Blog
-
DSS ostao na jednom poslaniku
Demokratsku stranku Srbije u Skupštini Vojvodine nadalje će predstavljati samo jedan poslanik – Branislav Ristivojević.
Nakon što je u subotu na GO DSS podneo ostavke na sve stranačke funkcije i vratio člansku kartu, poslanik Milenko Jovanov je najavio da će u vojvođanskoj skupštini ubuduće nastupati samostalno, odnosno da se neće priključiti nekom poslaničkom klubu.
Time će, kako nam je potvrdio na Tviteru, njegov dosadašnji kolega Branislav Ristivojević postati „poslednji DSS Mohikanac“ u Skupštini Vojvodine.
Na izborima 2012. DSS je sva četiri mandata osvojio na izborima po proporcionalnom sistemu.
Stranku je u septembru 2013. najpre napustio poslanik Bodan Laban, koji se odmah pridružio naprednjacima. Poslanica Svetlana Selaković je prošle jeseni prešla u Vulinov Pokret socijalista koji je istovremeno pojačan i dolaskom poslanika Zorana Tanaskovića iz DS. Tada se u medijima spekulisalo o tome da ti transferi nisu prošli bez nagrade – Selaković je, navodno, dobila nameštenje u PIO fondu, dok je Tanaskoviću obećan, khm, glatki put do otvaranja notarske kancelarija. Potonji je zaista postao notar, nakon čega je podneo ostavku na mesto pokrajinskog poslanika.
Samostalno do kraja mandata? (foto: novosti.rs)
Početak samostalnog delovanja Milenka Jovanova mogao bi biti ozvaničen već u utorak, za kada je zakazana 44. sednica Skupštine Vojvodine.
Ukoliko Jovanov do kraja mandata ipak ne pristupi nekom od poslaničkih klubova, bio bi to prvi takav slučaj u ovom skupštinskom sazivu. Podsećanja radi, nakon istupanja iz DS Dušan Inđić je isprva delovao kao samostalni poslanik, da bi se nakon dva meseca priključio klubu SNS.
-
Uoči 41. sednice: Ozvaničenje „krnjeg sastava“?
Pokrajinski poslanici okupiće se sutra po 41. put u ovom sazivu i evo šta će obeležiti predstojeću sednicu.
„Krnji sastav“.
Ukoliko Skupština sutra konstatuje ostavku poslanika Zorana Tanaskoviću (ode čovek u notare; hm, ko to još ne zna?), ovaj saziv mogao bi da dočeka kraj mandat u „krnjem sastavu“ – sa 119 poslanika.
Mogao bi? Pa, iskreno…male su šanse da će ovaj saziv imati snage da ispravi brljotinu iz juna prošle godine i tako omogući raspisivanje dopunskih izbora u izbornoj jedinici u kojoj je 2012. izabran Tanasković.
Do redovnih pokrajinskih izbora ostalo je još cirka godinu dana i upravo bi to mogao da bude argument protiv pravljenja troškova za nekakve dopunske izbore; a ukoliko izboru budu i pre proleća, tim pre krnjem sastavu, je li, nema šta da se prigovori.
Bilo je dirljivo danas gledati članove Odbora za administrativna i mandanta pitanja koji su, upućujući plenumu preporuku da konstatuje prestanak mandata poslaniku Tanaskoviću, na opasku da dopunski izbori nisu mogući samo duboko izdahnuli i slegli ramenima. Kao da je sam Bog pisao lanjsku PSO o izboru poslanika u Skupštinu Vojvodine, pa oni s propustom u toj odluci nemaju nikakve veze.
I, ne, nije ključno pitanje da li Skupština Vojvodine može da nesmetano funkcioniše sa 119 poslanika, manite se spinovanja – jer može da funkcioniše, to nije uopšte sporno – već je ovde nešto drugo daleko važnije, a u direktnoj vezi s obavezom poslanika da vode računa o dostojanstvu doma u kojem predstavljaju građane Vojvodine: zašto poslanici ne čitaju akte o kojima glasaju?
Zaduživanje.
Već dve godine, kroz jedan rebalans i dva godišnja budžeta, Pokrajina pokušava da zaduživanjem obezbedi novac za opremanje „Kamenice 2“. Sutra je na dnevnom redu novi pokušaj.
Predlogom PSO o pokretanju i načinu sprovođenja postupka zaduživanja emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti za potrebe finansiranja nabavke opreme za opremanje objekta „Kamenica 2“ Vojvodina bi se, na ime glavnice duga, zadužila do 2 milijarde i 80 miliona dinara.
„Obveznice će se emitovati u domaćoj valuti dinar, indeksirane u stranoj valuti evro, sa fiksnom kamatnom stopom najviše 6%, s polugodišnjom isplatom kamatnog kupona. Rok dospeća obveznice biće do 15 godina.“ (član 5.)
Tenderski postupak za nabavku opreme za „Kamenicu 2“ u javosti se već ovenčao kontroverznim statusom, zbog čega je opozicija nedavno incirala i skupštinsku raspravu o ovom pitanju.
Inače, ovogodišnjim budžetom AP Vojvodine predviđeno je da se na ime glavnice duga domaćim kreditorima isplati nešto više od 2,2 milijarde dinara.
