Категорија: Sednice

Uoči 5. sednice: 9 najčešćih pitanja o simbolima Vojvodine

Sutra će se, iz drugog pokušaja, pred poslanicima naći Predlog Pokrajinske skupštinske odluke o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine. Nacrt odluke koji je sačinila Pokrajinska vlada početkom jula, na ovlašćenom Odboru za pitanja ustavno-pravnog položaja pretrpela je određene izmene. Time su samo uvećana sporenja među političkim strankama, koja datiraju još od prihvatanja inicijative o tome da Vojvodina ima dualne simbole – zvanične i tradicionalne.

Ovaj tekst je pokušaj da se objasni pozadina političkih sporenja, ali i da se otklone određene neduomice koje je još prošle godine pokrenuo sadržaj predložene odluke .

Dakle, Vojvodina sutra dobija tradicionalne simbole – zastavu i grb?

Simboli AP Vojvodine – zastava i tradicionalna zastava, kao i grb i tradicionalni grb, utvrđeni su Statutom AP Vojvodine iz 2014. godine. Sutra bi, zapravo, pokrajinski poslanici samo trebalo da ustanove kada se, gde se i kako se ističu svi ti simboli Pokrajine. To je suština predloga PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, o čemu će sutra raspravljati Skupština Vojvodine.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/09/predlog-pso-o-simbolima-2016.pdf“]

Zašto se ta odluka donosi 2016, dve godine nakon usvajanja Statuta?

Zbog nedostatka političke volje, u najkraćem. Nje najpre nije bilo da se odluka usvoji u propisanom roku (do 30. avgusta 2014.), kako je nalagala PSO o sprovođenju Statuta APV, a kad se odluka, marta 2015, konačno našla pred poslanicima – za nju nije glasao najmanje 81 poslanik (2/3 većina), pa odluka nije usvojena. U sadašnjoj skupštinskoj većini sad tvrde da ta volja konačno postoji.

Znači, odluka će sutra biti usvojena?

Sva je prilika, budući da je podršku usvajanju najavilo više od 2/3 poslanika – uz SNS, SVM, SPS, poslanike Jedinstvene Srbije i drugih, za odluku će glasati i opozicioni SRS. Istovremeno, DS i DJB su najavili uzdržani stav, dok će LSV, kao i prošle godine, glasati protiv. Poslanik DZVM Aron Čonka takođe je najavio da će glasati protiv.

Kako izgledaju svi ti simboli Vojvodine?

Njihov izgled definisan je članom 9 Statuta AP Vojvodine.

Vau, otkud Vojvodini toliko zastava i grbova?

Sve do 2014. Vojvodina je imala samo jednu zastavu i samo jedan grb. Kao rezultat kompromisa prilikom izrade „popravnog“ Statuta APV (pošto je pretdhodni iz 2009. USS u dobroj meri osporio 2013. godine) Vojvodina je dobila i tradicionalne simbole – tradicionalnu zastavu i takav grb, pre svega na insisitranje ondašnje opozicije (SNS, SPS i DSS). Ruku na srce, niti je ondašnja vlast bila luda za uvođenjem tradicionalnih simbola (štaviše, LSV je izričito bila protiv toga), niti je opozicija umirala od želje da se zadrže tzv. Čankovi simboli iz 2002. i 2004. Međutim, kako iza sebe 81 poslanika nije imala ni tadašnja vladajuća koalicija niti ni sama opozicija, ništa osim kompromisa u tom trenutku nije omogućavalo da Statut bude usvojen: Uzgred, trenutna vladajuća većina ima dovoljno glasova i da izmeni odredbu o znamenjima u Statutu, te da ukine bespotrebnu dualnost simbola (a tako, da se ne lažemo, i simbolički najvažniju zaostavštinu prethodne vlasti); SPS se, recimo, zalaže za izmenu Statuta. Međutim, u ovom trenutku, pokriće za bavljenjem nevažnim temama, kakva jeste ova o simbolima, može da se pronađe jedino u otklanjanju nemarnosti bivše vlasti prema poštovanju propisa. Izmene Statuta, do daljeg, ne spadaju u tu kategoriju.

Grb Vojvodine

Tradicionalni grb Vojvodine

Zastava Vojvodine

Tradicionalna zastava Vojvodine

Gde, kada i kako će se koristiti svi ti simboli Pokrajine?

Uporedo, nerazdvojno; kao Toplica Milan i Kosančić Ivan: gde jedna zastava, tu i druga zastava, i gde jedan grb, tu i drugi grb: na objektima, u objektima, na dokumentima, u sastavu pečata….A gde je tako zakonom propisano, biće isticani zajedno sa grbom, odnosno zastavom Republike Srbije.

I, izgleda sa još jednom zastavom Vojvodine, pa bi, teoretski, na jednom mestu moglo da se zavijori čak tri srpske trobojke (fakat, i netradicionalna zastava Vojvodine je u tim bojama, ali drugačijih proporcija), od kojih se tradicionalna zastava Vojvodine tek u nijansama razlikuje od Narodne zastave Republike Srbije. Razlikovaćete ih samo po mestu koje zauzimaju prilikom isticanja zastava.

Ček, ček, koliko će na kraju Vojvodina imati zastava?!

Zvanično, dve – već postojeću i tradicionalnu. Međutim, predlogom PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola APV predviđena je mogućnost da se u svim slučajevima kada se ističu – uh, kako da je nazovem…savremena? – i tradicionalna „može isticati i tradicionalna zastava sa tradicionalnim grbom u sredini“ (član 8).

Takva odredba, inače, nije stajala ni u prošlogodišnjem neusvojenom predlogu, niti u istovetnom tekstu koji je u formi nacrta letos utvrdila Pokrajinska vlada. Nezvanična treća zastava našla se u tekstu predloga na intervenciju prof. dr Slobodana Orlovića, koji je jedan od četvorice članova Odbora za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine iz redova naučnih i stručnih radnika . Takva zastave se, gle, već neko vreme vijori na Pravnom fakultetu, na kojem profesor Orlović predaje.

(preuzeto sa 021.rs)

Ali, opis takve zastave ne postoji u Statutu, zar ne?

Formalno, ne, ali profesor Orlović kaže da to nije ništa drugo do „istvoremeno isticanje tradicionalne zastave i tradicionalnog grba“, koji se, je li, navode u Statutu. Ako predlog prođe, isticanje te zastave biće, kako lepo piše, opcionalno – može biti istaknuta ali i ne mora.

„Može, a da li će (biti isticana), to ćemo videti“, kaže profesor Orlović za Vojvođansku.

Pretpostavljam da bi ta zastava mogla da se zavijori na, recimo, godišnjicu Majske skupštine iz 1848, na Dan prisajedinjenja Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji iz 1918. ili u nekim drugim svečanim prilikama.

Istina, nije teško zamisliti da neko padne na pamet da drastično uveća taj broj prilika, pa i po cenu da sve poprimi ukus groteske. Pa tako da za, recimo, Dan Grad Subotice (1. septembar) na tamošnjoj Gradskoj kući bude istaknuto sedam (!) zastava – Republike Srbije, tri vojvođanske, te zastave hrvatske, mađarske i bunjevačke nacionalne manjine. Plus, zastava Subotice istaknuta na jarbolu (ili čak zajedno s drugim zastavama, kao na fotografiji ispod). Totalno neupućeni stranac, koji bi se tog dana našao u Subotici, mogao bi od toliko zastava da pomisli da se održava važan samit lidera regiona.

Dan Grada Subotice, 2016. (preuzeto sa subotica.com)

Dan Grada Subotice, 2013. (preuzeto sa subotico. info)

Koliko će se grbova nalaziti u, recimo, sastavu pečata?

