Категорија: Analize

Uoči 5. sednice: 9 najčešćih pitanja o simbolima Vojvodine

Sutra će se, iz drugog pokušaja, pred poslanicima naći Predlog Pokrajinske skupštinske odluke o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine. Nacrt odluke koji je sačinila Pokrajinska vlada početkom jula, na ovlašćenom Odboru za pitanja ustavno-pravnog položaja pretrpela je određene izmene. Time su samo uvećana sporenja među političkim strankama, koja datiraju još od prihvatanja inicijative o tome da Vojvodina ima dualne simbole – zvanične i tradicionalne.

Ovaj tekst je pokušaj da se objasni pozadina političkih sporenja, ali i da se otklone određene neduomice koje je još prošle godine pokrenuo sadržaj predložene odluke .

Dakle, Vojvodina sutra dobija tradicionalne simbole – zastavu i grb?

Simboli AP Vojvodine – zastava i tradicionalna zastava, kao i grb i tradicionalni grb, utvrđeni su Statutom AP Vojvodine iz 2014. godine. Sutra bi, zapravo, pokrajinski poslanici samo trebalo da ustanove kada se, gde se i kako se ističu svi ti simboli Pokrajine. To je suština predloga PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, o čemu će sutra raspravljati Skupština Vojvodine.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/09/predlog-pso-o-simbolima-2016.pdf“]

Zašto se ta odluka donosi 2016, dve godine nakon usvajanja Statuta?

Zbog nedostatka političke volje, u najkraćem. Nje najpre nije bilo da se odluka usvoji u propisanom roku (do 30. avgusta 2014.), kako je nalagala PSO o sprovođenju Statuta APV, a kad se odluka, marta 2015, konačno našla pred poslanicima – za nju nije glasao najmanje 81 poslanik (2/3 većina), pa odluka nije usvojena. U sadašnjoj skupštinskoj većini sad tvrde da ta volja konačno postoji.

Znači, odluka će sutra biti usvojena?

Sva je prilika, budući da je podršku usvajanju najavilo više od 2/3 poslanika – uz SNS, SVM, SPS, poslanike Jedinstvene Srbije i drugih, za odluku će glasati i opozicioni SRS. Istovremeno, DS i DJB su najavili uzdržani stav, dok će LSV, kao i prošle godine, glasati protiv. Poslanik DZVM Aron Čonka takođe je najavio da će glasati protiv.

Kako izgledaju svi ti simboli Vojvodine?

Njihov izgled definisan je članom 9 Statuta AP Vojvodine.

Vau, otkud Vojvodini toliko zastava i grbova?

Sve do 2014. Vojvodina je imala samo jednu zastavu i samo jedan grb. Kao rezultat kompromisa prilikom izrade „popravnog“ Statuta APV (pošto je pretdhodni iz 2009. USS u dobroj meri osporio 2013. godine) Vojvodina je dobila i tradicionalne simbole – tradicionalnu zastavu i takav grb, pre svega na insisitranje ondašnje opozicije (SNS, SPS i DSS). Ruku na srce, niti je ondašnja vlast bila luda za uvođenjem tradicionalnih simbola (štaviše, LSV je izričito bila protiv toga), niti je opozicija umirala od želje da se zadrže tzv. Čankovi simboli iz 2002. i 2004. Međutim, kako iza sebe 81 poslanika nije imala ni tadašnja vladajuća koalicija niti ni sama opozicija, ništa osim kompromisa u tom trenutku nije omogućavalo da Statut bude usvojen: Uzgred, trenutna vladajuća većina ima dovoljno glasova i da izmeni odredbu o znamenjima u Statutu, te da ukine bespotrebnu dualnost simbola (a tako, da se ne lažemo, i simbolički najvažniju zaostavštinu prethodne vlasti); SPS se, recimo, zalaže za izmenu Statuta. Međutim, u ovom trenutku, pokriće za bavljenjem nevažnim temama, kakva jeste ova o simbolima, može da se pronađe jedino u otklanjanju nemarnosti bivše vlasti prema poštovanju propisa. Izmene Statuta, do daljeg, ne spadaju u tu kategoriju.

Grb Vojvodine

Tradicionalni grb Vojvodine

Zastava Vojvodine

Tradicionalna zastava Vojvodine

Gde, kada i kako će se koristiti svi ti simboli Pokrajine?

Uporedo, nerazdvojno; kao Toplica Milan i Kosančić Ivan: gde jedna zastava, tu i druga zastava, i gde jedan grb, tu i drugi grb: na objektima, u objektima, na dokumentima, u sastavu pečata….A gde je tako zakonom propisano, biće isticani zajedno sa grbom, odnosno zastavom Republike Srbije.

I, izgleda sa još jednom zastavom Vojvodine, pa bi, teoretski, na jednom mestu moglo da se zavijori čak tri srpske trobojke (fakat, i netradicionalna zastava Vojvodine je u tim bojama, ali drugačijih proporcija), od kojih se tradicionalna zastava Vojvodine tek u nijansama razlikuje od Narodne zastave Republike Srbije. Razlikovaćete ih samo po mestu koje zauzimaju prilikom isticanja zastava.

Ček, ček, koliko će na kraju Vojvodina imati zastava?!

Zvanično, dve – već postojeću i tradicionalnu. Međutim, predlogom PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola APV predviđena je mogućnost da se u svim slučajevima kada se ističu – uh, kako da je nazovem…savremena? – i tradicionalna „može isticati i tradicionalna zastava sa tradicionalnim grbom u sredini“ (član 8).

Takva odredba, inače, nije stajala ni u prošlogodišnjem neusvojenom predlogu, niti u istovetnom tekstu koji je u formi nacrta letos utvrdila Pokrajinska vlada. Nezvanična treća zastava našla se u tekstu predloga na intervenciju prof. dr Slobodana Orlovića, koji je jedan od četvorice članova Odbora za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine iz redova naučnih i stručnih radnika . Takva zastave se, gle, već neko vreme vijori na Pravnom fakultetu, na kojem profesor Orlović predaje.

(preuzeto sa 021.rs)

Ali, opis takve zastave ne postoji u Statutu, zar ne?

Formalno, ne, ali profesor Orlović kaže da to nije ništa drugo do „istvoremeno isticanje tradicionalne zastave i tradicionalnog grba“, koji se, je li, navode u Statutu. Ako predlog prođe, isticanje te zastave biće, kako lepo piše, opcionalno – može biti istaknuta ali i ne mora.

„Može, a da li će (biti isticana), to ćemo videti“, kaže profesor Orlović za Vojvođansku.