Izveštaj br. 1
U izveštaju Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za 2014, o čemu će sutra raspravljati Skupština, stoje i sledeće ocene stanja ljudskih prava u Vojvodini:
- Poslodavci krše prava zaposlenih.
- Stalno siromašenje, s jedne strane, i nepostojanje službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, s druge strane, čine pravdu – za sve veći broj građana – sve manje dostižnom.
- Nasilje na ulicama utiče na osećaj (ne)sigurnoti građana, koji se teško može povratiti samo prisustvom sve većeg broja policajaca.
- Rast animoziteta prema pripadicima romske nacionalne manjine.
- Strah od asimilacije vodi zatvaranju pripadnika nacionalnih manjina u uske okvire vlatite zajednice, čime se otežava njihova integracija, naročito ako nisu u stanju da se služe jezikom većine. Predlozi da se unapredi učenje srpskog jezika godinama se ignorišu, čime se šalje poruka da vlastima, uprkos retorici, nije stalo do integracije manjine.
- Blaga kaznena politika prema počiniocima nasilja u porodici stvara utisak da je porodica privilegovani prostor u kome je nasilje dopušteno i legitimno.
- Iako je prisustvo cenzure i autocenzure (u medijima) notorna činjenica, izostaje otpor novinara.
- Vršnjačko nasilje više nije nikakav ekces, nego način života.
- Raspostranjenu korupciju, o kojo svi govore, retko ko prijavljuje, te stoga izostaje ekfikasno suzbijanje ove pojave.
U protekloj godini kancelariji Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana pritužbe je uputilo 1043 građana. Najviše pritužbi odnosilo se na rad opštinske/gradske uprave.
Izveštaj br. 2.
Od usvajanja Zakona o javnoj svojini pa do kraja 2014. godine AP Vojvodina je ukupno uputila 251 zahtev za upis prava javne svojine u korist AP Vojvodine.
U Izveštaju o upravljanju i raspolaganju javnom svojinom AP Vojvodine za period 2011-2014. navodi se i da je u pravo svojine APV upisano ukupno 1271 objekat (od čega 954 službenih zgrada, 51 stan, 45 garaža itd), te na 1102 hektara građevinskog zemljišta.
(preuzeto sa rtv.rs)
Od nekretnina u inostranstvu, Vojvodina poseduje polovinu odmarališta „Vojvodina“ u Igalu koje je 2011. poverila na upravljanje Privrednoj komori Vojvodine. Nad pak četiri objekta u Hrvatskoj i Sloveniji (odmarališta u Lovranu, Crikvenici i na Bledu, kao i stan u Radovljici) Vojvodina i dalje pokušava da uspostavi svojinu.
Proces uspostavljanja svojine nad 54 državna puta II reda na teritoriji Vojvodine, kao i nad kanalskim mrežama koje nisu deo plovnih puteva, i dalje traje. U tom smislu, pred poslanicima će se naći predlog zaključka kojim bi se Pokrajinska vlada zadužila da razmotri iniciranje izmene Zakona o javnoj svojini. Tim izmenama bi se omogućilo da se državni putevi II reda i kanalska mreža po službenoj dužnosti upišu kao javna svojina Vojvodine.
-
Kako je skupštinski odbor nakon tri godine zavoleo javnost (u tri koraka)
Nakon 66 sednica u skupštinskom sazivu koji je konstituisan pre 34 meseca…
Nakon što je Vojvođanska pre mesec dana objavila tekst Skupštinski odbor koji ne voli javnost…
…dogodili se ovo:
1. NAJAVA, 20. april 2015.
2. SEDNICA ODBORA, 21. april 2015.
Među prisutnim novinarima bila je i ekipa RTV. Ovo je njihov izveštaj se sednice.
3. SAOPŠTENJE, 21. april 2015.
I dalje vas posmatramo.
-
Skupština ostaje bez jednog poslanika. Da, notar je (ipak) podneo ostavku.
Skupština Vojvodine bi od naredne sednice, koja je zakazana za 28. april, mogla nastaviti da radi u „krnjem sastavu“.
Naime, ovom blogu je u Skupštini Vojvodine potvrđeno da je pokrajinski poslanik Pokreta socijalista Zoran Tanasković, koji je 30. marta položio zakletvu za javnog beležnika, danas iza podneva podneo ostavku na poslaničku funkciju.
Notaru notarevo, poslaniku…(preuzeto sa dijalog.net)
Prema čl. 53 PSO o izboru poslanika, prestanak mandata konstatuje se na prvoj narednoj sednici nakon podnošenja ostavke; u ovom slučaju to bi trebalo da se desi idućeg utorka.
Da li će se to i dogoditi, za sada nema zvanične potvrde.
U telefonskoj izjavi za Vojvođansku – konačno! – Tanasković je potvrdio da je podneo ostavku „kako bi mogao nesmetano da obavlja javnobeležničku delatnost“.
On je, inače, na podlednjoj sednici vojvođanske skupštine prvi put pristao da govori za Vojvođansku i tom prilikom je potvrdio da je 30. marta položio zakletvu pred ministrom pravde Nikolom Selakovićem (do tada taj podatak nije bilo moguće proveriti).
Tom prilikom je naveo i da je odmah nakon položene zakletve zatražio mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije o postojanju eventualnog sukoba interesa između poslaničke i javnobeležničke funkcije.
