poslanika i bez problema smo funkcionisali, donosili odluke i sprovodili zacrtane ciljeve.

Zamenik predsednika LSV ranije je, međutim, imao drugačiju računicu. U intervjuu Glasu javnosti, 19. avgusta 2006. godine, između ostalog rekao je i ovo:

U pokrajinskoj Skupštini je 120 poslanika, mi imamo 67, od prvog dana do danas.

Koliko je, zaista, poslanika činilo vladajuću koaliciju od 2004. do 2008? Pa, svakako više od 62.

LSV je u tom periodu bila članica vladajuće koalicije u Vojvodini koju su činile i DS, SVM i Pokret Snaga Srbije (Bogoljuba Karića).

Na izborima održanim 19. septembra i 3. oktobra 2004. godine DS je osvojila 34 mandata, SVM 11, a LSV i PSS po sedam.

Ipak, prilikom konstituisanja Petog saziva, 30. oktobra 2004, konstatovano je da poslanički klubu DS ima 39 poslanika – klubu su, naime, pristupila dvojica poslanika Reformista Vojvodine, te po jedan poslanik DSVM, grupe građana i koalicije Subotica-naš grad.

Vojvođanska koalicija se time nabildovala do brojke 64, a upravo je toliko poslanika i glasalo za izbor Bojana Kostreša na mesto predsednika Skupštine.

Poslaničkom klubu DS, samo što je saziv počeo da radi, pristupio je poslanik DSS Sava Svirčević, a kasnije i Milan Aleksić, takođe poslanik DSS.

Bez njega nije bilo većine (foto: alo.rs)

No, za ovaj saziv vezuje se veoma interesantna činjenica – da je podrška ključnim odlukama redovno prevazilazila okvire brojnog stanja vladajuće većine.

Pa je tako…

…budžet za 2005. godinu podržalo 70 poslanika

…budžet za 2006. podržalo je 69 poslanika

…budžet za 2007. podržalo je 74 poslanika

…budžet za 2008. podržalo je 78 poslanika

Ili…

…da je za izbor Siniše Lazića na mesto pokrajinskog sekretara za privredu glasalo 68 poslanika

…a za izbor Zoltana Jegeša na mesto pokrajinskog sekretara za obrazovanje i kulturu – njih 69

Kao i ovo:

– da je 72 poslanika podržalo Zaključak kojim se od poslanika u Skupštini Srbije traži da ne prihvate predlog Vlade Srbije o davanju u koncesiju autoput Horgoš-Beograd

Snaga ovog saziva Skupštine nije, dakle, ležala u brojnosti poslanika vladajuće većine, već u, hm,  „konstruktivnom opozicionom delovanju “ poslaničkih grupa izvan redova većine. To se pre svega odnosilo na osmoro poslanika iz kluba SPS, te petoro poslanika iz kluba G17 plus (dvoje poslanika iz te stranke i troje poslanika iz grupa građana; kasnije se jedan od njih priključio DSS). Oni su to nazivali – glasanje po savesti.

Većina u Petom sazivu, dakle, nije brojala 62 poslanika. Ali i da jeste, s onakvim rezervoarom glasova čak je i sa najtananijom većinom i te kako bilo lako izgurati čitav mandat.

Što se tiče funkcionisanja vladajuće koalicije, problema nije da nije bilo. Dovoljno je podsetiti na to da Kostreš nije sazivao sednicu Skupštine – od 22. avgusta 2007. do 10. marta 2008!