Категорија: Poslanici

Skupština Vojvodine dobila Alternativu za Vojvodinu. Da, novu poslaničku grupu.

Petoro do sada samostalnih poslanika u Skupštini AP Vojvodine formiralo je juče novu poslaničku grupu pod nazivom „Alternativa za Vojvodinu„, a o tome su danas pismeno obavestili predsednika Ištvana Pastora, saznaje Vojvođanska. Time je vojvođanska skupština dobila osmu poslaničku grupu, čije bi delovanje trebalo da bude ozvaničeno već na narednom okupljanju pokrajinskih poslanika.

Poslaničku grupu „Alernativa za Vojvodinu – Mađarski pokret – DZVM – Alternativa a Vajdasagert – Magyar mozgalom – VMDK“, ili skraćeno – „Alternativa za Vojvodinu“, fomirali su poslanici Tamaš Korhec, koji će biti šef poslaničke grupe, i Aron Čonka (obojica izabrani sa liste „Mađarski pokret za autonomiju“), bivši poslanici DS Jelena Balašević i Amir Beslimi, te bivši član „Dosta je bilo“ Arsen Kurjački. Oni su, kako je potvrđeno Vojvođanskoj, juče potpisali Sporazum o formiranju zajedničke poslaničke grupe.

U tom Sporazumu, u koji je Vojvođanska imala uvid, između ostalog piše da članovi nove poslaničke grupe, i pored toga što su mandate ostvarili kao simpatizeri i članovi različitih političkih partija, „dele neke zajedničke političke i društvene vrednosti za čije ostvarivanje su spremni da zajednički deluju u okviru iste poslaničke grupe u Skupštini Vojvodine“.

Prema saznanjima Vojvođanske, ova poslanička grupa negovaće kritičan odnos prema vlasti u Vojvodini. O svojim daljim planovima izvestiće javnost na konferenciji za medije koja će biti održana iduće nedelje.

Članovi „Alternative za Vojvodinu“ su iz različitih razloga do sada imali status samostalnih pokrajinskih poslanika: Korhec i Čonka nisu, evo, sve do sada želeli da se priključe postojećim poslaničkim grupama; Balašević i Beslimi su napustili Demokratsku stranku nakon izbora u toj stranci a nakon toga i poslaničku grupu „DS-DSHV“, dok je Kurjački nedavno isključen iz poslaničke grupe „Dosta je bilo“.

Nakon ovoga, u pokrajinskoj skupštini preostalo je još četvoro poslanika koji nemaju članstvo ni u jednoj poslaničkoj grupi. Uz poslanicu Zelene stranke Branislavu Jeftić, samostalno deluju i tri poslanika Jedinstvene Srbije – Goran Gonđa, Jovana Medenica i Slavenko Unković – koji su mandate, inače, stekli kao kandidati na izbornoj listi „Ivica Dačić – SPS, Jedinstvena Srbija – Dragana Marković Palma – Patriotski pokret Srbije“.

2. новембар 2016.
Obrisi Osmog saziva: Gužva za predsedavajućim stolom

Novi, Osmi saziv Skupštine AP Vojvodine imaće rekordnih sedmoro potpredsednika – za jednog više nego u prethodna dva saziva. Na ovonedeljnim konsultacijama predstavnika izbornih lista sa Srpskom naprednom strankom očito se sledio princip iz ranijih saziva: svaka poslanička grupa – osim, dakako, one koja daje predsednika (SVM) – daće po jednog potpredsednika, dok će najveća (u ovom slučaju SNS, sa 63 osvojena mandata na izborima 24. aprila) dobiti ekstra mesto. Dakle, novi saziv Skupštine trebalo bi da ima po jednog potpredsednika iz SPS, SRS, DS, LSV i DJB, dok će SNS imati dvoje.

Prema Poslovniku Skupštine, „prilikom svakog konstituisanja Skupština utvrđuje broj potpredsednika, na predlog predsednika“(čl. 22).

Drugi put „prvi među jednakima“ (foto: vojvodjanska.rs)

Od konstituisanja Osmog saziva, koje je zakazano za četvtak, 2. jun, lider SVM Ištvan Pastor poneće titulu „novi-stari predsednik Skupštine“: u skoro četvrt veka dugoj istoriji višestranačke vojvođanske skupštine ovo će biti prvi put da je jedan njen predsednik reizabran na tu funkciju. Trećim – uzgred, uzastopnim – mandatom na mestu „prvog među jednakima“ SVM se u toj kategoriji izjednačio sa sa SPS.

S ozbirom na njegov gabarit, za predsedavajućim bi stolom moglo da bude prilično tesno – ukoliko bi, naravno, za njim sedeo pun sastav budućeg vrha Skupštine. Zvuči otuda smisleno ideja da bude preložen „rotirajući model“ – da pojedini potpredsednici deo sednice odsede u skamijama sa svojim stanačkim kolegama.