Pretpostavljam da bi ta zastava mogla da se zavijori na, recimo, godišnjicu Majske skupštine iz 1848, na Dan prisajedinjenja Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji iz 1918. ili u nekim drugim svečanim prilikama.

Istina, nije teško zamisliti da neko padne na pamet da drastično uveća taj broj prilika, pa i po cenu da sve poprimi ukus groteske. Pa tako da za, recimo, Dan Grad Subotice (1. septembar) na tamošnjoj Gradskoj kući bude istaknuto sedam (!) zastava – Republike Srbije, tri vojvođanske, te zastave hrvatske, mađarske i bunjevačke nacionalne manjine. Plus, zastava Subotice istaknuta na jarbolu (ili čak zajedno s drugim zastavama, kao na fotografiji ispod). Totalno neupućeni stranac, koji bi se tog dana našao u Subotici, mogao bi od toliko zastava da pomisli da se održava važan samit lidera regiona.

Dan Grada Subotice, 2016. (preuzeto sa subotica.com)

Dan Grada Subotice, 2013. (preuzeto sa subotico. info)

Koliko će se grbova nalaziti u, recimo, sastavu pečata?

Predlog odluke nalaže da se u pečatima pokrajinskih organa i službi grbovi Vojvodine koriste uporedo. Njima treba dodati obavezni Mali grb Republike Srbije. Dakle, tri grba. U jednom pečatu, zakonski inače limitiranog prečnika. Ali, predlagači tvrde da se o tome vodilo računa i da će sve biti u redu. Pečatoresci pak ne dele to mišljenje.

(Fotka sa naslove preuzeta sa novosti.rs.)

14. септембар 2016.
Naravno da tri grba mogu da stanu u pečat. Pravo pitanje je – kako će to izgledati?

„Mi možemo da uradimo gotovo sve što se od nas zatraži.“

Pitajte bilo kog pečatoresca i sigurno ćete čuti ovakav stav. Svaki će vam, međutim, naglasiti sledeće:

„Možete da zatražite da u sastavu pečata bude sve što se zamislili, ali o nečemu se ipak mora voditi računa – na šta će na kraju da liči otisak pečata na papiru. Ništa od toga nije važnije.“

Sagovornik Vojvođanske, jedan od novosadskih pečatorezaca, nije znao za nameru vojvođanskih poslanika o tome da na zasedanju 15. septembra urede izgled i korišćenje simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, čije je postojanje uvedeno Statutom APV iz 2014. godine (član 9.).

„Kažete, Vojvodina će imati dva grba i dve zastave, i da će i grbovi i zastave morati da se koriste uporedo?“

„Da, tako piše i u Statutu Vojvodine i u predlogu odluke.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2016/09/predlog-pso-o-simbolima-2016.pdf“]

(NOTE: Ovaj predlog neznatno se razlikuje od onog koji se prošle godine našao pred poslanicima, ali nije usvojen.)

Sagovornik Vojvođanske gleda u jedan stari dokument na kome se nalazi pečat Skupštine AP Vojvodine.

„Ako me pitate da li se postojećim grbovima Republike Srbije i AP Vojvodine u pečatu može dodati još jedan – kako rekoste, tradicionalni? – moj odgovor je – naravno da može, sve se može. Problem je, međutim, što se u otisku ti grbovi neće najbolje videti. Prosto, da bi svi stali u pečat, neminovno je da njihove dimenzije budu umanjene toliko da bi mogle da stanu u predviđeni prostor unutar pečata.“

E, da – zaboravite na ideju o povećanju prečnika pečata. Zakon o pečatu državnih i drugih organa je u članu 6. veoma jasan:

Prečnik pečata koji se ispisuju na srpskom jeziku ćiriličkim pismom i na jeziku i pismu pripadnika nacionalnih manjina iznosi od 40mm do 60mm.

Iz razumljivih razloga, prečnik pečata vojvođanske skupštine iznosi maksimalnih 60mm, kako bi natpis Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, Novi Sad, mogao da bude ispisan na srpskom jeziku ćiriličkim pismom, kao i na jezicima koji su u službenoj upotrebi u AP Vojvodini. I da ostane mesta…za grbove: obavezni državni i jedan vojvođanski…ili koliko ih već ima.

Zvanični pečat Skupštine AP Vojvodine (prečnik 60mm)

U pečatu Skupštine AP Vojvodine, konkretno, prostor za grb(ove) dimenzija je 1,6 x 1,5 cm (okvirno). Postojeći grbovi – Mali grb Republike Srbije i onaj AP Vojvodine iz 2002. – dimenzija su (takođe okvirno) 1,3 x 0,7 cm (zbog krune na vrhu), odnosno 0,9 x 0,7 cm. U otisku pečata ti grbovi se, inače, dobro prepoznaju.

Sa pridruženim grbom, i to još s krunom na vrhu, to, međutim, sasvim sigurno neće biti slučaj.

Grb AP Vojvodine (usvojen 2002, potvrđen Statutom iz 2014.)

Tradicionalni grb AP Vojvodine (uveden Statutom iz 2014.)

„Oba postojeća grba morala bi da budu srazmerno umanjena (za pola? – op.a), kako bi ispod njih mogao uopšte da stane još jedan“, tvrdi sagovornik Vojvođanske. „Priznajem, nisam nikad pravio pečate s tri grba, niti znam da je neko od kolega to radio, i zato se pitam na šta bi, nakon umanjenja, ličili ti grbovi u otisku. Nije mi jasna svrha da sva tri grba reda radi postoje u pečatu, ali da se ne vide dobro u otisku pečata.“

Prema predlogu odluke koja će se u četvrtak naći pred poslanicima, „grb i tradicionalni grb uporedo će se koristiti u sastavu pečata pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodina“ (član 9.) U članu 15. predloga navodi se da će se pečati pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodne uskladiti s odlukom „najkasnije u roku od šest meseci“ od supanja na snagu odluke (osmog dana nakon objavlivanja u „Službenom listu APV“ – op.a.).

Za one pečatoresce koji budu dobili taj posao, bitka za najveći izazov pri uglavljivanju sva tri grbo vodiće se nesumnjivo između pečata Skupštine Vojvodine i – moj favorit – Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice. Oba, kao i svi drugi pečati, sa tekstom ispisanim na svim jezicima u službenoj upotrebi u AP Vojvodini.

Pitate se: zašto o ovome autori predloga nisu vodili računa?

Zapravo, jesu, tvrdi za Vojvođansku prof. dr Slobodan Orlović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i član, za ovo pitanje ovlašćenog, skupštinskog Odbora za pitanje ustavno-pravnog položaja Pokrajine iz redova naučnih i stručnih radnika.

