Категорија: Politika

Uoči 5. sednice: 9 najčešćih pitanja o simbolima Vojvodine

Sutra će se, iz drugog pokušaja, pred poslanicima naći Predlog Pokrajinske skupštinske odluke o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine. Nacrt odluke koji je sačinila Pokrajinska vlada početkom jula, na ovlašćenom Odboru za pitanja ustavno-pravnog položaja pretrpela je određene izmene. Time su samo uvećana sporenja među političkim strankama, koja datiraju još od prihvatanja inicijative o tome da Vojvodina ima dualne simbole – zvanične i tradicionalne.

Ovaj tekst je pokušaj da se objasni pozadina političkih sporenja, ali i da se otklone određene neduomice koje je još prošle godine pokrenuo sadržaj predložene odluke .

Dakle, Vojvodina sutra dobija tradicionalne simbole – zastavu i grb?

Simboli AP Vojvodine – zastava i tradicionalna zastava, kao i grb i tradicionalni grb, utvrđeni su Statutom AP Vojvodine iz 2014. godine. Sutra bi, zapravo, pokrajinski poslanici samo trebalo da ustanove kada se, gde se i kako se ističu svi ti simboli Pokrajine. To je suština predloga PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, o čemu će sutra raspravljati Skupština Vojvodine.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/09/predlog-pso-o-simbolima-2016.pdf“]

Zašto se ta odluka donosi 2016, dve godine nakon usvajanja Statuta?

Zbog nedostatka političke volje, u najkraćem. Nje najpre nije bilo da se odluka usvoji u propisanom roku (do 30. avgusta 2014.), kako je nalagala PSO o sprovođenju Statuta APV, a kad se odluka, marta 2015, konačno našla pred poslanicima – za nju nije glasao najmanje 81 poslanik (2/3 većina), pa odluka nije usvojena. U sadašnjoj skupštinskoj većini sad tvrde da ta volja konačno postoji.

Znači, odluka će sutra biti usvojena?

Sva je prilika, budući da je podršku usvajanju najavilo više od 2/3 poslanika – uz SNS, SVM, SPS, poslanike Jedinstvene Srbije i drugih, za odluku će glasati i opozicioni SRS. Istovremeno, DS i DJB su najavili uzdržani stav, dok će LSV, kao i prošle godine, glasati protiv. Poslanik DZVM Aron Čonka takođe je najavio da će glasati protiv.

Kako izgledaju svi ti simboli Vojvodine?

Njihov izgled definisan je članom 9 Statuta AP Vojvodine.

Vau, otkud Vojvodini toliko zastava i grbova?

Sve do 2014. Vojvodina je imala samo jednu zastavu i samo jedan grb. Kao rezultat kompromisa prilikom izrade „popravnog“ Statuta APV (pošto je pretdhodni iz 2009. USS u dobroj meri osporio 2013. godine) Vojvodina je dobila i tradicionalne simbole – tradicionalnu zastavu i takav grb, pre svega na insisitranje ondašnje opozicije (SNS, SPS i DSS). Ruku na srce, niti je ondašnja vlast bila luda za uvođenjem tradicionalnih simbola (štaviše, LSV je izričito bila protiv toga), niti je opozicija umirala od želje da se zadrže tzv. Čankovi simboli iz 2002. i 2004. Međutim, kako iza sebe 81 poslanika nije imala ni tadašnja vladajuća koalicija niti ni sama opozicija, ništa osim kompromisa u tom trenutku nije omogućavalo da Statut bude usvojen: Uzgred, trenutna vladajuća većina ima dovoljno glasova i da izmeni odredbu o znamenjima u Statutu, te da ukine bespotrebnu dualnost simbola (a tako, da se ne lažemo, i simbolički najvažniju zaostavštinu prethodne vlasti); SPS se, recimo, zalaže za izmenu Statuta. Međutim, u ovom trenutku, pokriće za bavljenjem nevažnim temama, kakva jeste ova o simbolima, može da se pronađe jedino u otklanjanju nemarnosti bivše vlasti prema poštovanju propisa. Izmene Statuta, do daljeg, ne spadaju u tu kategoriju.

Grb Vojvodine

Tradicionalni grb Vojvodine

Zastava Vojvodine

Tradicionalna zastava Vojvodine

Gde, kada i kako će se koristiti svi ti simboli Pokrajine?

Uporedo, nerazdvojno; kao Toplica Milan i Kosančić Ivan: gde jedna zastava, tu i druga zastava, i gde jedan grb, tu i drugi grb: na objektima, u objektima, na dokumentima, u sastavu pečata….A gde je tako zakonom propisano, biće isticani zajedno sa grbom, odnosno zastavom Republike Srbije.

I, izgleda sa još jednom zastavom Vojvodine, pa bi, teoretski, na jednom mestu moglo da se zavijori čak tri srpske trobojke (fakat, i netradicionalna zastava Vojvodine je u tim bojama, ali drugačijih proporcija), od kojih se tradicionalna zastava Vojvodine tek u nijansama razlikuje od Narodne zastave Republike Srbije. Razlikovaćete ih samo po mestu koje zauzimaju prilikom isticanja zastava.

Ček, ček, koliko će na kraju Vojvodina imati zastava?!

Zvanično, dve – već postojeću i tradicionalnu. Međutim, predlogom PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola APV predviđena je mogućnost da se u svim slučajevima kada se ističu – uh, kako da je nazovem…savremena? – i tradicionalna „može isticati i tradicionalna zastava sa tradicionalnim grbom u sredini“ (član 8).

Takva odredba, inače, nije stajala ni u prošlogodišnjem neusvojenom predlogu, niti u istovetnom tekstu koji je u formi nacrta letos utvrdila Pokrajinska vlada. Nezvanična treća zastava našla se u tekstu predloga na intervenciju prof. dr Slobodana Orlovića, koji je jedan od četvorice članova Odbora za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine iz redova naučnih i stručnih radnika . Takva zastave se, gle, već neko vreme vijori na Pravnom fakultetu, na kojem profesor Orlović predaje.

(preuzeto sa 021.rs)

Ali, opis takve zastave ne postoji u Statutu, zar ne?

Formalno, ne, ali profesor Orlović kaže da to nije ništa drugo do „istvoremeno isticanje tradicionalne zastave i tradicionalnog grba“, koji se, je li, navode u Statutu. Ako predlog prođe, isticanje te zastave biće, kako lepo piše, opcionalno – može biti istaknuta ali i ne mora.

„Može, a da li će (biti isticana), to ćemo videti“, kaže profesor Orlović za Vojvođansku.

Pretpostavljam da bi ta zastava mogla da se zavijori na, recimo, godišnjicu Majske skupštine iz 1848, na Dan prisajedinjenja Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji iz 1918. ili u nekim drugim svečanim prilikama.

Istina, nije teško zamisliti da neko padne na pamet da drastično uveća taj broj prilika, pa i po cenu da sve poprimi ukus groteske. Pa tako da za, recimo, Dan Grad Subotice (1. septembar) na tamošnjoj Gradskoj kući bude istaknuto sedam (!) zastava – Republike Srbije, tri vojvođanske, te zastave hrvatske, mađarske i bunjevačke nacionalne manjine. Plus, zastava Subotice istaknuta na jarbolu (ili čak zajedno s drugim zastavama, kao na fotografiji ispod). Totalno neupućeni stranac, koji bi se tog dana našao u Subotici, mogao bi od toliko zastava da pomisli da se održava važan samit lidera regiona.