Kako god, sigurno je da će pored Pastora sve vreme sedeti generalni sekretar Skupštine – prema informacijama iz SNS, to će biti Nikola Banjac, diplomirani pravnik iz Novog Sada, inače predstavnik SNS u Pokrajinskoj izbornoj komisiji. (Hint za istraživački nastrojene medije: ima veze sa „Državnim poslom“!) Generalnog sekretara predlaže predsednik Skupštine.

Kandidate za predsednika, odnosno potpredsednike može da predloži najmanje 20 poslanika; za izbor predsednika, odnosno svakog potpredsednika potrebna je većina od ukupnog broja poslanika u Skupštini (najmanje 61). Uz verifikaciju mandata poslanika i formiranje poslaničkih grupa, izbor predsednika i potpredsednika, te imenovanje generalnog sekretara obeležja su rituala svake konstitutivne sednice; tako će biti i u ovaj četvrtak.

Iz SNS nam je potvrđeno da je ta stranka za dva potpredsednička mesta kandidovala Damira Zobenicu i Snežanu Sedlar.

Srpska radikalna stranka, potvrđeno je Vojvođanskoj u toj stranci, kandidovala je za potpredsednicu Smiljanu Glamočanin Varga. Demokrate za predsedavajući sto šalju Miroslava Vasina, šefa Pokrajinskog odbora te stranke.

Kandidat za potpredsednika Skupštine iz redova poslaniče grupe „Dosta je bilo“ je Ivan Stijepović.

Dušan Jakovljev najverovatnije će biti ponovo kandidat za potpredsednika Skupštine iz redova Lige socijaldemokrata Vojvodine, dok kandidat poslaničke grupe SPS-JS-PPS još nije poznat. Nezvanično, koplja se lome između dosadašnje potpredsednice Skupštine Branislave Belić (na tom mestu je tek 11 godina i jedan dan!) i Radoslava Strikovića, potpredsednika vojvođanskog odbora SPS.

U Skupštini će, rekosmo, biti formirano sedam poslaničkih grupa i uglavnom je poznato ko će ih voditi. Milenko Jovanov, taze izabrani potpredsednik SNS, vodiće poslaničku grupu te stranke. Radikale će predvoditi doskorašnji šef odborničke grupe te stranke u novosadskoj skupštini, Đurađ Jakšić. Njegov zamenik biće Milan Ćuk, dosadašnji potpredsednik Skupštine Vojvodine.

Borislav Novaković ostaje šef poslaničke grupe Demokratske stranke, dok će ligaške poslanike, posle pauze od godinu i po dana, ponovo voditi Branislav Bogaroški. Novu političku snagu u vojvođanskoj skupštini, Dosta je bilo, vodiće Svetlana Kozić, dok će poslanici SVM takođe imati šeficu – Lenku Erdelj (ali, sva je prilika, samo privremeno). U SPS tvrde da još nisu odlučili o šefu poslaničke grupa, ali, navodno, velike su šanse da na tom mestu ostane Pavle Budakov.

Dva poslanika s liste „Mađarski pokret za autonomiju“, Tamaš Korhec i Aron Čonka, kako je rečeno Vojvođanskoj, još nisu doneli odluku o tome da li će se priključiti nekoj poslaničkoj grupi. (EDIT: Čonka je u mejlu Vojvođanskoj naveo da se Korhec i on neće priključiti nekoj od poslaničkih grupa i da „ne vidi mogućnost“ da se to može promeniti do konstitutivne sednice.)

Jedina poslanica liste Zelena stranka, Branislava Jeftić delovaće u okviru poslaničke grupe LSV.

Za sada je izvesno da će na konstitutivnoj sednici biti formiran samo jedan ali zato najvažniji skupštinski odbor – za Administrativna i mandantna pitanja. Razgovori o sastavu drugih odbora, zajedno sa onim o strukturi nove Pokrajinske vlade, čije se formiranje očekuje do 14. juna, biće nastavljeni u petak.

Jedno od tehničkih pitanja koja se tradicionalno pokreću uoči konstituisanja novog skupštinskog saziva jeste i – raspored sedenja. Na minulim konsultacijama, kako saznaje Vojvođanska, radikali su izložili svoj predlog, ali o tome, za sada, još nije doneta konačna odluka.

Prema predlogu SRS, centralni deo skamija u Velikoj skupštinskoj sali zauzeli bi poslanici stožerne stranke (SNS) buduće Pokrajinske vlade. Tako nalaže tradicija ali i logika: mesta u prvom redu, preko puta predsedavajućeg stola, rezervisana su za članove Pokrajinske vlade.

SPS, LSV i SVM, prema tom predlogu, zadržali bi svoja mesta (levi red, ako se gleda od predsedavajućeg stola). Radikali bi sedeli u vrhu desnog reda (tamo gde su do juče sedeli, hm, naprednjaci), iza njih bi, shodno izbornim rezultatima, sedele demokrate, a iza demokrata – Dosta je bilo.

