Način na koji se u Skupštini Vojvodine rešavaju „sporna pitanja“ u političkim pregovorima, u najmanju ruku je spektakularan.

Evo, kada je unutar poslaničkog plemstva trebalo da se odluči o tome da li da u Statut APV uđe termin „nacionalna manjina“ ili pak „nacionalna zajednica“, na kraju su prelomili tako da se ima koristiti pojam „nacionalna zajednica crtica nacionalna manjina“.

Kada je trebalo odlučiti o tome da li da u Statut uđe termin „pokrajinski zaštitnik građana“ ili „ombudsman“, mudro se došlo do rešenja da uđe termin – „pokrajinski zaštitnik građana crtica ombudsman“.

A kad je u tom serklu iskrsao problem biblijskih razmera – „ne sviđaju nam se već postojeći (je l’ autonomaški?) simboli AP Vojvodine ali, avaj, nemamo osnova a ni uslova da ih menjamo“ – rešenje je bilo posve neočekivano: predloženo je da se u Statutu zadrže postojeći ali i – da se unesu novi. Simboli, dakle.

O njihovom izgledu i korišćenju poslanici će sutra doneti odluku – deset meseci nakon usvajanja Statuta, u kojem je (čl. 9) definisano da Vojvodina ima svoje simbole (zastavu i grb, tačnije: zastave i grbove), i više od pola godine nakon isticanja roka (čl. 8. PSO o sprovođenju Statuta) za uređivanje pitanja njihovog izgleda i korišćenja.

 

Download (PDF, 202KB)

(predlog PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine)

 

Ako se pre čitanja predloga odluke kojim slučajem pomislili da sve ostaje po starom samo što će se  novi, tj. tradicionalni simboli – srpska trobojka i rekonstruisani grb Srpskog vojvodstva iz 1848. – isticati u posebnim, svečanim prilikama, pogrešili ste. Pogrešili ste ako ste pomislili i da će, nalik Bavarskoj, biti omogućeno optiranje oko njihove upotrebe.

Au contraire, Vojvodina, kako stoji u predlogu koji je u petak utvrdio Odbor za ustavno-pravnog položaja Vojvodine, dobija još dva znamenja, potpuno ravnopravna s postojećim. Kud jedni, obični simboli, tu i tradicionalni simboli. Svi zajedno, jedni kraj drugih. Kao jedno telo s četiri glave.

 

(sadašnja zastava AP Vojvodine)

 

(sadašnji grb AP Vojvodine)

 

U najkraćem, ova odluka donosi posao izrađivačima jarbola i fasadnih držača zastava, izrađivačima grbova kao i pečatorescima.

(Skupština grada Novog Sada, evo, neće morati jer na svom platou ima taman jedan jarbol viška. )

„Zastava i tradicionalna zastava AP Vojvodine, uporedo sa zastavom Republike Srbije, viju se na zgradama Skupštine AP Vojvodine, Pokrajinske vlade, zgradama organa lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine i zgradama pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodina.“ (član 4)

Sličan način korišćenja predviđa se i za  grb i, naravno, tradicionalni grb, s tim da će se ovi „uporedo koristiti u sastavu pečata pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodina, na poveljama, diplomama i javnim priznanjima koje dodeljuju pokrajinski organi“, te „na diplomama i i svedočanstvima o školovanju završenom na obrazovnoj ustanovi čije je osnivač AP Vojvodina“. (član 9)

Drugim rečima, u ovaj pečat Skupštine AP Vojvodine

 

 

 

pečatoresci će morati, kako znaju i umeju, da u središnji prostor prečnika od jedva 2,5 cm, umetnu još jedan važan detalj.

Još jedan, ovaj put tradicionalni grb AP Vojvodine, na pečatu ukupno – treći. A pečat, po zakonu, ne može da bude veći – maksimum je, kad je u pitanju višejezična AP Vojvodina,  6 cm u prečniku (čl. 6 Zakona o pečatu državnih i drugih organa)

Politički dogovori su takvi da uglavnom ne dozvoljavaju da ih sputavaju trivijalnosti poput prečnika, čak i kad je u pitanju glava čiode. Ili, poput – smisla.

 

(predlog tradicionalnog grba AP Vojvodine)

 

Kako je uopšte došlo do uvođenja „dualnog znamenja“?

Postojeće simbole – zastavu i grb – nije bilo lako izbaciti pri pisanju sadašnjeg Statuta Vojvodine, iako nije tajna da postoje stranke koje ih još od uvođenja ne simpatišu. (U jednom broju vojvođanskih opština, štaviše, godinama odbijaju da istaknu važeću zastavu; ovi podaci možda nisu ažurirani!). Ustavni sud Srbije, naime, nije osporio tu odredbu starog statuta, pre sveg zbog toga što su simboli AP Vojvodine – izgled i način korišćenje – njena izvorna ustavna nadležnost (čl. 183).

Dalje, važeći Statut Vojvodine je, kao uostalom i sam Ustav Srbije, rezultat kompromisa gde je svaka stranka uslovljavala podršku tom aktu prihvatanjem njihovog predloga. U situaciji gde Statut nije mogao da prođe ni u Skupštini Vojvodine (potrebna 2/3 većina) niti u Skupštini Srbije bez podrške stranaka koji su u jednom domu opozicija a u drugom čine vladajuću koaliciju, predlog za uvođenjem “dualnih znamenja”, koji je potekao od SNS i DSS, teško da je mogao da bude odbijen. Tim pre jer se tako nije diralo u postojeća znamenja, iza kojih su još 2002. i 2004. stale sve stranke sadašnje vladajuće koalicije u Vojvodini.

 

 

(predlog tradiconalne zastave sa grbom)

 

Ne treba, takođe, ignorisati ni politički gest u kojem su sadržane stare, i verovatno još živuće emocije, oličene, pored ostalog, i u inicijativi USS da ospori važeće simbole. Na to jedino ukazuje u LSV iz koje su najavili da sutra neće – jedini, sva je prilika – podržati predloženu odluku.

 

Usvajanje ovakvog grba i zastave bio bi nastavak onog procesa koji je započet odlukom Ustavnog suda Srbije da ospori brojne odredbe Statuta Vojvodine, sa idejom da koncept Vojvodine bude definisan kao koncept srpske Vojvodine, kao etnički i kulturno definisanog srpskog prostora.

(funkcioner LSV Dušan Jakovljev za Betu)

 

I da stavite ove ocene po strani, ipak ostaje pitanje svih pitanja – zašto je ikome potrebno da ima i da u svakoj prilici koristi DVE zastave i DVA grba?

Postoje li možda dve Vojvodine?

 

(Pogledajte i ovo:  Tradicionalni Grb Vojvodine i Tradicionalna zastava