„O tome je, naravno, vođeno računa. Stvar je zanata, pečatoresca“, napisao je profesor Orlović u mejlu Vojvođanskoj odgovarajući na pitanje zašto se pri utvrđivanju sadašnjeg, ali i neuspelog prošlogodšnjeg predloga, nije vodilo računa o tome kako će, sa tri utisnuta grba, izgledati pečati pokrajinskih organa, čije su dimenzije zakonski definisane.

Politički naum mogu da urazume neke stvari, ali među njima sigurno nije – običan lenjir.

13. септембар 2016.
Vojvođanski amandmani: Niska neuspeha

Amandmani Skupštine Vojvodine na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, sva je prilika, doživeće – barem u formalnom smislu – sudbinu svojih prethodnika.

U Ligi socijaldemokrata Vojvodine tvrde da je na jučerašnjoj sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu formalno odbijeno svih šest amandmana Skupštine Vojvodine, ali da su „neka rešenja (iz vojvođanskih amandmana) ugrađena u amandmane poslanika većine“. Prihvaćena rešenja, međutim, ne uključuju suštinske zahteve Skupštine Vojvodine, među kojima je ukidanje prava prvenstva zakupa, izjavio je pokrajinsku sekretar za poljoprivredu i funkcioner LSV Branislav Bogaroški.

U saopštenju sa sednice Odbora za poljoprivredu navodi se da je od 99 pristiglih amandmana Odbor usvojio njih 14. Član Odbora iz LSV Đorđe Stojšić kaže da su u pitanju amandmani stranke Marijana Rističevića, inače predsednika skupštinskog odbora, i Saveza vojvođanskih Mađara – stranke čiji će predsednik Ištvan Pastor sutra, u svojstvu predsednika Skupštine Vojvodine, braniti vojvođanske amandmane.

Sam Rističević navodi da je Odbor „u suštini pihvatio gotovo tri vojvođanska amandmana“.

Podsećanja radi, od početka tekućeg saziva Skupština Vojvodine uputila je Skupštini Srbije tri paketa s ukupno 12 amandmana: osim pomenutih šest amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, pre dve godine upućeno je tri amandmana na Predlog zakona o budžetu za 2014, a krajem 2012. isto toliko na Predlog zakona o budžetu za 2013. Najavljeni amandmani na Predlog zakona o budžetu za 2016. izostali zbog, kako je obrazloženo, prekratkog roka za akciju.

Vojvođanski amandmani odbijeni su na sednicama održanim 1. decembra 2012, odnosno 13. decembra 2013. godine.

Takođe, Skupština Vojvodina je, koristeći ustavno pravo na zakonodavnu inicijativu, od juna 2012. godine utvrdila tri zakonska predloga i uputila ih Skupštini Srbije na usvajanje: o dopuni Zakona o budžetskom sistemu (2012), o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju (od 2012. u proceduri Skupštine Srbije), te o Razvojnom fondu AP Vojvodine.

Od 40 zakonskih predloga, koliko je nakon 2000. Skupština Vojvodine uputila na usvajanje, samo su dva objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Uz Zakon o Razvojnom fondu APV iz 2012, deset godina ranije usvojen je (uzgred, na jedvite jade) tzv. „omnibus zakon“. Inače, sadržaje oba usvojena zakona prethodno su usaglasile Vlada Srbije i Izvršno veće APVojvodine, potonja Vlada AP Vojvodine.

Drugačiji put do usvajanja, pokazalo se, nije bio moguć. Niti će biti.

27. децембар 2015.
Rebalans br. 2: Posledica pada poreskih prihoda o kojoj se najmanje govori

Rebalans budžeta, koji će sutra razmatrati poslanici Skupštine Vojvodine, donosi rezove u pokrajinskoj kasi od 4,34 milijarde dinara, tako da će ona posle svega iznositi 59,4 milijarde dinara. Drugi rebalans budžeta za 2015. predviđa deficit od 5,17 milijardi, ali će on u celosti biti pokriven iz prenetih sredstava iz ranijih godina.

Kako je saopšteno sa sednice Pokrajinske vlade na kojoj je utvrđen Predlog PSO o rebalansu budžeta APV za 2015. godinu…

Uzrok rebalansa budzeta, odnosno posledica njegovog smanjenja, leži prevashodno u drastičnom padu poreskih prihoda, odnosno prihoda od poreza na dobit.

Ti prihodi (ustupljeni deo prihoda od poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća) biće u ovoj godini za 4 milijarde dinara manji od procenjenog iznosa – umesto 14.816.000.000, procena je da će se u pokrajinsku kasu sliti 10.816.000.000 dinara.

Prvobitno je bilo planirano da Pokrajina oprihoduje 4,8 milijardi od poreza na zarade i 10 milijardi od poreza na dobit. Pad prihoda od poreza na dobit posledica je, kako je navelo Ministarstvo finansija u nedavnom odgovoru kolegama u Pokrajini na njihov mesec dana stari zahtev za transferisanjem nedostajućih 4,4 milijarde iz tekuće rezerve budžeta Srbije u budžet APV, „pada profitabilnosti 11 najvećih kompanija u Vojvodini u 2014.“

Ministarstvo je u istoj epistoli potvrdilo da ni savršenom republičkom budžetu ne cvetaju ruže, barem ne po pitanju punjenja od poreza na dobit pravnih lica.

Budžet Republike Srbije imao je još veći pad prihoda po istom tom osnovu.

Rezovi u budžetu najviše će uticati na obim kapitalnih investicija – umesto planiranih 15 milijardi, ove godine u takve projekte biće investirano 3,3 milijarde manje. Stezanje kaiša primoralo je, takođe, pokrajinske sekretarijate da odustanu od planiranih konkursa i projekata iz programskog budžeta.

Neke je štednja ipak mimoišla. Pri upoređivanju odluke o rebalansu iz jula ove godine i predloga novog rebalansa uočava se da su umanjenja izostala u skupštinskom budžetu. Takvoj ideji iz zgrade preko puta rezolutno se suprostavio nadležni skupštinski Odbor za administrativna i mandatna pitanja.

Postoji, međutim, jedna posledica pada poreskih prihoda (u vojvođanskom budžetu) o kojoj se uopšte ne govori.

Ne govore o tome ni stranke, iako je – ali samo naizgled! – to pitanje koje se isključivo njih tiče.

Naime, prošlogodišnjim izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti promenjena je formula po kojoj se izračunava iznos budžetskih sredstava namenjenih finansiranju redovnih aktivnosti stranaka, odnosno troškova izborne kampanje.

Taj procenat se više ne određuje na osnovu rashoda budžeta (republičkog, pokrajinskog, lokalnog), već – pogađate – na osnovu poreskih prihoda.

