Категорија: Pokrajinski 2016

Promena koju je doneo izbor nove Pokrajinske vlade (u jednom tvitu)

Tvit sa jučerašnje sednice Skupštine Vojvodine, nakon izbora Pokrajinske vlade

Primopredajom dužnosti između dosadašnjeg i predsednika juče izabrane Pokrajinske vlade, Bojana Pajtića i Igora Mirovića, danas je zvanično označen kraj dvopartizma u kabinetu na prvom spratu Banovine.

Od 1992. i uvođenja višestranačja u Vojvodini, Mirović, funkcioner Srpske napredne stranke, postao je šesti „stanar“ tog kabineta ali i prvi koji ne pripada strankama svojih prethodnika.

U protekle 24 godine, naime, funkcija šefa vojvođanske izvršne vlasti bila je u rukama ili Socijalističke partije Srbije (osam godina i tri meseca), ili Demokratske stranke (15 godina i osam meseci).

Tokom 90-ih godina predsednici Izvršnog veća AP Vojvodine iz redova SPS bili su Koviljko Lovre (30. jul 1992 – 26. januar 1993), Boško Perošević (26. januar 1993 – 13. maj 2000) i Damnjan Radenković (29. jun 2000 – 23. oktobar 2000; kao vd predsednika od 13. maja do 29. juna 2000).

Izvršno veće, odnosno kasnije Pokrajinsku vladu nakon 2000. vodili su isključivo predstavnici Demokratske stranke: Đorđe Đukić (23. oktobar 2000 – 30. oktobar 2004) te Bojan Pajtić (30. oktobar 2004 – 20. jun 2016).

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/06/Pokrajinska_vlada_2016.pdf“]

21. јун 2016.
Izbor nove Pokrajinske vlade: pet stvari koje znamo do sada

Iako je budući vojvođanski premijer Igor Mirović u medijima najavio da će njegov kabinet biti izabran „u ponedeljak, 20. juna“, za danas je zvanično sazvana samo sednica koja tradicionalno priprema teren za izbor nove vlade.

Do sada je praksa bila da u danu kada se bira Pokrajinska vlada (nekad Izvršno veće) Skupština Vojvodine održava (najmanje) dve sednice: na prvoj bi bila izmenjena odluka o Pokrajinskoj upravi (arhitetekura buduće vlade), dok bi se na drugoj glasalo o sastavu nove vlade.

Poslanici su, međutim, do sada dobili poziv samo za 2. sednicu novog saziva i na njoj je, uz izbor predsednika i članova 18 skupštinskih odbora, predviđena još samo izmena Pokrajinske skupštinske odluke o pokrajinskoj upravi. Uz zvaničnu najavu te sednice, stoji i nesvakidašnja napomena:

Ukoliko se ispune svi formalno-pravni uslovi, po završetku druge sednice biće sazvana i treća sednica Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine na kojoj će se birati Pokrajinska vlada.

Da li će, osim što će biti sazvana, sednica danas biti i održana, iz same zvanične najave – za razliku od one medijske – nije jasno. Pre četiri godine, recimo, obe sednice sazvane su u paketu. Blok sednice su i u drugim prilikama sazivane na taj način.

Šta do sada znamo o budućoj Pokrajinskoj vladi, prvoj od 2000. na čijem čelu neće biti odličnik DS?

Posle 24 godine šef izvršne vlasti u Vojvodini prvi put neće biti kandidat ni SPS ni DS

1. U Pokrajinskoj vladi sedeće predstavnici SNS, SVM, SPS, Pokreta socijalista i Socijaldemokratske partije Srbije. Praktično, okosnicu nove vlade ponovo će činiti trijumvirat, ovaj put u kombinaciji SNS-SVM-SPS (PS i SDSP su članice koalicije koju je na izborima predvodio SNS). Izbor vlade trebalo bi, dakle, da podrži najmanje 81 poslanik (tačno 2/3 većina), uključujući trojicu poslanika iz Jedinstvene Srbije koje, uprkos predizbornoj koaliciji, SPS do danas nije uključio u svoj poslanički klub.

2. Vlada će imati 12 sekretarijata, jedan više nego odlazeća Pajtićeva vlada. Osam će voditi kadrovi koje će predložiti SNS, a po jedan predstavnici SVM, SPS, PS i SDPS. U nižim ešalonima administracije sasvim je moguće da će se naći i predstavnici nekih drugih stranaka.

3. Nova arhitektura pokrajinske uprave podrazumeva osnivanje novog sekretarijata (za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova) i preimenovanje postojećih osam (nazive zadržavaju sekretarijati za finansije, sport i omladinu, poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, te za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice). Promena naziva povlači i drugačiji opseg nadležnosti sekretarijata.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/06/izmena-pso-o-pok-upravi-_lektorisano-1706.pdf“]

Predlog PSO o izmenama i dopunama PSO o pokrajinskoj upravi

4. Sam Mirović je proteklih dana otkrio imena svega nekolicine budućih saradnika. Tako će Sekretarijat za zdravstvo voditi docent doktor Zoran Gojković (sa Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju KCV), na čelu Sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačke delatnosti biće Zoran Milošević, dosadašnji zamenik predsednika Saveta Univerziteta u Novom Sadu, dok će bivši odbojkaški reprezentativac Vladimir Batez biti pokrajinski sekretar za sport i omladinu. Profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu Miroslav Štatkić biće sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo vodiće Vuk Radojević, dosadašnji predsednik Opštine Bečej. Mihalj Njilaš iz SVM, potvrđeno nam je u toj stranci, ostaće na čelu sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice. Nezvanično, Ognjen Bjelić, nekadašnji savetnik Igora Mirovića dok je ovaj bio ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, vodiće sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu; Predrag Vuletić (Pokret socijalista), trenutno zaposlen na Carini, trebalo bi da bude na čelu sekretarijata za socijalnu politiku, dok bi SPS u vladi trebalo da predstavlja sekretar PO SPS Ivan Đoković – na čelu sekretarijata za privredu i turizam. Poslanik SNS Vladimir Galić pominje se kao novi sekretar za urbanizam i zašitu životne sredine. Izvesno je da će sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj voditi kandidat Socijaldemokratske partije Srbije. U SNS nisu želeli ni da potvrde ni da demantuju ova nezvanična saznanja Vojvođanske. Imajući u vidu kako su sastavljane prethodne dve pokrajinske vlade, sasvim je moguće da će definitivan sastav ove buduće biti poznat – tek uoči njenog izbora.

5. Nova vlada imaće najmanje jednog člana više nego prethodna – predsednika vlade i 12 pokrajinskih sekretara. Mirović je juče bivšeg potpredsednika Skupštine Vojvodine Đorđa Milićevića označio kao svog budućeg zamenika, ali nije naveo da li će uz tu funkciju voditi i neki resor (finansije?). Ono što, ipak, posebno upada u oči jeste da će ovo – ukoliko se ove kadrovske kombinatorike pokažu tačnim – biti prva izvršna vlast AP Vojvodine od 1992. bez ijedne pokrajinske sekretarke! (EDIT: Ipak nije, budući da je resor finansija pripao Smiljki Jovanović.)

20. јун 2016.
„Čuvari Banovine“ u prelaznom periodu

U četvrtak je u Skupštini AP Vojvodine ozvaničena samo osovina nove skupštinske većine – ko će je, uz SNS i SVM, još činiti, znaće se po okončanju razgovora o budućoj Pokrajinskoj vladi.