Predlog odluke nalaže da se u pečatima pokrajinskih organa i službi grbovi Vojvodine koriste uporedo. Njima treba dodati obavezni Mali grb Republike Srbije. Dakle, tri grba. U jednom pečatu, zakonski inače limitiranog prečnika. Ali, predlagači tvrde da se o tome vodilo računa i da će sve biti u redu. Pečatoresci pak ne dele to mišljenje.

(Fotka sa naslove preuzeta sa novosti.rs.)

14. септембар 2016.
Naravno da tri grba mogu da stanu u pečat. Pravo pitanje je – kako će to izgledati?

„Mi možemo da uradimo gotovo sve što se od nas zatraži.“

Pitajte bilo kog pečatoresca i sigurno ćete čuti ovakav stav. Svaki će vam, međutim, naglasiti sledeće:

„Možete da zatražite da u sastavu pečata bude sve što se zamislili, ali o nečemu se ipak mora voditi računa – na šta će na kraju da liči otisak pečata na papiru. Ništa od toga nije važnije.“

Sagovornik Vojvođanske, jedan od novosadskih pečatorezaca, nije znao za nameru vojvođanskih poslanika o tome da na zasedanju 15. septembra urede izgled i korišćenje simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, čije je postojanje uvedeno Statutom APV iz 2014. godine (član 9.).

„Kažete, Vojvodina će imati dva grba i dve zastave, i da će i grbovi i zastave morati da se koriste uporedo?“

„Da, tako piše i u Statutu Vojvodine i u predlogu odluke.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/09/predlog-pso-o-simbolima-2016.pdf“]

(NOTE: Ovaj predlog neznatno se razlikuje od onog koji se prošle godine našao pred poslanicima, ali nije usvojen.)

Sagovornik Vojvođanske gleda u jedan stari dokument na kome se nalazi pečat Skupštine AP Vojvodine.

„Ako me pitate da li se postojećim grbovima Republike Srbije i AP Vojvodine u pečatu može dodati još jedan – kako rekoste, tradicionalni? – moj odgovor je – naravno da može, sve se može. Problem je, međutim, što se u otisku ti grbovi neće najbolje videti. Prosto, da bi svi stali u pečat, neminovno je da njihove dimenzije budu umanjene toliko da bi mogle da stanu u predviđeni prostor unutar pečata.“

E, da – zaboravite na ideju o povećanju prečnika pečata. Zakon o pečatu državnih i drugih organa je u članu 6. veoma jasan:

Prečnik pečata koji se ispisuju na srpskom jeziku ćiriličkim pismom i na jeziku i pismu pripadnika nacionalnih manjina iznosi od 40mm do 60mm.

Iz razumljivih razloga, prečnik pečata vojvođanske skupštine iznosi maksimalnih 60mm, kako bi natpis Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, Novi Sad, mogao da bude ispisan na srpskom jeziku ćiriličkim pismom, kao i na jezicima koji su u službenoj upotrebi u AP Vojvodini. I da ostane mesta…za grbove: obavezni državni i jedan vojvođanski…ili koliko ih već ima.

Zvanični pečat Skupštine AP Vojvodine (prečnik 60mm)

U pečatu Skupštine AP Vojvodine, konkretno, prostor za grb(ove) dimenzija je 1,6 x 1,5 cm (okvirno). Postojeći grbovi – Mali grb Republike Srbije i onaj AP Vojvodine iz 2002. – dimenzija su (takođe okvirno) 1,3 x 0,7 cm (zbog krune na vrhu), odnosno 0,9 x 0,7 cm. U otisku pečata ti grbovi se, inače, dobro prepoznaju.

Sa pridruženim grbom, i to još s krunom na vrhu, to, međutim, sasvim sigurno neće biti slučaj.

Grb AP Vojvodine (usvojen 2002, potvrđen Statutom iz 2014.)

Tradicionalni grb AP Vojvodine (uveden Statutom iz 2014.)

„Oba postojeća grba morala bi da budu srazmerno umanjena (za pola? – op.a), kako bi ispod njih mogao uopšte da stane još jedan“, tvrdi sagovornik Vojvođanske. „Priznajem, nisam nikad pravio pečate s tri grba, niti znam da je neko od kolega to radio, i zato se pitam na šta bi, nakon umanjenja, ličili ti grbovi u otisku. Nije mi jasna svrha da sva tri grba reda radi postoje u pečatu, ali da se ne vide dobro u otisku pečata.“

Prema predlogu odluke koja će se u četvrtak naći pred poslanicima, „grb i tradicionalni grb uporedo će se koristiti u sastavu pečata pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodina“ (član 9.) U članu 15. predloga navodi se da će se pečati pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodne uskladiti s odlukom „najkasnije u roku od šest meseci“ od supanja na snagu odluke (osmog dana nakon objavlivanja u „Službenom listu APV“ – op.a.).

Za one pečatoresce koji budu dobili taj posao, bitka za najveći izazov pri uglavljivanju sva tri grbo vodiće se nesumnjivo između pečata Skupštine Vojvodine i – moj favorit – Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice. Oba, kao i svi drugi pečati, sa tekstom ispisanim na svim jezicima u službenoj upotrebi u AP Vojvodini.

Pitate se: zašto o ovome autori predloga nisu vodili računa?

Zapravo, jesu, tvrdi za Vojvođansku prof. dr Slobodan Orlović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i član, za ovo pitanje ovlašćenog, skupštinskog Odbora za pitanje ustavno-pravnog položaja Pokrajine iz redova naučnih i stručnih radnika.

„O tome je, naravno, vođeno računa. Stvar je zanata, pečatoresca“, napisao je profesor Orlović u mejlu Vojvođanskoj odgovarajući na pitanje zašto se pri utvrđivanju sadašnjeg, ali i neuspelog prošlogodšnjeg predloga, nije vodilo računa o tome kako će, sa tri utisnuta grba, izgledati pečati pokrajinskih organa, čije su dimenzije zakonski definisane.

Politički naum mogu da urazume neke stvari, ali među njima sigurno nije – običan lenjir.

13. септембар 2016.
Izbor nove Pokrajinske vlade: pet stvari koje znamo do sada

Iako je budući vojvođanski premijer Igor Mirović u medijima najavio da će njegov kabinet biti izabran „u ponedeljak, 20. juna“, za danas je zvanično sazvana samo sednica koja tradicionalno priprema teren za izbor nove vlade.

Do sada je praksa bila da u danu kada se bira Pokrajinska vlada (nekad Izvršno veće) Skupština Vojvodine održava (najmanje) dve sednice: na prvoj bi bila izmenjena odluka o Pokrajinskoj upravi (arhitetekura buduće vlade), dok bi se na drugoj glasalo o sastavu nove vlade.

Poslanici su, međutim, do sada dobili poziv samo za 2. sednicu novog saziva i na njoj je, uz izbor predsednika i članova 18 skupštinskih odbora, predviđena još samo izmena Pokrajinske skupštinske odluke o pokrajinskoj upravi. Uz zvaničnu najavu te sednice, stoji i nesvakidašnja napomena:

Ukoliko se ispune svi formalno-pravni uslovi, po završetku druge sednice biće sazvana i treća sednica Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine na kojoj će se birati Pokrajinska vlada.

Da li će, osim što će biti sazvana, sednica danas biti i održana, iz same zvanične najave – za razliku od one medijske – nije jasno. Pre četiri godine, recimo, obe sednice sazvane su u paketu. Blok sednice su i u drugim prilikama sazivane na taj način.

Šta do sada znamo o budućoj Pokrajinskoj vladi, prvoj od 2000. na čijem čelu neće biti odličnik DS?