Pa tako, umesto 0,15% rashoda tim izmenama je predviđeno da se za redovan rad stranaka obezbeđuje 0,105% poreskih prihoda (čl. 16) iz datog budžeta. S druge strane, umesto 0,1% rashoda budžeta za finansiranje izborne kampanje iz budžeta biće izdvajano tek 0,07% poreskih prihoda (čl. 20).

U praktičnom smislu: da su pokrajinski izbori održani protekli vikend, stranke koje bi učestvovale na tim izborima za kampanju bi dobile ukupno 10.371.200 dinara – 20% bi podelile sve prijavljene liste, dok bi ostatak srazmerno pripao onima koji osvoje mandata; ako bi pak pokrajinski izbori nekim čudom bili održani do kraja godine, strankama bi, zahvaljujući padu poreskih prihoda, iz javnih izvora pripalo tek 7.571.200 dinara. Ako ne dođe do drastičnih promena u trendu punjenja pokrajinskog budžeta, otprilike ovoliko bi stranke mogle da očekuju i u budžetu za izbornu 2016. godinu.

Poređenja radi, strankama je na prethodnim izborima, maja 2012. isplaćeno 54.136.106.83 dinara iz budžeta. Ali, tada je još važio stari zakon…

Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, sedam aktuelnih parlamentarnih stranaka (DS, SNS, LSV, SPS, SVM, DSS i SRS) dobilo je te godine za kampanju 48.201.620 dinara iz pokrajinskog budžeta, što je bilo oko trećine njihovih prikazanih ukupnih prihoda u kampanji (163.685.191 dinar).

Učešće javnih izvora u budžetu stranke za kampanju kretao se od 10% (SPS) do 98,5% (SVM) i čak 100 odsto za DSS. U budžetu DS novac iz pokrajinskog budžeta činio je 66% ukupnih prihoda, dok je taj procenat kod SNS daleko veći – 91%.

(Izveštaji stranaka o troškovima kampanje pokazuju da su kredite uzele samo dve od pomenutih sedam stranaka – SVM (50.000) i SRS (7.000.000 dinara)).

S druge stranke, SPS i LSV su obezbedile najviše prihoda od donacija pojedinaca i preduzeća. Velikodušni pojedinci i firme donirali su, oh, 59.369.209 dinara što je činilo čak 82,5% prihoda SPS. U budžetu pak LSV donacije (28.147.000 dinara) činile su 70 odsto prihoda te stranke. Imajući to u vidu, ove dve stranke, dakle, ne bi trebalo da pad poreskih prihoda posmatraju s prevelikim uznemirenjem.

Na rashodnoj strani, novac koji je sedam stranaka dobilo iz budžeta pokrio je tek oko četvrtine troškova kampanja tih stranaka (190.991.303 dinara). Većina stranaka (njih pet) je uspela da više-manje izbalansira prihode i troškove – s druge strane, DS je svojim prihodima pokrila samo polovinu ukupnih rashoda (46.213.601 dinar) kampanje.

U predstojećoj kampanji strankama neće mnogo značiti ni mogućnost da za te troškove koriste sredstva namenjena za redovne aktivnosti (čl. 19). Kada je usvajan budžet za 2015, za to je bilo predviđeno 15,5 miliona dinara; na osnovu predloženog rebalansa stranke će za potrebe redovnih aktivnosti moći da računaju na 11,3 miliona dinara.

Od novembra prošle godine, kada je zakon izmenjen, stranke su imale savim dovoljno vremena da sačine strategiju punjenja budžeta za kampanju. Otuda se verovatno i ne uzrujavaju previše zbog možebiti dodatnog smanjenja iznosa iz budžeta koji će im pripasti kada početak izborne trke bude ozvaničen: to što im bude uplaćeno, biće svakako dobrodošlo, dovoljno za pokrivanje troškova….recimo, prikupljanja potpisa. Biće onih koji će se odvažiti da ište kredite, kao i onih kojima to više nikad neće pasti na pamet; računaće se, takođe, na velikodušne donatore koji će, odbacujući s gnušanjem insinuacije o quid pro quo, a svi u zapanjujućem identičnom iznosu, od srca pomoći da se uspešno provede još jedna izborna kampanja njihove omiljene stranke.

Kampanja 2012. | Create infographics

6. октобар 2015.
DS predlaže da se u Vojvodini uvede novi, jubilarni šesti izborni model od 1992. godine. Šta donosi personalizovani proporcionalni sistem?

Demokratska stranka pokazala je prošle nedelje da ipak nije odustala od namere da se na narednim izborima za Skupštinu AP Vojvodine primeni novi izborni sistem – čak ni nakon što su joj pre dva meseca sve ostale stranke u vojvođanskoj skupštini unisono poručile da je predloženi tekst nove izborne odluke, kako bi to Amerikanci rekli, dead on arrival. Drugim rečima, da mu nije sudbina da bude objavljen u „Službenom listu APV“.

Sva je prilika, i u novom pokušaju pridobijanja većine vojvođanske demokrate mogle bi se suočiti s nepromenjenim a odbijajućim stavom kolega – da se po nepisanom pravilu izborna pravila ne menjaju u POSLEDNJOJ godini mandata.

Jer, svi veoma dobro znaju da se u proteklih 23 godine višestranačja vojvođanska skupština nikada nije oglušila o to pravilo: naročito to znaju one stranke koje su za usvajanje novih izbornih pravila umele da glasaju bukvalno NA SAMOM KRAJU MANDATA, odnosno neposredno – jednom čak samo šest dana! – pre RASPISIVANJA izbora.

Ovo, međutim, nije prvi put u istoriji Skupštine Vojvodine da DS u poslednjoj godini mandata inicira izmenu izbornih pravila. Ni drugim strankama, istini za volju, takve namere nisu (bile) nesvojstvene. (Više o ovom u Vojvođanski peti način.)

Sudeći po reakcijama u političkoj javnosti, jedini problem s predlogom DS da se na pokrajinskim izborima uvede personalizovani proporcionalni sistem jeste – tajming predlaganja. Štaviše, nedavno se SPS pridružio DS u zalaganju da se takav sistem uvede na izborima za Narodnu skupštinu.

DS je, inače, prvi put s idejom o novom izbornom sistemu izašao tokom prošlogodišnje skupštinske rasprave o – novom izbornom sistemu. Tada je ta stranka pokušala amandmanski da promeni nametnuti predlog (opozicije plus LSV) da se u Vojvodini, prvi put u istoriji, uvede čist proporcionalni sistem. Što je na kraju i učinjeno.