A do tada, u službi, je li, građana Vojvodine ostaje Pokrajinska vlada izabrana još 2012. godne. Zbog novonastalih okolnosti, međutim, njeno delovanje u narednih desetak dana biće sve samo ne vladanje: uz nadležnosti kakve su propisane, to će pre izgledati kao čuvanje Banovine do dolaska pobednika na aprilskim izborima.

Konstituisanjem novog skupštinskog saziva prestao je mandat prethodnom sazivu, ali istovremeno i Pokrajinskoj vladi, na čijem je čelu od 2012. (bio) Bojan Pajtić. Kako pregovori SNS sa drugim strankama o novoj Pokrajinskoj vladi još nisu okončani, članovi Pajtićevog kabineta (ili barem oni koji nisu proteklih dana prešli na nove funkcije), silom prilika, ostaju na svojim radnim mestima.

Od osam skupštinskih saziva u protekle 24 godine, četiri Izvršna veća/Pokrajinske vlade nisu izabrane u danu konstitutisanja novog skupštinskog saziva – 1992, 1993, 2012. i 2016. godine.

Aktuelni slučaj se, međutim, razlikuje značajno od prethodnih: ovo je, naime, prvi put da predsednik i većina članova vlade kojoj je istekao mandat – pripadaju odskora opozicionoj stranci (DS).

U slučaju elementarnih nepogoda odlazeća vlada može da donosi odluke (foto: vojvodjanska.rs)

Čime sve može da se bavi odlazeća/tehnička/lame duck Pokrajinska vlada? Okvir poslova određen je propisima i on nije preterano širok, ali je ovo, razumljivo, prvi put da su se u takvoj vladi zainteresovali za dodatno tumačenje.

Čekamo da nam pravnici u vladi daju precizna tumačenja, kaže za Vojvođansku Miroslav Vasin, novoizabrani potpredsednik Skupštine Vojvodine i odlazeći pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.

U članu 15. PSO o Pokrajinskoj vladi navodi se da „Pokrajinska vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo tekuće i neodložne poslove, ne može predlagati pokrajinske skupštinske odluke i druge opšte akte, niti donositi akte izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe AP Vojvodine, interesi odbrane od elementarnih nepogoda ili druge vanredne situacije.“

Odlazećoj Pokrajinskoj vladi, navodi se dalje, potpuno su vezane ruke u pogledu imenovanja i razrešenja rukovodećih lica u pokrajinskoj upravi, drugim organizacijama i službama AP Vojvodine, kao i u javnim preduzećima, ustanovama i drugim organizacijama čiji je osnivač AP Vojvodina.

Odlazeća vlada, kaže Vasin, ne može da donosi akte, osim u posebnim okolnostima, i to je jasno. Ostaje da se vidi šta tačno spada u „tekuće i neodložne poslove“. Pretpostavljamo da to obuhvata i završetak već započetih poslova, kao što su konkursi, ali o tome moraju da se izjasne pravnici.

4. јун 2016.
Obrisi Osmog saziva: Gužva za predsedavajućim stolom

Novi, Osmi saziv Skupštine AP Vojvodine imaće rekordnih sedmoro potpredsednika – za jednog više nego u prethodna dva saziva. Na ovonedeljnim konsultacijama predstavnika izbornih lista sa Srpskom naprednom strankom očito se sledio princip iz ranijih saziva: svaka poslanička grupa – osim, dakako, one koja daje predsednika (SVM) – daće po jednog potpredsednika, dok će najveća (u ovom slučaju SNS, sa 63 osvojena mandata na izborima 24. aprila) dobiti ekstra mesto. Dakle, novi saziv Skupštine trebalo bi da ima po jednog potpredsednika iz SPS, SRS, DS, LSV i DJB, dok će SNS imati dvoje.

Prema Poslovniku Skupštine, „prilikom svakog konstituisanja Skupština utvrđuje broj potpredsednika, na predlog predsednika“(čl. 22).

Drugi put „prvi među jednakima“ (foto: vojvodjanska.rs)

Od konstituisanja Osmog saziva, koje je zakazano za četvtak, 2. jun, lider SVM Ištvan Pastor poneće titulu „novi-stari predsednik Skupštine“: u skoro četvrt veka dugoj istoriji višestranačke vojvođanske skupštine ovo će biti prvi put da je jedan njen predsednik reizabran na tu funkciju. Trećim – uzgred, uzastopnim – mandatom na mestu „prvog među jednakima“ SVM se u toj kategoriji izjednačio sa sa SPS.

S ozbirom na njegov gabarit, za predsedavajućim bi stolom moglo da bude prilično tesno – ukoliko bi, naravno, za njim sedeo pun sastav budućeg vrha Skupštine. Zvuči otuda smisleno ideja da bude preložen „rotirajući model“ – da pojedini potpredsednici deo sednice odsede u skamijama sa svojim stanačkim kolegama.

Kako god, sigurno je da će pored Pastora sve vreme sedeti generalni sekretar Skupštine – prema informacijama iz SNS, to će biti Nikola Banjac, diplomirani pravnik iz Novog Sada, inače predstavnik SNS u Pokrajinskoj izbornoj komisiji. (Hint za istraživački nastrojene medije: ima veze sa „Državnim poslom“!) Generalnog sekretara predlaže predsednik Skupštine.

Kandidate za predsednika, odnosno potpredsednike može da predloži najmanje 20 poslanika; za izbor predsednika, odnosno svakog potpredsednika potrebna je većina od ukupnog broja poslanika u Skupštini (najmanje 61). Uz verifikaciju mandata poslanika i formiranje poslaničkih grupa, izbor predsednika i potpredsednika, te imenovanje generalnog sekretara obeležja su rituala svake konstitutivne sednice; tako će biti i u ovaj četvrtak.

Iz SNS nam je potvrđeno da je ta stranka za dva potpredsednička mesta kandidovala Damira Zobenicu i Snežanu Sedlar.

Srpska radikalna stranka, potvrđeno je Vojvođanskoj u toj stranci, kandidovala je za potpredsednicu Smiljanu Glamočanin Varga. Demokrate za predsedavajući sto šalju Miroslava Vasina, šefa Pokrajinskog odbora te stranke.

Kandidat za potpredsednika Skupštine iz redova poslaniče grupe „Dosta je bilo“ je Ivan Stijepović.

Dušan Jakovljev najverovatnije će biti ponovo kandidat za potpredsednika Skupštine iz redova Lige socijaldemokrata Vojvodine, dok kandidat poslaničke grupe SPS-JS-PPS još nije poznat. Nezvanično, koplja se lome između dosadašnje potpredsednice Skupštine Branislave Belić (na tom mestu je tek 11 godina i jedan dan!) i Radoslava Strikovića, potpredsednika vojvođanskog odbora SPS.

U Skupštini će, rekosmo, biti formirano sedam poslaničkih grupa i uglavnom je poznato ko će ih voditi. Milenko Jovanov, taze izabrani potpredsednik SNS, vodiće poslaničku grupu te stranke. Radikale će predvoditi doskorašnji šef odborničke grupe te stranke u novosadskoj skupštini, Đurađ Jakšić. Njegov zamenik biće Milan Ćuk, dosadašnji potpredsednik Skupštine Vojvodine.

Borislav Novaković ostaje šef poslaničke grupe Demokratske stranke, dok će ligaške poslanike, posle pauze od godinu i po dana, ponovo voditi Branislav Bogaroški. Novu političku snagu u vojvođanskoj skupštini, Dosta je bilo, vodiće Svetlana Kozić, dok će poslanici SVM takođe imati šeficu – Lenku Erdelj (ali, sva je prilika, samo privremeno). U SPS tvrde da još nisu odlučili o šefu poslaničke grupa, ali, navodno, velike su šanse da na tom mestu ostane Pavle Budakov.