Dan Grada Subotice, 2016. (preuzeto sa subotica.com)

Dan Grada Subotice, 2013. (preuzeto sa subotico. info)

Koliko će se grbova nalaziti u, recimo, sastavu pečata?

Predlog odluke nalaže da se u pečatima pokrajinskih organa i službi grbovi Vojvodine koriste uporedo. Njima treba dodati obavezni Mali grb Republike Srbije. Dakle, tri grba. U jednom pečatu, zakonski inače limitiranog prečnika. Ali, predlagači tvrde da se o tome vodilo računa i da će sve biti u redu. Pečatoresci pak ne dele to mišljenje.

(Fotka sa naslove preuzeta sa novosti.rs.)

14. септембар 2016.
Naravno da tri grba mogu da stanu u pečat. Pravo pitanje je – kako će to izgledati?

„Mi možemo da uradimo gotovo sve što se od nas zatraži.“

Pitajte bilo kog pečatoresca i sigurno ćete čuti ovakav stav. Svaki će vam, međutim, naglasiti sledeće:

„Možete da zatražite da u sastavu pečata bude sve što se zamislili, ali o nečemu se ipak mora voditi računa – na šta će na kraju da liči otisak pečata na papiru. Ništa od toga nije važnije.“

Sagovornik Vojvođanske, jedan od novosadskih pečatorezaca, nije znao za nameru vojvođanskih poslanika o tome da na zasedanju 15. septembra urede izgled i korišćenje simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, čije je postojanje uvedeno Statutom APV iz 2014. godine (član 9.).

„Kažete, Vojvodina će imati dva grba i dve zastave, i da će i grbovi i zastave morati da se koriste uporedo?“

„Da, tako piše i u Statutu Vojvodine i u predlogu odluke.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/09/predlog-pso-o-simbolima-2016.pdf“]

(NOTE: Ovaj predlog neznatno se razlikuje od onog koji se prošle godine našao pred poslanicima, ali nije usvojen.)

Sagovornik Vojvođanske gleda u jedan stari dokument na kome se nalazi pečat Skupštine AP Vojvodine.

„Ako me pitate da li se postojećim grbovima Republike Srbije i AP Vojvodine u pečatu može dodati još jedan – kako rekoste, tradicionalni? – moj odgovor je – naravno da može, sve se može. Problem je, međutim, što se u otisku ti grbovi neće najbolje videti. Prosto, da bi svi stali u pečat, neminovno je da njihove dimenzije budu umanjene toliko da bi mogle da stanu u predviđeni prostor unutar pečata.“

E, da – zaboravite na ideju o povećanju prečnika pečata. Zakon o pečatu državnih i drugih organa je u članu 6. veoma jasan:

Prečnik pečata koji se ispisuju na srpskom jeziku ćiriličkim pismom i na jeziku i pismu pripadnika nacionalnih manjina iznosi od 40mm do 60mm.

Iz razumljivih razloga, prečnik pečata vojvođanske skupštine iznosi maksimalnih 60mm, kako bi natpis Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, Novi Sad, mogao da bude ispisan na srpskom jeziku ćiriličkim pismom, kao i na jezicima koji su u službenoj upotrebi u AP Vojvodini. I da ostane mesta…za grbove: obavezni državni i jedan vojvođanski…ili koliko ih već ima.

Zvanični pečat Skupštine AP Vojvodine (prečnik 60mm)

U pečatu Skupštine AP Vojvodine, konkretno, prostor za grb(ove) dimenzija je 1,6 x 1,5 cm (okvirno). Postojeći grbovi – Mali grb Republike Srbije i onaj AP Vojvodine iz 2002. – dimenzija su (takođe okvirno) 1,3 x 0,7 cm (zbog krune na vrhu), odnosno 0,9 x 0,7 cm. U otisku pečata ti grbovi se, inače, dobro prepoznaju.

Sa pridruženim grbom, i to još s krunom na vrhu, to, međutim, sasvim sigurno neće biti slučaj.

Grb AP Vojvodine (usvojen 2002, potvrđen Statutom iz 2014.)

Tradicionalni grb AP Vojvodine (uveden Statutom iz 2014.)

„Oba postojeća grba morala bi da budu srazmerno umanjena (za pola? – op.a), kako bi ispod njih mogao uopšte da stane još jedan“, tvrdi sagovornik Vojvođanske. „Priznajem, nisam nikad pravio pečate s tri grba, niti znam da je neko od kolega to radio, i zato se pitam na šta bi, nakon umanjenja, ličili ti grbovi u otisku. Nije mi jasna svrha da sva tri grba reda radi postoje u pečatu, ali da se ne vide dobro u otisku pečata.“

Prema predlogu odluke koja će se u četvrtak naći pred poslanicima, „grb i tradicionalni grb uporedo će se koristiti u sastavu pečata pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodina“ (član 9.) U članu 15. predloga navodi se da će se pečati pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodne uskladiti s odlukom „najkasnije u roku od šest meseci“ od supanja na snagu odluke (osmog dana nakon objavlivanja u „Službenom listu APV“ – op.a.).

Za one pečatoresce koji budu dobili taj posao, bitka za najveći izazov pri uglavljivanju sva tri grbo vodiće se nesumnjivo između pečata Skupštine Vojvodine i – moj favorit – Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice. Oba, kao i svi drugi pečati, sa tekstom ispisanim na svim jezicima u službenoj upotrebi u AP Vojvodini.

Pitate se: zašto o ovome autori predloga nisu vodili računa?

Zapravo, jesu, tvrdi za Vojvođansku prof. dr Slobodan Orlović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i član, za ovo pitanje ovlašćenog, skupštinskog Odbora za pitanje ustavno-pravnog položaja Pokrajine iz redova naučnih i stručnih radnika.

„O tome je, naravno, vođeno računa. Stvar je zanata, pečatoresca“, napisao je profesor Orlović u mejlu Vojvođanskoj odgovarajući na pitanje zašto se pri utvrđivanju sadašnjeg, ali i neuspelog prošlogodšnjeg predloga, nije vodilo računa o tome kako će, sa tri utisnuta grba, izgledati pečati pokrajinskih organa, čije su dimenzije zakonski definisane.

Politički naum mogu da urazume neke stvari, ali među njima sigurno nije – običan lenjir.

13. септембар 2016.
„Čuvari Banovine“ u prelaznom periodu

U četvrtak je u Skupštini AP Vojvodine ozvaničena samo osovina nove skupštinske većine – ko će je, uz SNS i SVM, još činiti, znaće se po okončanju razgovora o budućoj Pokrajinskoj vladi.

A do tada, u službi, je li, građana Vojvodine ostaje Pokrajinska vlada izabrana još 2012. godne. Zbog novonastalih okolnosti, međutim, njeno delovanje u narednih desetak dana biće sve samo ne vladanje: uz nadležnosti kakve su propisane, to će pre izgledati kao čuvanje Banovine do dolaska pobednika na aprilskim izborima.