I, evo, samo godinu dana kasnije DS je ponudio razradu te ideje u formi radnog teksta pokrajinske skupštinske odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine – hm, s obzirom na broj novina u tom tekstu, pre bi pristajao naziv „izmene i dopune PSO o izboru…“ – i taj dokument, koji predstavljamo ovde, predočen je u najvažnijim crtama javnosti početkom jula ove godine.

Prilično hvaljen u teoriji, personalizovani proporcionalni sistem, u najkraćem, u sebi sadrži ključne odlike i proporcionalnog i većinskog izbornog sistema. (NOTE: Ne treba ga brkati s većinsko-proporcionalnim sistemom koji je u Vojvodini bio u primeni od 2004. do 2014. godine.) Ključ za razumevanje jeste da je to u suštini ipak varijanta proporcionalnog sistema, kako mu, uostalom, i samo ime kazuje.

U slučaju predloga DS, ta primena elemenata obaju sistema ogledala bi se u sledećem:

A Učinak stranaka na izborima posmatrao bi se na nivou cele Vojvodine, kao jedne izborne jedinice; na osnovu toga bi se određivao i krug stranaka koji ulazi u deobu mandata i, naravno, sama dodela mandata strankama;

B Izborni skor stranaka dobijao bi se na osnovu ukupnog broja glasova stranačkih kandidata („s imenom i prezimenom“, kako se to kaže) širom Vojvodine. Za te potrebe, Pokrajina bi bi bila podeljena na 120, nazovimo ih „virtuelnih izbornih jedinica“ (VIJ) – taj termin, inače, nije definisan u predlogu DS – i u svakoj bi bilo po oko 14500 birača (do tog broja DS je došao deljenjem ukupnog broja upisanih birača u Vojvodini sa 120 mesta u Skupštini Vojvodine). Novi Sad bi, tako, imao 22, a Subotica, recimo, 9 VIJ. U predlogu DS, međutim, izostavljen je spisak i granice VIJ (čl. 5a); to bi verovatno bilo precizirano posebnom skupštnskom odlukom.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/09/Radni-tekst-PSO-Izbor-poslanika-APV.doc“]

Zamislimo na trenutak da će se na narednim pokrajinskim izborima primeniti upravo ovaj izborni model. Kako bi izgledala njegova primena u praksi?

1. Stranke prijavljuju izborne liste sa po maksimalno 120 kandidata, odnosno po jedan kandidat u svakoj VIJ. Na listi mora biti najmanje 1/3 kandidata manje zastupljenog pola (čl. 24);

2. Birač na biračkom mestu dobija jedan glasački listić na kojem su imene i prezimena kandidata (poređani po azbučnom redosledu) koji su kandidovani u toj VIJ, te nazivi predlagača (stranke, koalicije, grupe građana); birač glasa samo za jednog kandidata na listiću (čl. 35);

3. Nakon izbora, PIK utvrđuje koliko je glasova dobio svaki kandidat sa liste kandidata u svakoj od 120 VIJ, te sabira glasove kandidata jedne stranke/koalicije/GG osvojene svih 120 VIJ i time se dobija ukupan skor stranke na nivou čitave Vojvodine (čl. 43);

4. Potom PIK sačinjava liste uspešnosti kandidata za svaku izbornu listu – drugim rečima, biće određen redosled kandidata svake stranke prema broju osvojenih glasova u procentima, od najboljeg ka najgorem kandidatu (čl. 45).

5. Ukupan broj glasova (u apsolutnom iznosu) koje je osvojla stranka/koalicija/GG na nivou čitave Vojvodine, odnosno u svih 120 VIJ, važan je za postupak raspodele mandata strankama. U tome učestvuju stranke/koalicije/GG koje su prešle „izborni prag“ od 5 posto (za stranke i koalicije nacionalnih manjina i dalje važi „prirodni prag“), a za izračunavanje mandata primenjuje se, kao i dosad, D’Ontova formula (čl. 47);

6. Potom, PIK pristupa dodeli mandata kandidatima s izbornih lista. Kako se to radi? Pa ako je, recimo, stranka X osvojila 45 mandata, u Skupštinu Vojvodine će ući 45 kandidata s te izborne koji su ostvarili najbolje rezultate (čl. 48). Najbolji skor u jednoj VIJ, međutim, nije garant ulaska u Skupštinu.

Ukoliko bi poslaniku pre vremena prestao mandat, PIK bi taj mandat dodelio prvom narednom kandidatu sa iste liste uspešnosti (jedne sranke) kome prethodno nije bio dodeljen mandat poslanika (čl. 48)

Što se tiče nedorečenosti ovog predloga, u njih svakako spada i odredba pomenutog čl. 48 u kojem imperativno stoji da 1/3 mandata jedne izborne liste ima biti dodeljeno pripadnicima slabije zastupljenog pola. Šta će se, recimo, desiti ako stranke ne budu imale dovoljno visokorangiranih kandidatkinja na listi uspešnosti?

Inače, u toku izrade ovog predloga nezvanično se moglo čuti da su pojedine stranke, kao njihov conditio sine qua non eventualnog prihvatanja ovog izbornog modela, tražile da stranački organi dobiju pravo da sa liste uspešnosti izaberu do 1/3 budućih poslanika, bez ozbira na njihovu (ne)uspešnost na izborima.

Ovakvo rešenje verovatno bi moralo da bude primenjeno i ukoliko se ne želi da odredba o najmanje 1/3 poslanica, ostane mrtvo slovo na papiru. No, ukoliko stranke budu insistirale na svom pravu da u Skupštinu po svaku cenu pošalju svoje odličnike (tzv. pretplaćene poslanike), a za odredbu o 1/3 poslanica ne bude drugačijeg rešenja, uticaj birača na budući sastav skupštine – biće manji od onog kojim se ovakav izborni sistem promoviše.

Na još jedan, nimalo benigni aspekt predloženog izbornog sistema ukazuje Obren Markov, izborni matematičar i član tima koji je izradio izbornu odluku iz 2004. godine.

„To je sistem koji drastično povećava mogućnost pojedinačne korupcije i on pogoduje jačim i bogatijim strankama“, direktan je Markov bio u izjavi Vojvođanskoj.

Sasvim je izvodljivo, ukazuje Markov, da se stranka pre izbora dogovori s protivničkim kandidatom da dobije njihovu tihu podršku, i da mu na taj način dignu procenat, a samim tim i poboljšaju mesto na listi uspešnosti.

23. септембар 2015.
Tri godine rada Sedmog saziva (INFOGRAFIKA)

22. јун 2015.
Većina odlučuje o izborima u decembru. Baš tako.