Dva poslanika s liste „Mađarski pokret za autonomiju“, Tamaš Korhec i Aron Čonka, kako je rečeno Vojvođanskoj, još nisu doneli odluku o tome da li će se priključiti nekoj poslaničkoj grupi. (EDIT: Čonka je u mejlu Vojvođanskoj naveo da se Korhec i on neće priključiti nekoj od poslaničkih grupa i da „ne vidi mogućnost“ da se to može promeniti do konstitutivne sednice.)

Jedina poslanica liste Zelena stranka, Branislava Jeftić delovaće u okviru poslaničke grupe LSV.

Za sada je izvesno da će na konstitutivnoj sednici biti formiran samo jedan ali zato najvažniji skupštinski odbor – za Administrativna i mandantna pitanja. Razgovori o sastavu drugih odbora, zajedno sa onim o strukturi nove Pokrajinske vlade, čije se formiranje očekuje do 14. juna, biće nastavljeni u petak.

Jedno od tehničkih pitanja koja se tradicionalno pokreću uoči konstituisanja novog skupštinskog saziva jeste i – raspored sedenja. Na minulim konsultacijama, kako saznaje Vojvođanska, radikali su izložili svoj predlog, ali o tome, za sada, još nije doneta konačna odluka.

Prema predlogu SRS, centralni deo skamija u Velikoj skupštinskoj sali zauzeli bi poslanici stožerne stranke (SNS) buduće Pokrajinske vlade. Tako nalaže tradicija ali i logika: mesta u prvom redu, preko puta predsedavajućeg stola, rezervisana su za članove Pokrajinske vlade.

SPS, LSV i SVM, prema tom predlogu, zadržali bi svoja mesta (levi red, ako se gleda od predsedavajućeg stola). Radikali bi sedeli u vrhu desnog reda (tamo gde su do juče sedeli, hm, naprednjaci), iza njih bi, shodno izbornim rezultatima, sedele demokrate, a iza demokrata – Dosta je bilo.

Raspored sedenja u Osmom sazivu, prema predlogu SRS (foto: autonomija.info)

31. мај 2016.
#Pokrajina2016: Konačni rezultati [INFOGRAFIK]

Jedanaest dana nakon održanih izbora Pokrajinska izborna komisija predstavila je na današnjem preseru konačne rezultate izbora za poslanike u Skupštinu AP Vojvodine. Ti rezulati zvanično su juče objavljeni.

Prvi put u istoriji pokrajinski izbori prošli su bez ponavljanja glasanja (upravo zbog toga se lista „Vojvođanska tolerancija“ žalila Upravnom sudu), sa tek nekoliko prigovora (na račun PIK-a bilo je daleko više gunđanja pre izbora, no od izbornog dana niko ih nije ometao u radu).

Kao rezultat, mandate je osvojilo 9 od 15 prijavljenih lista.

Najviše glasova na pokrajinskim izborima osvojila je lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ 428.452 glasa (44,48%) i u novom, Osmom sazivu Skupštine Vojvodine imaće 63 poslanika, lista koju je predvodio SPS 85.311 glasova ili 8,86% (12 mandata), lista SRS 73.742 ili 7,66% (10 mandata), lista koju je predvodio DS 69.740 ili 7,24% (10 mandata), lista LSV 61.979 ili 6,43% (9 mandata), lista Dosta je bilo 53.317 ili 5,54% (7 mandata).

Među devet lista koje su osvojile mandate nalaze se i tri koje su na izborima imale status stranke/koalicije nacionalne manjine, odnosno za njih nije važio cenzus od 5% osvojenih glasova za ulazak u Našu skupštinu. Lista SVM osvojila je 47.034 glasa (6 mandata), lista „Mađarski pokret za autonomiju“ 16.452 glasa (dva mandata) i lista Zelena stranka 10.970 glasova (jedan mandat).

PIK je na današnjoj sednici dodelio sve mandate kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog na listi. Ovakav sastav skupštine, sasvim sigurno, pretrpeće izmene do konstitutivne sednice novog saziva, za koju je aktuelni (i verovatno budući) predsednik Skupštine Vojvodine, Ištvan Pastor rekao da će biti održana „uskoro“. Rok za konstituisanje je, inače, „najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora“ (čl. 33 Statuta APV); dakle – do 4. juna.

Šest lista koje nisu osvojile mandate dobile su ukupno 88.820 glasova (9,22%). Lista Dveri-DSS osvojila je 31.218 glasova ili 3,24%; lista „Savez za bolju Vojvodinu (SDS-LDP) 26.800 ili 2,78%; lista NP Dinara-Drina-Dunav 15.285 glasova ili 1,59%.

Lista „Srpko ruski pokret-Aleksandar Đurđev“ osvojila je 5.574 glasa ili 0,58%; lista „Za slobodnu Srbiju-Zavetnici-Milica Đurđević“ okruglo 5.000 glasova ili 0,52%, dok je lista „Vojvođanska tolerancija“ osvojila je 4.943 glasa ili 0,51%.

Prema podacima PIK-a, od ukupno 1,729.376 upisanih birača, na 1785 biračkih mesta glasalo je 963.208 birača (55,70%), uz 2,77% nevažečih listića.

Create your own infographics

5. мај 2016.
Izborne liste za #Pokrajina2016: Ko je ko?

Osim onih koji pasionirano posećuju sajtove raznih izbornih komisija, (ogromna) većina građana zapravo nema pojma o tome ko se sve nalazi na izbornim listama.

Zahvaljujući sistemu zatvorenih izbornih lista, građani na izborima zapravo ne biraju: tek glasaju za liste kandidata/kinja koje su izabrale stranke/koalicije.

U najboljem slučaju, građani znaju da na predstojećim izborima za Skupštinu AP Vojvodine učestvuje 15 izbornih lista.

Vojvođanska je već sabrala da se za 120 mesta u vojvođanskoj skupštini nadmeće 1445 kandidata/kinja.

Sad idemo korak dalje i obljavljujemo ko su kandidati/kinje na tim listama.

Radi lakšeg pregleda, liste smo podelili u tri kategorije: Iskusni, Polunovajlije, te Novajlije.

Svima su stigli…(preuzeto sa 021.rs)

ISKUSNI

1. Lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“

Podnosilac: Koalicija Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje

Broj kandidata: 120

Tek uvidom u samu listu postaje jasno da je u pitanju koalicija koju čine SNS, PUPS, Nova Srbija, SPO, Slovaci napred…

Prva na listi je Maja Gojković, predsednica odlazećeg saziva Skupštine Srbije. Bivšoj gradonačelnici Novog Sada ovo je,inače, treće pojavljivanje na izbornim listama – prvi put kao kandidatkinja SRS (2004), a drugi put kao predsednica GG „Maja Gojković (2008). Nekadašnji direktor novosadskog ZIG-a, bivši potpredsednik Skupštine Vojvodine i ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, odnosno privrede Igor Mirović je na drugom, a na trećem je pokrajinski poslanik u odlazećem sazivu i velika nada naprednjaka Damir Zobenica. Na visokom 4. mestu nalazi se pokrajinska poslanica Dragana Milošević, violinistkinja (o njoj je Vojvođanska već pisala).

U prvih 10 su još pokrajinski poslanik i SDPS Uroš Kandić (5. mesto), njegov kolega Miroslav Španović iz PUPS (na 8.), Zlata Đerić iz Nove Srbije (na 10.) Bivši pokrajinski poslanik iz DSS Milenko Jovanov je na 11. mestu, nekadašnji pokrajinski poslanik DS, a sada SPO Željko Vidović je na 26, predsednik stranke Slovaci napred Pavel Surovi je na 33. mestu.