Na odluku o tome da se pozdravi sa Skupštinom Vojvodine, kako je potvrdio, nije uticalo mišljenje Agencije, već stav Javnobeležničke komore.
Stav Javnobeležničke komore je da ne mogu da počnem da radim kao beležnik dok ne dobijem mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije, a kako to mišljenje još nije stiglo, odlučio sam da podnesem ostavku, čime i prestaje potreba za ocenjivanjem eventualnog sukoba interesa, kazao je Tanasković.
A sada ona najinteresantnije, o čemu je Vojvođanska već pisala: o možebiti „krnjem sastavu“ i razlogu za takvo stanje.
Ukoliko Skupština u utorak konstatuje prestanak mandata Tanaskoviću, predsednik Skupštine Vojvodine neće moći da raspiše dopunske izbore u Izbornoj jedinici 43 Plandište.
Tanasković je, naime, 2012. izabran na većinskim izborima, kao kandidat Demokratske stranke. U PS je prešao u oktobru prošle godine.
Međutim, prema važećoj PSO o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine ne postoji mogućnost raspisivanja dopunskih izbora po, je li, većinskom sistemu.
U najkraćem: pri pisanju pomenute odluke nije se vodilo računa o tome da bi nekom većinskom poslaniku mogao prevremeno prestati mandat u Skupštini Vojvodine. Zbog optiranja za drugu funkciju, recimo.
Na faličnu odluku ali i o mogućem problemu po Skupštinu koju bi izazvalo interesovanje poslanika Tanaskovića za notarsku funkciju, Vojvođanska je pisala u dva navrata: u decembru i pre tri nedelje.
Do naredne sednice, srećom, ima još vremena da se ovaj kolosalni propust ispravi. Ostaje, međutim, i dalje pitanje: zašto to, čak i kad su mnogi poslanici naknadno postali svesni toga kakvu je odluka usvojena juna prošle godine, do sada ipak nije bilo učinjeno?
-
Poslanik postao notar. Da li će Skupština zbog toga imati problem?
Prekjuče je pred ministrom pravde grupa taze imenovanih javnih beležnika položila zakletvu i time je ozvaničen početak rada nove ture javnobeležničkh kancelarija u Srbiji. Iako je ministar Selaković pre dve nedelje imenovao 48 novih notara, zakletvu je, prema izveštavanju medija, položilo njih 46. Kako ama baš nigde nije ažuriran registar javnih beležnika, nije poznato da li je na novu dužnost stupio i pokrajinski poslanik Zoran Tanasković. (Fotografije sa događaja nisu dovoljno oštre, ali čini se da je bio prisutan na svečanom događaju; ima, međutim, onih koji tvrde da su ga prepoznali u tv prilogu.)
Danas kada postajem javni beležnik…(preuzeto sa tanjug.rs)
Potvrdu od poslanika Tanaskovića nije bilo moguće dobiti jer je i ovog puta pronašao razlog (poslovični „tetka, lek…“) da izbegne davanje izjave za ovaj blog.
Time je ostalo nepoznato i da li planira da podnese ostavku na mesto poslanika u Skupštini Vojvodine, pošto je on do danas, potvrđeno je ovom blogu u vojvođanskoj skupštini, nije podneo.
Da li će i biti prinuđen na to zavisiće od odluke Agencija za borbu protiv korupcije čije će mišljenje, takva je bila do sada praksa, zatražiti skupštinski Odbor za administrativna i mandantna pitanja (o, da, to je onaj koji ne voli javnost!) na inicijativu samog poslanika. Ukoliko se ovaj na to, naravno, odluči.
Tanasković je do oktobra bio člana DS a potom je prešao u Vulinov Pokret socijalista; time je postao i član poslaničkog kluba SNS u Skupštini Vojvodine. Šef tog kluba Predrag Matejin kaže za Vojvođansku da nema informaciju o tome da li Tanasković namerava da podnese ostavku i da otuda samo pretpostavlja da će o eventualnom sukobu interesa zatražiti pravno tumačenje od nadležnih tela.
Eventualna odluka o ostavci je na njemu, našem poslaničkom klubu neće mnogo značiti da li imamo 27 ili jednog manje, dodao je Matejin.
Da li će se poslanik Tanasković zatražiti pravno tumačenje i kakvo će ono biti, što bi rekli inventivni – pokazaće vreme. Do tada, neka posluži ovo stručno mišljenje koje je još u decembru za potrebe ovog bloga izradila Agencija za borbu protiv korupcije, s potpisom direktorice Tatjane Babić.
Имајући у виду наведене законске одредбе, истовремено вршење јавне функције народног посланика, односно посланика у Скупштини АП Војводине и обављање делатности јавног бележника није неспојиво, под условом да се функција народног посланика, односно посланика у Скупштини АП Војводине не врши на сталном раду нити уз накнаду, и да за време вршења наведене јавне функције јавног бележника, сагласно чл. 46. Закона о јавном бележништву, у обављању послова замењује јавнобележнички заменик.
(iz Mišljenja Agencije za borbu protiv korupcije koje je dostavljeno ovom blogu)
[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/04/Agencija-notar.pdf“]
Drugim rečima, javni beležnik može da bude poslanik (i) u Skupštini Vojvodine, pod uslovom da nije stalno zaposleni poslanik i da ne prima naknadu, te da ima nekoga ko će je/ga zamenjivati u javnobeležničkoj kancelariji.