Posle 24 godine šef izvršne vlasti u Vojvodini prvi put neće biti kandidat ni SPS ni DS

1. U Pokrajinskoj vladi sedeće predstavnici SNS, SVM, SPS, Pokreta socijalista i Socijaldemokratske partije Srbije. Praktično, okosnicu nove vlade ponovo će činiti trijumvirat, ovaj put u kombinaciji SNS-SVM-SPS (PS i SDSP su članice koalicije koju je na izborima predvodio SNS). Izbor vlade trebalo bi, dakle, da podrži najmanje 81 poslanik (tačno 2/3 većina), uključujući trojicu poslanika iz Jedinstvene Srbije koje, uprkos predizbornoj koaliciji, SPS do danas nije uključio u svoj poslanički klub.

2. Vlada će imati 12 sekretarijata, jedan više nego odlazeća Pajtićeva vlada. Osam će voditi kadrovi koje će predložiti SNS, a po jedan predstavnici SVM, SPS, PS i SDPS. U nižim ešalonima administracije sasvim je moguće da će se naći i predstavnici nekih drugih stranaka.

3. Nova arhitektura pokrajinske uprave podrazumeva osnivanje novog sekretarijata (za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova) i preimenovanje postojećih osam (nazive zadržavaju sekretarijati za finansije, sport i omladinu, poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, te za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice). Promena naziva povlači i drugačiji opseg nadležnosti sekretarijata.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/06/izmena-pso-o-pok-upravi-_lektorisano-1706.pdf“]

Predlog PSO o izmenama i dopunama PSO o pokrajinskoj upravi

4. Sam Mirović je proteklih dana otkrio imena svega nekolicine budućih saradnika. Tako će Sekretarijat za zdravstvo voditi docent doktor Zoran Gojković (sa Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju KCV), na čelu Sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačke delatnosti biće Zoran Milošević, dosadašnji zamenik predsednika Saveta Univerziteta u Novom Sadu, dok će bivši odbojkaški reprezentativac Vladimir Batez biti pokrajinski sekretar za sport i omladinu. Profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu Miroslav Štatkić biće sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo vodiće Vuk Radojević, dosadašnji predsednik Opštine Bečej. Mihalj Njilaš iz SVM, potvrđeno nam je u toj stranci, ostaće na čelu sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice. Nezvanično, Ognjen Bjelić, nekadašnji savetnik Igora Mirovića dok je ovaj bio ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, vodiće sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu; Predrag Vuletić (Pokret socijalista), trenutno zaposlen na Carini, trebalo bi da bude na čelu sekretarijata za socijalnu politiku, dok bi SPS u vladi trebalo da predstavlja sekretar PO SPS Ivan Đoković – na čelu sekretarijata za privredu i turizam. Poslanik SNS Vladimir Galić pominje se kao novi sekretar za urbanizam i zašitu životne sredine. Izvesno je da će sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj voditi kandidat Socijaldemokratske partije Srbije. U SNS nisu želeli ni da potvrde ni da demantuju ova nezvanična saznanja Vojvođanske. Imajući u vidu kako su sastavljane prethodne dve pokrajinske vlade, sasvim je moguće da će definitivan sastav ove buduće biti poznat – tek uoči njenog izbora.

5. Nova vlada imaće najmanje jednog člana više nego prethodna – predsednika vlade i 12 pokrajinskih sekretara. Mirović je juče bivšeg potpredsednika Skupštine Vojvodine Đorđa Milićevića označio kao svog budućeg zamenika, ali nije naveo da li će uz tu funkciju voditi i neki resor (finansije?). Ono što, ipak, posebno upada u oči jeste da će ovo – ukoliko se ove kadrovske kombinatorike pokažu tačnim – biti prva izvršna vlast AP Vojvodine od 1992. bez ijedne pokrajinske sekretarke! (EDIT: Ipak nije, budući da je resor finansija pripao Smiljki Jovanović.)

20. јун 2016.
Obrisi Osmog saziva: Gužva za predsedavajućim stolom

Novi, Osmi saziv Skupštine AP Vojvodine imaće rekordnih sedmoro potpredsednika – za jednog više nego u prethodna dva saziva. Na ovonedeljnim konsultacijama predstavnika izbornih lista sa Srpskom naprednom strankom očito se sledio princip iz ranijih saziva: svaka poslanička grupa – osim, dakako, one koja daje predsednika (SVM) – daće po jednog potpredsednika, dok će najveća (u ovom slučaju SNS, sa 63 osvojena mandata na izborima 24. aprila) dobiti ekstra mesto. Dakle, novi saziv Skupštine trebalo bi da ima po jednog potpredsednika iz SPS, SRS, DS, LSV i DJB, dok će SNS imati dvoje.

Prema Poslovniku Skupštine, „prilikom svakog konstituisanja Skupština utvrđuje broj potpredsednika, na predlog predsednika“(čl. 22).

Drugi put „prvi među jednakima“ (foto: vojvodjanska.rs)

Od konstituisanja Osmog saziva, koje je zakazano za četvtak, 2. jun, lider SVM Ištvan Pastor poneće titulu „novi-stari predsednik Skupštine“: u skoro četvrt veka dugoj istoriji višestranačke vojvođanske skupštine ovo će biti prvi put da je jedan njen predsednik reizabran na tu funkciju. Trećim – uzgred, uzastopnim – mandatom na mestu „prvog među jednakima“ SVM se u toj kategoriji izjednačio sa sa SPS.

S ozbirom na njegov gabarit, za predsedavajućim bi stolom moglo da bude prilično tesno – ukoliko bi, naravno, za njim sedeo pun sastav budućeg vrha Skupštine. Zvuči otuda smisleno ideja da bude preložen „rotirajući model“ – da pojedini potpredsednici deo sednice odsede u skamijama sa svojim stanačkim kolegama.

Kako god, sigurno je da će pored Pastora sve vreme sedeti generalni sekretar Skupštine – prema informacijama iz SNS, to će biti Nikola Banjac, diplomirani pravnik iz Novog Sada, inače predstavnik SNS u Pokrajinskoj izbornoj komisiji. (Hint za istraživački nastrojene medije: ima veze sa „Državnim poslom“!) Generalnog sekretara predlaže predsednik Skupštine.

Kandidate za predsednika, odnosno potpredsednike može da predloži najmanje 20 poslanika; za izbor predsednika, odnosno svakog potpredsednika potrebna je većina od ukupnog broja poslanika u Skupštini (najmanje 61). Uz verifikaciju mandata poslanika i formiranje poslaničkih grupa, izbor predsednika i potpredsednika, te imenovanje generalnog sekretara obeležja su rituala svake konstitutivne sednice; tako će biti i u ovaj četvrtak.

Iz SNS nam je potvrđeno da je ta stranka za dva potpredsednička mesta kandidovala Damira Zobenicu i Snežanu Sedlar.

Srpska radikalna stranka, potvrđeno je Vojvođanskoj u toj stranci, kandidovala je za potpredsednicu Smiljanu Glamočanin Varga. Demokrate za predsedavajući sto šalju Miroslava Vasina, šefa Pokrajinskog odbora te stranke.

Kandidat za potpredsednika Skupštine iz redova poslaniče grupe „Dosta je bilo“ je Ivan Stijepović.

Dušan Jakovljev najverovatnije će biti ponovo kandidat za potpredsednika Skupštine iz redova Lige socijaldemokrata Vojvodine, dok kandidat poslaničke grupe SPS-JS-PPS još nije poznat. Nezvanično, koplja se lome između dosadašnje potpredsednice Skupštine Branislave Belić (na tom mestu je tek 11 godina i jedan dan!) i Radoslava Strikovića, potpredsednika vojvođanskog odbora SPS.