Na listi se nalazi još trojica pokrajinskih poslanika koji su u odlazećem sazivu napustili DS, Neđeljo Konjokrad (na 44. mestu) i Darko Vukoje (na 61. mestu). Na 88. mestu nalazi se Robert Santo, napustio je DS 2014. napustio da bi prešao u Tadićev NDS, potom i u SDS, iz kojeg je kasnije izašao; do kraja mandata u Skupštini Vojvodine delovao je u okviru poslaničkog kluba koji su činili bivši (S)DS-ovci. Od prošle godine aktivan je u Građanskom pokretu – Subotičani.

2. Lista „Za Vojvodinu rada i znanja – Demokratska stranka, DSHV, Nova, ZEP-Zeleni – dr Bojana Pajtić“

Podnosilac liste: Koalicija Za Vojvodinu rada i znanja – Demokratska stranka, DSHV, Nova, ZEP-Zeleni – dr Bojana Pajtić

Broj kandidata: 120

Napomena: Stranke koje sebe ubrajaju u „zelene“ na ovim izborima idu u tri kolone: Zelena ekološka partija (ZEP) – Zeleni ide sa demokratama; Zeleni Srbije na republičkim koaliraju sa SPS-JS, dok Zelena stranka, i sama s položajem stranke slovačke manjine, nastupa u koaliciji sa Slovačkom strankom.

Listu predvodi Miroslav Vasin, predsednik PO DS i pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Iako je u pitanju koalicija, prvih devetoro na listi dolaze iz DS: potpredsednica Skupštine Vojvodine Ana Tomanova Makanova (2. mesto), bivši gradonačelnik Novog Sada i šef demokrata u vojvođanskoj Skupštini Borislav Novaković (3), pokrajinska poslanica Jelena Balašević (8), novi poslovni direktor DS Aslim Beširi (9). Na 10. mestu je Vesna Prćić iz DSHV; akutelni direktor Uprave za kapitalna ulaganja Nebojša Malenković je na 11, pokrajinska poslanica Nada Bodrožić, koja je u presudnom času prešla iz PSS u DS, je na 15. mestu; kandidat ZEP, ujedno i predsednik te stranke, Dejan Bulatović je na 17, a šefica vojvođanskog odbora Nove stranke Tanja Roganović je 18. mestu; bivši gradonačelnik Sombora Nemanja Delić nalazi se na 21, a aktuelni potpredsednik Skupštine Vojvodine Milivoj Vrebalov na 24. mestu. Dvojica aktuelnih članova Pokrajinske vlade, Zoran Radoman i Branislav Bugarski nalaze se na udaljenom 25, odnosno 27. mestu. Glumica Mira Banjac zauzela je 32. poziciji na listi, aktuelni predsednik Opštine Bački Petrovac Pavel Marčok 52, a pokrajinski poslanik i nekadašnji predsednik Opštine Čoka, Predrag Mijić nalazi se na tek 53. mestu. Čuveni kompozitor i muzičar Gabor Lenđel nalazi se na 81.mestu.

3. Izborna lista „Ivica Dačić – Socijalistička parija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma, Patriotski pokret Srbije (PPS)“

Podnosilac liste: Koalicija Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) i Grupa građana Patriotski pokret Srbije (GG PPS)

Broj kandidata: 120

Listu predvodi prdsednik PO SPS i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. U top 10 liste socijalisti su kandidovali i Pavla Budakova, šefa poslaničke grupe u Skupštini Vojvodine (na 4. mestu), Radoslava Strikovića, potpredsednika PO SPS (na broju 5) i Branislavu Belić, potpredsednicu Skupštine Vojvodine (10. mesto). Jedinstvena Srbija je pak u sam vrh kandidovala potpredsednika stranke Srđana Kruževića, bivšeg direktora Elektrovojvodine (mesto broj 2), Rada Bastu (6) i Gorana Gonđu, pokrajinskog poslanika (pozicija broj 12). Od poznatijih imena na listi izdvaja se Milan Ćuruvija, nekadašnji predsednik Opštine Alibunar (68. mesto).

4. Lista „Nenad Čanak – Liga socijaldemokrata Vojvodine – Digni glavu!“

Podnosilac: Koalicija Nenad Čanak – Liga socijaldemokrata Vojvodine – Digni glavu!

Broj kandidata: 120

Prvh deset mesta na listi rezervisano je članove Predsednitšva LSV: potpredsednik Branislav Bogaroški, pokrajinski sekretar za poljoprivredu je na mestu broj 1; lider stranke Nenad Čanak je na broju 2; pokrajinski poslanici Maja Sedlarević i Dušan Jakovljev, koji je i potredsednik Skupštine Vojvodine, su na mestu broj 3, odnosno 4; generalni sekretar Bojan Kostreš je na broju 5, pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić na broju 6; dvojica potpredsednika stranke, Aleksandar Jovanović i Đorđe Stojšić zauzimaju mesto 7, odnosno 8, dok je na broju 9 Sandra Ristić, a na 10. mestu Dejan Čapo.

Još jedan član Predsedništva, Saša Šućurović nalazi se na mestu broj 13. Šućurović je, inače, aktuelni predsednik Opštine Novi Bečej i bivši kadar LDP.

U prvih 20 nalaze se još troje članova Predsedništva LSV: narodna poslanica Olena Papuga (15), pokrajinski poslanik Miloš Šibul (16), te Nada Lazić (18).

Ligin „enfant terrible“ i aktivista novosadske Antife Zoran Petakov zauzima 23. mesto, nekadašnji pokrajinski funkcioner i basista u pratećem bendu Đoleta Balaševića Aleksandar Kravić je na 32. mestu, dok je nekadašnji novinar „Građanskog lista“ Robert Vizi na 35. mestu. Nekadašnja potpredsednica Skupštine Vojvodine iz redova DS, a potom članica URS, Jelena Jevtić nalazi se na 51. mestu.

5. Lista „Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Savez vojvođanski Mađara – Ištvan Pastor“

Podnosilac liste: Savez vojvođanskih Mađara

Broj kandidata: 120

Aktuelni predsednik Skupštine Vojvodine i lider SVM, Ištvan Pastor predvodi izbornu listu ove stranke. Mesta broj 2 i 3 rezervisana su za pokrajinske poslanike Lajoša Paćija i Ilonu Pelt.

Jedini član Pokrajinske vlade iz redova SVM Mihalj Njilaš je na 19. mestu.

Šef poslaničkog kluba SVM u Skupštini Vojvodine i njen nekadašnji predsednik Šandor Egereši nalazi se na 24. mestu.

6. Lista „Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka“

Podnosilac liste: Srpska radikalna stranka

Broj kandidata: 120

Lider novosadskih radikala Đurađ Jakšić zauzima čelno mesto liste, dok je na broju 2 Milan Ćuk, potpredsednik Skupštine Vojvodine i nekadašnji predsednik Opštine Odžaci. Šefica radikala u vojvođanskoj skupštini Ivana Zečević je na broju 6, a njene kolege iz kluba, Lazar Čavić i Nikola Lalić, nalaze se na mestu 25, odnosno 26.

7. Lista „Dveri – Demokratska starnka Srbije – Sanda Rašković Ivić – Boško Obradović“

Podnosilac liste: Koalicija Srpski pokret Dveri – Demokratska stranka Srbije

Broj kandidata: 120

Obe stranke su učestovale na prošlim izborima, doduše odvojeno – DSS je ušao u Skupštnu, Dveri nisu.

Ivan Kostić, član Predsedništva SP Dveri nalazi se na mestu broj 1, dok je na broju prof. dr Branislav Ristivojević – od prvobitna 4 poslanika DSS u odlazećem sazivu Skupštini Vojvodini jedini je koji je u tom dresu izdržao do raspisivanja novih izbora.