Nakon dve nedelja ničeg-osim-najave u medijima, „Večernje novosti“ su danas prve ponudile, istina tek delimično, objašnjenje o tome kako bi moglo da dođe do istovremenog raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora za (20?) decembar.

Štaviše, ovo je i prvi put da se (ne)svesno nagoveštava posezanje – konačno! – za propisanom procedurom za raspisivanje izbora za poslanike u Skupštini Vojvodine.

U vrhu SNS, naime, potpuno su uvereni da će se u narednim mesecima formirati nova vladajuća većina u skupštini (sic!) Vojvodine koja će sklopiti brz dogovor o datumu izbora.

Istini za volju, za raspisivanje pokrajinskih izbora nije potreba većina koja bi vladala – dovoljna je tek ad hoc koalicija (bez DS, u svakom slučaju) s ambicijom da izazove prevremene izbore.

Za izazivanje izbora takva koalicija imala bi po Statutu dva puta, a) praktičniji i b) bespotrebno komplikovaniji:

a) da trećina poslanika zatraži da im prevremeno prestane mandat i da u roku od 15 dana najmanje 61 poslanik glasa o samoraspuštanju Skupštine; u tom slučaju predsednik Skupštine bi bio dužan da u narednih 30 dana raspiše nove izbore (čl. 40 Statuta APV i čl. 8 PSO o izboru poslanika u Skupštinu Vojvodine);

b) da smeni aktuelnog vojvođanskog premijera (potreban 61 glas) i da u narednih 60 dana ne dođe do izbora novog premijera; postoji mogućnost i da premijer sam ponudi ostavku i da takođe u narednih 60 dana ne bude izabran njegov naslednik; u oba slučaja, izbori se raspisuju u narednih 30 dana (čl. 50 Statuta i čl. 8 PSO o izboru poslanika u Skupštinu Vojvodine).

Treća i poslednja varijanta je, naravno, da predsednik Skupštine, shodno članu 33 Statuta, u martu raspiše redovne izbore, koji bi bili održani najkasnije do 22. maja 2016. godine.

Inače, raspuštanje i samoraspuštanje, kao i raspisivanje novih izbora, u isključivoj su nadležnosti AP Vojvodine – njene Skupštine i njenog predsednika.

Što se tiče famoznog dogovora predsednika Skupštine Srbije i Skupštine Vojvodine, Maje Gojković i Ištvana Pastora o istovremenom održavanju pokrajinskih i lokalnih izbora, ničeg tu ne bi bilo neobičnog budući da takva praksa postoji neprekidno još od 1992. godine.

Logično je da će usklađivati datume: Ištvan Pastor i Maja Gojković (preuzeto sa blic.rs)

U prilog tvrdnji da će izbora biti 20. decembra Novosti navode da se razmišlja o usvajanju novog zakona o lokalnoj samoupravi „kojim bi se praktično ’skratio mandat’ opštinskim vlastima i koji bi ih odveo na prevremene izbore, nekoliko meseci pre redovnog roka“.

Lokalne izbore raspisuje predsednica Narodne skupštine a o prema važećem Zakonu o lokalnim izborima „izbori za odbornike moraju se sprovesti najkasnije 30 dana pre kraja mandata odbornika kojima ističe mandat“ (čl. 2). Isti zakon propisuje i da „od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana“ (čl. 8).

Za održavanje izbora u vanrednim terminima nisu, dakle, dovoljne puke najave – potrebna je ipak akcija. U slučaju pokrajinskih izbora, na okupljanju većine, na ovaj ili onaj način, željne samoraspuštanja. Ili, u slučaju lokalnih izbora, na eventualno usvajanju novog zakona, ako pravna gimnastika kojim slučajem zataji.

A to da li su izbori redovni ili vanredni, e na njihov karaker ne upućuje nikakva „politička praksa“ već isključivo procedura po kojoj se izbori raspisuju. Političke prilike odvajkada samo utiču na to za kojom će procedurom biti posegnuto.

28. март 2015.
Post festum: (Tradicionalno) znamenje nemanje

Iznenađujući uzdržani stav poslanika DS na sednici Skupštine Vojvodine odložio je na neodređeno vreme operacionalizaciju statutarne odredbe o uvođenju „dualnih znamenja“ AP Vojvodine. Nakon što su demokrate na jučerašnjoj sednici „brutalno prekršile“ politički dogovor“, kako su to okarakterisali vidno iznervirani naprednjaci, o glatkom usvajanju Predloga PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, jedva da je ostalo prostora za optimizam da bi do „popravnog glasanja“ moglo da dođe do kraja mandata aktuelnog saziva vojvođanske skupštine.

„Popravno glasanje“, naime, zahteva, pored ostalog, i ponovno postizanje političkog dogovora, bez kojeg, pri trenutnoj konstelaciji snaga u Skupštni Vojvodine, nije moguće obezbediti neophodnu 2/3 većinu (najmanje 81 poslanik) za usvajanje odluke o simbolima Pokrajine.

No, nakon jučerašnjeg fijaska pri glasanju pitanje je da li bi stranka koja se percepira kao najveća i najmoćnija u zemlji dozvolili sebi, koliko god da joj je stalo do usvajanja novih simbola, rizik da ponovo bude namagarčena. Čak i kad bi se demokrate i ligaši složi s tim da život nema smisla bez uvećavanja broj pokrajinskih zastava i grbova i njihovog obožavanja, šta bi naprednjacima predstavljalo prihvatljivu garanciju da u nekom imaginarnom danu za glasanje neće doći do repriznog obrta?

Borislav Novaković i Predrag Matejin: Izvini, ništa lično…(foto: prelistavanje.rs)

S druge strane, teško da se može govoriti o nekakvoj preši za usvajanjem simbola zbog koje bi stranke pognule glavu i tako donele posao pečatorescima i izrađivačima jarbola. Ama, predlog odluke o simbolima trebalo je da pred poslanike dođe još pre 30. avgusta lane, kako su to nalagali rokovi u PSO o sprovođenju Statuta! Pa otuda, i nema previše razlike između toga da li si probio rok za šest i po meseci, sedam…ili onoliko koliko bi prošlo od avgusta 2014… do konstituisanja novog saziva Skupštine Vojvodine.

Nagovestili su tako nešto juče naprednjaci u skupštinskim kuloarima, u afektu, biće, čak i mogućnost da iz Statuta posle izbora prognaju tzv. netradicionalne, „Čankove“ simbole. Ako osvoje dovoljno poslanika za izmenu Statuta, možda i do toga dođe.

Dva su pitanja pokrenuli jučerašnji događaji u vojvođanskoj skupštini: a) zašto su demokrate odlučile da budu uzdržane pri glasanju i b) ima li Vojvodina u ovom trenutku svoje simbole?

