Nemojte od nas da tražite da tu odluku poštujemo jer smatramo da ona nije dobra. Ovaj moj stav će verovatno imati posledice.
(Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine Vojvodine)
U narednim danima razgovaraćemo o tome s koalicionim partnerima. U svakom slučaju, nismo ravnodušni prema odluci SVM.
(Bojan Pajtić, predsednik Demokratske stranke i predsednik Pokrajinske vlade)
Hoće li odluka SVM da ne podrži rekonstrukciju Pokrajinske vlade zaista imati posledice po tu stranku? Pastor ih ne isključuje, no istovremeno i ne najavljuje potez koji bi ih predupredio: izlazak iz koalicije. Pajtić, s druge strane, na konkretno novinarsko pitanje o posledicama po SVM, odgovara vrlo nekonkretno.
Odluka SVM sve je juče izenadila, to se nije dalo sakriti. SVM, istina, ne samo da nije učestovao u pregovorima o rekonstrukciji, već se nisu ni ustručavali da iznesu blagi prezir prema tom procesu (Pastor: „Rekonstrukcija je šminkanje mrtvaca.“).
Koliko je stav SVM sve iznenadio i izazvao pometnju, najbolje svedoče dva momenta: to što je kandidat za potpredsednika Vlade i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, Branislav Bogaroški bio prinuđen da na početku sednice povuče ranije datu ostavku na poslaničku funkciju; i to što je u ponedeljak ujutro poslanica PSS iz poslaničkog kluba SNS prešla među demokrate.
Emocije su u ponedeljak poprilično bile uskovitlane nakon što je Pastor pola sata pre početka sednice obznanio stav svoj stranke (nakon toga su se, navodno, pojedini poslanici DS interesovali o proceduralnoj mogućnosti da se na dnevni red sednice hitno uvrsti – smena predsednika Skupštine.), i one jesu delom reflektirale u izjavama dvojice političara.
Obojica su, kao iskusni političari, odavno svesni toga da je jutro pametnije od večeri. Ovog jutra, na stolu bi se, podastrano za ozbiljnu analizu, mogli naći sledeći razlozi pro et contra za „kažnjavanje“ SVM.
Za: SVM nije podržao rekonstruisanu Vladu i program rada te Vlade!
Protiv: Nije, ali i glasanje o budžetu je u izvesnom smislu takođe glasanje o poverenju Vladi . Podsećanja radi, SVM 2009. nije podržao ni državni ni pokrajinski budžet za narednu godinu i – ostali su u vladajućim koalicijama na oba nivoa. Istina, u znak „odmazde“ prerpeli su udar na lokalnom niovu (Subotica, Senta). DS je tada raspolagao komotnom većinom i bez SVM, pa ih opet nisu ekskomunicirali iz koalicije.
Za: SVM je stao na stranu opozicije!
Protiv: Pa i odluka o novim izbornim pravilima, iz juna ove godine, doneta je glasovima LSV i kompletne opozicije, uz protivljenje SVM i DS, dakle. Ok, neko će reći da izborna odluka i rekonstrukcija ne mogu da se porede, ali neke sličnosti se prosto nameću: LSV je glasao zajedno s opozicijom, a SVM juče kao što bi sama opozicija poželela. Ono što važi za jednog, moralo bi da važi i za ostale.
Re/dekonstrukcija odnosa? (foto: rtv.rs)
Za: SVM je prevario koalicione partnere!
Protiv: U „danu posle“ svakako je izvodljivo da se Pastoru „učitavaju“ razni stavovi u izjavama, ali je fakat da on nijednog trenutka nije eksplicitno nagovestio uskraćivanje podrške. On, rekosmo, nije bio pristalica rekonstrukcije, ali je imao stav – radite šta hoćete, ali nas (resor, JP i nameštenja) ne dirajte. Takav stav je, na kraju krajeva, par dana uoči sednice ponovio i šef poslanika SVM Šandor Egereši.
E sad, rekonstrukcija zaista nije dotakla resor jedinog člana SVM u Pokrajinskoj vladi, i ako bi se samo to gledalo – moglo bi se govoriti o prevari. Ovo, međutim, stoji samo pod uslovom da rekonstrukcija Vlade, a javnost o drugačijem još nije obaveštena, nije bila planirana i „po dubini“, odnosno da je njen kranji domet Pajtićev kabinet, a ne i neka druga nameštenja koja su u nadležnosti Vlade i Skupštine. Pada mi na pamet – javno preduzeće…
Što se tiče motiva za „verolomstvom“, mnogi ga vide u koalicionom savezu SVM i SNS. Premijer Vučić je dan pre sednice boravio u Subotici a domaćin mu je bio upravo Pastor. Premijer nije samo bio prisutan na događaju od značaja za SVM i vojvođanke Mađare, već je i Vlada Srbije 30. oktobra donela odluku koja ispravlja nepravdu staru 69 godina prema ovdašnjim Mađarima..
Opet, sam Pajtić je za skupštinskom govornicom rekao da se niko ne protivi koalicionoj saradnji SVM i SNS na republičkom nivou. Moguće je, ima i toga, da je sveopšte iznenađenje među poslanicima potezom SVM rezultat naivnog verovanja da je pitanje Vojvodine izuzeto iz odnosa SVM i SNS, odnosno da SVM nije dužan da SNS „vraća usluge“ za dosadašnje ustupke, nameštenje i pozicije u budžetu. Ali, ako je to tačno, to bi značilo da se u jučerašnju akciju, uprkos svemu, krenulo bez plana B, pod kodnim nazivom „Šta ako SVM uskrati podršku“. To bi, takođe, značilo da DS nije ništa naučio od 2001. i neslavnog pokušaja smene Nenada Čanka s mesta predsednika Skupštine.
Ovo bi sve bilo daleko razumljivije kad ne bi postojalo raspostranjeno uverenje o tome da je inicijatorima rekonstrukcije zaista stalo do ostanka na vlasti. Jer, ako je to ulog, onda se ništa ne prepušta slučaju.
Za: Vladajuća većina je izglasala rekonstrukciju i bez SVM, dakle, nisu neophodni!
Protiv: Većina od 62 ili, u najboljem slučaju, 63 poslanika? Pa, zbog nepovoljne matematike u ponedeljak se nisu samo povlačile ostavke, već je jedan poslanik bio prisutan na sednici i pored smrtnog slučaja u porodici, a dvojica su došla iako su bolesni. Iznenadno pojavljivanje poslanice PSS u taboru DS i, tvrde poslanici, kvisko glas radikala Tintora…pa, mislim da to dovoljno ilustruje situaciju.
Tehnički, ako ova koalicija planira da ostane na vlasti do 2016, 61 glas im je neophodan još nekoliko puta – prilikom glasanja za budžet za 2015. i 2016, i eventualno rebalansa budžeta. I taj broj će imati samo pod uslovom da na glasanju budu prisutni svi poslanici koalicije, uprkos lošem zdravstvenom stanju, recimo.
Inače, apsolutna većina je potrebna i u slučaju razrešenje i izbora novog predsednika, odnosno razrešenja i izbora potpredsednika Skupštine.
Politički, budu li se odluke nadalje donosile s manje glasova od apsolutne većine, opoziciji se daruje arsenal za napade na koaliciju koja „odavno nema poverenje među građanima, a sad ni među većinom poslanika“. Eventualno uvećavanje koalicije kroz paktiranje s poslanicima ili strankama izvan vladajuće koalicije, te bi napade dodatno osnažilo, ali bi i pozivanje na legitimitet s izbora 2012. učinio do kraja neubedljivim.