U Skupštini će, rekosmo, biti formirano sedam poslaničkih grupa i uglavnom je poznato ko će ih voditi. Milenko Jovanov, taze izabrani potpredsednik SNS, vodiće poslaničku grupu te stranke. Radikale će predvoditi doskorašnji šef odborničke grupe te stranke u novosadskoj skupštini, Đurađ Jakšić. Njegov zamenik biće Milan Ćuk, dosadašnji potpredsednik Skupštine Vojvodine.

Borislav Novaković ostaje šef poslaničke grupe Demokratske stranke, dok će ligaške poslanike, posle pauze od godinu i po dana, ponovo voditi Branislav Bogaroški. Novu političku snagu u vojvođanskoj skupštini, Dosta je bilo, vodiće Svetlana Kozić, dok će poslanici SVM takođe imati šeficu – Lenku Erdelj (ali, sva je prilika, samo privremeno). U SPS tvrde da još nisu odlučili o šefu poslaničke grupa, ali, navodno, velike su šanse da na tom mestu ostane Pavle Budakov.

Dva poslanika s liste „Mađarski pokret za autonomiju“, Tamaš Korhec i Aron Čonka, kako je rečeno Vojvođanskoj, još nisu doneli odluku o tome da li će se priključiti nekoj poslaničkoj grupi. (EDIT: Čonka je u mejlu Vojvođanskoj naveo da se Korhec i on neće priključiti nekoj od poslaničkih grupa i da „ne vidi mogućnost“ da se to može promeniti do konstitutivne sednice.)

Jedina poslanica liste Zelena stranka, Branislava Jeftić delovaće u okviru poslaničke grupe LSV.

Za sada je izvesno da će na konstitutivnoj sednici biti formiran samo jedan ali zato najvažniji skupštinski odbor – za Administrativna i mandantna pitanja. Razgovori o sastavu drugih odbora, zajedno sa onim o strukturi nove Pokrajinske vlade, čije se formiranje očekuje do 14. juna, biće nastavljeni u petak.

Jedno od tehničkih pitanja koja se tradicionalno pokreću uoči konstituisanja novog skupštinskog saziva jeste i – raspored sedenja. Na minulim konsultacijama, kako saznaje Vojvođanska, radikali su izložili svoj predlog, ali o tome, za sada, još nije doneta konačna odluka.

Prema predlogu SRS, centralni deo skamija u Velikoj skupštinskoj sali zauzeli bi poslanici stožerne stranke (SNS) buduće Pokrajinske vlade. Tako nalaže tradicija ali i logika: mesta u prvom redu, preko puta predsedavajućeg stola, rezervisana su za članove Pokrajinske vlade.

SPS, LSV i SVM, prema tom predlogu, zadržali bi svoja mesta (levi red, ako se gleda od predsedavajućeg stola). Radikali bi sedeli u vrhu desnog reda (tamo gde su do juče sedeli, hm, naprednjaci), iza njih bi, shodno izbornim rezultatima, sedele demokrate, a iza demokrata – Dosta je bilo.

Raspored sedenja u Osmom sazivu, prema predlogu SRS (foto: autonomija.info)

31. мај 2016.
Sednica u toku kampanje? Ne, ne bi bilo prvi put.

U mesecu kada se održavaju redovni pokrajinski izbori najavluje se da bi Skupština Vojvodine mogla da održi još jednu (inače 52. po redu) sednicu.

Ne, to ne bi bila vanredna sednica.

Ne, za (neočekivano) okupljanja pokrajinskih poslanika u vreme trajanja kampanje ne bi se smelo reći ni da je bez presedana.

PSO o Skupštini AP Vojvodine, naime, poznaje samo termine (redovna) sednica, svečana sednica i tematska sednica (čl. 24). Nigde ni reči o vanrednoj sednici.

Takođe, vojvođanski propisi ne prave problem oko održavanja sednica pokrajinske skupštine i nakon raspisivanja izbora: mandat poslanika traje do izbora novog saziva. U praksi, međutim, problem oko održavanja sednice tokom kampanje može da predstavlja nezainteresovanost poslanika da dođu u Novi Sad (zbog učešća u kampanji ili iz nekog drugog, recimo, ličnog razloga) – ukoliko bi to uzelo previše maha, mogao bi biti doveden u pitanje neophodan kvorum za otvaranje sesije.

Istina, održavanje sednice u toku kampanje jeste neuobičajeno, ali u 24 godina istorije višestranačke Skupštine Vojvodine pamti se i takav slučaj.

Izbori za Skupštinu Vojvodine 24. septembra 2000. godine raspisani su 27. jula. Svoju poslednju, 16. sednicu Treći saziv vojvođanske skupštine održao je 31. jula 2000. godine.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/04/zapisnik-16.pdf“]

Zapisnik sa 16. sednice održane 31. jula 2000.

Trajala je, prema zapisniku, tačno pola sata i na njoj se raspravljalo samo o jednoj tački dnevnog reda: izbor predsednika, sekretara i članova Pokrajinske izborne komisije i njihovih zamenika.

S ozbirom na to da su izborne radnje za izbore 2008. zvanično počele 20. marta, sednice Skupštine Vojvodine održane u 10. i 18. marta te godine ne ulaze u presedane, iako je te izbore predsednik Narodne skupštine, fakat, raspisao još 29. decembra 2007. (više o ovome u ovde). Obe martovske sednice, inače, imale su obiman dnevni red jer Skupština nije zasedala gotovo sedam meseci!

Iako nakon bezmalo 16 godina funkcionisanja vojvođanska vladajuća koalicija broji svoje poslednje dane, između DS, SVM i LSV, tvrde mediji, postoji saglasnost o tome da je potrebno sazvati sednicu Skupštine Vojvodine – čak i usred kampanje – na kojoj bi se raspravljalo o problemu uzurpacije državnog poljoprivrednog zemljišta.

Ostalo je još da utanačimo datum održavanja, ali stekao sam utisak o tome da bi sve tri stranke vladajuće koalicije želele da to bude već iduće nedelje, izjavio je za Vojvođansku Dušan Jakovljev, šef poslaničke grupe LSV u Skupštini Vojvodine i potpredsednik vojvođanske skupštine.

Ta stranka je inicirala održavanje skupštinske sesije neposredno nakon hapšenja paora iz Gakova, a Pokrajinska vlada je, na temelju ligaške inicijative, ove nedelje usvojila predlog zaključaka i uputila ih Skupštini na usvajanje. O tome se prethodno izjasnio i resorni skupštinski Odbor.

Zaključak Vlade Srbije, čije povlačenje tražimo, važi do 1.maja, i mi moramo da do tada iskažemo svoje protivljenje daljoj uzurpaciji poljoprivrednog zemljišta. Igrom slučaja, u toku je izborna kampanja, no ovo je pitanje od najvećeg značaja za Vojvodinu, poručio je Jakovljev.

Dušan Jakovljev (preuzeto sa lsv.rs)

Na pitanje koje su šanse da na eventualno predstojećoj sednici bude obezbeđen kvorum za donošenje odluka, šef poslaničke grupe LSV bez okolišanja odgovara:

Šanse su 100%.

Hm, jesu li?

Potvrđujući da je primio predlog zaključaka Pokrajinske vlade, predsednik Skupštine Vojvodine i lider SVM, Ištvan Pastor kaže da u tom dopisu, međutim, nije zatraženo hitno zakazivanja skupštinske sednice, te ocenjuje da otuda njeno održavanje u ovom sazivu – nije izvesno.

Još nisam odlučio o tome da li ću sednicu zakazati u narednom periodu ili će ova tema biti ostavljena za naredni saziv, objašnjava Pastor u izjavi za Vojvođansku.