Konstituisanjem novog skupštinskog saziva prestao je mandat prethodnom sazivu, ali istovremeno i Pokrajinskoj vladi, na čijem je čelu od 2012. (bio) Bojan Pajtić. Kako pregovori SNS sa drugim strankama o novoj Pokrajinskoj vladi još nisu okončani, članovi Pajtićevog kabineta (ili barem oni koji nisu proteklih dana prešli na nove funkcije), silom prilika, ostaju na svojim radnim mestima.

Od osam skupštinskih saziva u protekle 24 godine, četiri Izvršna veća/Pokrajinske vlade nisu izabrane u danu konstitutisanja novog skupštinskog saziva – 1992, 1993, 2012. i 2016. godine.

Aktuelni slučaj se, međutim, razlikuje značajno od prethodnih: ovo je, naime, prvi put da predsednik i većina članova vlade kojoj je istekao mandat – pripadaju odskora opozicionoj stranci (DS).

U slučaju elementarnih nepogoda odlazeća vlada može da donosi odluke (foto: vojvodjanska.rs)

Čime sve može da se bavi odlazeća/tehnička/lame duck Pokrajinska vlada? Okvir poslova određen je propisima i on nije preterano širok, ali je ovo, razumljivo, prvi put da su se u takvoj vladi zainteresovali za dodatno tumačenje.

Čekamo da nam pravnici u vladi daju precizna tumačenja, kaže za Vojvođansku Miroslav Vasin, novoizabrani potpredsednik Skupštine Vojvodine i odlazeći pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.

U članu 15. PSO o Pokrajinskoj vladi navodi se da „Pokrajinska vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo tekuće i neodložne poslove, ne može predlagati pokrajinske skupštinske odluke i druge opšte akte, niti donositi akte izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe AP Vojvodine, interesi odbrane od elementarnih nepogoda ili druge vanredne situacije.“

Odlazećoj Pokrajinskoj vladi, navodi se dalje, potpuno su vezane ruke u pogledu imenovanja i razrešenja rukovodećih lica u pokrajinskoj upravi, drugim organizacijama i službama AP Vojvodine, kao i u javnim preduzećima, ustanovama i drugim organizacijama čiji je osnivač AP Vojvodina.

Odlazeća vlada, kaže Vasin, ne može da donosi akte, osim u posebnim okolnostima, i to je jasno. Ostaje da se vidi šta tačno spada u „tekuće i neodložne poslove“. Pretpostavljamo da to obuhvata i završetak već započetih poslova, kao što su konkursi, ali o tome moraju da se izjasne pravnici.

4. јун 2016.
Sednica u toku kampanje? Ne, ne bi bilo prvi put.

U mesecu kada se održavaju redovni pokrajinski izbori najavluje se da bi Skupština Vojvodine mogla da održi još jednu (inače 52. po redu) sednicu.

Ne, to ne bi bila vanredna sednica.

Ne, za (neočekivano) okupljanja pokrajinskih poslanika u vreme trajanja kampanje ne bi se smelo reći ni da je bez presedana.

PSO o Skupštini AP Vojvodine, naime, poznaje samo termine (redovna) sednica, svečana sednica i tematska sednica (čl. 24). Nigde ni reči o vanrednoj sednici.

Takođe, vojvođanski propisi ne prave problem oko održavanja sednica pokrajinske skupštine i nakon raspisivanja izbora: mandat poslanika traje do izbora novog saziva. U praksi, međutim, problem oko održavanja sednice tokom kampanje može da predstavlja nezainteresovanost poslanika da dođu u Novi Sad (zbog učešća u kampanji ili iz nekog drugog, recimo, ličnog razloga) – ukoliko bi to uzelo previše maha, mogao bi biti doveden u pitanje neophodan kvorum za otvaranje sesije.

Istina, održavanje sednice u toku kampanje jeste neuobičajeno, ali u 24 godina istorije višestranačke Skupštine Vojvodine pamti se i takav slučaj.

Izbori za Skupštinu Vojvodine 24. septembra 2000. godine raspisani su 27. jula. Svoju poslednju, 16. sednicu Treći saziv vojvođanske skupštine održao je 31. jula 2000. godine.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/04/zapisnik-16.pdf“]

Zapisnik sa 16. sednice održane 31. jula 2000.

Trajala je, prema zapisniku, tačno pola sata i na njoj se raspravljalo samo o jednoj tački dnevnog reda: izbor predsednika, sekretara i članova Pokrajinske izborne komisije i njihovih zamenika.

S ozbirom na to da su izborne radnje za izbore 2008. zvanično počele 20. marta, sednice Skupštine Vojvodine održane u 10. i 18. marta te godine ne ulaze u presedane, iako je te izbore predsednik Narodne skupštine, fakat, raspisao još 29. decembra 2007. (više o ovome u ovde). Obe martovske sednice, inače, imale su obiman dnevni red jer Skupština nije zasedala gotovo sedam meseci!

Iako nakon bezmalo 16 godina funkcionisanja vojvođanska vladajuća koalicija broji svoje poslednje dane, između DS, SVM i LSV, tvrde mediji, postoji saglasnost o tome da je potrebno sazvati sednicu Skupštine Vojvodine – čak i usred kampanje – na kojoj bi se raspravljalo o problemu uzurpacije državnog poljoprivrednog zemljišta.

Ostalo je još da utanačimo datum održavanja, ali stekao sam utisak o tome da bi sve tri stranke vladajuće koalicije želele da to bude već iduće nedelje, izjavio je za Vojvođansku Dušan Jakovljev, šef poslaničke grupe LSV u Skupštini Vojvodine i potpredsednik vojvođanske skupštine.

Ta stranka je inicirala održavanje skupštinske sesije neposredno nakon hapšenja paora iz Gakova, a Pokrajinska vlada je, na temelju ligaške inicijative, ove nedelje usvojila predlog zaključaka i uputila ih Skupštini na usvajanje. O tome se prethodno izjasnio i resorni skupštinski Odbor.

Zaključak Vlade Srbije, čije povlačenje tražimo, važi do 1.maja, i mi moramo da do tada iskažemo svoje protivljenje daljoj uzurpaciji poljoprivrednog zemljišta. Igrom slučaja, u toku je izborna kampanja, no ovo je pitanje od najvećeg značaja za Vojvodinu, poručio je Jakovljev.

Dušan Jakovljev (preuzeto sa lsv.rs)

Na pitanje koje su šanse da na eventualno predstojećoj sednici bude obezbeđen kvorum za donošenje odluka, šef poslaničke grupe LSV bez okolišanja odgovara:

Šanse su 100%.

Hm, jesu li?

Potvrđujući da je primio predlog zaključaka Pokrajinske vlade, predsednik Skupštine Vojvodine i lider SVM, Ištvan Pastor kaže da u tom dopisu, međutim, nije zatraženo hitno zakazivanja skupštinske sednice, te ocenjuje da otuda njeno održavanje u ovom sazivu – nije izvesno.

Još nisam odlučio o tome da li ću sednicu zakazati u narednom periodu ili će ova tema biti ostavljena za naredni saziv, objašnjava Pastor u izjavi za Vojvođansku.