Nekadašnji džudo reprezentativac Jugoslavije Slavko Obadov zauzima mesto broj 31, dok je iza njega, na broju 39 Borko ilić, potpredsednik DSS i predsednik novosadskog odbora i zamenik novosadskog gradonačelnika.

POLUNOVAJLIJE

8. Lista „Boris Tadić, Čedomir Jovanović – Savez za bolju Vojvodinu – LDP, SDS“

Podnosilac liste: Koalicija Boris Tadić, Čedomir Jovanović – Savez za bolju Vojvodinu – LDP, SDS

Broj kandidata: 119

Ova koalicija ima polovično iskustvo s pokrajinskim izborima: pre četiri godine LDP je bio na korak do ulaska u Skupštinu Vojvodine; dočim SDS izlazi prvi put budući da je nastao tek pre dve godine.

Od petoro poslanika koji su se izdvojili iz poslaničkog kluba DS i formirali klub tada NDS, dvoje se nalazi na listi: Tanja Dokmanović (na 9. mestu) i Mata Matarić, koji je do 2014 bio član DSHV, a posle toga je bilo samostalni poslanik. Trenutno je na čelu taze osnovanog Pokreta vojvođanskih Hrvata (na 34. mestu).

Listu predvodi prof. dr Uranija Kozmidis Luburić, nekadašnja perjanica DS u Novom Sadu, potom G17 plus a od prošle godine je na čelu PO SDS. Drugi na listi je Predrag Patić, predsednik PO LDP.

Na 19. mestu nalazi se Gabor Lodi, nekadašnji član DS i potpredsednik Izršnog veća Vojvodine između 2004. i 2008.

10. Lista „Mađarski pokret za autonomiju – dr Tamaš Korhec – DZVM – Aron Čonka“

Podnosilac liste: Koalicija Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara – Demokratska zajednica Hrvata

Broj kandidata: 60

DZVM i DZH su 2012. nastupili na pokrajinskim izborima u okviru koalicije Sve zajedno: BDZ, GSM, DZH, DZVM, Slovačka stranka.

S druge strane, na listi je, iako to nije naznačeno, prisutan i Mađarski pokret, civilna organizacija koju su prošle godine osnovali nezadovoljni članovi SVM. Koji su nakon toga postali – bivši članovi SVM.

Prvi na listi je dr Tamaš Korhec, predsednik Mađarskog pokreta, dugogodišnji pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne zajednice, u jednom mandatu i predsednik Nacionalnog saveta mađarskog nacionalne manjine. Predsednik DZVM Aron Čonka je na drugom, a predsednik DZH Đorđe Čović na osmom.

Na 47. mestu nalazi se Ildiko Maglai, supruga Jenea Maglaija, gradonačelnika Subotice i jednog od osnivača Mađarskog pokreta.

14. Lista „Vojvođanska tolerancija“

Podnosilac liste: Koalicija Tolerancija

Broj kandidata: 60

Ovu koaliciju čine Crnogorska partija i Sandžačko raška partija, ali se na listi nalaze i članovi Vojvođanske partije, kao i civilne organizacije Vojvođanski klub (nisu eksplicitno navedene kako koaliciji ne bi bio osporen položaj koalicije nacionalnih manjina). Crnogorska partija je učestovala na izborima 2012. godine, dok je Vojvođanska partija nastupila na izborima 2008. u okviru koalicije „Vojvodina je snaga Srbije“, a 2012. u okviru koalicije Preokret (LDP, SPO, VP, SDU, Bogata Srbija).

Listu predvodi Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije, drugi na listi je član GO Crnogorske partije Milo Milojko, dok je na trećem mestu predsednica Vojvođanskog kluba Branislava Kostić. Slede troje potpredsednika Vojvođanske partije: Petar Ilić (na 5. mestu), Sanja Telarov (na 6.) i Željko Janković (na 7. mestu).

NOVAJLIJE

9. Lista „Narodni pokret Dinara-Drina-Dunav – Tomislav Bokan“

Podnosilac liste: Narodni pokret Dinara-Drina-Dunav

Broj kandidata: 120

Osim prvog na listi, Tomislava Bokana, koji je i predsednik Pokreta, kao i drugoplasiranog Miloša Stanisavljevića, direktora novosadskog JKP „Vodovod i kanalizacija“ – obojica su, između ostalog, poznata po osveštavanju novosadske „česmovače“ – ostala imena nisu previše poznata javnosti. Interesantno je da je na listi dvoje kandidata s prezimenom Bokan (na 6. i 33. mestu). Na listi je čak 74 kandidata/kinje s teritorije Grada Novog Sada.

11. Lista „Zelena stranka“

Podnosilac liste: Koalicija „Zelena stranka“

Broj kandidata: 71

Zelenu stranku (ne treba ih mešati sa Judejskim pokr…pardon, Zelenima Srbije i Zelenom ekološkom partijom) osnovali su 2014. nezadovoljni članovi Zelenih Srbije, a u registar stranaka upisani su kao stranka nacionalne manjine (slovačke).

Drugi na listi je Miroslav Grubanov, nekadašnji pokrajinski poslanik iz DS, sada presednik udruženja poljoprivrednika iz Crepaje.

12. Lista „Srpsko ruski pokret – Aleksandar Đurđev“

Podnosilac liste: Srpsko ruski pokret

Broj kandidata: 61

Srpsko ruski pokret zvanično je registrovan 24.10.2015. kao jedna od stranaka i ruske nacionalne manjine.

Prvi na listi je Aleksandar Đurđev – pre četiri godine bio je kandidat za pokrajinskog poslanika ispred Dveri; potom je prešao u Treću Srbiju, a iz nje u Srpsku ligu.

13. Lista „Za slobodnu Srbiju – ZAVETNICI – Milica Đurđević“

Podnosilac liste: Grupa građana „Za slobodnu Srbiju – ZAVETNICI – Milica Đurđević“

Broj kandidata. 34

Jedna od dve grupe građana koje učestvuju na ovogodišnjim izborima.

Nema preterano poznatih imena na listi.

15. Lista „Dosta je bilo – Saša Radulović“

Podnosilac liste: Grupa građana „Dosta je bilo – Saša Radulović“

Broj kandidata: 80

Na poziciji broj 6 nalazi se Arsen Kurjački, prvak novosadskog DSS s početka 2000-ih. Prešao je 2011. u Reformiste Vojvodine, jedno vreme je čak bio u Savetu za poljoprivredu LSV, a 2014. mediji su izvestili o njegovom perlasku u Tadićevu stranku.

Na mestu broj 7 je Katica Bengin, nekadašnja pomoćnica pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu, gde je postavljena kao kadar Koraćevog SDU.

21. април 2016.
Izborne liste za #Pokrajina2016: 6 stvari koje bi trebalo da znate

U predstojeću nedelju u Vojvodini će prvi put biti primenjena odluka iz 2014. o izboru pokrajinskih poslanika – po proporcionalnom sistemu. Ipak, to ne znači da će Vojvođani za nekoliko dana prvi put glasati za svoje poslanike po proporcionalnom sistemu – istina je da će prvi put na taj način izabrati SVIH 120 poslanika Skupštine AP Vojvodine.

S obzirom na te okolnosti, ovogodišnji broj proglašenih lista (15) za jednu je veći nego pre četiri godine: tada ih je bilo 14, pri čemu se samo polovina Skupštine birala po proporcionalnom sistemu. (Devet lista je učestvovalo na izborima 2008, odnosno 10 četiri godine pre toga.)