Jedan od razloga, kako navodi, za uzdržanost u vezi sa zakazivanjem sednice jeste i sumnja u mogućnost obezbeđivanje kvoruma. Potreban broj prisutnih za početak rada sednice dosad su obično obezbeđivali poslanici većine – DS (49 poslanika), LSV (10) i SVM (7).

Dobio sam informaciju iz DS o tome da u toj stranci nisu sigurni u to da li bi svi njihovi poslanici, a različiti razlozi su posredi, došli na zakazanu sednicu. Mogu samo da vam kažem da bi na toj eventualnoj sednici svi poslanici SVM bili prisutni.

Ako među poslanicima većine zaista nije upitna volja u pogledu održavanja sednice, pitanje je zašto dosad nisu iskoristili poslovničku mogućnost (čl. 78) – sa najmanje 25 poslaničkih potpisa, inicijativa za sazivanje sednice ne bi ostavila Pastoru izbor.

Oh, wait…

2. април 2016.
Rebalans br. 2: Posledica pada poreskih prihoda o kojoj se najmanje govori

Rebalans budžeta, koji će sutra razmatrati poslanici Skupštine Vojvodine, donosi rezove u pokrajinskoj kasi od 4,34 milijarde dinara, tako da će ona posle svega iznositi 59,4 milijarde dinara. Drugi rebalans budžeta za 2015. predviđa deficit od 5,17 milijardi, ali će on u celosti biti pokriven iz prenetih sredstava iz ranijih godina.

Kako je saopšteno sa sednice Pokrajinske vlade na kojoj je utvrđen Predlog PSO o rebalansu budžeta APV za 2015. godinu…

Uzrok rebalansa budzeta, odnosno posledica njegovog smanjenja, leži prevashodno u drastičnom padu poreskih prihoda, odnosno prihoda od poreza na dobit.

Ti prihodi (ustupljeni deo prihoda od poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća) biće u ovoj godini za 4 milijarde dinara manji od procenjenog iznosa – umesto 14.816.000.000, procena je da će se u pokrajinsku kasu sliti 10.816.000.000 dinara.

Prvobitno je bilo planirano da Pokrajina oprihoduje 4,8 milijardi od poreza na zarade i 10 milijardi od poreza na dobit. Pad prihoda od poreza na dobit posledica je, kako je navelo Ministarstvo finansija u nedavnom odgovoru kolegama u Pokrajini na njihov mesec dana stari zahtev za transferisanjem nedostajućih 4,4 milijarde iz tekuće rezerve budžeta Srbije u budžet APV, „pada profitabilnosti 11 najvećih kompanija u Vojvodini u 2014.“

Ministarstvo je u istoj epistoli potvrdilo da ni savršenom republičkom budžetu ne cvetaju ruže, barem ne po pitanju punjenja od poreza na dobit pravnih lica.

Budžet Republike Srbije imao je još veći pad prihoda po istom tom osnovu.

Rezovi u budžetu najviše će uticati na obim kapitalnih investicija – umesto planiranih 15 milijardi, ove godine u takve projekte biće investirano 3,3 milijarde manje. Stezanje kaiša primoralo je, takođe, pokrajinske sekretarijate da odustanu od planiranih konkursa i projekata iz programskog budžeta.

Neke je štednja ipak mimoišla. Pri upoređivanju odluke o rebalansu iz jula ove godine i predloga novog rebalansa uočava se da su umanjenja izostala u skupštinskom budžetu. Takvoj ideji iz zgrade preko puta rezolutno se suprostavio nadležni skupštinski Odbor za administrativna i mandatna pitanja.

Postoji, međutim, jedna posledica pada poreskih prihoda (u vojvođanskom budžetu) o kojoj se uopšte ne govori.

Ne govore o tome ni stranke, iako je – ali samo naizgled! – to pitanje koje se isključivo njih tiče.

Naime, prošlogodišnjim izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti promenjena je formula po kojoj se izračunava iznos budžetskih sredstava namenjenih finansiranju redovnih aktivnosti stranaka, odnosno troškova izborne kampanje.

Taj procenat se više ne određuje na osnovu rashoda budžeta (republičkog, pokrajinskog, lokalnog), već – pogađate – na osnovu poreskih prihoda.

Pa tako, umesto 0,15% rashoda tim izmenama je predviđeno da se za redovan rad stranaka obezbeđuje 0,105% poreskih prihoda (čl. 16) iz datog budžeta. S druge strane, umesto 0,1% rashoda budžeta za finansiranje izborne kampanje iz budžeta biće izdvajano tek 0,07% poreskih prihoda (čl. 20).

U praktičnom smislu: da su pokrajinski izbori održani protekli vikend, stranke koje bi učestvovale na tim izborima za kampanju bi dobile ukupno 10.371.200 dinara – 20% bi podelile sve prijavljene liste, dok bi ostatak srazmerno pripao onima koji osvoje mandata; ako bi pak pokrajinski izbori nekim čudom bili održani do kraja godine, strankama bi, zahvaljujući padu poreskih prihoda, iz javnih izvora pripalo tek 7.571.200 dinara. Ako ne dođe do drastičnih promena u trendu punjenja pokrajinskog budžeta, otprilike ovoliko bi stranke mogle da očekuju i u budžetu za izbornu 2016. godinu.

Poređenja radi, strankama je na prethodnim izborima, maja 2012. isplaćeno 54.136.106.83 dinara iz budžeta. Ali, tada je još važio stari zakon…

Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, sedam aktuelnih parlamentarnih stranaka (DS, SNS, LSV, SPS, SVM, DSS i SRS) dobilo je te godine za kampanju 48.201.620 dinara iz pokrajinskog budžeta, što je bilo oko trećine njihovih prikazanih ukupnih prihoda u kampanji (163.685.191 dinar).

Učešće javnih izvora u budžetu stranke za kampanju kretao se od 10% (SPS) do 98,5% (SVM) i čak 100 odsto za DSS. U budžetu DS novac iz pokrajinskog budžeta činio je 66% ukupnih prihoda, dok je taj procenat kod SNS daleko veći – 91%.

(Izveštaji stranaka o troškovima kampanje pokazuju da su kredite uzele samo dve od pomenutih sedam stranaka – SVM (50.000) i SRS (7.000.000 dinara)).

S druge stranke, SPS i LSV su obezbedile najviše prihoda od donacija pojedinaca i preduzeća. Velikodušni pojedinci i firme donirali su, oh, 59.369.209 dinara što je činilo čak 82,5% prihoda SPS. U budžetu pak LSV donacije (28.147.000 dinara) činile su 70 odsto prihoda te stranke. Imajući to u vidu, ove dve stranke, dakle, ne bi trebalo da pad poreskih prihoda posmatraju s prevelikim uznemirenjem.

Na rashodnoj strani, novac koji je sedam stranaka dobilo iz budžeta pokrio je tek oko četvrtine troškova kampanja tih stranaka (190.991.303 dinara). Većina stranaka (njih pet) je uspela da više-manje izbalansira prihode i troškove – s druge strane, DS je svojim prihodima pokrila samo polovinu ukupnih rashoda (46.213.601 dinar) kampanje.

U predstojećoj kampanji strankama neće mnogo značiti ni mogućnost da za te troškove koriste sredstva namenjena za redovne aktivnosti (čl. 19). Kada je usvajan budžet za 2015, za to je bilo predviđeno 15,5 miliona dinara; na osnovu predloženog rebalansa stranke će za potrebe redovnih aktivnosti moći da računaju na 11,3 miliona dinara.