Tanasković, kako je potvrđeno ovom blogu, nije na stalnom radu u Skupštini, ali, kao i svaki poslanik, ima pravo na naknadu, tzv. poslanički paušal. U Skupštini kažu da se ne sećaju da je ijedan poslanik ikada zatražio da mu se ne isplaćuje paušal, ali pretpostavljaju da je to negde ipak moguće.
Nakon toga, ostaje još samo da pronađe zamenika, ali…čak i da je to izvodljivo u nekom kratkom roku, nameće se pitanje svih pitanja: zašto bi neko to sve radio – prijavio se za notara, polagao ispit, čekao da bude raspisan konkurs, čekao imenovanje i, sva je prilika, čekao da položi zakletvu – zbog poslaničkog paušala koji iznosi malo više od 35000 dinara, a pritom poslanički klub kojem pripada ne pravi dramu oko svoje eventualno promenjen brojnosti?
Pravi problem, zapravo, leži na drugom mestu. I potencijalno nadvija oblak neviđenog blama nad Skupštinom.
Tanasković je, naime, izabran 2012. u opštini Plandište po većinskom sistemu. Usvajanjem nove izborne odluke, juna prošle godine, većinsko-proporcionalni izborni sistem je zamenjen čisto proporcionalnim. Taj akt, međutim, nije predvideo mogućnost da nekom od većinskih poslanika, iz bilo kog razloga, pa i prelaskom u javnobeležničku profesiju, prevremeno prestane mandat.
Ukoliko bi se to desilo, ne bi postojao pravni osnov za raspisivanje izbora u toj ili tim izbornim jedinicama. To, naime, isključuju prelazne i završne odredbe.
Kako je došlo do toga? E, pa tako što očito niko nije pročitao akt o kojem se raspravljalo i koji je na kraju usvojen.
Pisala je Vojvođanska o tome još u decembru, ali niko od poslanika u međuvremenu nije prstom mrdnuo. Nepromenjen sadržaj odluke dočekao je, dakle, da Tanasković bude imenovan za notara, a verovatno i da zvanično počne da radi u svojoj novoj kancelariji.
Naravno, uvek postoji mogućnost da Skupština promeni famoznu prelaznu i završnu odredbu izborne odluke i tako omogući Ištvanu Pastoru, ako se proceni da izbora ipak neće biti do proleća, da raspiše dopunske izbore u Izbornoj jedinici 43 Plandište. Naravno, postoji i ta mogućnost da Skupština nastavi da radi u „krnjem sastavu“ – ne bi joj bilo prvi put u svojoj 23-godišnjoj istoriji – najkasnije do proleća..
Kako god da se završi ova priča, ostaće zabeleženo da je pred Skupštinu Vojvodine došao faličan predlog odluke i da na tu faličnost nijedan poslanik tokom rasprave nije skrenuo pažnju; većina, avaj, to nije primetila ni mesecima posle usvajanja.
I, ne pokušavajte da eventualni problem s popunjavanjem poslaničkog mandata povezujete s najavama o izborima u decembru: čak i da ih bude, to nipošto ne bi moglo biti ni naknadno opravdanje za propust pri pisanju odluke. Jer, politički dogovor može eventualno da inicira usvajanje nekog akta koji zadovoljava partikularne interese, ali je nedopustivo da se njegov sadržaj toliko drastično belodano potčinjava partikularnim interesima, do mere stvaranja pravno neodržive situacije.
-
Većina odlučuje o izborima u decembru. Baš tako.
Nakon dve nedelja ničeg-osim-najave u medijima, „Večernje novosti“ su danas prve ponudile, istina tek delimično, objašnjenje o tome kako bi moglo da dođe do istovremenog raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora za (20?) decembar.
Štaviše, ovo je i prvi put da se (ne)svesno nagoveštava posezanje – konačno! – za propisanom procedurom za raspisivanje izbora za poslanike u Skupštini Vojvodine.
U vrhu SNS, naime, potpuno su uvereni da će se u narednim mesecima formirati nova vladajuća većina u skupštini (sic!) Vojvodine koja će sklopiti brz dogovor o datumu izbora.
Istini za volju, za raspisivanje pokrajinskih izbora nije potreba većina koja bi vladala – dovoljna je tek ad hoc koalicija (bez DS, u svakom slučaju) s ambicijom da izazove prevremene izbore.
Za izazivanje izbora takva koalicija imala bi po Statutu dva puta, a) praktičniji i b) bespotrebno komplikovaniji:
a) da trećina poslanika zatraži da im prevremeno prestane mandat i da u roku od 15 dana najmanje 61 poslanik glasa o samoraspuštanju Skupštine; u tom slučaju predsednik Skupštine bi bio dužan da u narednih 30 dana raspiše nove izbore (čl. 40 Statuta APV i čl. 8 PSO o izboru poslanika u Skupštinu Vojvodine);
b) da smeni aktuelnog vojvođanskog premijera (potreban 61 glas) i da u narednih 60 dana ne dođe do izbora novog premijera; postoji mogućnost i da premijer sam ponudi ostavku i da takođe u narednih 60 dana ne bude izabran njegov naslednik; u oba slučaja, izbori se raspisuju u narednih 30 dana (čl. 50 Statuta i čl. 8 PSO o izboru poslanika u Skupštinu Vojvodine).