Raspored sedenja u Osmom sazivu, prema predlogu SRS (foto: autonomija.info)

31. мај 2016.
DSS ostao na jednom poslaniku

Demokratsku stranku Srbije u Skupštini Vojvodine nadalje će predstavljati samo jedan poslanik – Branislav Ristivojević.

Nakon što je u subotu na GO DSS podneo ostavke na sve stranačke funkcije i vratio člansku kartu, poslanik Milenko Jovanov je najavio da će u vojvođanskoj skupštini ubuduće nastupati samostalno, odnosno da se neće priključiti nekom poslaničkom klubu.

Time će, kako nam je potvrdio na Tviteru, njegov dosadašnji kolega Branislav Ristivojević postati „poslednji DSS Mohikanac“ u Skupštini Vojvodine.

Na izborima 2012. DSS je sva četiri mandata osvojio na izborima po proporcionalnom sistemu.

Stranku je u septembru 2013. najpre napustio poslanik Bodan Laban, koji se odmah pridružio naprednjacima. Poslanica Svetlana Selaković je prošle jeseni prešla u Vulinov Pokret socijalista koji je istovremeno pojačan i dolaskom poslanika Zorana Tanaskovića iz DS. Tada se u medijima spekulisalo o tome da ti transferi nisu prošli bez nagrade – Selaković je, navodno, dobila nameštenje u PIO fondu, dok je Tanaskoviću obećan, khm, glatki put do otvaranja notarske kancelarija. Potonji je zaista postao notar, nakon čega je podneo ostavku na mesto pokrajinskog poslanika.

Samostalno do kraja mandata? (foto: novosti.rs)

Početak samostalnog delovanja Milenka Jovanova mogao bi biti ozvaničen već u utorak, za kada je zakazana 44. sednica Skupštine Vojvodine.

Ukoliko Jovanov do kraja mandata ipak ne pristupi nekom od poslaničkih klubova, bio bi to prvi takav slučaj u ovom skupštinskom sazivu. Podsećanja radi, nakon istupanja iz DS Dušan Inđić je isprva delovao kao samostalni poslanik, da bi se nakon dva meseca priključio klubu SNS.

24. мај 2015.
Kako je skupštinski odbor nakon tri godine zavoleo javnost (u tri koraka)

Nakon 66 sednica u skupštinskom sazivu koji je konstituisan pre 34 meseca…

Nakon što je Vojvođanska pre mesec dana objavila tekst Skupštinski odbor koji ne voli javnost…

…dogodili se ovo:

1. NAJAVA, 20. april 2015.

2. SEDNICA ODBORA, 21. april 2015.

Među prisutnim novinarima bila je i ekipa RTV. Ovo je njihov izveštaj se sednice.

3. SAOPŠTENJE, 21. april 2015.

I dalje vas posmatramo.

22. април 2015.
Skupština ostaje bez jednog poslanika. Da, notar je (ipak) podneo ostavku.

Skupština Vojvodine bi od naredne sednice, koja je zakazana za 28. april, mogla nastaviti da radi u „krnjem sastavu“.

Naime, ovom blogu je u Skupštini Vojvodine potvrđeno da je pokrajinski poslanik Pokreta socijalista Zoran Tanasković, koji je 30. marta položio zakletvu za javnog beležnika, danas iza podneva podneo ostavku na poslaničku funkciju.

Notaru notarevo, poslaniku…(preuzeto sa dijalog.net)

Prema čl. 53 PSO o izboru poslanika, prestanak mandata konstatuje se na prvoj narednoj sednici nakon podnošenja ostavke; u ovom slučaju to bi trebalo da se desi idućeg utorka.

Da li će se to i dogoditi, za sada nema zvanične potvrde.

U telefonskoj izjavi za Vojvođansku – konačno! – Tanasković je potvrdio da je podneo ostavku „kako bi mogao nesmetano da obavlja javnobeležničku delatnost“.

On je, inače, na podlednjoj sednici vojvođanske skupštine prvi put pristao da govori za Vojvođansku i tom prilikom je potvrdio da je 30. marta položio zakletvu pred ministrom pravde Nikolom Selakovićem (do tada taj podatak nije bilo moguće proveriti).

Tom prilikom je naveo i da je odmah nakon položene zakletve zatražio mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije o postojanju eventualnog sukoba interesa između poslaničke i javnobeležničke funkcije.

Na odluku o tome da se pozdravi sa Skupštinom Vojvodine, kako je potvrdio, nije uticalo mišljenje Agencije, već stav Javnobeležničke komore.

Stav Javnobeležničke komore je da ne mogu da počnem da radim kao beležnik dok ne dobijem mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije, a kako to mišljenje još nije stiglo, odlučio sam da podnesem ostavku, čime i prestaje potreba za ocenjivanjem eventualnog sukoba interesa, kazao je Tanasković.

