Ako bi se prihvatilo poređenje koje je izneo moj sagovornik – da je mesto predsednika Skupštine AP Vojvodine poput pozicije kapetana broda, za Ištvana Pastora (SVM) bi se moglo reći da ga je, za razliku od njegovih prethodnika na tom mestu od 2000. godine, zadesio usud da tokom većeg dela svog mandata Skupštinu vodi po nemirnom moru, uz stalno smirivanje tenzija među „posadom“. Povrh svega, s mogućnošću da, opet za razliku od ranijih „kapetana”,  putovanje ovog  broda – traje kraće nego što to mnogi priželjkuju.

O tome i  ključnim trenucima Sedmog saziva kojim predsedava, kao i o mnogim drugim pitanjima, Ištvan Pastor je govorio u opširnom intervjuu za Vojvođansku, koji će iz tog razloga biti objavljen u dva dela.

 

Vojvođanska: Skupština Vojvodine je 22. juna ušla u poslednju godinu mandata. Iskusni ste političar i znam da ste tokom svih ovih godina vrsno ispolirali politički instinkt. Šta vam on – instinkt ,dakle – govori: da li će naredni saziv Skupštine Vojvodine biti izabran na redovnim izborima, na proleće 2016, ili pak za nekoliko meseci, na prevremenim izborima?

Ištvan Pastor: Prevremenih izbora neće biti jer smo mi i kalendarski u izbornoj godini. Znate, nije bilo lako dovesti ovaj brod nadomak luke jer je u pojedinim momentima bilo strahovitih vetrova koji su duvali sa različitih strana, a sa zajedničkom ambicijom da se u nekom trenutku ovaj brod nasuče. Nije to bila permanentna pojava, ali u ove tri godine bilo je dve-tri takve situacije koje su nosile u sebi ozbiljnu opasnost od destabilizacije Skupštine. A kad se Skupština destabilizuje,  onda se destabilizuje i kompletna politička scena.

Jedna od takvih situacija sasvim sigurno je bila kada se pojavio predlog deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine, koji se nenajavljeno i iz vedra neba našao u žiži političke realnosti Srbije. Druga, takođe veoma značajna situacija usledila je nakon odluke Ustavnog suda Srbije o neustavnosti delova Statuta APV a povodom rešavanja veoma složenog političkog problema oko usaglašavanja Statuta s odlukom Suda. Upravo na te situacije sam mislio kada sam rekao da su duvali različiti vetrovi iz različitih pravaca, i uz različite ambicije, ali s ciljem poptunog poremećaja odnosa. I, posmatrajući stvari s tog aspekta, a moram da kažem da je bilo još takvih momenata, postigli smo zadovoljavajući učinak jer smo došli nadomak luke.

Kad god da budu održani naredni izbori, da li za nekoliko meseci ili na proleće iduće godine, oni svakako neće biti prevremeni. Za raspisivanje izbora postoji poslednji rok, a to je 90 dana pre isteka mandata saziva, ali do toga, pošto smo u izbornoj godini, može da dođe i ranije.

Koliko ranije? Toliko ranije izbori budu održani u decembru?

Ne bih da se bavim bacanjem pasulja i gledanjem u sliku koja nastaje nakon što pasulj padne na zemlju. Poznato mi je da postoje ta nagađanja –  te da će izbori biti održani u decembru, pa u januaru, februaru…Ono što je sigurno je to da će oni biti održani praktično pri kraju kalendarskog četvorogodišnjeg mandata. U pogledu raspisivanja izbora voleo bih da tom pitanju pristupimo racionalno i da se svi potrudimo oko postizanja dogovora o tome da pokrajinski izbori budu održani istovremeno s lokalnim izborima. Smatram da nema rezona da se razbija čitava politička scena i da se nakon jednih izbora ubrzo krene u kampanju za druge, i da se pritom neracionalno troši novac i da se bez razloga građanima kidaju živci.

E, sad da li ćemo i uspeti da potignemo takav odgovor, o tome sad ne mogu da govorim.