Od novembra prošle godine, kada je zakon izmenjen, stranke su imale savim dovoljno vremena da sačine strategiju punjenja budžeta za kampanju. Otuda se verovatno i ne uzrujavaju previše zbog možebiti dodatnog smanjenja iznosa iz budžeta koji će im pripasti kada početak izborne trke bude ozvaničen: to što im bude uplaćeno, biće svakako dobrodošlo, dovoljno za pokrivanje troškova….recimo, prikupljanja potpisa. Biće onih koji će se odvažiti da ište kredite, kao i onih kojima to više nikad neće pasti na pamet; računaće se, takođe, na velikodušne donatore koji će, odbacujući s gnušanjem insinuacije o quid pro quo, a svi u zapanjujućem identičnom iznosu, od srca pomoći da se uspešno provede još jedna izborna kampanja njihove omiljene stranke.

Kampanja 2012. | Create infographics

6. октобар 2015.
Uoči 41. sednice: Ozvaničenje „krnjeg sastava“?
Pokrajinski poslanici okupiće se sutra po 41. put u ovom sazivu i evo šta će obeležiti predstojeću sednicu.

„Krnji sastav“.

Ukoliko Skupština sutra konstatuje ostavku poslanika Zorana Tanaskoviću (ode čovek u notare; hm, ko to još ne zna?), ovaj saziv mogao bi da dočeka kraj mandat u „krnjem sastavu“ – sa 119 poslanika.

Mogao bi? Pa, iskreno…male su šanse da će ovaj saziv imati snage da ispravi brljotinu iz juna prošle godine i tako omogući raspisivanje dopunskih izbora u izbornoj jedinici u kojoj je 2012. izabran Tanasković.

Do redovnih pokrajinskih izbora ostalo je još cirka godinu dana i upravo bi to mogao da bude argument protiv pravljenja troškova za nekakve dopunske izbore; a ukoliko izboru budu i pre proleća, tim pre krnjem sastavu, je li, nema šta da se prigovori.

Bilo je dirljivo danas gledati članove Odbora za administrativna i mandanta pitanja koji su, upućujući plenumu preporuku da konstatuje prestanak mandata poslaniku Tanaskoviću, na opasku da dopunski izbori nisu mogući samo duboko izdahnuli i slegli ramenima. Kao da je sam Bog pisao lanjsku PSO o izboru poslanika u Skupštinu Vojvodine, pa oni s propustom u toj odluci nemaju nikakve veze.

I, ne, nije ključno pitanje da li Skupština Vojvodine može da nesmetano funkcioniše sa 119 poslanika, manite se spinovanja – jer može da funkcioniše, to nije uopšte sporno – već je ovde nešto drugo daleko važnije, a u direktnoj vezi s obavezom poslanika da vode računa o dostojanstvu doma u kojem predstavljaju građane Vojvodine: zašto poslanici ne čitaju akte o kojima glasaju?

Zaduživanje.

Već dve godine, kroz jedan rebalans i dva godišnja budžeta, Pokrajina pokušava da zaduživanjem obezbedi novac za opremanje „Kamenice 2“. Sutra je na dnevnom redu novi pokušaj.

Predlogom PSO o pokretanju i načinu sprovođenja postupka zaduživanja emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti za potrebe finansiranja nabavke opreme za opremanje objekta „Kamenica 2“ Vojvodina bi se, na ime glavnice duga, zadužila do 2 milijarde i 80 miliona dinara.

„Obveznice će se emitovati u domaćoj valuti dinar, indeksirane u stranoj valuti evro, sa fiksnom kamatnom stopom najviše 6%, s polugodišnjom isplatom kamatnog kupona. Rok dospeća obveznice biće do 15 godina.“ (član 5.)

Tenderski postupak za nabavku opreme za „Kamenicu 2“ u javosti se već ovenčao kontroverznim statusom, zbog čega je opozicija nedavno incirala i skupštinsku raspravu o ovom pitanju.

Inače, ovogodišnjim budžetom AP Vojvodine predviđeno je da se na ime glavnice duga domaćim kreditorima isplati nešto više od 2,2 milijarde dinara.

Izveštaj br. 1

U izveštaju Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za 2014, o čemu će sutra raspravljati Skupština, stoje i sledeće ocene stanja ljudskih prava u Vojvodini:
- Poslodavci krše prava zaposlenih.
- Stalno siromašenje, s jedne strane, i nepostojanje službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, s druge strane, čine pravdu – za sve veći broj građana – sve manje dostižnom.
- Nasilje na ulicama utiče na osećaj (ne)sigurnoti građana, koji se teško može povratiti samo prisustvom sve većeg broja policajaca.
- Rast animoziteta prema pripadicima romske nacionalne manjine.
- Strah od asimilacije vodi zatvaranju pripadnika nacionalnih manjina u uske okvire vlatite zajednice, čime se otežava njihova integracija, naročito ako nisu u stanju da se služe jezikom većine. Predlozi da se unapredi učenje srpskog jezika godinama se ignorišu, čime se šalje poruka da vlastima, uprkos retorici, nije stalo do integracije manjine.
- Blaga kaznena politika prema počiniocima nasilja u porodici stvara utisak da je porodica privilegovani prostor u kome je nasilje dopušteno i legitimno.
- Iako je prisustvo cenzure i autocenzure (u medijima) notorna činjenica, izostaje otpor novinara.
- Vršnjačko nasilje više nije nikakav ekces, nego način života.
- Raspostranjenu korupciju, o kojo svi govore, retko ko prijavljuje, te stoga izostaje ekfikasno suzbijanje ove pojave.
U protekloj godini kancelariji Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana pritužbe je uputilo 1043 građana. Najviše pritužbi odnosilo se na rad opštinske/gradske uprave.

Izveštaj br. 2.

Od usvajanja Zakona o javnoj svojini pa do kraja 2014. godine AP Vojvodina je ukupno uputila 251 zahtev za upis prava javne svojine u korist AP Vojvodine.

U Izveštaju o upravljanju i raspolaganju javnom svojinom AP Vojvodine za period 2011-2014. navodi se i da je u pravo svojine APV upisano ukupno 1271 objekat (od čega 954 službenih zgrada, 51 stan, 45 garaža itd), te na 1102 hektara građevinskog zemljišta.

(preuzeto sa rtv.rs)

Od nekretnina u inostranstvu, Vojvodina poseduje polovinu odmarališta „Vojvodina“ u Igalu koje je 2011. poverila na upravljanje Privrednoj komori Vojvodine. Nad pak četiri objekta u Hrvatskoj i Sloveniji (odmarališta u Lovranu, Crikvenici i na Bledu, kao i stan u Radovljici) Vojvodina i dalje pokušava da uspostavi svojinu.

Proces uspostavljanja svojine nad 54 državna puta II reda na teritoriji Vojvodine, kao i nad kanalskim mrežama koje nisu deo plovnih puteva, i dalje traje. U tom smislu, pred poslanicima će se naći predlog zaključka kojim bi se Pokrajinska vlada zadužila da razmotri iniciranje izmene Zakona o javnoj svojini. Tim izmenama bi se omogućilo da se državni putevi II reda i kanalska mreža po službenoj dužnosti upišu kao javna svojina Vojvodine.
27. април 2015.
Skupština ostaje bez jednog poslanika. Da, notar je (ipak) podneo ostavku.

Skupština Vojvodine bi od naredne sednice, koja je zakazana za 28. april, mogla nastaviti da radi u „krnjem sastavu“.

Naime, ovom blogu je u Skupštini Vojvodine potvrđeno da je pokrajinski poslanik Pokreta socijalista Zoran Tanasković, koji je 30. marta položio zakletvu za javnog beležnika, danas iza podneva podneo ostavku na poslaničku funkciju.

Notaru notarevo, poslaniku…(preuzeto sa dijalog.net)

Prema čl. 53 PSO o izboru poslanika, prestanak mandata konstatuje se na prvoj narednoj sednici nakon podnošenja ostavke; u ovom slučaju to bi trebalo da se desi idućeg utorka.