A sada ona najinteresantnije, o čemu je Vojvođanska već pisala: o možebiti „krnjem sastavu“ i razlogu za takvo stanje.

Ukoliko Skupština u utorak konstatuje prestanak mandata Tanaskoviću, predsednik Skupštine Vojvodine neće moći da raspiše dopunske izbore u Izbornoj jedinici 43 Plandište.

Tanasković je, naime, 2012. izabran na većinskim izborima, kao kandidat Demokratske stranke. U PS je prešao u oktobru prošle godine.

Međutim, prema važećoj PSO o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine ne postoji mogućnost raspisivanja dopunskih izbora po, je li, većinskom sistemu.

U najkraćem: pri pisanju pomenute odluke nije se vodilo računa o tome da bi nekom većinskom poslaniku mogao prevremeno prestati mandat u Skupštini Vojvodine. Zbog optiranja za drugu funkciju, recimo.

Na faličnu odluku ali i o mogućem problemu po Skupštinu koju bi izazvalo interesovanje poslanika Tanaskovića za notarsku funkciju, Vojvođanska je pisala u dva navrata: u decembru i pre tri nedelje.

Do naredne sednice, srećom, ima još vremena da se ovaj kolosalni propust ispravi. Ostaje, međutim, i dalje pitanje: zašto to, čak i kad su mnogi poslanici naknadno postali svesni toga kakvu je odluka usvojena juna prošle godine, do sada ipak nije bilo učinjeno?

20. април 2015.
Poslanik postao notar. Da li će Skupština zbog toga imati problem?

Prekjuče je pred ministrom pravde grupa taze imenovanih javnih beležnika položila zakletvu i time je ozvaničen početak rada nove ture javnobeležničkh kancelarija u Srbiji. Iako je ministar Selaković pre dve nedelje imenovao 48 novih notara, zakletvu je, prema izveštavanju medija, položilo njih 46. Kako ama baš nigde nije ažuriran registar javnih beležnika, nije poznato da li je na novu dužnost stupio i pokrajinski poslanik Zoran Tanasković. (Fotografije sa događaja nisu dovoljno oštre, ali čini se da je bio prisutan na svečanom događaju; ima, međutim, onih koji tvrde da su ga prepoznali u tv prilogu.)

Danas kada postajem javni beležnik…(preuzeto sa tanjug.rs)

Potvrdu od poslanika Tanaskovića nije bilo moguće dobiti jer je i ovog puta pronašao razlog (poslovični „tetka, lek…“) da izbegne davanje izjave za ovaj blog.

Time je ostalo nepoznato i da li planira da podnese ostavku na mesto poslanika u Skupštini Vojvodine, pošto je on do danas, potvrđeno je ovom blogu u vojvođanskoj skupštini, nije podneo.

Da li će i biti prinuđen na to zavisiće od odluke Agencija za borbu protiv korupcije čije će mišljenje, takva je bila do sada praksa, zatražiti skupštinski Odbor za administrativna i mandantna pitanja (o, da, to je onaj koji ne voli javnost!) na inicijativu samog poslanika. Ukoliko se ovaj na to, naravno, odluči.

Tanasković je do oktobra bio člana DS a potom je prešao u Vulinov Pokret socijalista; time je postao i član poslaničkog kluba SNS u Skupštini Vojvodine. Šef tog kluba Predrag Matejin kaže za Vojvođansku da nema informaciju o tome da li Tanasković namerava da podnese ostavku i da otuda samo pretpostavlja da će o eventualnom sukobu interesa zatražiti pravno tumačenje od nadležnih tela.

Eventualna odluka o ostavci je na njemu, našem poslaničkom klubu neće mnogo značiti da li imamo 27 ili jednog manje, dodao je Matejin.

Da li će se poslanik Tanasković zatražiti pravno tumačenje i kakvo će ono biti, što bi rekli inventivni – pokazaće vreme. Do tada, neka posluži ovo stručno mišljenje koje je još u decembru za potrebe ovog bloga izradila Agencija za borbu protiv korupcije, s potpisom direktorice Tatjane Babić.

Имајући у виду наведене законске одредбе, истовремено вршење јавне функције народног посланика, односно посланика у Скупштини АП Војводине и обављање делатности јавног бележника није неспојиво, под условом да се функција народног посланика, односно посланика у Скупштини АП Војводине не врши на сталном раду нити уз накнаду, и да за време вршења наведене јавне функције јавног бележника, сагласно чл. 46. Закона о јавном бележништву, у обављању послова замењује јавнобележнички заменик.

(iz Mišljenja Agencije za borbu protiv korupcije koje je dostavljeno ovom blogu)

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/04/Agencija-notar.pdf“]

Drugim rečima, javni beležnik može da bude poslanik (i) u Skupštini Vojvodine, pod uslovom da nije stalno zaposleni poslanik i da ne prima naknadu, te da ima nekoga ko će je/ga zamenjivati u javnobeležničkoj kancelariji.