Jedan od razloga, kako navodi, za uzdržanost u vezi sa zakazivanjem sednice jeste i sumnja u mogućnost obezbeđivanje kvoruma. Potreban broj prisutnih za početak rada sednice dosad su obično obezbeđivali poslanici većine – DS (49 poslanika), LSV (10) i SVM (7).

Dobio sam informaciju iz DS o tome da u toj stranci nisu sigurni u to da li bi svi njihovi poslanici, a različiti razlozi su posredi, došli na zakazanu sednicu. Mogu samo da vam kažem da bi na toj eventualnoj sednici svi poslanici SVM bili prisutni.

Ako među poslanicima većine zaista nije upitna volja u pogledu održavanja sednice, pitanje je zašto dosad nisu iskoristili poslovničku mogućnost (čl. 78) – sa najmanje 25 poslaničkih potpisa, inicijativa za sazivanje sednice ne bi ostavila Pastoru izbor.

Oh, wait…

2. април 2016.
DS predlaže da se u Vojvodini uvede novi, jubilarni šesti izborni model od 1992. godine. Šta donosi personalizovani proporcionalni sistem?

Demokratska stranka pokazala je prošle nedelje da ipak nije odustala od namere da se na narednim izborima za Skupštinu AP Vojvodine primeni novi izborni sistem – čak ni nakon što su joj pre dva meseca sve ostale stranke u vojvođanskoj skupštini unisono poručile da je predloženi tekst nove izborne odluke, kako bi to Amerikanci rekli, dead on arrival. Drugim rečima, da mu nije sudbina da bude objavljen u „Službenom listu APV“.

Sva je prilika, i u novom pokušaju pridobijanja većine vojvođanske demokrate mogle bi se suočiti s nepromenjenim a odbijajućim stavom kolega – da se po nepisanom pravilu izborna pravila ne menjaju u POSLEDNJOJ godini mandata.

Jer, svi veoma dobro znaju da se u proteklih 23 godine višestranačja vojvođanska skupština nikada nije oglušila o to pravilo: naročito to znaju one stranke koje su za usvajanje novih izbornih pravila umele da glasaju bukvalno NA SAMOM KRAJU MANDATA, odnosno neposredno – jednom čak samo šest dana! – pre RASPISIVANJA izbora.

Ovo, međutim, nije prvi put u istoriji Skupštine Vojvodine da DS u poslednjoj godini mandata inicira izmenu izbornih pravila. Ni drugim strankama, istini za volju, takve namere nisu (bile) nesvojstvene. (Više o ovom u Vojvođanski peti način.)

Sudeći po reakcijama u političkoj javnosti, jedini problem s predlogom DS da se na pokrajinskim izborima uvede personalizovani proporcionalni sistem jeste – tajming predlaganja. Štaviše, nedavno se SPS pridružio DS u zalaganju da se takav sistem uvede na izborima za Narodnu skupštinu.

DS je, inače, prvi put s idejom o novom izbornom sistemu izašao tokom prošlogodišnje skupštinske rasprave o – novom izbornom sistemu. Tada je ta stranka pokušala amandmanski da promeni nametnuti predlog (opozicije plus LSV) da se u Vojvodini, prvi put u istoriji, uvede čist proporcionalni sistem. Što je na kraju i učinjeno.

I, evo, samo godinu dana kasnije DS je ponudio razradu te ideje u formi radnog teksta pokrajinske skupštinske odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine – hm, s obzirom na broj novina u tom tekstu, pre bi pristajao naziv „izmene i dopune PSO o izboru…“ – i taj dokument, koji predstavljamo ovde, predočen je u najvažnijim crtama javnosti početkom jula ove godine.

Prilično hvaljen u teoriji, personalizovani proporcionalni sistem, u najkraćem, u sebi sadrži ključne odlike i proporcionalnog i većinskog izbornog sistema. (NOTE: Ne treba ga brkati s većinsko-proporcionalnim sistemom koji je u Vojvodini bio u primeni od 2004. do 2014. godine.) Ključ za razumevanje jeste da je to u suštini ipak varijanta proporcionalnog sistema, kako mu, uostalom, i samo ime kazuje.

U slučaju predloga DS, ta primena elemenata obaju sistema ogledala bi se u sledećem:

A Učinak stranaka na izborima posmatrao bi se na nivou cele Vojvodine, kao jedne izborne jedinice; na osnovu toga bi se određivao i krug stranaka koji ulazi u deobu mandata i, naravno, sama dodela mandata strankama;

B Izborni skor stranaka dobijao bi se na osnovu ukupnog broja glasova stranačkih kandidata („s imenom i prezimenom“, kako se to kaže) širom Vojvodine. Za te potrebe, Pokrajina bi bi bila podeljena na 120, nazovimo ih „virtuelnih izbornih jedinica“ (VIJ) – taj termin, inače, nije definisan u predlogu DS – i u svakoj bi bilo po oko 14500 birača (do tog broja DS je došao deljenjem ukupnog broja upisanih birača u Vojvodini sa 120 mesta u Skupštini Vojvodine). Novi Sad bi, tako, imao 22, a Subotica, recimo, 9 VIJ. U predlogu DS, međutim, izostavljen je spisak i granice VIJ (čl. 5a); to bi verovatno bilo precizirano posebnom skupštnskom odlukom.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/09/Radni-tekst-PSO-Izbor-poslanika-APV.doc“]

Zamislimo na trenutak da će se na narednim pokrajinskim izborima primeniti upravo ovaj izborni model. Kako bi izgledala njegova primena u praksi?

1. Stranke prijavljuju izborne liste sa po maksimalno 120 kandidata, odnosno po jedan kandidat u svakoj VIJ. Na listi mora biti najmanje 1/3 kandidata manje zastupljenog pola (čl. 24);

2. Birač na biračkom mestu dobija jedan glasački listić na kojem su imene i prezimena kandidata (poređani po azbučnom redosledu) koji su kandidovani u toj VIJ, te nazivi predlagača (stranke, koalicije, grupe građana); birač glasa samo za jednog kandidata na listiću (čl. 35);

3. Nakon izbora, PIK utvrđuje koliko je glasova dobio svaki kandidat sa liste kandidata u svakoj od 120 VIJ, te sabira glasove kandidata jedne stranke/koalicije/GG osvojene svih 120 VIJ i time se dobija ukupan skor stranke na nivou čitave Vojvodine (čl. 43);

4. Potom PIK sačinjava liste uspešnosti kandidata za svaku izbornu listu – drugim rečima, biće određen redosled kandidata svake stranke prema broju osvojenih glasova u procentima, od najboljeg ka najgorem kandidatu (čl. 45).

5. Ukupan broj glasova (u apsolutnom iznosu) koje je osvojla stranka/koalicija/GG na nivou čitave Vojvodine, odnosno u svih 120 VIJ, važan je za postupak raspodele mandata strankama. U tome učestvuju stranke/koalicije/GG koje su prešle „izborni prag“ od 5 posto (za stranke i koalicije nacionalnih manjina i dalje važi „prirodni prag“), a za izračunavanje mandata primenjuje se, kao i dosad, D’Ontova formula (čl. 47);

6. Potom, PIK pristupa dodeli mandata kandidatima s izbornih lista. Kako se to radi? Pa ako je, recimo, stranka X osvojila 45 mandata, u Skupštinu Vojvodine će ući 45 kandidata s te izborne koji su ostvarili najbolje rezultate (čl. 48). Najbolji skor u jednoj VIJ, međutim, nije garant ulaska u Skupštinu.