Od 22. marta do 8. aprila u ponoć Pokrajinskoj izbornoj komisiji prijavljeno je bilo 16 izbornih listi, dok će se na glasačkom listiću naći jedna manje – dakle, 15. Da se samo PIK pitao, bilo bi ih 13, no zahvaljujući odlukama Upravnog suda zbirna izborna lista je uvećana za još dve liste i u tom obliku upućena je u štampariju.

Jedina koju je PIK odbio bila je izborna lista „Građani i građanke i Srbije“, koju je podnela koalicija Romska partija-„Bunjevci građani Srbije“. Lista je prvobitno bila prihvaćena, da bi odbijanje usledilo nakon usvojenog prigovora.

Evo nekoliko stvari koje bi trebalo da znate o listama koje učestvuju na osmim pokrajinskim izborima od 1992. godine.

1. Manjinske liste

Cenzus od 5% za ulazak u Skupštinu Vojvodine neće važiti za sve izborne liste.

Pošto je PIK utvrdio da njihovi predlagači imaju položaj stranaka nacionalnih manjina, pet lista – broj 5 „Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor“, broj 10 „Mađarski pokret za autonomiju – Dr Tamaš Korhec – DZVM – Aron Čonka“, broj 11 „Zelena stranka“, broj 12 „Srpsko ruski pokret – Aleksandar Đurđev“ i broj 14 „Vojvođanska tolerancija“ – sve one, da bi osvojile mandate, moraće da jure tzv. prirodni prag, umesto cenzus od 5%.

Kada se ukupan broj glasova na izborima podeli s brojem mesta u Skupštini (120), taj količnik predstavlja „prirodni prag“. Ako bi, recimo, na izborima glasalo milion građana, „prirodni prag“ bi iznosio oko 8300 glasova – e, najmanje toliko „manjinska“ lista mora da dobije glasova da bi u Skupštini imala barem jednog poslanika/cu.

Za vašu informaciju, iza liste „Vojvođanska tolerancija“ stoje Crnogorska partija i Sandžačko raška partija; iza liste „Srpko ruski pokret – Aleksandar Đurđev“ (Đurđev je nekad bio u Dverima, pa u Trećoj Srbiji, a potom je formirao Srpsku ligu) stoji stranka Srpsko ruski pokret; iza liste „Mađarski pokret za autonomiju“ zvanično stoje Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Demokratska zajednica Hrvata, s tim da je nosilac liste Tamaš Korhec, lider Mađarskog pokreta, kojeg su formirali nekadašnji članovi SVM. Listu „Zelena stranka“ podnela je, opet, Koalicija Zelena stranka, koju, nećete verovati, čine Zelena stranka i – Slovačka stranka.

Iza liste „Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor“ stoji SVM, to je valjda jasno.

2. 12 na 1

Na potvrđenim izbornim listama nalazi se 1445 kandidata/kinja, što znači da se za jedno mesto u Skupštini Vojvodine nadmeće 12 kandidata/kinja.

Gotovo identičan odnos bio je i pre četiri godine kada je na 14 izbornih lista bilo 774 kandidata/kinja (s tim da su tada izborne liste mogle da imaju maksimalno 60 kandidata/kinja).

3. Novosadizacija

Tokom rasprave o predlogu nove vojvođanske izborne odluke, pre dve godine, upozoravalo se na to da nakon narednih izbora većina vojvođanskih opština (više) neće imati svoje predstavnike u Skupštini Vojvodine. Dakle, zadesiće je sudbina Skupštine Srbije, u kojoj čak 100 lokalnih samouprava nema svoje predstavnike.

Pa, evo: na 14 izbornih listi za pokrajinske izbore 2016. nalazi se 396 kandidata/kinja iz Novog Sada (tačnije, iz mesta sa teritorije Grada Novog Sada). Jedina lista bez Novosađana/ki je „Mađarski pokret za autonomiju“: ova lista, zato, od svojih 60 kandidata/kinja ima njih 34 iz Subotice.

Najviše Novosadađana/ki kandidovao je Narodni pokret Dinara-Drina-Dunav – 61,6% (74 od 120) liste zauzimaju kandidati/kinje iz Novog Sada. Za njima slede Dveri-DSS (43 od 120), LSV (42 od 120), koalicija oko SNS (30 od 120), Zelena stranka (28 od 71)… Na listi „Za slobodnu Srbiju – Zavetnici – Milica Đurđević“ nalazi se 34 kandidata/kinja, od kojih je 13 iz Novog Sada. Najmanje ih je, očekivano, na listi Saveza vojvođanskih Mađara – 7 od 120.

Na kraju saziva iz 2012. u Skupštini Vojvodine je, prema podacima sa zvaničnog sajta, sedelo 119 poslanika (evo i zbog čega), od kojih je 30 iz Novog Sada: 22 izabranih s izbornih lista, a sedmorica su mandate osvojili na izborima po većinskom sistemu (plus Ilija Ćosić, koji je zvanično poslanik iz Iriga).

Pre četiri godine na 14 izbornih listi bilo je 173 kandidata/kinje iz Novog Sada – to znači da je u sazivu koji završava svoj rad svaki osmi kandidat/kinja iz Novog Sada završio u skupštnskim skamijama.

Ako bi se ova formula primenila na naredni saziv, u Skupštini Vojvodine bi sedelo oko 50 poslanika iz Novog Sada. Preostalih 70 mandata, po toj računici, podelili bi poslanici iz preostale 44 lokalne samouprave na teritoriji Vojvodine: 1,6 poslanik iz svake lokalne samouprave, mimo Novog Sada.

Realno? Teško.

4. Novinari

Lista „Mađarski pokret za autonomiju“ kandidovala je trojicu novinara – pardon, dvojicu novinara i jednog urednika-novinara. „Sedme sile“ ima i na drugim listama, ne brinite.

5. Neslavan kraj

Prvi put je za pokrajinskog poslanika izabran 1989. godine, a od uvođenja višestranačja 1992. pa do 2012. samo je na jednim izborima kiksnuo (decembar 1992). Nakon 2000. godine dva puta je biran za potpredsednika, a 2008. izabran i za predsednika Skupštine Vojvodine, kao kandidat SVM.

Nakon što je prethodnih šest mandata (od 1992) osvajao na većinskim izborima, Šandor Egereši se 2016. prvi put bori za mandat po proporcionalnom sistemu.

Sa (predalekog) 24. mesta na izbornoj listi.

Egereši (u sredini) na sednici Skupštine Vojvodine, 1998. godine (foto: arhiva Magyar Szo)

6. Finansiranje

Samo dve izborne liste – „NP Dinara-Drina-Dunav“ i „Mađarski pokret za autonomiju“, kako su za Vojvođansku rekli u PIK-u, nisu zatražile novac iz budžeta APV tj. sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova kampanje.

Za ovogodišnje izbore u budžetu APV namenjeno je sedam puta manje novca nego na prošlim izborima – 7.779 363,71 dinara, a 20% tog iznosa (1.555.872,74 dinara) podeliće 13 lista, tako da će svaka dobiti po 119.682,51 dinar. Da bi taj novac dobile, stranke najpre moraju da polože jemstvo do tog iznosa.

Preostalih 6.223490,97 dinara podeliće će liste koje budu osvojile mandata, shodno rezultatima izbora.

Koliko je 119 hiljada dinara? Pa, recimo da je dovoljno da se pokrije trećina troškova overe potpisa – naime, za najmanje 6000 potpisa podrške listi ,stranke/koalicije koje nisu manjinske morale su da plate overu tih potpisa najmanje 300.000 dinara (6000 potpisa puta 50 dinara); manjinskim strakama/koalicijama pak za predaju lista bilo je potrebno najmanje 3000 potpisa, te su njihovi troškovi overe potpisa bili najmanje 150.000 dinara.