Ukoliko jedna strana – ona koja je u Skupštini Vojvodine u opoziciji a u državi na vlasti – bude insistirala na spajanju izbora, a u vojvođanskoj vladajućoj koaliciji takav predlog bude odbijen, da li vi, pozivajući se na tu racionalnost, ipak možete da raspišete izbore za, recimo, 20. decembar?

Nisam siguran u to da li je bilo koji datum koji se pominje u realnoj ravni ili je u pitanju deo političke svakodnevnice.

Pitanje je kako ćete postupiti ukoliko vaši koalicioni partneri u Pokrajini budu insistirali na tome da se izbori raspišu u poslednjem roku, pa i po cenu da se pokrajinski i lokalni ne održe istovremeno?

Odluku o raspisivanju izbora doneću u skladu sa svojom savešću, pa kome se svidi, svidi, a kome ne, šta da im radim.

 

 

Da li je bilo pritisaka na vas i SVM da i ranije dođe do raspisivanja pokrajinskih izbora?

Ne, nikada nije bilo takvih pritisaka. Čak moram da vam kažem da ta ambicija, ako je uopšte postojala, nikada nije bila tema razgovora; sa mnom sigurno nije bila. Inače, značajno davno je među strankama postignut prećutni konsenzus o tome da ne ide na prevremene izbore, pre svega zbog toga što imamo sasvim dovoljno problema i da to ne bi trebalo da se uvećava dodatno izbornom kampanjom. To, dakle, nikad nije bila realna politička opcija. Da li su neki o tome razmišljali i to javno zagovarali – jesu. Čak sam i ja u nekim momentima govorio da je to moguće – ali ne kao o nečemu što je na dohvat ruke, već kao o realnosti u onim momentima za koje sam rekao da su u ozbiljnoj meri uzdrmavalii političku scenu. Ali, to pitanje se nikad nije ozbiljno razmatralo.

Ako je išta obeležilo višestranačku epohu Skupštine Vojvodine onda je to svakako sklonost vladajuće većine da nove izborne odluke usvaja neposredno pred raspisivanje pokrajinskih izbora.  Ipak, poslednja koja je doneta već je godinu dana na snazi. Znači li to će naredni izbori održati po tzv. čistom proporcionalnom sistemu ili slutite da postoji šansa da i ovaj saziv dokaže privreženost tradiciji?

Moje duboko uverenje je da je postojeći izborni sistem korak unazad u odnosu na traganje za pravničnim izbornim sistemom. Moguće je da nekim strankama koje su glasale za takvu izbornu odluku to ide u prilog. Moje iskustvo, međutim, govori da ako je neka stranka respektabilna, onda će ona to pokazati kroz izborni rezultat, ma kakav da je izborni sistem. Ne kažem da je prethodni sistem bio savršen, ali mislim da je greška što je promenjen. Trebalo je raditi na njegovom profinjavanju, jer je kombinovani sistem, po mom sudu, najpravičniji – on iskazuje i snagu stranke i kvalitet kandidata.

Da li možete da pretpostavite koji je bio motiv da se još prošlog juna izmeni izborni sistem?

Ne mogu o tome da govorim, pošto sam, kao što znate, bio na drugoj strani, onoj koja je glasala protiv te odluke. Mislim da je u tom momentu prevagnula ambicija da se pokaže da postoji alternativna većina u Skupštini. Ta inicijativa je krenula od LSV, koja primenu sistema zagovara odavno, i  koja je onda uspela da ubedi još neke stranke da svojim glasovima pomognu usvajanju te odluke. Naposletku, plaćena je previsoka cena jer, ako ništa drugo, kao posledica brzopletosti i nedovoljnog sagledavanja cele priče, Skupština sada radi sa 119 umesto 120 poslanika.

Ali, u svemu tome postoji još jedan princip o kojem mora da se vodi računa – da se izborni sistem ne menja u izbornoj godini. Pre ulaska u izbornu godinu, pokušavao sam prošle jeseni da okupim stranke na razgovor o važnim pitanjima za Vojvodinu, pa i o izbornim pravilima. I sad upravo oni koji nisu želeli da dođu na taj sastanak, tu mislim na DS, sada zagovaraju, ili će to tek učiniti, izmenu postojeće izborne odluke.