Ukoliko bi poslaniku pre vremena prestao mandat, PIK bi taj mandat dodelio prvom narednom kandidatu sa iste liste uspešnosti (jedne sranke) kome prethodno nije bio dodeljen mandat poslanika (čl. 48)

Što se tiče nedorečenosti ovog predloga, u njih svakako spada i odredba pomenutog čl. 48 u kojem imperativno stoji da 1/3 mandata jedne izborne liste ima biti dodeljeno pripadnicima slabije zastupljenog pola. Šta će se, recimo, desiti ako stranke ne budu imale dovoljno visokorangiranih kandidatkinja na listi uspešnosti?

Inače, u toku izrade ovog predloga nezvanično se moglo čuti da su pojedine stranke, kao njihov conditio sine qua non eventualnog prihvatanja ovog izbornog modela, tražile da stranački organi dobiju pravo da sa liste uspešnosti izaberu do 1/3 budućih poslanika, bez ozbira na njihovu (ne)uspešnost na izborima.

Ovakvo rešenje verovatno bi moralo da bude primenjeno i ukoliko se ne želi da odredba o najmanje 1/3 poslanica, ostane mrtvo slovo na papiru. No, ukoliko stranke budu insistirale na svom pravu da u Skupštinu po svaku cenu pošalju svoje odličnike (tzv. pretplaćene poslanike), a za odredbu o 1/3 poslanica ne bude drugačijeg rešenja, uticaj birača na budući sastav skupštine – biće manji od onog kojim se ovakav izborni sistem promoviše.

Na još jedan, nimalo benigni aspekt predloženog izbornog sistema ukazuje Obren Markov, izborni matematičar i član tima koji je izradio izbornu odluku iz 2004. godine.

„To je sistem koji drastično povećava mogućnost pojedinačne korupcije i on pogoduje jačim i bogatijim strankama“, direktan je Markov bio u izjavi Vojvođanskoj.

Sasvim je izvodljivo, ukazuje Markov, da se stranka pre izbora dogovori s protivničkim kandidatom da dobije njihovu tihu podršku, i da mu na taj način dignu procenat, a samim tim i poboljšaju mesto na listi uspešnosti.

23. септембар 2015.
Poslanik postao notar. Da li će Skupština zbog toga imati problem?

Prekjuče je pred ministrom pravde grupa taze imenovanih javnih beležnika položila zakletvu i time je ozvaničen početak rada nove ture javnobeležničkh kancelarija u Srbiji. Iako je ministar Selaković pre dve nedelje imenovao 48 novih notara, zakletvu je, prema izveštavanju medija, položilo njih 46. Kako ama baš nigde nije ažuriran registar javnih beležnika, nije poznato da li je na novu dužnost stupio i pokrajinski poslanik Zoran Tanasković. (Fotografije sa događaja nisu dovoljno oštre, ali čini se da je bio prisutan na svečanom događaju; ima, međutim, onih koji tvrde da su ga prepoznali u tv prilogu.)

Danas kada postajem javni beležnik…(preuzeto sa tanjug.rs)

Potvrdu od poslanika Tanaskovića nije bilo moguće dobiti jer je i ovog puta pronašao razlog (poslovični „tetka, lek…“) da izbegne davanje izjave za ovaj blog.

Time je ostalo nepoznato i da li planira da podnese ostavku na mesto poslanika u Skupštini Vojvodine, pošto je on do danas, potvrđeno je ovom blogu u vojvođanskoj skupštini, nije podneo.

Da li će i biti prinuđen na to zavisiće od odluke Agencija za borbu protiv korupcije čije će mišljenje, takva je bila do sada praksa, zatražiti skupštinski Odbor za administrativna i mandantna pitanja (o, da, to je onaj koji ne voli javnost!) na inicijativu samog poslanika. Ukoliko se ovaj na to, naravno, odluči.

Tanasković je do oktobra bio člana DS a potom je prešao u Vulinov Pokret socijalista; time je postao i član poslaničkog kluba SNS u Skupštini Vojvodine. Šef tog kluba Predrag Matejin kaže za Vojvođansku da nema informaciju o tome da li Tanasković namerava da podnese ostavku i da otuda samo pretpostavlja da će o eventualnom sukobu interesa zatražiti pravno tumačenje od nadležnih tela.

Eventualna odluka o ostavci je na njemu, našem poslaničkom klubu neće mnogo značiti da li imamo 27 ili jednog manje, dodao je Matejin.

Da li će se poslanik Tanasković zatražiti pravno tumačenje i kakvo će ono biti, što bi rekli inventivni – pokazaće vreme. Do tada, neka posluži ovo stručno mišljenje koje je još u decembru za potrebe ovog bloga izradila Agencija za borbu protiv korupcije, s potpisom direktorice Tatjane Babić.

Имајући у виду наведене законске одредбе, истовремено вршење јавне функције народног посланика, односно посланика у Скупштини АП Војводине и обављање делатности јавног бележника није неспојиво, под условом да се функција народног посланика, односно посланика у Скупштини АП Војводине не врши на сталном раду нити уз накнаду, и да за време вршења наведене јавне функције јавног бележника, сагласно чл. 46. Закона о јавном бележништву, у обављању послова замењује јавнобележнички заменик.

(iz Mišljenja Agencije za borbu protiv korupcije koje je dostavljeno ovom blogu)

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/04/Agencija-notar.pdf“]

Drugim rečima, javni beležnik može da bude poslanik (i) u Skupštini Vojvodine, pod uslovom da nije stalno zaposleni poslanik i da ne prima naknadu, te da ima nekoga ko će je/ga zamenjivati u javnobeležničkoj kancelariji.

Tanasković, kako je potvrđeno ovom blogu, nije na stalnom radu u Skupštini, ali, kao i svaki poslanik, ima pravo na naknadu, tzv. poslanički paušal. U Skupštini kažu da se ne sećaju da je ijedan poslanik ikada zatražio da mu se ne isplaćuje paušal, ali pretpostavljaju da je to negde ipak moguće.

Nakon toga, ostaje još samo da pronađe zamenika, ali…čak i da je to izvodljivo u nekom kratkom roku, nameće se pitanje svih pitanja: zašto bi neko to sve radio – prijavio se za notara, polagao ispit, čekao da bude raspisan konkurs, čekao imenovanje i, sva je prilika, čekao da položi zakletvu – zbog poslaničkog paušala koji iznosi malo više od 35000 dinara, a pritom poslanički klub kojem pripada ne pravi dramu oko svoje eventualno promenjen brojnosti?

Pravi problem, zapravo, leži na drugom mestu. I potencijalno nadvija oblak neviđenog blama nad Skupštinom.

Tanasković je, naime, izabran 2012. u opštini Plandište po većinskom sistemu. Usvajanjem nove izborne odluke, juna prošle godine, većinsko-proporcionalni izborni sistem je zamenjen čisto proporcionalnim. Taj akt, međutim, nije predvideo mogućnost da nekom od većinskih poslanika, iz bilo kog razloga, pa i prelaskom u javnobeležničku profesiju, prevremeno prestane mandat.

