Pre deset godina, lider DSS Vojislav Koštunica izabran je prvi put za predsednika Vlade Srbije. Iste godine, predsednik DS Boris Tadić prvi put je izabran za predsednika Srbije.

Te, 2004. godine Bojan Pajtić je prvi put izabran za predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine.

Deset godina kasnije, Koštunica više nije čak ni član DSS; Tadić je pak lider Socijaldemokratske stranke, naslednice Nove demokratske stranke koju je formirao nakon napuštanja DS početkom ove godine.

Deset godina kasnije, Pajtić krcka treću godinu svog  trećeg uzastopnog mandata kao predsednik, odskora tako krštene, Pokrajinske vlade. Od 31. maja ove godine je i predsednik DS.

Među Pajtićevim prethodnicima na toj funkciji, najduže su se, po puna dva četvorogodišnja mandata, zadržali legendarni Nikola Kmezić te Geza Tikvicki.

(NOTE: Na ovom spisku, iako je preuzet sa sajta Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa uprave, nedostaje Damjan Radenković, koji je funkciju predsednika PIV-a obavljao nakon ubistva Boška Peroševića – od juna do oktobra 2000.)

Nikola Pašić je delom u Srbiji a delom u Prvoj Jugoslaviji na premijerskoj funkciji proveo s prekidima nekih 17 godina – u cugu najduže  u mandatu od 30. avgusta 1912. do 7. decembra 1918.

Uz druge funkcije u poratnoj Jugoslaviji Jospi Broz Tito je jedno vreme obavljao funkciju i predsednika Saveznog izvršnog veća, i na tom mestu je ostao skoro 18 godina – od 29. novembra 1945. do 29. juna 1963.

Prvi put je Bojan Pajtić za predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine izabran na drugoj sednici Petog saziva Skupštine Vojvodine, 30.oktobra 2004.

Tada je za njegov izbor glasalo 66 poslanika, dok je devet bilo uzdržano.

Na tu funkciju izabran je iz redova pokrajinskih poslanika. I na narednim izborima kandidovao se za poslanika, ali se redovno odricao mandata uoči konstituisanja novog saziva vojvođanske skupštine. Imao je, očito, druge planove.

Drugi put je za predsednika PIV-a izabran nakon nakon majskih izbora 2008, na trećoj sednici Šestog saziva Skupštine, 16. jula 2008. – sa 88 glasova „za“ i 24 „protiv“.  Nakon usvajanja Statuta AP Vojvodine 2009. Izvršno veće je preimenovano u Vladu AP Vojvodine, a time je Pajtić prvi put postao predsednik Vlade.

U kabinetu predsednika Vlade, na prvom spratu Banovine, ostao je i posle majskih izbora 2012. godine: na trećoj sednici Sedmog saziva Skupštine Vojvodine, 11. jula 2012,  u njegov treći mandat uveli su ga glasovi 79 poslanika, dok se 21 tome usprotivio.

Nakon izmena Statuta Vojvodine iz maja ove godine, Pajtić se nalazi na čelu Pokrajinske vlade.

Uprkos političkim pritiscima na vladajuću većinu u Skupštini Vojvodine, koji traju bezmalo već dve i po godine, Pajtić je i dalje uveren da će uspeti da do kraja izgura i svoj treći mandat – po njegovim rečima, i poslednji. Naime, u nedavnom intervjuu Tanjugu najavio da 2016. neće juriti četvrti mandat u Banovini.

U političkoj karijeri dugoj 18 godina, Bojan Pajtić je prevalio put od portparola Gradskog odbora DS u Novom Sadu do predsednika DS. Pre DS jedno vreme je bio član Narodne stranke Milana Paroškog.

Za potpredsednika Izvršnog odbora Novog Sada izabran je 2000, u Skupštinu Srbije biran je dva puta – na izborima 2000. i 2003. godine. Tokom prvog mandata u nacionalnom parlamentu obavljao je funkciju predsednika Zakonodavnog odbora a jedno vreme je vodio i poslanički klub DOS-a.

(foto: blic.rs)