Treća i poslednja varijanta je, naravno, da predsednik Skupštine, shodno članu 33 Statuta, u martu raspiše redovne izbore, koji bi bili održani najkasnije do 22. maja 2016. godine.
Inače, raspuštanje i samoraspuštanje, kao i raspisivanje novih izbora, u isključivoj su nadležnosti AP Vojvodine – njene Skupštine i njenog predsednika.
Što se tiče famoznog dogovora predsednika Skupštine Srbije i Skupštine Vojvodine, Maje Gojković i Ištvana Pastora o istovremenom održavanju pokrajinskih i lokalnih izbora, ničeg tu ne bi bilo neobičnog budući da takva praksa postoji neprekidno još od 1992. godine.
Logično je da će usklađivati datume: Ištvan Pastor i Maja Gojković (preuzeto sa blic.rs)
U prilog tvrdnji da će izbora biti 20. decembra Novosti navode da se razmišlja o usvajanju novog zakona o lokalnoj samoupravi „kojim bi se praktično ’skratio mandat’ opštinskim vlastima i koji bi ih odveo na prevremene izbore, nekoliko meseci pre redovnog roka“.
Lokalne izbore raspisuje predsednica Narodne skupštine a o prema važećem Zakonu o lokalnim izborima „izbori za odbornike moraju se sprovesti najkasnije 30 dana pre kraja mandata odbornika kojima ističe mandat“ (čl. 2). Isti zakon propisuje i da „od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana“ (čl. 8).
Za održavanje izbora u vanrednim terminima nisu, dakle, dovoljne puke najave – potrebna je ipak akcija. U slučaju pokrajinskih izbora, na okupljanju većine, na ovaj ili onaj način, željne samoraspuštanja. Ili, u slučaju lokalnih izbora, na eventualno usvajanju novog zakona, ako pravna gimnastika kojim slučajem zataji.
A to da li su izbori redovni ili vanredni, e na njihov karaker ne upućuje nikakva „politička praksa“ već isključivo procedura po kojoj se izbori raspisuju. Političke prilike odvajkada samo utiču na to za kojom će procedurom biti posegnuto.
-
Skupštinski odbor koji ne voli javnost
Od početka ove godine na snazi je propis koji u jednom svom članu ukinuo dosadašnji limit za broj poslanika s pravom zapošljavanja u Skupštini AP Vojvodine. Teoretski, od 1. januara 2015. pravo na zapošljavanje ima svih 120 vojvođanskih poslanika.
Van Skupštine Vojvodine sa tom interesantnom promenom, međutim, do danas je uspeo da se upozna samo onaj deo javnosti koji redovno čita „Službeni list APV„.
Ništa bolje stvari ne stoje ni unutar Skupštine Vojvodine. U neformalnim razgovorima po skupštinskim hodnicima tokom prošlonedeljnih zasedanja, od jednog broj poslanika moglo se čuti da su a) iznenađeni i da su b) prijatno iznenađeni ovom novinom.
Tu novinu sadrži Odluka o primanjima poslanika u Skupštini AP Vojvodine koju je usvojio Odbor za administrativna i mandantna pitanja na sednici održanoj 22. decembra prošle godine. Odluka je objavljena u Službeni list APV br. 54-2014.
U članu 3. te odluke, pored ostalog, stoji:
U radnom odnosu u Skupštini mogu biti: predsednik Skupštine, potpredsednici Skupštine, predsednici skupštinskih odbora i poslaničkih grupa, na lični zahtev i poslanici, na predlog poslaničke grupe, a u skladu s mogućnostima budžeta AP Vojvodine.
Do ove odluke, počev od marta 2007. godine, pravo na stalni radni odnos imali su predsednik Skupštine, potpredsednici Skupštine, predsednici skupštinskih odbora i do 50% poslanika, srazmerno stranačkoj zastupljenosti“. (Službeni list APV br. 04-2007)
Međutim, i pored uklanjanja limita za broj stalno zaposlenih poslanika, ove godine ipak neće biti moguće da se zaposle svi oni koji bi to želeli. Kvaka je u – „u mogućnostima budžeta“.
Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu APV za 2015. godinu planirana su sredstva za plate 85 izabranih lica. Prema evidenciji Pokrajinskog sekretarijata za finansije, radni odnos u Skupštini zasnovan je sa 73 izabrana lica. Prema tome, broj poslanika za koji su budžetom APV odobrena sredstva za plate, a koji prema našoj evidenciji do 12. februara nisu zasnovali radni odnos u Skupštini APV, je 12.
(iz odgovora Pokrajinskog sekretarijata za finansije dostavljenom blogu Vojvođanska)
(iz odgovora Pokrajinskog sekretarijata za finansije dostavljenom blogu Vojvođanska)
Kad je reč o pravima pokrajinskih poslanika, uključujući tu i njihove plate, mediji s vremena na vreme uživaju u tome da upoređuju prava sa malim obimom poslaničkih aktivnosti i obaveza. Upkos tome, postoje ipak opravdani razlozi za širenje mogućnosti za zapošljavanje svih poslanika u Skupštini Vojvodine; za ovu priču to, međutim, nije toliko važno.
Ovde je, naime, bitan način na koji se javnost obaveštava, tačnije – ne obaveštava, o ovakvim potezima. A ignorisanje i isključivanje javnosti Odbor za administrativna i mandantna pitanja odavno je (prećutno) usvojio kao svoj modus operandi.