Da li će se to i dogoditi, za sada nema zvanične potvrde.

U telefonskoj izjavi za Vojvođansku – konačno! – Tanasković je potvrdio da je podneo ostavku „kako bi mogao nesmetano da obavlja javnobeležničku delatnost“.

On je, inače, na podlednjoj sednici vojvođanske skupštine prvi put pristao da govori za Vojvođansku i tom prilikom je potvrdio da je 30. marta položio zakletvu pred ministrom pravde Nikolom Selakovićem (do tada taj podatak nije bilo moguće proveriti).

Tom prilikom je naveo i da je odmah nakon položene zakletve zatražio mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije o postojanju eventualnog sukoba interesa između poslaničke i javnobeležničke funkcije.

Na odluku o tome da se pozdravi sa Skupštinom Vojvodine, kako je potvrdio, nije uticalo mišljenje Agencije, već stav Javnobeležničke komore.

Stav Javnobeležničke komore je da ne mogu da počnem da radim kao beležnik dok ne dobijem mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije, a kako to mišljenje još nije stiglo, odlučio sam da podnesem ostavku, čime i prestaje potreba za ocenjivanjem eventualnog sukoba interesa, kazao je Tanasković.

A sada ona najinteresantnije, o čemu je Vojvođanska već pisala: o možebiti „krnjem sastavu“ i razlogu za takvo stanje.

Ukoliko Skupština u utorak konstatuje prestanak mandata Tanaskoviću, predsednik Skupštine Vojvodine neće moći da raspiše dopunske izbore u Izbornoj jedinici 43 Plandište.

Tanasković je, naime, 2012. izabran na većinskim izborima, kao kandidat Demokratske stranke. U PS je prešao u oktobru prošle godine.

Međutim, prema važećoj PSO o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine ne postoji mogućnost raspisivanja dopunskih izbora po, je li, većinskom sistemu.

U najkraćem: pri pisanju pomenute odluke nije se vodilo računa o tome da bi nekom većinskom poslaniku mogao prevremeno prestati mandat u Skupštini Vojvodine. Zbog optiranja za drugu funkciju, recimo.

Na faličnu odluku ali i o mogućem problemu po Skupštinu koju bi izazvalo interesovanje poslanika Tanaskovića za notarsku funkciju, Vojvođanska je pisala u dva navrata: u decembru i pre tri nedelje.

Do naredne sednice, srećom, ima još vremena da se ovaj kolosalni propust ispravi. Ostaje, međutim, i dalje pitanje: zašto to, čak i kad su mnogi poslanici naknadno postali svesni toga kakvu je odluka usvojena juna prošle godine, do sada ipak nije bilo učinjeno?

20. април 2015.
Post festum: (Tradicionalno) znamenje nemanje

Iznenađujući uzdržani stav poslanika DS na sednici Skupštine Vojvodine odložio je na neodređeno vreme operacionalizaciju statutarne odredbe o uvođenju „dualnih znamenja“ AP Vojvodine. Nakon što su demokrate na jučerašnjoj sednici „brutalno prekršile“ politički dogovor“, kako su to okarakterisali vidno iznervirani naprednjaci, o glatkom usvajanju Predloga PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, jedva da je ostalo prostora za optimizam da bi do „popravnog glasanja“ moglo da dođe do kraja mandata aktuelnog saziva vojvođanske skupštine.

„Popravno glasanje“, naime, zahteva, pored ostalog, i ponovno postizanje političkog dogovora, bez kojeg, pri trenutnoj konstelaciji snaga u Skupštni Vojvodine, nije moguće obezbediti neophodnu 2/3 većinu (najmanje 81 poslanik) za usvajanje odluke o simbolima Pokrajine.

No, nakon jučerašnjeg fijaska pri glasanju pitanje je da li bi stranka koja se percepira kao najveća i najmoćnija u zemlji dozvolili sebi, koliko god da joj je stalo do usvajanja novih simbola, rizik da ponovo bude namagarčena. Čak i kad bi se demokrate i ligaši složi s tim da život nema smisla bez uvećavanja broj pokrajinskih zastava i grbova i njihovog obožavanja, šta bi naprednjacima predstavljalo prihvatljivu garanciju da u nekom imaginarnom danu za glasanje neće doći do repriznog obrta?

Borislav Novaković i Predrag Matejin: Izvini, ništa lično…(foto: prelistavanje.rs)

S druge strane, teško da se može govoriti o nekakvoj preši za usvajanjem simbola zbog koje bi stranke pognule glavu i tako donele posao pečatorescima i izrađivačima jarbola. Ama, predlog odluke o simbolima trebalo je da pred poslanike dođe još pre 30. avgusta lane, kako su to nalagali rokovi u PSO o sprovođenju Statuta! Pa otuda, i nema previše razlike između toga da li si probio rok za šest i po meseci, sedam…ili onoliko koliko bi prošlo od avgusta 2014… do konstituisanja novog saziva Skupštine Vojvodine.

Nagovestili su tako nešto juče naprednjaci u skupštinskim kuloarima, u afektu, biće, čak i mogućnost da iz Statuta posle izbora prognaju tzv. netradicionalne, „Čankove“ simbole. Ako osvoje dovoljno poslanika za izmenu Statuta, možda i do toga dođe.

Dva su pitanja pokrenuli jučerašnji događaji u vojvođanskoj skupštini: a) zašto su demokrate odlučile da budu uzdržane pri glasanju i b) ima li Vojvodina u ovom trenutku svoje simbole?

Na ovo drugo pitanje, odgovor je belodano jasan: naravno da ih ima, uprkos izjavama čelnika vojvođanske opozicije. Na snazi su, dakako, i dalje odluke o istorijskom znamenju, odnosno zastavi, iz 2002. i 2004, odnosno 2009. – te će tako – da li se kaže „netradicionalni“? – zastava i grb biti jedini simboli Vojvodine sve dok se ne donese nova odluka. Ili novi statut.

Zvaničnom obrazloženje demokrata – o novim je simbolima „izostao najširi politički konsenzus, kako stranaka u skupštini, tako i političke javnosti“, pa onda i da „nikad nisu ni najavljivali da će glasati za odluku“ – nema šta da se doda, osim ovoga:

– kako se to tek u utorak u 9:30, kada je počeo sastanak Poslaničkog kluba DS, saznalo da oko simbola ne postoji politički konsenzus, kad je Liga još od petka, kada je na sednici Odbora za ustavno-pravna pitanja položaja APV utvrđen predlog odluke o simbolima, uporno ponavljala da neće podržati uvođenje tradicionalnih simbola?

– da li se do utorka u 9:30 optimisitčki čekalo na postizanje konsenzusa političke javnosti o novim simbolima, pa su zato predstavnici DS na sednici Odbora u petak podržali tekst predloga odluke o simbolima?

S takvim stavom na sednici nadležnog odbora, pa još nakon javnog repliciranja kritikama koje je na konto grba uputila Liga, potpuno je prirodno iznenađenje koje su poslanici, kako su sami priznali, doživeli kratko pred početak sednice, što je rezultiralo i sporadičnim negodovanjem. Ako ti se ne sviđa ideja o, recimo, korišćenju tradicionalnih simbola ili pak njihov izgled, onda to saopštiš u političkim razgovorima, a to iskažeš i tako što ne učestvuješ u utvrđivanju takvog predloga.

Iznenađenje, takođe, nije krio ni predsednik Skupštine Ištvan Pastor koji je na samoj sednici rekao da je u 9 ujutro dobio uveravanja od svih šefova poslaničkih klubova o tome da dogovor postignut na sednicama skupštinskog Kolegijuma – i dalje stoji.

