Može li Skupština da donosi odluke nakon konstatovanja ostavke poslanika? Zašto je to sada odjednom sporno?
Kad Skupština Vojvodine na početku sednice, kakav je odvajkada običaj, konstatuje prestanak poslaničkog mandata, da li ona nakon toga može nesmetano da radi i donosi odluke?
Ne, smatraju izvesni poslanici, čija nam razmišljanja prenose mediji. Skupština Vojvodine, podsećaju, ima 120 poslanika, i jedino sa tim, Statutom (član 32.) propisanim brojnim stanjem poslanika – njene odluke mogu da imaju legalnost i legitimnost.
To na šta se upozorava postalo je naprasno problemom i to tek nakon što je na početku poslednje skupštinske sesije konstatovan prestanak mandata Saši Todoroviću (SNS), pa su sad neki, kako saznajemo, zabrinuti, oh, nad tim da li bi na sudu mogla biti osporena „legalnosti i legitimnost“ odluka donetih na toj sednici.
Sugeriše se da bi, kao što je slučaj u Skupštini Srbije, i konstatovanje ostavke/ostavki i verifikacija mandata novog poslanika/novih poslanika trebalo da bude obavljano na istoj sednici (u Skupštini Srbije to se ne obavlja nužno istog dana, kao što je to, recimo, slučaj s troje poslanika SNS: ostavke su im konstatovane 1. oktobra, novi poslanici su položili zakletvu danas).
Pošto sednice Skupštine Vojvodine, za razliku od onih u Skupštini Srbije, traju samo jedan dan, problem mi mogao da se reši na sledeći način: nakon što bi Skupština Vojvodine na početku sednice konstatovala ostavku/ostavke poslanika, odredila bi se pauza na kojoj bi Pokrajinska izborna komisija dodelila mandat novom poslaniku.
Praksa PIK-a je da sednicu na kojoj se dodeljuje mandat novom poslaniku/novim poslanicima saziva tek nakon sednice Skupštine na kojoj je konstatovana prestanak mandata poslaniku/poslanicima. Potvrđivanje mandata novog/novih poslanika mora, naravno, da sačeka narednu skupštinsku sednicu. (NOTE: PIK je već održao sednicu na kojoj je doneo odluku o dodeli mandata novom poslaniku SNS.)
O izmeni dosadašnjeg običaja svakako bi vredelo razmisliti: em ništa ne košta, em ne stvara ni malo prostora za raznorazne spekulacije. No, ovde je sporno nešto drugo: zašto se do sada nije pokretalo pitanje posledica takve prakse PIK-a i same Skupštine Vojvodine…ako je, hm, neko to pitanje sada zaista i pokrenuo?
Arhiva kaže sledeće: od konstituisanja tekućeg, Sedmog saziva, 22. juna 2012. Skupštinu je, podnošenjem ostavke, napustilo dvanaestoro poslanika.
U ovom sazivu na 15 sednica brojno stanje poslanika nije bilo kompletno. (foto Tanjug, Jaroslav Pap)
Devetoro (ukljućujući i Sašu Todorovića) je mandat dobilo s izborne liste, dok su trojica mandat osvojila na većinskim izborima.
Prema podacima sa sajta PIK-a (pokriven je samo aktuelni saziv Komisije) i zapisnika sa sednica, zbog ostavki poslanika izabranih po proporcionalnom sistemu na OSAM sednica brojno stanje Skupštine nije bilo kompletno: uglavnom je na tim sednicama nedostajao po jedan poslanik/poslanica, a nakon ostavki poslanika SRS, Skupština je čak na jednoj sednici radila sa zvanično 117 poslanika.
Niko do danas nije doveo u pitanje „legalnost i legitimnost“ odluka donetih na tim skupštinskim sesijama.
Upitnost odluka usvojenih na sednicama Skupštine nakon što su tojica „većinskih“ poslanika krajem 2012. podneli ostavke zbog „duplih funkcija“, takođe do danas nije pokrenuto.
Ostavka poslanika iz Srbobrana, Zoran Mladenovića konstatovana je na 7. sednici, 20.11.2012, a ostavke Ivana Bošnjaka iz Zrenjanina i Živorada Smiljanića iz Apatina na 11. sednici, 14.12.2012.
Nakon vanrednih izbora u te tri izborne jedinice, održanih 17. februara i 3. marta 2013, mandati novim poslanicima potvrđeni su 7. marta, na 15. sednici Skupštine Vojvodine u ovom sazivu.
Sve vreme nakon podnetih ostavki tih poslanika Skupština je normalno radila i usvajala odluke – pored brojnih drugih i budžet za 2013. godinu.
Ovde je, vidimo, problem zbog nekoliko sednica na kojima Skupština nije radila u punom sastavu. U tom smislu, zanimljivo je da je tokom Četvrtog saziva (2000-2004) vojvođanska skupština, nakon ostavke Momčila Grubača, pune tri godine radila sa zvanično 119 poslanika.
Nikakvih pravnih posledica, kao što je poznato, nije bilo.