Na ovo drugo pitanje, odgovor je belodano jasan: naravno da ih ima, uprkos izjavama čelnika vojvođanske opozicije. Na snazi su, dakako, i dalje odluke o istorijskom znamenju, odnosno zastavi, iz 2002. i 2004, odnosno 2009. – te će tako – da li se kaže „netradicionalni“? – zastava i grb biti jedini simboli Vojvodine sve dok se ne donese nova odluka. Ili novi statut.

Zvaničnom obrazloženje demokrata – o novim je simbolima „izostao najširi politički konsenzus, kako stranaka u skupštini, tako i političke javnosti“, pa onda i da „nikad nisu ni najavljivali da će glasati za odluku“ – nema šta da se doda, osim ovoga:

– kako se to tek u utorak u 9:30, kada je počeo sastanak Poslaničkog kluba DS, saznalo da oko simbola ne postoji politički konsenzus, kad je Liga još od petka, kada je na sednici Odbora za ustavno-pravna pitanja položaja APV utvrđen predlog odluke o simbolima, uporno ponavljala da neće podržati uvođenje tradicionalnih simbola?

– da li se do utorka u 9:30 optimisitčki čekalo na postizanje konsenzusa političke javnosti o novim simbolima, pa su zato predstavnici DS na sednici Odbora u petak podržali tekst predloga odluke o simbolima?

S takvim stavom na sednici nadležnog odbora, pa još nakon javnog repliciranja kritikama koje je na konto grba uputila Liga, potpuno je prirodno iznenađenje koje su poslanici, kako su sami priznali, doživeli kratko pred početak sednice, što je rezultiralo i sporadičnim negodovanjem. Ako ti se ne sviđa ideja o, recimo, korišćenju tradicionalnih simbola ili pak njihov izgled, onda to saopštiš u političkim razgovorima, a to iskažeš i tako što ne učestvuješ u utvrđivanju takvog predloga.

Iznenađenje, takođe, nije krio ni predsednik Skupštine Ištvan Pastor koji je na samoj sednici rekao da je u 9 ujutro dobio uveravanja od svih šefova poslaničkih klubova o tome da dogovor postignut na sednicama skupštinskog Kolegijuma – i dalje stoji.

Za petak je, što nije nebitno u celoj priči, zakazana nova sednica Skupštine na kojoj bi se na inicijativu SNS raspravljalo o utvrđivaju odgovorosti (Uprave za kapitalna ulaganja, pa tako i Pajtićeve administracije) za propuste u nabavkama za „Kamenicu 2“.

Anticipirajući tu sednicu kao show koji će režirati opozicija, uz kanonadu optužbi i teških kritika, vrlo je moguće da su demokrate naprasno odlučile da im pomrse konce i da im ne dozole da u jednoj nedelji dva puta demonstriraju pred kamerama kao pobednici.

Sa stanovišta razuma, u petak bi se to „doakavanje“ opoziciji više isplatilo: bilo bi dovoljno da vladajuće stranke ne obezbede kvorum, i da tako izbegnu neugodnu temu. Podrška simbolima bio bi gest ozbiljnosti onog ko je, uostalom, takvu odredbu – bez ijedne zamerke – podržao još maja prošle godine, kada je usvojen Statut APV.

Ovako…

18. март 2015.
Uoči 38. sednice: Znamenje imanje

Način na koji se u Skupštini Vojvodine rešavaju „sporna pitanja“ u političkim pregovorima, u najmanju ruku je spektakularan.

Evo, kada je unutar poslaničkog plemstva trebalo da se odluči o tome da li da u Statut APV uđe termin „nacionalna manjina“ ili pak „nacionalna zajednica“, na kraju su prelomili tako da se ima koristiti pojam „nacionalna zajednica crtica nacionalna manjina“.

Kada je trebalo odlučiti o tome da li da u Statut uđe termin „pokrajinski zaštitnik građana“ ili „ombudsman“, mudro se došlo do rešenja da uđe termin – „pokrajinski zaštitnik građana crtica ombudsman“.

A kad je u tom serklu iskrsao problem biblijskih razmera – „ne sviđaju nam se već postojeći (je l’ autonomaški?) simboli AP Vojvodine ali, avaj, nemamo osnova a ni uslova da ih menjamo“ – rešenje je bilo posve neočekivano: predloženo je da se u Statutu zadrže postojeći ali i – da se unesu novi. Simboli, dakle.

O njihovom izgledu i korišćenju poslanici će sutra doneti odluku – deset meseci nakon usvajanja Statuta, u kojem je (čl. 9) definisano da Vojvodina ima svoje simbole (zastavu i grb, tačnije: zastave i grbove), i više od pola godine nakon isticanja roka (čl. 8. PSO o sprovođenju Statuta) za uređivanje pitanja njihovog izgleda i korišćenja.

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/Predlog-PSO_simboli-APV.pdf“]

(predlog PSO o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine)

Ako se pre čitanja predloga odluke kojim slučajem pomislili da sve ostaje po starom samo što će se novi, tj. tradicionalni simboli – srpska trobojka i rekonstruisani grb Srpskog vojvodstva iz 1848. – isticati u posebnim, svečanim prilikama, pogrešili ste. Pogrešili ste ako ste pomislili i da će, nalik Bavarskoj, biti omogućeno optiranje oko njihove upotrebe.

Au contraire, Vojvodina, kako stoji u predlogu koji je u petak utvrdio Odbor za ustavno-pravnog položaja Vojvodine, dobija još dva znamenja, potpuno ravnopravna s postojećim. Kud jedni, obični simboli, tu i tradicionalni simboli. Svi zajedno, jedni kraj drugih. Kao jedno telo s četiri glave.

(sadašnja zastava AP Vojvodine)

(sadašnji grb AP Vojvodine)

U najkraćem, ova odluka donosi posao izrađivačima jarbola i fasadnih držača zastava, izrađivačima grbova kao i pečatorescima.

(Skupština grada Novog Sada, evo, neće morati jer na svom platou ima taman jedan jarbol viška. )

„Zastava i tradicionalna zastava AP Vojvodine, uporedo sa zastavom Republike Srbije, viju se na zgradama Skupštine AP Vojvodine, Pokrajinske vlade, zgradama organa lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine i zgradama pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodina.“ (član 4)

Sličan način korišćenja predviđa se i za grb i, naravno, tradicionalni grb, s tim da će se ovi „uporedo koristiti u sastavu pečata pokrajinskih organa i službi koje osniva AP Vojvodina, na poveljama, diplomama i javnim priznanjima koje dodeljuju pokrajinski organi“, te „na diplomama i i svedočanstvima o školovanju završenom na obrazovnoj ustanovi čije je osnivač AP Vojvodina“. (član 9)

Drugim rečima, u ovaj pečat Skupštine AP Vojvodine

pečatoresci će morati, kako znaju i umeju, da u središnji prostor prečnika od jedva 2,5 cm, umetnu još jedan važan detalj.