Postavši ujedno tako najtajanstveniji među 19 skupštinskih odbora.
Od 22. juna 2012, kada je konstituisan tekući saziv Skupštine, taj odbor održao je 65 sednica – poslednju 13. marta ove godine.
I sve one, tako stoji u odgovoru Skupštine Vojvodine dostavljenom ovom blogu, održane su bez prisustva medija. Iz prostog razloga – jer mediji nikad nisu ni bili pozivani na sednice. Za razliku od sednica svih ostalih skupštinskih odbora.
Sa sednica Odbora za administrativna i mandantna pitanja, dalje, nije objavljeno nijedno saopštenje. Za razliku od sednica svih ostalih skupštinskih odbora.
Pa tako, da su medijima bile uredno najavljivane sednice tog odbora, verovatno bi na jednoj, početkom decembra, mogli da saznaju da se predlogom skupštinskog budžeta, a njega utvrđuje upravo taj odbor, traži više para u pokrajinskoj kasi za plate poslanika. A onda bi već narednoj bili u prilici da se upoznaju sa odlukom koja podržava takav predlog i ujedno formalno ukida ograničenje za broj poslanika s pravom na stalni rad u Skupštini.
Kao akt odbora, ta odluka nije razmatrana u plenumu, dakle na samoj sednici Skupštine Vojvodine, pa javnost – koliko ni sami poslanici – čak ni na taj način nije o tome mogla da sazna.
Mogli su, svi oni – jedino ako su pasionirani čitaoci „Službenog lista APV“.
I, na kraju, najvažnije pitanje: ko je omogućio ovom odboru da bezmalo tri godine JEDINI ne oseća ama baš nikakvu obavezu da putem medija ili saopštenja informiše javnost o svom radu?
Za takvo postupanje, međutim, do sada niko nije uspeo da pruži prihvatljivo obrazloženje.
„Nadležnosti Odbora su zaista takve da ne zahtevaju isključivanje javnosti. Ali, stvarno ne znam kako je došlo do toga da se mediji ne pozivaju na sednice. Mislim da je to praksa koja je nasleđena iz prethodnog saziva Skupštine“, objašnjava Miloš Gagić, predsednik Odbora za administrativna i mandantna pitanja od saziva 2008-2012. sve do oktobra prošle godine, kada je smenjen (naravno, iz posve drugih razloga).
U članu 26. PSO o Skupštini AP Vojvodine navodi se, inače, da su „sednice odbora Skupštine javne, osim ako za pojedinu sednicu odbor ne odluči drugačije“.
„Ne, nikada Odbor nije doneo odluku o tome da se na sednice ne pozivaju mediji, potvrđuje Gagić, inače član poslaničkog kluba NDS, kao i sadašnji predsednik, Robert Santo. Da stvar bude bizarnija, Gagić navodi i da tokom njegovog mandata „niko od članova odbora nije ni postavio pitanje o tome zašto na sednicama nema ama nijednog novinara“.
Možda samo ne žele…da ih bilo ko uznemirava u radu?
(preuzeto sa www.etsy.com)
-
Post festum: (Tradicionalno) znamenje nemanje
Iznenađujući uzdržani stav poslanika DS na sednici Skupštine Vojvodine odložio je na neodređeno vreme operacionalizaciju statutarne odredbe o uvođenju „dualnih znamenja“ AP Vojvodine. Nakon što su demokrate na jučerašnjoj sednici „brutalno prekršile“ politički dogovor“, kako su to okarakterisali vidno iznervirani naprednjaci, o glatkom usvajanju Predloga PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, jedva da je ostalo prostora za optimizam da bi do „popravnog glasanja“ moglo da dođe do kraja mandata aktuelnog saziva vojvođanske skupštine.
„Popravno glasanje“, naime, zahteva, pored ostalog, i ponovno postizanje političkog dogovora, bez kojeg, pri trenutnoj konstelaciji snaga u Skupštni Vojvodine, nije moguće obezbediti neophodnu 2/3 većinu (najmanje 81 poslanik) za usvajanje odluke o simbolima Pokrajine.
No, nakon jučerašnjeg fijaska pri glasanju pitanje je da li bi stranka koja se percepira kao najveća i najmoćnija u zemlji dozvolili sebi, koliko god da joj je stalo do usvajanja novih simbola, rizik da ponovo bude namagarčena. Čak i kad bi se demokrate i ligaši složi s tim da život nema smisla bez uvećavanja broj pokrajinskih zastava i grbova i njihovog obožavanja, šta bi naprednjacima predstavljalo prihvatljivu garanciju da u nekom imaginarnom danu za glasanje neće doći do repriznog obrta?
Borislav Novaković i Predrag Matejin: Izvini, ništa lično…(foto: prelistavanje.rs)
S druge strane, teško da se može govoriti o nekakvoj preši za usvajanjem simbola zbog koje bi stranke pognule glavu i tako donele posao pečatorescima i izrađivačima jarbola. Ama, predlog odluke o simbolima trebalo je da pred poslanike dođe još pre 30. avgusta lane, kako su to nalagali rokovi u PSO o sprovođenju Statuta! Pa otuda, i nema previše razlike između toga da li si probio rok za šest i po meseci, sedam…ili onoliko koliko bi prošlo od avgusta 2014… do konstituisanja novog saziva Skupštine Vojvodine.