Ukoliko bi se to desilo, ne bi postojao pravni osnov za raspisivanje izbora u toj ili tim izbornim jedinicama. To, naime, isključuju prelazne i završne odredbe.

Kako je došlo do toga? E, pa tako što očito niko nije pročitao akt o kojem se raspravljalo i koji je na kraju usvojen.

Pisala je Vojvođanska o tome još u decembru, ali niko od poslanika u međuvremenu nije prstom mrdnuo. Nepromenjen sadržaj odluke dočekao je, dakle, da Tanasković bude imenovan za notara, a verovatno i da zvanično počne da radi u svojoj novoj kancelariji.

Naravno, uvek postoji mogućnost da Skupština promeni famoznu prelaznu i završnu odredbu izborne odluke i tako omogući Ištvanu Pastoru, ako se proceni da izbora ipak neće biti do proleća, da raspiše dopunske izbore u Izbornoj jedinici 43 Plandište. Naravno, postoji i ta mogućnost da Skupština nastavi da radi u „krnjem sastavu“ – ne bi joj bilo prvi put u svojoj 23-godišnjoj istoriji – najkasnije do proleća..

Kako god da se završi ova priča, ostaće zabeleženo da je pred Skupštinu Vojvodine došao faličan predlog odluke i da na tu faličnost nijedan poslanik tokom rasprave nije skrenuo pažnju; većina, avaj, to nije primetila ni mesecima posle usvajanja.

I, ne pokušavajte da eventualni problem s popunjavanjem poslaničkog mandata povezujete s najavama o izborima u decembru: čak i da ih bude, to nipošto ne bi moglo biti ni naknadno opravdanje za propust pri pisanju odluke. Jer, politički dogovor može eventualno da inicira usvajanje nekog akta koji zadovoljava partikularne interese, ali je nedopustivo da se njegov sadržaj toliko drastično belodano potčinjava partikularnim interesima, do mere stvaranja pravno neodržive situacije.

1. април 2015.
Post festum: (Tradicionalno) znamenje nemanje

Iznenađujući uzdržani stav poslanika DS na sednici Skupštine Vojvodine odložio je na neodređeno vreme operacionalizaciju statutarne odredbe o uvođenju „dualnih znamenja“ AP Vojvodine. Nakon što su demokrate na jučerašnjoj sednici „brutalno prekršile“ politički dogovor“, kako su to okarakterisali vidno iznervirani naprednjaci, o glatkom usvajanju Predloga PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, jedva da je ostalo prostora za optimizam da bi do „popravnog glasanja“ moglo da dođe do kraja mandata aktuelnog saziva vojvođanske skupštine.

„Popravno glasanje“, naime, zahteva, pored ostalog, i ponovno postizanje političkog dogovora, bez kojeg, pri trenutnoj konstelaciji snaga u Skupštni Vojvodine, nije moguće obezbediti neophodnu 2/3 većinu (najmanje 81 poslanik) za usvajanje odluke o simbolima Pokrajine.

No, nakon jučerašnjeg fijaska pri glasanju pitanje je da li bi stranka koja se percepira kao najveća i najmoćnija u zemlji dozvolili sebi, koliko god da joj je stalo do usvajanja novih simbola, rizik da ponovo bude namagarčena. Čak i kad bi se demokrate i ligaši složi s tim da život nema smisla bez uvećavanja broj pokrajinskih zastava i grbova i njihovog obožavanja, šta bi naprednjacima predstavljalo prihvatljivu garanciju da u nekom imaginarnom danu za glasanje neće doći do repriznog obrta?

Borislav Novaković i Predrag Matejin: Izvini, ništa lično…(foto: prelistavanje.rs)

S druge strane, teško da se može govoriti o nekakvoj preši za usvajanjem simbola zbog koje bi stranke pognule glavu i tako donele posao pečatorescima i izrađivačima jarbola. Ama, predlog odluke o simbolima trebalo je da pred poslanike dođe još pre 30. avgusta lane, kako su to nalagali rokovi u PSO o sprovođenju Statuta! Pa otuda, i nema previše razlike između toga da li si probio rok za šest i po meseci, sedam…ili onoliko koliko bi prošlo od avgusta 2014… do konstituisanja novog saziva Skupštine Vojvodine.

Nagovestili su tako nešto juče naprednjaci u skupštinskim kuloarima, u afektu, biće, čak i mogućnost da iz Statuta posle izbora prognaju tzv. netradicionalne, „Čankove“ simbole. Ako osvoje dovoljno poslanika za izmenu Statuta, možda i do toga dođe.

Dva su pitanja pokrenuli jučerašnji događaji u vojvođanskoj skupštini: a) zašto su demokrate odlučile da budu uzdržane pri glasanju i b) ima li Vojvodina u ovom trenutku svoje simbole?

Na ovo drugo pitanje, odgovor je belodano jasan: naravno da ih ima, uprkos izjavama čelnika vojvođanske opozicije. Na snazi su, dakako, i dalje odluke o istorijskom znamenju, odnosno zastavi, iz 2002. i 2004, odnosno 2009. – te će tako – da li se kaže „netradicionalni“? – zastava i grb biti jedini simboli Vojvodine sve dok se ne donese nova odluka. Ili novi statut.

Zvaničnom obrazloženje demokrata – o novim je simbolima „izostao najširi politički konsenzus, kako stranaka u skupštini, tako i političke javnosti“, pa onda i da „nikad nisu ni najavljivali da će glasati za odluku“ – nema šta da se doda, osim ovoga:

– kako se to tek u utorak u 9:30, kada je počeo sastanak Poslaničkog kluba DS, saznalo da oko simbola ne postoji politički konsenzus, kad je Liga još od petka, kada je na sednici Odbora za ustavno-pravna pitanja položaja APV utvrđen predlog odluke o simbolima, uporno ponavljala da neće podržati uvođenje tradicionalnih simbola?

– da li se do utorka u 9:30 optimisitčki čekalo na postizanje konsenzusa političke javnosti o novim simbolima, pa su zato predstavnici DS na sednici Odbora u petak podržali tekst predloga odluke o simbolima?

S takvim stavom na sednici nadležnog odbora, pa još nakon javnog repliciranja kritikama koje je na konto grba uputila Liga, potpuno je prirodno iznenađenje koje su poslanici, kako su sami priznali, doživeli kratko pred početak sednice, što je rezultiralo i sporadičnim negodovanjem. Ako ti se ne sviđa ideja o, recimo, korišćenju tradicionalnih simbola ili pak njihov izgled, onda to saopštiš u političkim razgovorima, a to iskažeš i tako što ne učestvuješ u utvrđivanju takvog predloga.

Iznenađenje, takođe, nije krio ni predsednik Skupštine Ištvan Pastor koji je na samoj sednici rekao da je u 9 ujutro dobio uveravanja od svih šefova poslaničkih klubova o tome da dogovor postignut na sednicama skupštinskog Kolegijuma – i dalje stoji.

Za petak je, što nije nebitno u celoj priči, zakazana nova sednica Skupštine na kojoj bi se na inicijativu SNS raspravljalo o utvrđivaju odgovorosti (Uprave za kapitalna ulaganja, pa tako i Pajtićeve administracije) za propuste u nabavkama za „Kamenicu 2“.