Tanasković, kako je potvrđeno ovom blogu, nije na stalnom radu u Skupštini, ali, kao i svaki poslanik, ima pravo na naknadu, tzv. poslanički paušal. U Skupštini kažu da se ne sećaju da je ijedan poslanik ikada zatražio da mu se ne isplaćuje paušal, ali pretpostavljaju da je to negde ipak moguće.

Nakon toga, ostaje još samo da pronađe zamenika, ali…čak i da je to izvodljivo u nekom kratkom roku, nameće se pitanje svih pitanja: zašto bi neko to sve radio – prijavio se za notara, polagao ispit, čekao da bude raspisan konkurs, čekao imenovanje i, sva je prilika, čekao da položi zakletvu – zbog poslaničkog paušala koji iznosi malo više od 35000 dinara, a pritom poslanički klub kojem pripada ne pravi dramu oko svoje eventualno promenjen brojnosti?

Pravi problem, zapravo, leži na drugom mestu. I potencijalno nadvija oblak neviđenog blama nad Skupštinom.

Tanasković je, naime, izabran 2012. u opštini Plandište po većinskom sistemu. Usvajanjem nove izborne odluke, juna prošle godine, većinsko-proporcionalni izborni sistem je zamenjen čisto proporcionalnim. Taj akt, međutim, nije predvideo mogućnost da nekom od većinskih poslanika, iz bilo kog razloga, pa i prelaskom u javnobeležničku profesiju, prevremeno prestane mandat.

Ukoliko bi se to desilo, ne bi postojao pravni osnov za raspisivanje izbora u toj ili tim izbornim jedinicama. To, naime, isključuju prelazne i završne odredbe.

Kako je došlo do toga? E, pa tako što očito niko nije pročitao akt o kojem se raspravljalo i koji je na kraju usvojen.

Pisala je Vojvođanska o tome još u decembru, ali niko od poslanika u međuvremenu nije prstom mrdnuo. Nepromenjen sadržaj odluke dočekao je, dakle, da Tanasković bude imenovan za notara, a verovatno i da zvanično počne da radi u svojoj novoj kancelariji.

Naravno, uvek postoji mogućnost da Skupština promeni famoznu prelaznu i završnu odredbu izborne odluke i tako omogući Ištvanu Pastoru, ako se proceni da izbora ipak neće biti do proleća, da raspiše dopunske izbore u Izbornoj jedinici 43 Plandište. Naravno, postoji i ta mogućnost da Skupština nastavi da radi u „krnjem sastavu“ – ne bi joj bilo prvi put u svojoj 23-godišnjoj istoriji – najkasnije do proleća..

Kako god da se završi ova priča, ostaće zabeleženo da je pred Skupštinu Vojvodine došao faličan predlog odluke i da na tu faličnost nijedan poslanik tokom rasprave nije skrenuo pažnju; većina, avaj, to nije primetila ni mesecima posle usvajanja.

I, ne pokušavajte da eventualni problem s popunjavanjem poslaničkog mandata povezujete s najavama o izborima u decembru: čak i da ih bude, to nipošto ne bi moglo biti ni naknadno opravdanje za propust pri pisanju odluke. Jer, politički dogovor može eventualno da inicira usvajanje nekog akta koji zadovoljava partikularne interese, ali je nedopustivo da se njegov sadržaj toliko drastično belodano potčinjava partikularnim interesima, do mere stvaranja pravno neodržive situacije.

1. април 2015.
Poslanik na čelu novosadskog odbora DS. Opet.

Poslanički mandat u Skupštini Vojvodine očito postaje ključni kriterijum pri izboru predsednika Gradskog odbora DS u Novom Sadu.

Veljko Krstonošić, član poslaničkog kluba „Izbor za bolju Vojvodinu“ (DS) u Skupštini Vojvodine (istovremeno i odbornik u Skupštini grada Novog Sada), juče je izabran za novog predsednika novosadskog odbora te stranke. Krstonošić (1977) je docent na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu a doktorsku titulu stekao je iz oblasti farmaceutskog inženjerstva.

Novi predsednik (foto: Tanjug)

On će za koji dan tu funkciju zvanično preuzeti od svog kolege iz skupštinskih skamija, Ilije Ćosića. Ćosić, legendarni bivši dekan FTN, došao je na čelo novosadskih demokrata juna prošle godine, ali je već u martu, zbog loših rezultata stranke na parlamentarnim izborima ove godine, zajedno sa kompletnim Predsedništvom Gradskog odbora ponudio ostavku. Iako je tada ta ostavka odbijena, novosadske demokrate su ipak zatražile izbor novog rukovodstva – upravo zbog loših izbornih rezultata.