Nagovestili su tako nešto juče naprednjaci u skupštinskim kuloarima, u afektu, biće, čak i mogućnost da iz Statuta posle izbora prognaju tzv. netradicionalne, „Čankove“ simbole. Ako osvoje dovoljno poslanika za izmenu Statuta, možda i do toga dođe.
Dva su pitanja pokrenuli jučerašnji događaji u vojvođanskoj skupštini: a) zašto su demokrate odlučile da budu uzdržane pri glasanju i b) ima li Vojvodina u ovom trenutku svoje simbole?
Na ovo drugo pitanje, odgovor je belodano jasan: naravno da ih ima, uprkos izjavama čelnika vojvođanske opozicije. Na snazi su, dakako, i dalje odluke o istorijskom znamenju, odnosno zastavi, iz 2002. i 2004, odnosno 2009. – te će tako – da li se kaže „netradicionalni“? – zastava i grb biti jedini simboli Vojvodine sve dok se ne donese nova odluka. Ili novi statut.
Zvaničnom obrazloženje demokrata – o novim je simbolima „izostao najširi politički konsenzus, kako stranaka u skupštini, tako i političke javnosti“, pa onda i da „nikad nisu ni najavljivali da će glasati za odluku“ – nema šta da se doda, osim ovoga:
– kako se to tek u utorak u 9:30, kada je počeo sastanak Poslaničkog kluba DS, saznalo da oko simbola ne postoji politički konsenzus, kad je Liga još od petka, kada je na sednici Odbora za ustavno-pravna pitanja položaja APV utvrđen predlog odluke o simbolima, uporno ponavljala da neće podržati uvođenje tradicionalnih simbola?
– da li se do utorka u 9:30 optimisitčki čekalo na postizanje konsenzusa političke javnosti o novim simbolima, pa su zato predstavnici DS na sednici Odbora u petak podržali tekst predloga odluke o simbolima?
S takvim stavom na sednici nadležnog odbora, pa još nakon javnog repliciranja kritikama koje je na konto grba uputila Liga, potpuno je prirodno iznenađenje koje su poslanici, kako su sami priznali, doživeli kratko pred početak sednice, što je rezultiralo i sporadičnim negodovanjem. Ako ti se ne sviđa ideja o, recimo, korišćenju tradicionalnih simbola ili pak njihov izgled, onda to saopštiš u političkim razgovorima, a to iskažeš i tako što ne učestvuješ u utvrđivanju takvog predloga.
Iznenađenje, takođe, nije krio ni predsednik Skupštine Ištvan Pastor koji je na samoj sednici rekao da je u 9 ujutro dobio uveravanja od svih šefova poslaničkih klubova o tome da dogovor postignut na sednicama skupštinskog Kolegijuma – i dalje stoji.
Za petak je, što nije nebitno u celoj priči, zakazana nova sednica Skupštine na kojoj bi se na inicijativu SNS raspravljalo o utvrđivaju odgovorosti (Uprave za kapitalna ulaganja, pa tako i Pajtićeve administracije) za propuste u nabavkama za „Kamenicu 2“.
Anticipirajući tu sednicu kao show koji će režirati opozicija, uz kanonadu optužbi i teških kritika, vrlo je moguće da su demokrate naprasno odlučile da im pomrse konce i da im ne dozole da u jednoj nedelji dva puta demonstriraju pred kamerama kao pobednici.
Sa stanovišta razuma, u petak bi se to „doakavanje“ opoziciji više isplatilo: bilo bi dovoljno da vladajuće stranke ne obezbede kvorum, i da tako izbegnu neugodnu temu. Podrška simbolima bio bi gest ozbiljnosti onog ko je, uostalom, takvu odredbu – bez ijedne zamerke – podržao još maja prošle godine, kada je usvojen Statut APV.
Ovako…
-
Uoči 38. sednice: Znamenje imanje
Način na koji se u Skupštini Vojvodine rešavaju „sporna pitanja“ u političkim pregovorima, u najmanju ruku je spektakularan.
Evo, kada je unutar poslaničkog plemstva trebalo da se odluči o tome da li da u Statut APV uđe termin „nacionalna manjina“ ili pak „nacionalna zajednica“, na kraju su prelomili tako da se ima koristiti pojam „nacionalna zajednica crtica nacionalna manjina“.
Kada je trebalo odlučiti o tome da li da u Statut uđe termin „pokrajinski zaštitnik građana“ ili „ombudsman“, mudro se došlo do rešenja da uđe termin – „pokrajinski zaštitnik građana crtica ombudsman“.
A kad je u tom serklu iskrsao problem biblijskih razmera – „ne sviđaju nam se već postojeći (je l’ autonomaški?) simboli AP Vojvodine ali, avaj, nemamo osnova a ni uslova da ih menjamo“ – rešenje je bilo posve neočekivano: predloženo je da se u Statutu zadrže postojeći ali i – da se unesu novi. Simboli, dakle.
O njihovom izgledu i korišćenju poslanici će sutra doneti odluku – deset meseci nakon usvajanja Statuta, u kojem je (čl. 9) definisano da Vojvodina ima svoje simbole (zastavu i grb, tačnije: zastave i grbove), i više od pola godine nakon isticanja roka (čl. 8. PSO o sprovođenju Statuta) za uređivanje pitanja njihovog izgleda i korišćenja.