Dakle, vi ne isključujete mogućnost da će biti inicirane izmena izbornog sistema?

Ne isključujem tu mogućnost zato što smo u izbornoj godini i zato što to može da bude tema na kojoj će se pokazivati politički bicepsi. Ali mislim da u nekim momentima ti kvazistranački interesi moraju da budu potisnuti.

Ako dobro razumem, vi ne biste podržali eventualnu inicijativu za izmenu izbornog sistema ?

Ponoviću, mislim da u izbornoj godini nije korektno menjati izborna pravila, jer ako uvedete  taj princip, onda se može desiti da ta pravila budu promenjena na samo mesec dana pred zbora. Samo iz tog razloga, a ne zbog toga da li mi se sviđa postojeći izborni sistem ili ne, ja ne bih bio sklon da podržim takvu inicijativu.

Kad smo kod te izborne odluke, lično smatram da je ona u priličnoj meri – više od čestih poslaničkih transfera s neobjašnjivim motivima – kompromitovala ovaj skupštinski saziv. Kako je uopšte bilo moguće da Skupština, bez ijednog glasa upozorenja na posledice, usvoji izbornu odluku koja onemogućava dopunske izbore po većinskom sistemu? Na kraju krajeva, Skupštini se upravo to nedavno dogodilo, kada je jedan večinski poslanik podneo ostavku. Zašto u međuvremenu niste ispravili taj propust? Zar dostojanstvo Skupštine i valjanost njenih odluka ne bi trebalo da budu važniji od eventualnih stranačkih kalkulacija o, recimo, terminu izbora?

Ne bi se složio s vama u oceni, pošto je to samo jedan detalj u čitavoj priči. Ako se sećate, sednica na kojoj je usvojena nova izborna odluka bila je posvećena čarobnom događaju – da postoji alternativna većina sastavljena od predlagača odluke – LSV, SNS, SRS, DSS i SPS. I onda su isti ti u Skupštini Srbije počeli zagovarati sistem koji su nekoliko dana ranije uništili u Skupštini Vojvodine. Dakle, nije se tu radilo o usvajanju nove izborne odluke već o manifestovanju političke snage.

 

 

Ali, to ne umanjuje činjenicu da je Skupština usvojila faličnu odluku?

Ta njena formalno-pravna faličnost ogledala u nemogućnosti raspisivanja dopunskih izbora po većinskom sistemu, ali ta faličnost nakon godinu dana polako gubi negativnu posledicu budući da će se naredni izbori organizovati u potpunosti po proporcionalnom sistemu.

Moram i naredno pitanje da započnem s „kako je uopšte moguće…?“. Dakle, kako je uopšte moguće da jedan skupštinski odbor, reč je o Odboru za administrativna i mandantna pitanja, jedini od svih 19 odbora, bezmalo tri godine radi u potpunoj tajnosti – da ne poziva novinare na sednice niti da o svom radu obaveštava javnost?

Nisam siguran u to da je to karakteristično samo za ovaj mandat, mislim da tu postoji kontinuitet iz prethodnog saziva.

Dobro, ali da li ste mogli da utičete na to da se taj kontinuitet prekine?

Mogao sam da utičem kroz ukazivanje na to, ali svaki odbor samostalno donosi odluku o tome da li će sednice biti otvorena za javnost ili neće.

Ali u tom odboru tvrde da takva odluka nikad nije doneta…

Ponavljam, to nije pravilo koje je uvedeno u ovom sazivu.

 

 

 

U drugom delu intervjua za Vojvođansku, koji će biti objavljen sutra, predsednik Skupštine Vojvodine govori o:

• odnosima u vojvođanskoj vladajućoj koaliciji
• o tome ko ga je prozvao “trojanskim konjem” SNS
• ukidanju “Elektrovojvodine” i prebacivanju dispčerskog centra EPS u Novi Sad
• stavovima SVM prema autonomiji Vojvodine
• rezultatima koalicionog partnerstva sa SNS
• ideji da se na granici Srbije i Mađarske podigne zid

 

Fotografije: Szilárd Kovács