Možda je po novom Statutu APV Skupština nadređena Pokrajinskoj vladi, ali će Krstonošiću i drugim šefovima lokalnih odbora DS koji sede u Pokrajinskoj skupštini po stranačkoj liniji i dalje šefovati ljudi iz Pokrajinske vlade – pre svega Bojan Pajtić, predsednik Vlade ali i predsednik DS, te Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova ali i predsednik Pokrajinskog odbora DS.

Uz jednog stranačkog lidera koji je i predsednik Skupštine (Ištvan Pastor), u skupštinskim klupama sede i trojica stranačkih potpredsednika – Branislav Bogaroški (LSV), Miroslav Španović (PUPS) i Milenko Jovanov (sećate se njegovih jezičkih patrola?), koji je na ovu funkciju izabran na nedavnoj Skupštini Demokratske stanke Srbije. Španović i Jovanov su uz to i čelnih ljudi vojvođanskih organizacija svojih stranaka.

19. октобар 2014.
Može li Skupština da donosi odluke nakon konstatovanja ostavke poslanika? Zašto je to sada odjednom sporno?

Kad Skupština Vojvodine na početku sednice, kakav je odvajkada običaj, konstatuje prestanak poslaničkog mandata, da li ona nakon toga može nesmetano da radi i donosi odluke?

Ne, smatraju izvesni poslanici, čija nam razmišljanja prenose mediji. Skupština Vojvodine, podsećaju, ima 120 poslanika, i jedino sa tim, Statutom (član 32.) propisanim brojnim stanjem poslanika – njene odluke mogu da imaju legalnost i legitimnost.

To na šta se upozorava postalo je naprasno problemom i to tek nakon što je na početku poslednje skupštinske sesije konstatovan prestanak mandata Saši Todoroviću (SNS), pa su sad neki, kako saznajemo, zabrinuti, oh, nad tim da li bi na sudu mogla biti osporena „legalnosti i legitimnost“ odluka donetih na toj sednici.

Sugeriše se da bi, kao što je slučaj u Skupštini Srbije, i konstatovanje ostavke/ostavki i verifikacija mandata novog poslanika/novih poslanika trebalo da bude obavljano na istoj sednici (u Skupštini Srbije to se ne obavlja nužno istog dana, kao što je to, recimo, slučaj s troje poslanika SNS: ostavke su im konstatovane 1. oktobra, novi poslanici su položili zakletvu danas).

Pošto sednice Skupštine Vojvodine, za razliku od onih u Skupštini Srbije, traju samo jedan dan, problem mi mogao da se reši na sledeći način: nakon što bi Skupština Vojvodine na početku sednice konstatovala ostavku/ostavke poslanika, odredila bi se pauza na kojoj bi Pokrajinska izborna komisija dodelila mandat novom poslaniku.

Praksa PIK-a je da sednicu na kojoj se dodeljuje mandat novom poslaniku/novim poslanicima saziva tek nakon sednice Skupštine na kojoj je konstatovana prestanak mandata poslaniku/poslanicima. Potvrđivanje mandata novog/novih poslanika mora, naravno, da sačeka narednu skupštinsku sednicu. (NOTE: PIK je već održao sednicu na kojoj je doneo odluku o dodeli mandata novom poslaniku SNS.)

O izmeni dosadašnjeg običaja svakako bi vredelo razmisliti: em ništa ne košta, em ne stvara ni malo prostora za raznorazne spekulacije. No, ovde je sporno nešto drugo: zašto se do sada nije pokretalo pitanje posledica takve prakse PIK-a i same Skupštine Vojvodine…ako je, hm, neko to pitanje sada zaista i pokrenuo?

Arhiva kaže sledeće: od konstituisanja tekućeg, Sedmog saziva, 22. juna 2012. Skupštinu je, podnošenjem ostavke, napustilo dvanaestoro poslanika.

U ovom sazivu na 15 sednica brojno stanje poslanika nije bilo kompletno. (foto Tanjug, Jaroslav Pap)

Devetoro (ukljućujući i Sašu Todorovića) je mandat dobilo s izborne liste, dok su trojica mandat osvojila na većinskim izborima.

Prema podacima sa sajta PIK-a (pokriven je samo aktuelni saziv Komisije) i zapisnika sa sednica, zbog ostavki poslanika izabranih po proporcionalnom sistemu na OSAM sednica brojno stanje Skupštine nije bilo kompletno: uglavnom je na tim sednicama nedostajao po jedan poslanik/poslanica, a nakon ostavki poslanika SRS, Skupština je čak na jednoj sednici radila sa zvanično 117 poslanika.

Niko do danas nije doveo u pitanje „legalnost i legitimnost“ odluka donetih na tim skupštinskim sesijama.

Upitnost odluka usvojenih na sednicama Skupštine nakon što su tojica „većinskih“ poslanika krajem 2012. podneli ostavke zbog „duplih funkcija“, takođe do danas nije pokrenuto.