[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/Predlog-PSO_simboli-APV.pdf“]
(predlog PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine)
Ako se pre čitanja predloga odluke kojim slučajem pomislili da sve ostaje po starom samo što će se novi, tj. tradicionalni simboli – srpska trobojka i rekonstruisani grb Srpskog vojvodstva iz 1848. – isticati u posebnim, svečanim prilikama, pogrešili ste. Pogrešili ste ako ste pomislili i da će, nalik Bavarskoj, biti omogućeno optiranje oko njihove upotrebe.
Au contraire, Vojvodina, kako stoji u predlogu koji je u petak utvrdio Odbor za ustavno-pravnog položaja Vojvodine, dobija još dva znamenja, potpuno ravnopravna s postojećim. Kud jedni, obični simboli, tu i tradicionalni simboli. Svi zajedno, jedni kraj drugih. Kao jedno telo s četiri glave.
(sadašnja zastava AP Vojvodine)
(sadašnji grb AP Vojvodine)
U najkraćem, ova odluka donosi posao izrađivačima jarbola i fasadnih držača zastava, izrađivačima grbova kao i pečatorescima.
(Skupština grada Novog Sada, evo, neće morati jer na svom platou ima taman jedan jarbol viška. )
„Zastava i tradicionalna zastava AP Vojvodine, uporedo sa zastavom Republike Srbije, viju se na zgradama Skupštine AP Vojvodine, Pokrajinske vlade, zgradama organa lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine i zgradama pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodina.“ (član 4)
Sličan način korišćenja predviđa se i za grb i, naravno, tradicionalni grb, s tim da će se ovi „uporedo koristiti u sastavu pečata pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodina, na poveljama, diplomama i javnim priznanjima koje dodeljuju pokrajinski organi“, te „na diplomama i i svedočanstvima o školovanju završenom na obrazovnoj ustanovi čije je osnivač AP Vojvodina“. (član 9)
Drugim rečima, u ovaj pečat Skupštine AP Vojvodine
pečatoresci će morati, kako znaju i umeju, da u središnji prostor prečnika od jedva 2,5 cm, umetnu još jedan važan detalj.
Još jedan, ovaj put tradicionalni grb AP Vojvodine, na pečatu ukupno – treći. A pečat, po zakonu, ne može da bude veći – maksimum je, kad je u pitanju višejezična AP Vojvodina, 6 cm u prečniku (čl. 6 Zakona o pečatu državnih i drugih organa)
Politički dogovori su takvi da uglavnom ne dozvoljavaju da ih sputavaju trivijalnosti poput prečnika, čak i kad je u pitanju glava čiode. Ili, poput – smisla.
(predlog tradicionalnog grba AP Vojvodine)
Kako je uopšte došlo do uvođenja „dualnog znamenja“?
Postojeće simbole – zastavu i grb – nije bilo lako izbaciti pri pisanju sadašnjeg Statuta Vojvodine, iako nije tajna da postoje stranke koje ih još od uvođenja ne simpatišu. (U jednom broju vojvođanskih opština, štaviše, godinama odbijaju da istaknu važeću zastavu; ovi podaci možda nisu ažurirani!). Ustavni sud Srbije, naime, nije osporio tu odredbu starog statuta, pre sveg zbog toga što su simboli AP Vojvodine – izgled i način korišćenje – njena izvorna ustavna nadležnost (čl. 183).
Dalje, važeći Statut Vojvodine je, kao uostalom i sam Ustav Srbije, rezultat kompromisa gde je svaka stranka uslovljavala podršku tom aktu prihvatanjem njihovog predloga. U situaciji gde Statut nije mogao da prođe ni u Skupštini Vojvodine (potrebna 2/3 većina) niti u Skupštini Srbije bez podrške stranaka koji su u jednom domu opozicija a u drugom čine vladajuću koaliciju, predlog za uvođenjem „dualnih znamenja“, koji je potekao od SNS i DSS, teško da je mogao da bude odbijen. Tim pre jer se tako nije diralo u postojeća znamenja, iza kojih su još 2002. i 2004. stale sve stranke sadašnje vladajuće koalicije u Vojvodini.
(predlog tradiconalne zastave sa grbom)
Ne treba, takođe, ignorisati ni politički gest u kojem su sadržane stare, i verovatno još živuće emocije, oličene, pored ostalog, i u inicijativi USS da ospori važeće simbole. Na to jedino ukazuje u LSV iz koje su najavili da sutra neće – jedini, sva je prilika – podržati predloženu odluku.
Usvajanje ovakvog grba i zastave bio bi nastavak onog procesa koji je započet odlukom Ustavnog suda Srbije da ospori brojne odredbe Statuta Vojvodine, sa idejom da koncept Vojvodine bude definisan kao koncept srpske Vojvodine, kao etnički i kulturno definisanog srpskog prostora.
(funkcioner LSV Dušan Jakovljev za Betu)
I da stavite ove ocene po strani, ipak ostaje pitanje svih pitanja – zašto je ikome potrebno da ima i da u svakoj prilici koristi DVE zastave i DVA grba?
Postoje li možda dve Vojvodine?
(Pogledajte i ovo: Tradicionalni Grb Vojvodine i Tradicionalna zastava