Zabavni deo je u tome što one liste koje na izborima ne osvoje 1% glasova (0,2% za manjinske), dobijeni novac iz budžeta moraju da vrate u roku od 30 dana od proglašenja konačnih izbornih rezultata. Ako to ne urade, jemstvo im se ne vraća.

19. април 2016.
Sednica u toku kampanje? Ne, ne bi bilo prvi put.

U mesecu kada se održavaju redovni pokrajinski izbori najavluje se da bi Skupština Vojvodine mogla da održi još jednu (inače 52. po redu) sednicu.

Ne, to ne bi bila vanredna sednica.

Ne, za (neočekivano) okupljanja pokrajinskih poslanika u vreme trajanja kampanje ne bi se smelo reći ni da je bez presedana.

PSO o Skupštini AP Vojvodine, naime, poznaje samo termine (redovna) sednica, svečana sednica i tematska sednica (čl. 24). Nigde ni reči o vanrednoj sednici.

Takođe, vojvođanski propisi ne prave problem oko održavanja sednica pokrajinske skupštine i nakon raspisivanja izbora: mandat poslanika traje do izbora novog saziva. U praksi, međutim, problem oko održavanja sednice tokom kampanje može da predstavlja nezainteresovanost poslanika da dođu u Novi Sad (zbog učešća u kampanji ili iz nekog drugog, recimo, ličnog razloga) – ukoliko bi to uzelo previše maha, mogao bi biti doveden u pitanje neophodan kvorum za otvaranje sesije.

Istina, održavanje sednice u toku kampanje jeste neuobičajeno, ali u 24 godina istorije višestranačke Skupštine Vojvodine pamti se i takav slučaj.

Izbori za Skupštinu Vojvodine 24. septembra 2000. godine raspisani su 27. jula. Svoju poslednju, 16. sednicu Treći saziv vojvođanske skupštine održao je 31. jula 2000. godine.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/04/zapisnik-16.pdf“]

Zapisnik sa 16. sednice održane 31. jula 2000.

Trajala je, prema zapisniku, tačno pola sata i na njoj se raspravljalo samo o jednoj tački dnevnog reda: izbor predsednika, sekretara i članova Pokrajinske izborne komisije i njihovih zamenika.

S ozbirom na to da su izborne radnje za izbore 2008. zvanično počele 20. marta, sednice Skupštine Vojvodine održane u 10. i 18. marta te godine ne ulaze u presedane, iako je te izbore predsednik Narodne skupštine, fakat, raspisao još 29. decembra 2007. (više o ovome u ovde). Obe martovske sednice, inače, imale su obiman dnevni red jer Skupština nije zasedala gotovo sedam meseci!

Iako nakon bezmalo 16 godina funkcionisanja vojvođanska vladajuća koalicija broji svoje poslednje dane, između DS, SVM i LSV, tvrde mediji, postoji saglasnost o tome da je potrebno sazvati sednicu Skupštine Vojvodine – čak i usred kampanje – na kojoj bi se raspravljalo o problemu uzurpacije državnog poljoprivrednog zemljišta.

Ostalo je još da utanačimo datum održavanja, ali stekao sam utisak o tome da bi sve tri stranke vladajuće koalicije želele da to bude već iduće nedelje, izjavio je za Vojvođansku Dušan Jakovljev, šef poslaničke grupe LSV u Skupštini Vojvodine i potpredsednik vojvođanske skupštine.

Ta stranka je inicirala održavanje skupštinske sesije neposredno nakon hapšenja paora iz Gakova, a Pokrajinska vlada je, na temelju ligaške inicijative, ove nedelje usvojila predlog zaključaka i uputila ih Skupštini na usvajanje. O tome se prethodno izjasnio i resorni skupštinski Odbor.

Zaključak Vlade Srbije, čije povlačenje tražimo, važi do 1.maja, i mi moramo da do tada iskažemo svoje protivljenje daljoj uzurpaciji poljoprivrednog zemljišta. Igrom slučaja, u toku je izborna kampanja, no ovo je pitanje od najvećeg značaja za Vojvodinu, poručio je Jakovljev.

Dušan Jakovljev (preuzeto sa lsv.rs)

Na pitanje koje su šanse da na eventualno predstojećoj sednici bude obezbeđen kvorum za donošenje odluka, šef poslaničke grupe LSV bez okolišanja odgovara:

Šanse su 100%.

Hm, jesu li?

Potvrđujući da je primio predlog zaključaka Pokrajinske vlade, predsednik Skupštine Vojvodine i lider SVM, Ištvan Pastor kaže da u tom dopisu, međutim, nije zatraženo hitno zakazivanja skupštinske sednice, te ocenjuje da otuda njeno održavanje u ovom sazivu – nije izvesno.

Još nisam odlučio o tome da li ću sednicu zakazati u narednom periodu ili će ova tema biti ostavljena za naredni saziv, objašnjava Pastor u izjavi za Vojvođansku.

Jedan od razloga, kako navodi, za uzdržanost u vezi sa zakazivanjem sednice jeste i sumnja u mogućnost obezbeđivanje kvoruma. Potreban broj prisutnih za početak rada sednice dosad su obično obezbeđivali poslanici većine – DS (49 poslanika), LSV (10) i SVM (7).

Dobio sam informaciju iz DS o tome da u toj stranci nisu sigurni u to da li bi svi njihovi poslanici, a različiti razlozi su posredi, došli na zakazanu sednicu. Mogu samo da vam kažem da bi na toj eventualnoj sednici svi poslanici SVM bili prisutni.

Ako među poslanicima većine zaista nije upitna volja u pogledu održavanja sednice, pitanje je zašto dosad nisu iskoristili poslovničku mogućnost (čl. 78) – sa najmanje 25 poslaničkih potpisa, inicijativa za sazivanje sednice ne bi ostavila Pastoru izbor.

Oh, wait…

2. април 2016.

Kampanja za pokrajinske izbore trajaće kratko. Ali neće biti najkraća u istoriji.

Računajte do mile volje dane između dva datuma, ali sutra ćemo zvanično biti na 90 dana do 22. juna.

Zato će sutra u podne, držeći se Statuta APV, predsednik Skupštine Ištvan Pastor potpisati Odluku o raspisivanju izbora za poslanike u Skupštinu AP Vojvodine. Vojvođanski Statut, naime, kaže da se redovni izbori raspisuju 90 dana pre isteka mandata Skupštine (čl. 33).

Izbore za Osmi saziv predsednik vojvođanske skupštine zakazaće – to se, aman, već mesecima zna – za 24. april. Vojvođanska izborna odluka iz 2014. predviđa da „od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana“ (čl. 9), što će reći da se Pastor opredelio za donju varijantu: od njegovog potpisa do izbornog dana proteći će čitava …33 dana? Ili je to, možda, 32?