Ostavka poslanika iz Srbobrana, Zoran Mladenovića konstatovana je na 7. sednici, 20.11.2012, a ostavke Ivana Bošnjaka iz Zrenjanina i Živorada Smiljanića iz Apatina na 11. sednici, 14.12.2012.

Nakon vanrednih izbora u te tri izborne jedinice, održanih 17. februara i 3. marta 2013, mandati novim poslanicima potvrđeni su 7. marta, na 15. sednici Skupštine Vojvodine u ovom sazivu.

Sve vreme nakon podnetih ostavki tih poslanika Skupština je normalno radila i usvajala odluke – pored brojnih drugih i budžet za 2013. godinu.

Ovde je, vidimo, problem zbog nekoliko sednica na kojima Skupština nije radila u punom sastavu. U tom smislu, zanimljivo je da je tokom Četvrtog saziva (2000-2004) vojvođanska skupština, nakon ostavke Momčila Grubača, pune tri godine radila sa zvanično 119 poslanika.

Nikakvih pravnih posledica, kao što je poznato, nije bilo.

3. октобар 2014.
Dobitnici i gubitnici: U ovoj godini DS je izgubio 11 poslanika, ali je Skupština dobile tri nove stranke

Željko Vidović je jedanaesti član poslaničkog kluba Izbor za bolju Vojvodinu (DS) koji je ove godine napustio taj klub. Njegovim današnjim prelaskom u Srpski pokret obnove, Skupština Vojvodine je postala bogatija za još jednu stranku koja na majskim izborima 2012. nije uspela da pređe izborni prag ili je tek u međuvremenu formirana. U maju ove godine dva poslanika DS prešla su u Treću Srbiju – stranku koja je nastala nakon otuđenja od Starešinstva Dveri (to se valjda tako kaže?). Dveri su na izborima 2012 osvojile 46169 glasova. Srpski pokret obnove je te godine na pokrajinskim izborima nastupio u koaliciji „Vojvođanski preokret“ (sa LDP, SDU, Vojvođanskom partijom i Bogatom Srbijom) koja je osvojila 48208 glasova. S druge strane, Nova demokratska stranka nije ni učestvovala na tim izborima. Izbor za bolju Vojvodinu prvog člana izgubio je u januaru, zatim je u martu otišlo još petoro (prešli u NDS), aprilu jednog, u maju dvojicu (prešli u Treću Srbiju) i junu još jednog. Sve u svemu, s 59 poslanika u maju 2012, DS je septembra 2014. spala na 48.

Evo hronologije gubitaka & dobitaka:

Darko Vukoje. Transfer iz DS u SNS obelodanjen 22. januara. Pristupanje poslaničkom klubu naprednjaka u Skupštini Vojvodine ozvaničeno na 28. sednici, održanoj 4. aprila.

Robert Santo, Mata Matarić, Miloš Gagić, Tanja Dokmanović i Ivana Milić (s leva na desno) su napuštanje poslaničkog kluba DS (Matarić se na izbornoj listi DS našao kao kandidat Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini) obelodanili 24. marta, a osnivanje poslaničkog kluba NDS ozvaničeno je na 28. sednici, 4. aprila.

(preuzeto sa rtv.rs)

Dušan Inđić napustio je DS i poslanički klub nakon martovskih izbora 2014. i u prvo vreme je delovao kao nezavisni poslanik. Na 31. sednici, održanoj 6. juna, ozvaničeno mu je članstvo u poslaničkom klubu naprednjaka, kojima je sa kolegom Konjokradom pristupio nekoliko dana ranije.

Dr Lazar Račić (levo) i Srđan Zavišin su o napuštanju DS i prelasku u Treću Srbiju javnost informisali 17. maja. Zvanično nisu napustili stari poslanički klub (niti je Skupština to konstatovala, niti je promena ažurirana na sajtu Skupštine), ali u njegovom radu faktički više ne učestvuju.

Neđeljko Konjokrad. Član poslaničkog kluba SNS zvanično postao na 32. sednici, 19. juna. Zajedno sa Inđićem pristupio naprednjacima 2. juna. (Fun fact: Konjokrad i Vidović su do poslednjeg časa skrivali svoje namere o promeni stranačkog dresa – Konjokrad je, naime, dva dana pre pristupanja SNS-u bio na Skupštini DS, dok je dr Vidović dan pre prelaska u SPO (ili je reč, zapravo, u oba slučaja o obnarodarivanju?) prisustvovao delu sednice pokrajinske skupštine i za to vreme glasao za sve tačke dnevnog reda, kao i njegove tadašnje (?) stranačke kolege.)

Željko Vidović. Od danas poslanik SPO. Da li će se priključiti nekom poslaničkom klubu, i kojem, videće se najverovatnije već na narednoj sednici Skupštine.