Anticipirajući tu sednicu kao show koji će režirati opozicija, uz kanonadu optužbi i teških kritika, vrlo je moguće da su demokrate naprasno odlučile da im pomrse konce i da im ne dozole da u jednoj nedelji dva puta demonstriraju pred kamerama kao pobednici.

Sa stanovišta razuma, u petak bi se to „doakavanje“ opoziciji više isplatilo: bilo bi dovoljno da vladajuće stranke ne obezbede kvorum, i da tako izbegnu neugodnu temu. Podrška simbolima bio bi gest ozbiljnosti onog ko je, uostalom, takvu odredbu – bez ijedne zamerke – podržao još maja prošle godine, kada je usvojen Statut APV.

Ovako…

18. март 2015.
FACT CHECK: „U Petom sazivu većina je imala 62 poslanika i bez problema je funkcionisala.“

Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV i prvi čovek Petog saziva Skupštine Vojvodine (2004-2008) odgovorio je na prethodni post na ovom blogu, tačnije – na jednu od dilema o daljoj sudbini SVM u vladajućoj koaliciji.

U intervjuu današnjem Dnevniku, Kostreš je, komentarišući brojno stanje u sadašnjoj vladajućoj koaliciji u vojvođanskoj skupštini, izneo stav „da je moguće vladati sa 63 poslanika“. Kao dokaz izneo je iskustvo iz perioda kada je bio na čelu Skupštine Vojvodine.

Ja sam bio predsednik Skupštine Vojvodine kada je većina imala 62 poslanika i bez problema smo funkcionisali, donosili odluke i sprovodili zacrtane ciljeve.

Zamenik predsednika LSV ranije je, međutim, imao drugačiju računicu. U intervjuu Glasu javnosti, 19. avgusta 2006. godine, između ostalog rekao je i ovo:

U pokrajinskoj Skupštini je 120 poslanika, mi imamo 67, od prvog dana do danas.

Koliko je, zaista, poslanika činilo vladajuću koaliciju od 2004. do 2008? Pa, svakako više od 62.

LSV je u tom periodu bila članica vladajuće koalicije u Vojvodini koju su činile i DS, SVM i Pokret Snaga Srbije (Bogoljuba Karića).

Na izborima održanim 19. septembra i 3. oktobra 2004. godine DS je osvojila 34 mandata, SVM 11, a LSV i PSS po sedam.

Ipak, prilikom konstituisanja Petog saziva, 30. oktobra 2004, konstatovano je da poslanički klubu DS ima 39 poslanika – klubu su, naime, pristupila dvojica poslanika Reformista Vojvodine, te po jedan poslanik DSVM, grupe građana i koalicije Subotica-naš grad.

Vojvođanska koalicija se time nabildovala do brojke 64, a upravo je toliko poslanika i glasalo za izbor Bojana Kostreša na mesto predsednika Skupštine.

Poslaničkom klubu DS, samo što je saziv počeo da radi, pristupio je poslanik DSS Sava Svirčević, a kasnije i Milan Aleksić, takođe poslanik DSS.

Bez njega nije bilo većine (foto: alo.rs)

No, za ovaj saziv vezuje se veoma interesantna činjenica – da je podrška ključnim odlukama redovno prevazilazila okvire brojnog stanja vladajuće većine.

Pa je tako…

…budžet za 2005. godinu podržalo 70 poslanika

…budžet za 2006. podržalo je 69 poslanika

…budžet za 2007. podržalo je 74 poslanika

…budžet za 2008. podržalo je 78 poslanika

Ili…

…da je za izbor Siniše Lazića na mesto pokrajinskog sekretara za privredu glasalo 68 poslanika

…a za izbor Zoltana Jegeša na mesto pokrajinskog sekretara za obrazovanje i kulturu – njih 69

Kao i ovo:

– da je 72 poslanika podržalo Zaključak kojim se od poslanika u Skupštini Srbije traži da ne prihvate predlog Vlade Srbije o davanju u koncesiju autoput Horgoš-Beograd

Snaga ovog saziva Skupštine nije, dakle, ležala u brojnosti poslanika vladajuće većine, već u, hm, „konstruktivnom opozicionom delovanju “ poslaničkih grupa izvan redova većine. To se pre svega odnosilo na osmoro poslanika iz kluba SPS, te petoro poslanika iz kluba G17 plus (dvoje poslanika iz te stranke i troje poslanika iz grupa građana; kasnije se jedan od njih priključio DSS). Oni su to nazivali – glasanje po savesti.

Većina u Petom sazivu, dakle, nije brojala 62 poslanika. Ali i da jeste, s onakvim rezervoarom glasova čak je i sa najtananijom većinom i te kako bilo lako izgurati čitav mandat.

Što se tiče funkcionisanja vladajuće koalicije, problema nije da nije bilo. Dovoljno je podsetiti na to da Kostreš nije sazivao sednicu Skupštine – od 22. avgusta 2007. do 10. marta 2008!

16. новембар 2014.
Pajtić predložio nove članove svoje vlade: odlazak profesora Petrovića

Priča o rekonstrukciji Pokrajinske vlade dobiće, nakon nekoliko meseci, svoj epilog u ponedeljak, 3. novembra. Za taj dan je, naime, sazvana sednica Skupštine Vojvodine s jednom tačkom dnevnog reda: Razrešenje i izbor potpredsednika i članova Pokrajinske vlade.

Najdramatičnija promena u kabinetu, koji je formiran 11. jula 2012. godine, bez sumnje je odlazak Dragoslava Petrovića. Jedan od najbliskijih Pajtićevih saradnika, u ponedeljak bi trebalo da bude razrešen sa funkcija potpedsednika Vlade i pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj. Ovu potonju obavljao je punih 10 godina, još od formiranja prve Pajtićeve vlade 30. oktobra 2004. Njegova smena tumači se kao posledica pritiska LSV, koja je Petrovića još ranije označila kao „kamen spoticanja“ u odnosima te stranke sa DS-om, ali ništa manje i nezadovoljstva popularnim Profesorom unutar same Demokratske stranke..

Njegovo potpredsedničko mesto pripašće Miroslavu Vasinu, aktuelnom pokrajinskom sekretaru za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova (ujedno i šef vojvođanskog odbora DS), dok će resor nauke i tehološkog razvoja voditi Vladimir Pavlov, nekadašnji lider „Otpora“ a na martovskim izborima kandidat na listi Tadićeve NDS (sada SDS). Veoma je zanimljivo to što je SDS pre dva dana saopštio da nema nameru da ulazi u Pokrajinsku vladu, pa otuda ovo kadrovsko rešenje otvara pitanje lojalnosti vojvođanskog dela SDS prema stranačkoj centrali.

(EDIT: Nakon objavljivanja spiska članova buduće rekonstruisane Pokrajinske vlade, SDS je tokom dana saopštio da je Vladimir Pavlov isključen iz članstva stranke. On će, po svojoj prilici, u Banovinu ući kao nestranačka ličnost.)