Pitanje o dužini kampanje zavisi prvo od tumačenja pojma, a onda, sledstveno tome, i od matematike. Ako su vam dragi propisi, u njima ne piše decidirano kada kampanja počinje ali zato piše da su 48 sati pre izbora zabranjeni izborna propaganda putem sredstava javnog opštenja i javnih skupova i procena rezultata izbora i da zabrana traje sve do zatvaranja biračkih mesta; piše to i u Zakonu o izboru narodnih poslanika i u PSO o izboru poslanika u Skupštinu APV. Iskusni političari bi dodali da se kao početak kampanje obično uzima donošenje akta o raspisivanja izbora.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM), međutim, ima drugačiju definiciju: u njihovom Pravilniku o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje (da, tako se zove akt!), stoji da predizborna kampanja počinje objavljivanjem akta o raspisivanju izbora u službenom glasilu i traje do otvaranja biračkih mesta (čl. 2). Deluje kao da REM uvažava realnost u kojoj, znamo to, 48 sati pre izbora samo zvanično prestaju sve predizborne aktivnosti…

Postoji i škola mišljenja po kojoj start kampanje ozvaničava datum od kog počinju da teku izborne radnje. Prema saznanjima Vojvođanske, u odluci koju će sutra potpisati Pastor stoji da izborne radnje počinju da teku od 22. marta – štaviše, već u 13 časova, kako nam je rečeno, očekuje se sednica Pokrajinske izborne komisije (PIK), pa bi već tog dana stranke, koalicije i grupe građana mogle da počnu prikupljanje potpisa podrške svojim izbornim listama.

Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši raspisao je 13. marta 2012. pokrajinske izbore za 6. maj. Inače, saziv kojim je Egereši predsedavao konstituisan je 16. jula 2008.

Koju god brojku da uzmete – 30, 31 ili 33 dana, kampanja će trajati kratko. Ali svakako neće biti najkraća u istoriji višestranačja u Vojvodini.

Najkraća je bila kampanja za prve izbore za Skupštinu Vojvodine, koji su održani 31. maja 1992. – raspisani su 29. aprila te godine, s tim da su izborne radnje počele da teku od narednog dana. Dakle, kampanja je trajala između 28 i 32 dana, kako više volite.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/03/1992-1.pdf“]

Odluka o raspisivanju izbora za poslanike u Skupštinu AP Vojvodine (Sl. list 5/92)

Najduže je trajala ona za izbore 2000. – izbori su raspisani 27. aprila (i istog dana su počele da teku izborne radnje) a izbori su održani 24. septembra: između 56 i 59 dana. Rekord u periodu između raspisivanja i održavanja izbora ipak drže izbori 2008. – njih je raspisao predsednik Narodne skupštine 29. decembra 2007, a izbori su održani 11. maja 2008. Međutim, u odluci koji je potpisao Oliver Dulić bilo je naznačeno da izborne radnje počinju da teku od 20. marta, pa se od tog datuma sve računalo; kao da su tog dana izbori raspisani. (pogledaje infografik)

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/03/2000.pdf“]

Odluka o raspisivanju izbora za poslanike u Skupštinu AP Vojvodine (Sl. list 3/2000)

Bilo je, dakle, u prošlosti kampanja za pokrajnske izbore koje su trajale duže, pa i skoro dva meseca. Predstojeća je, međutim, unapred bila osuđena na minimalno trajanje. Najpre, nerazdvojni poput Kastora i Poluksa, pokrajinski i lokalni se od 1992. godine uvek, štednje radi, održavaju istovremeno i od prvih izjava je bilo jasno da niko nije sklon da tu tradiciju ovaj put naruši. Uz činjenicu da u većini lokalnih samouprava mandat odbornicima ističe krajem maja ili početkom juna, početak maja bi bio krajnji rok za održavanje lokalnih izbora: tako je, uostalom, određen datum izbora 2012. godine (kada je zbog štednje, nema drugog, predsednik Skupštine Vojvodine raspisao pokrajinske izbore 4 meseca pre isteka mandata: i tada je, naime, važilo pravilo da se izbori raspisuju 90 dana pre isteka mandata). No, kada je obznanjeno da ponovo idemo na vanredne parlamentarne, postalo je očigledno da će, zarad štednje, izbori na sva tri nivoa biti zakazani za isti dan. Izbore za Narodnu skupštinu predsednik Republike raspisao je 4. marta, tri dana kasnije lokalne izbore raspisala je predsednica Narodne skupštine. Sledstveno tome, Pastoru nije ostavljen ni gram izbora u pogledu datuma raspisivanja pokrajinskih izbora.

Budimo iskreni, kvalitet kampanje zavisi pre svega od motivisanosti njenih aktera, a manje od toga koliko ona traje. Izražene motivacije kod učesnika kampanja za pokrajinske izbore malo kad je bilo u prošlosti, i za to postoji dovoljan razlog: od 1992. do 2012. uporedo s pokrajinskim šest puta su održani izbori s daleko važnijim ulogom – parlamentarni, savezni, predsednički; nekad svi odjednom (vidi tabelu). Kad se uporedo s pokrajinskim održavaju, recimo, parlamentarni izbori, kampanju za Skupštinu Vojvodine retko koji akter ne percepira kao puko zadovoljavanje forme – znate ono, kad se pominju sve nacije, vere, jezici, ističe bogatstvo različitosti, potom plodne oranice, blablabla i to začini s obećanjima da će Vojvodina ponovo biti najbogatiji deo države. Sve osim tog okvira, uvreženo je stanovište, zaludno je trošenje resursa. Ima gde je to potrebnije.

datum izbora	lok.	pokr.	republ.	savezni	Pred. SRJ	Pred.SRB
31.5.92.	x	x	x	x		x
20.12.92.	x	x	x	x		x
3.11.96..	x	x		x
24.9.00.	x	x		x	x
19.9.04.	x	x
11.5.08.	x	x	x
6.5.12.	x	x	x			x
24.4.16.	x	x	x

Tabela: Samo 2004. građani Vojvodine nisu morali da, sem lokalnih i pokrajinskih, glasaju i za druge nivoe vlasti.

U datim političkim okolnostima, čini se da je samoj Vojvodini mindegy koliko će trajati kampanja: u svakoj varijanti, suštinski odnos neće biti promenjen. U jednom, ne naročito vidljivom aspektu, međutim, dužina kampanje, ipak govori o odnosu prema Vojvodini.

Čuveni rokovi za vršenje izbornih radnji, koji u ovom cugu počinju danom raspisivanja pokrajinskih izbora. U te radnje spada i, a za učesnike izbora najvažnija aktivnost, prikupljanje potpisa podrške izbornim listama.

Prema PSO o izboru poslanika u Skupštinu Vojvodine, izborne liste dostavljaju se Pokrajinskoj izbornoj komisiji najkasnije 15 dana pre izbornog dana (čl 26). Prema Rokovniku koji je objavila Republička izborna komisija, taj rok ističe 8. aprila u ponoć (isti rok važi za potencijalne učesnike na svim izborima raspisanih za 24. april).

U Vojvodini je, drugi rečima, na raspolaganju maksimalno 17 dana za prikupljanje potpisa i predaju lista, a, uzgred, taj rok obuhvata i katolički Uskrs . U tom periodu, potencijalni učesnici izbora treba da sakupe najmanje 6000 potpisa podrške izbornoj listi (3000 za stranke i koalicije nacionalnih manjina). Istovremeno, potencijalni učesnici parlamentarnih izbora imaju 35 dana da sakupe 10.000 potpisa. U tri dana kraćem roku u Novom Sadu je, recimo, potrebno prikupiti oko 2400 potpisa podrške lokalnoj listi.

To što će, razumno je očekivati, većina stranaka svoje izborne liste predati već u prvoj nedelji kampanje – neki sigurno imaju prešu da to učine već prvog dana – samo će potvrditi tezu da su svi rokovi realno određeni: sasvim dovoljno vremena za Vojvodinu, sasvim dovoljno vremena za potpise. Uostalom, kome ti rokovi nisu potaman, taj valjda i ne zaslužuje da se iz skamija bori za bolje sutra Pokrajine. Niti da brine o njenim različitostima i plodnim oranicama.

Izbori za Skupštinu Vojvodine 1992-2016.
Create column charts

21. март 2016.