24. септембар 2014.
Uoči 34. sednice…istorijske (ali, stvarno!)

34 – toliko sednica su Četvrti i Šesti saziv uspeli da održe za četiri godine. Poslanici tekućeg, Sedmog saziva Skupštine Vojvodine ući će danas u istoriju jer će im to poći za rukom nakon samo 27 meseci. (Plaudite, cives!)

Da vidimo šta će još obeležiti prvo okupljanje pokrajinskih poslanika nakon letnjeg raspusta:

Docnja. Pred poslanicima će se naći predlozi pokrajinskih skupštinskih odluka (PSO) o Pokrajinskoj vladi, Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu i pokrajinskoj upravi, tri od pet PSO koje su, prema PSO o sprovođenju Statuta Vojvodine trebalo da budu donete do 30. avgusta, odnosno tri meseca nakon stupanja na snagu Statuta (član 8, st.2.) Ona o Skupštini AP Vojvodine usvojena je 2. jula, dok PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine – još nije ni napisana.

I skupštinski poslovnik, koji je takođe na dnevnom redu, biće usvojen sa zakašnjenjem: po odluci o sprovođenju Statuta (član 8, st. 3.) trebalo je da bude usvojen do 17. septembra, odnosno dva meseca nakon stupanja na snagu PSO o Skupštini (stupila na snagu 17. jula).

Deklaracija. Za razliku od one iz maja 2013, iniciranje deklaracije o potrebi pokretanja postupka za izmenu Ustava Republike Srbije ili donošenje novog ustava Republike Srbije, gle, ne prate protesti i medijska kampanja. Tekst ove deklaracije ima nekih dodirnih tačaka s onom lanjskom (a i po svrsishodnosti, ali ok), ali je retorika onih koji je neće podržati posve smirenija. Uz, očekivano, opoziciju za nju neće glasati ni SVM. Kolege iz DS, NDS i LSV im nisu ponudili da je podrže potpisima, pa će o tom dokumentu, kao što reče lider SVM i predsednik Skupštine Ištvan Pastor, „sami morati da o njemu glasaju“. A prethodno da je udruženim snagama uopšte uvrste u dnevni red.

Inicijativa za usvajanje ovakve deklaracije potekla je od LSV, a podržali su ih i NDS i DS. Dakle, stranke koje pregovaraju o rekonstrukciji Pokrajinske vlade.

Što se tiče preostalih tačaka dnevnog reda „četvrorka“ će za njih glasati ko jedan. Otuda među ključnim rečima današnje sednice ovaj put nema prebrojavanja.

Poslovnik. Predlogom novog poslovnika Skupštine uvodi se, članom 86, tzv. poslanički sat – mogućnost da poslanici pre utvrđivanja dnevnog reda „u vremenu od najduže 60 minuta postavljaju pitanja članovima Pokrajinske vlade i od njih tražiti informacije“ (zvuči poznato?).

Novina je i to da svaki poslanik (ne više „najmanje pet poslanika“) može da bude predlagač PSO ili da inicira da Skupština bude predlagač zakona. Takođe, svaki poslanik će ubuduće biti vlastan da podnosi amandmane na predlog akta o promeni Statuta AP Vojvodine – ovim će se preduprediti nedorečenost dosadašanjih normi koji su izazvali konfuziju prilikom usvajanja novog Statuta, maja ove godine.

Pokrajinska uprava. Među pobrojanim pokrajinskim sekretarijatima u tekstu predloga ove PSO je i onaj čije ukidanje opozicija traži još od odluke USS o neustavnosti pojedinih odredbi Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine – sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. Ipak, nijedan od četiri podneta amandmana ne traži ukidanje tog sekretarijata, ali se zato traži preimenovanje sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju u zdravstvo, socijalnu zaštitu i demografiju. Ako za govornicom ne bude postavljeno pitanje opstanka sekretarijata koji vodi Dragoslav Petrović, to će biti ravno čudu.

(Ne)sporan: Dragoslav Petrović (preuzeto sa blic.rs)

Poplava. U dnevni red sednice naknadno bi trebalo da bude uvršten i Predlog PSO o utvrđivanju programa obnove i pomoći opštinama i građanima pogođenim poplavama na teritoriji AP Vojvodine. Za tu namenu odvojeno je 64 miliona dinara. Šta će sve Vojvodina moći da uradi, a šta je sve potrebno stradalima u majskim poplavama, e to su dve odvojene stvari.

Ostavka. Još jedno konstatovanje prestanka poslaničkog mandata. Poslanik SNS Saša Todorović podneo je 4. avgusta ostavku na poslaničku funkciju zbog izbora na mesto gradonačelnika Sombora, a po redosledu na izbornoj listi „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikolić“, Todorovića bi na narednoj sednici trebalo da zameni njegov sugrađanin Radomir Kuzmanović.

23. септембар 2014.