Za petak je, što nije nebitno u celoj priči, zakazana nova sednica Skupštine na kojoj bi se na inicijativu SNS raspravljalo o utvrđivaju odgovorosti (Uprave za kapitalna ulaganja, pa tako i Pajtićeve administracije) za propuste u nabavkama za „Kamenicu 2“.

Anticipirajući tu sednicu kao show koji će režirati opozicija, uz kanonadu optužbi i teških kritika, vrlo je moguće da su demokrate naprasno odlučile da im pomrse konce i da im ne dozole da u jednoj nedelji dva puta demonstriraju pred kamerama kao pobednici.

Sa stanovišta razuma, u petak bi se to „doakavanje“ opoziciji više isplatilo: bilo bi dovoljno da vladajuće stranke ne obezbede kvorum, i da tako izbegnu neugodnu temu. Podrška simbolima bio bi gest ozbiljnosti onog ko je, uostalom, takvu odredbu – bez ijedne zamerke – podržao još maja prošle godine, kada je usvojen Statut APV.

Ovako…

18. март 2015.
Uoči 38. sednice: Znamenje imanje

Način na koji se u Skupštini Vojvodine rešavaju „sporna pitanja“ u političkim pregovorima, u najmanju ruku je spektakularan.

Evo, kada je unutar poslaničkog plemstva trebalo da se odluči o tome da li da u Statut APV uđe termin „nacionalna manjina“ ili pak „nacionalna zajednica“, na kraju su prelomili tako da se ima koristiti pojam „nacionalna zajednica crtica nacionalna manjina“.

Kada je trebalo odlučiti o tome da li da u Statut uđe termin „pokrajinski zaštitnik građana“ ili „ombudsman“, mudro se došlo do rešenja da uđe termin – „pokrajinski zaštitnik građana crtica ombudsman“.

A kad je u tom serklu iskrsao problem biblijskih razmera – „ne sviđaju nam se već postojeći (je l’ autonomaški?) simboli AP Vojvodine ali, avaj, nemamo osnova a ni uslova da ih menjamo“ – rešenje je bilo posve neočekivano: predloženo je da se u Statutu zadrže postojeći ali i – da se unesu novi. Simboli, dakle.

O njihovom izgledu i korišćenju poslanici će sutra doneti odluku – deset meseci nakon usvajanja Statuta, u kojem je (čl. 9) definisano da Vojvodina ima svoje simbole (zastavu i grb, tačnije: zastave i grbove), i više od pola godine nakon isticanja roka (čl. 8. PSO o sprovođenju Statuta) za uređivanje pitanja njihovog izgleda i korišćenja.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/Predlog-PSO_simboli-APV.pdf“]

(predlog PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine)

Ako se pre čitanja predloga odluke kojim slučajem pomislili da sve ostaje po starom samo što će se novi, tj. tradicionalni simboli – srpska trobojka i rekonstruisani grb Srpskog vojvodstva iz 1848. – isticati u posebnim, svečanim prilikama, pogrešili ste. Pogrešili ste ako ste pomislili i da će, nalik Bavarskoj, biti omogućeno optiranje oko njihove upotrebe.

Au contraire, Vojvodina, kako stoji u predlogu koji je u petak utvrdio Odbor za ustavno-pravnog položaja Vojvodine, dobija još dva znamenja, potpuno ravnopravna s postojećim. Kud jedni, obični simboli, tu i tradicionalni simboli. Svi zajedno, jedni kraj drugih. Kao jedno telo s četiri glave.

(sadašnja zastava AP Vojvodine)

(sadašnji grb AP Vojvodine)

U najkraćem, ova odluka donosi posao izrađivačima jarbola i fasadnih držača zastava, izrađivačima grbova kao i pečatorescima.

(Skupština grada Novog Sada, evo, neće morati jer na svom platou ima taman jedan jarbol viška. )

„Zastava i tradicionalna zastava AP Vojvodine, uporedo sa zastavom Republike Srbije, viju se na zgradama Skupštine AP Vojvodine, Pokrajinske vlade, zgradama organa lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine i zgradama pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodina.“ (član 4)

Sličan način korišćenja predviđa se i za grb i, naravno, tradicionalni grb, s tim da će se ovi „uporedo koristiti u sastavu pečata pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodina, na poveljama, diplomama i javnim priznanjima koje dodeljuju pokrajinski organi“, te „na diplomama i i svedočanstvima o školovanju završenom na obrazovnoj ustanovi čije je osnivač AP Vojvodina“. (član 9)

Drugim rečima, u ovaj pečat Skupštine AP Vojvodine

pečatoresci će morati, kako znaju i umeju, da u središnji prostor prečnika od jedva 2,5 cm, umetnu još jedan važan detalj.

Još jedan, ovaj put tradicionalni grb AP Vojvodine, na pečatu ukupno – treći. A pečat, po zakonu, ne može da bude veći – maksimum je, kad je u pitanju višejezična AP Vojvodina, 6 cm u prečniku (čl. 6 Zakona o pečatu državnih i drugih organa)

Politički dogovori su takvi da uglavnom ne dozvoljavaju da ih sputavaju trivijalnosti poput prečnika, čak i kad je u pitanju glava čiode. Ili, poput – smisla.

(predlog tradicionalnog grba AP Vojvodine)

Kako je uopšte došlo do uvođenja „dualnog znamenja“?

Postojeće simbole – zastavu i grb – nije bilo lako izbaciti pri pisanju sadašnjeg Statuta Vojvodine, iako nije tajna da postoje stranke koje ih još od uvođenja ne simpatišu. (U jednom broju vojvođanskih opština, štaviše, godinama odbijaju da istaknu važeću zastavu; ovi podaci možda nisu ažurirani!). Ustavni sud Srbije, naime, nije osporio tu odredbu starog statuta, pre sveg zbog toga što su simboli AP Vojvodine – izgled i način korišćenje – njena izvorna ustavna nadležnost (čl. 183).

Dalje, važeći Statut Vojvodine je, kao uostalom i sam Ustav Srbije, rezultat kompromisa gde je svaka stranka uslovljavala podršku tom aktu prihvatanjem njihovog predloga. U situaciji gde Statut nije mogao da prođe ni u Skupštini Vojvodine (potrebna 2/3 većina) niti u Skupštini Srbije bez podrške stranaka koji su u jednom domu opozicija a u drugom čine vladajuću koaliciju, predlog za uvođenjem „dualnih znamenja“, koji je potekao od SNS i DSS, teško da je mogao da bude odbijen. Tim pre jer se tako nije diralo u postojeća znamenja, iza kojih su još 2002. i 2004. stale sve stranke sadašnje vladajuće koalicije u Vojvodini.

(predlog tradiconalne zastave sa grbom)

Ne treba, takođe, ignorisati ni politički gest u kojem su sadržane stare, i verovatno još živuće emocije, oličene, pored ostalog, i u inicijativi USS da ospori važeće simbole. Na to jedino ukazuje u LSV iz koje su najavili da sutra neće – jedini, sva je prilika – podržati predloženu odluku.

Usvajanje ovakvog grba i zastave bio bi nastavak onog procesa koji je započet odlukom Ustavnog suda Srbije da ospori brojne odredbe Statuta Vojvodine, sa idejom da koncept Vojvodine bude definisan kao koncept srpske Vojvodine, kao etnički i kulturno definisanog srpskog prostora.

(funkcioner LSV Dušan Jakovljev za Betu)

I da stavite ove ocene po strani, ipak ostaje pitanje svih pitanja – zašto je ikome potrebno da ima i da u svakoj prilici koristi DVE zastave i DVA grba?

Postoje li možda dve Vojvodine?

(Pogledajte i ovo: Tradicionalni Grb Vojvodine i Tradicionalna zastava

16. март 2015.