Na mesto pak sekretara za poljoprivredu, koje je upražnjeno od jula nakon smene Gorana Ješića (taj resor je do sada u vd statusu vodio Branislav Bugarski, sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu), sešće šef poslanika LSV u Skupštini Vojvodine i potpredsednik te stranke Branislav Bogaroški. Bogaroški je predložen i za potpredsednika Vlade, dok će se te funkcije morati odreći takođe kadar LSV Slaviša Grujić, koji, međutim, ostaje na mestu sekretara za kulturu i javno informisanje.

Umesto Nataše Pavićević Bajić, koja je danas podnela ostavku (zbog prelaska na novu funkciju, kako piše u tekstu ostavke), novi sekretar za energetiku i mineralne sirovine biće Nenad Stanković, aktuelni zamenik direktora „Elektrovojvodina – Elektrodistribucija Ruma“. Prema našim saznanjima, Stanković na čelo tog resora dolazi kao nestranačka ličnost i to na zajednički predlog DS i LSV.

Savez vojvođanskih Mađara nije učestovao u višemesečnim pregovorima o rekonstrukciji Vlade, ali, kako nije diran jedini resor ove stranke, Pajtić bi u ponedeljak trebalo da očekuje podršku svih poslanika vladajuće koalicije plus, verovatno, i pojedinih – ako ne i svih – poslanika SDS, što je kao mogućnost naveo šef poslanika te stranke u Skupštni Vojvodine, Miloš Gagić.

Pokrajinska vlada broji 12 članova, a u stranačkom smislu u ovom trenutku čine je predstavnici DS, SVM i LSV. Uz premijera Pajtića, DS je do sada „držao“ resore nauke i tehnološkog razvoja (Petrović, ujedno i potpredsednik Vlade); finansija (Radoman); privrede (Vasin); međuregionalne saradnje i lokalne samouprave (Bugarski); zdravstva (Kopitović), poljoprivrede (do jula Ješić); urbanizma i zaštite životne (Puzović), te energetike i mineralnih sirovina (Pavićević Bajić).

Izbor Pokrajinske vlade, 11. jula 2012. (foto: vojvodina.gov.rs)

Predstavnik SVM Mihalj Njilaš je na čelu Sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i istovremeno je potpredsednik Vlade.

Ligaši imaju sekretara za kulturu i javno informisanje (Grujić), koji je ujedno i potpredsednik Vlade, i sekretarku za sport i omladinu (Marinika Tepić).

Prema predlogu koji je Skupštini Vojvodine danas uputio Bojan Pajtić, njegov kabinet bi nakon ponedeljka trebalo da izgleda ovako:

Bojan Pajtić, predsednik Vlade

Miroslav Vasin, potpredsednik Vlade i sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova

Mihalj Njilaš, potpredsednik Vlade i sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice

Branislav Bogaroški, potpredsednik Vlade i sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Slaviša Grujić, sekretar za kulturu i javno informisanje

Vladimir Pavlov, sekretar za nauku i tehnološki razvoj

Marinika Tepić, sekretarka za omladinu i sport

Slobodan Puzović, sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine

Branislav Bugarski, sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu

Zoran Radoman, sekretar za finansije

Nenad Stanković, sekretar za energetiku i mineralne sirovine

Vesna Kopitović, sekretarka za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju

31. октобар 2014.
Pajtićeva decenija

Pre deset godina, lider DSS Vojislav Koštunica izabran je prvi put za predsednika Vlade Srbije. Iste godine, predsednik DS Boris Tadić prvi put je izabran za predsednika Srbije.

Te, 2004. godine Bojan Pajtić je prvi put izabran za predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine.

Deset godina kasnije, Koštunica više nije čak ni član DSS; Tadić je pak lider Socijaldemokratske stranke, naslednice Nove demokratske stranke koju je formirao nakon napuštanja DS početkom ove godine.

Deset godina kasnije, Pajtić krcka treću godinu svog trećeg uzastopnog mandata kao predsednik, odskora tako krštene, Pokrajinske vlade. Od 31. maja ove godine je i predsednik DS.

Među Pajtićevim prethodnicima na toj funkciji, najduže su se, po puna dva četvorogodišnja mandata, zadržali legendarni Nikola Kmezić te Geza Tikvicki.

(NOTE: Na ovom spisku, iako je preuzet sa sajta Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa uprave, nedostaje Damjan Radenković, koji je funkciju predsednika PIV-a obavljao nakon ubistva Boška Peroševića – od juna do oktobra 2000.)

Nikola Pašić je delom u Srbiji a delom u Prvoj Jugoslaviji na premijerskoj funkciji proveo s prekidima nekih 17 godina – u cugu najduže u mandatu od 30. avgusta 1912. do 7. decembra 1918.

Uz druge funkcije u poratnoj Jugoslaviji Jospi Broz Tito je jedno vreme obavljao funkciju i predsednika Saveznog izvršnog veća, i na tom mestu je ostao skoro 18 godina – od 29. novembra 1945. do 29. juna 1963.

Prvi put je Bojan Pajtić za predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine izabran na drugoj sednici Petog saziva Skupštine Vojvodine, 30.oktobra 2004.

Tada je za njegov izbor glasalo 66 poslanika, dok je devet bilo uzdržano.

Na tu funkciju izabran je iz redova pokrajinskih poslanika. I na narednim izborima kandidovao se za poslanika, ali se redovno odricao mandata uoči konstituisanja novog saziva vojvođanske skupštine. Imao je, očito, druge planove.

Drugi put je za predsednika PIV-a izabran nakon nakon majskih izbora 2008, na trećoj sednici Šestog saziva Skupštine, 16. jula 2008. – sa 88 glasova „za“ i 24 „protiv“. Nakon usvajanja Statuta AP Vojvodine 2009. Izvršno veće je preimenovano u Vladu AP Vojvodine, a time je Pajtić prvi put postao predsednik Vlade.

U kabinetu predsednika Vlade, na prvom spratu Banovine, ostao je i posle majskih izbora 2012. godine: na trećoj sednici Sedmog saziva Skupštine Vojvodine, 11. jula 2012, u njegov treći mandat uveli su ga glasovi 79 poslanika, dok se 21 tome usprotivio.

Nakon izmena Statuta Vojvodine iz maja ove godine, Pajtić se nalazi na čelu Pokrajinske vlade.

Uprkos političkim pritiscima na vladajuću većinu u Skupštini Vojvodine, koji traju bezmalo već dve i po godine, Pajtić je i dalje uveren da će uspeti da do kraja izgura i svoj treći mandat – po njegovim rečima, i poslednji. Naime, u nedavnom intervjuu Tanjugu najavio da 2016. neće juriti četvrti mandat u Banovini.

U političkoj karijeri dugoj 18 godina, Bojan Pajtić je prevalio put od portparola Gradskog odbora DS u Novom Sadu do predsednika DS. Pre DS jedno vreme je bio član Narodne stranke Milana Paroškog.

Za potpredsednika Izvršnog odbora Novog Sada izabran je 2000, u Skupštinu Srbije biran je dva puta – na izborima 2000. i 2003. godine. Tokom prvog mandata u nacionalnom parlamentu obavljao je funkciju predsednika Zakonodavnog odbora a jedno vreme je vodio i poslanički klub DOS-a.

(foto: blic.rs)

29. октобар 2014.