Još jedan, ovaj put tradicionalni grb AP Vojvodine, na pečatu ukupno – treći. A pečat, po zakonu, ne može da bude veći – maksimum je, kad je u pitanju višejezična AP Vojvodina, 6 cm u prečniku (čl. 6 Zakona o pečatu državnih i drugih organa)

Politički dogovori su takvi da uglavnom ne dozvoljavaju da ih sputavaju trivijalnosti poput prečnika, čak i kad je u pitanju glava čiode. Ili, poput – smisla.

(predlog tradicionalnog grba AP Vojvodine)

Kako je uopšte došlo do uvođenja „dualnog znamenja“?

Postojeće simbole – zastavu i grb – nije bilo lako izbaciti pri pisanju sadašnjeg Statuta Vojvodine, iako nije tajna da postoje stranke koje ih još od uvođenja ne simpatišu. (U jednom broju vojvođanskih opština, štaviše, godinama odbijaju da istaknu važeću zastavu; ovi podaci možda nisu ažurirani!). Ustavni sud Srbije, naime, nije osporio tu odredbu starog statuta, pre sveg zbog toga što su simboli AP Vojvodine – izgled i način korišćenje – njena izvorna ustavna nadležnost (čl. 183).

Dalje, važeći Statut Vojvodine je, kao uostalom i sam Ustav Srbije, rezultat kompromisa gde je svaka stranka uslovljavala podršku tom aktu prihvatanjem njihovog predloga. U situaciji gde Statut nije mogao da prođe ni u Skupštini Vojvodine (potrebna 2/3 većina) niti u Skupštini Srbije bez podrške stranaka koji su u jednom domu opozicija a u drugom čine vladajuću koaliciju, predlog za uvođenjem „dualnih znamenja“, koji je potekao od SNS i DSS, teško da je mogao da bude odbijen. Tim pre jer se tako nije diralo u postojeća znamenja, iza kojih su još 2002. i 2004. stale sve stranke sadašnje vladajuće koalicije u Vojvodini.

(predlog tradiconalne zastave sa grbom)

Ne treba, takođe, ignorisati ni politički gest u kojem su sadržane stare, i verovatno još živuće emocije, oličene, pored ostalog, i u inicijativi USS da ospori važeće simbole. Na to jedino ukazuje u LSV iz koje su najavili da sutra neće – jedini, sva je prilika – podržati predloženu odluku.

Usvajanje ovakvog grba i zastave bio bi nastavak onog procesa koji je započet odlukom Ustavnog suda Srbije da ospori brojne odredbe Statuta Vojvodine, sa idejom da koncept Vojvodine bude definisan kao koncept srpske Vojvodine, kao etnički i kulturno definisanog srpskog prostora.

(funkcioner LSV Dušan Jakovljev za Betu)

I da stavite ove ocene po strani, ipak ostaje pitanje svih pitanja – zašto je ikome potrebno da ima i da u svakoj prilici koristi DVE zastave i DVA grba?

Postoje li možda dve Vojvodine?

(Pogledajte i ovo: Tradicionalni Grb Vojvodine i Tradicionalna zastava

16. март 2015.
Listing (ni)je dokaz (rekonstrukcija glasanja o rekonstrukciji Vlade)

Skupština Vojvodine do kraja ove godine, sva je prilika, ipak neće početi s praksom održavanja elektronskih sednica.

Iako je dokumentom iz 2013. „Strategija eUprave pokrajinskih organa s akcionim planom do 2015. godine“ bilo predviđeno da do kraja 2015. bude završeno i uvođenje elektronske pisarnice i elektronske sednice, potonja će ipak morati da sačeka bolje finansijske dane.

„Projekat elektronske pisarnice je u završnoj fazi, potrebno je izvršiti instalaciju i testiranje softvera i obuku zaposlenih. Izrađen je Projekat Elektronske sednice Skupštine AP Vojvodne za čiju realizaciju su potrebna znatna novčana sredstva koja nisu predviđena budžetom za 2015. godinu“, stoji u odgovoru Skupštine Vojvodine na zahtev Vojvođanske za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Jednu od prednosti koji bi donela elektronska sednica vojvođanske skupštine bila bi i „integracija s već implementiranim sistemom elektronskog glasanja“. Upućeni u materiju objašnjavaju da to u prevodu znači – bio bi unapređen postojeći sistem elektronskog glasanja.

Zašto je to važno? Pa, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što bi listinzi glasanja sa sednica Skupštine Vojvodine time postali daleko savršeniji – potpuniji, štaviše – nego što su danas.

Jer, sadašnja forma listinga u vojvođanskoj skupštini je takva da on, sam za sebe, teško da može da bude pouzdano svedočansto o tome kako je koji pokrajinski poslanik glasao.

Evo, recimo, na sednici 3. novembra prošle godine kada je rekonstruisana Pokrajinska vlada.

Odmah nakon te sednice naprednjaci su izašli sa saopštenjem „da su fotelju Bojana Pajtića ’sačuvali’ poslanik SRS Stojan Tintor i poslanica PSS Vesna Ugričić Ilić“, da bi im funkcioner SRS Nemanja Šarović uzvratio da se „iz listinga glasanja u Skupštini Vojvodine vidi da Tintor nije podržao rekonstruisanu vladu Bojana Pajtića“.

Stojan Tintor (foto: blic.rs)

Da se odmah razumemo, poslanik SRS Stojan Tintor JESTE podržao rekonstrukciju Pokrajinske vlade i to će u ovom tekstu biti dokazano. Ali ne isključivo na osnovu listinga glasanja sa te sednice.

Stvar sa listinzima u Skupštini Vojvodine, naime, stoji ovako: do potpune informacije o tome kako je koji poslanik glasao moguće je doći jedino analizom listinga, odnosno njegovim ukrštanjem sa zapisnikom sa sednice. A može pride sa tvitovima koji su na vreme skrinšotovani. Sâm uvid, dakle, nije dovoljan. (Identično, inače, stoje stvari i u Skupštini Srbije.)

Ovaj blog je na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobio od Skupštine Vojvodine disk na kojem se, pored ostalog, nalaze listinzi svih glasanja na sednici održanoj 3. novembra (na disku se takođe nalazi lista poslanika koji su prisustovali sednici, odnosno koji nisu, te o onima koji su davali kvorum na sednici).

Tog dana bilo je ukupno osam glasanja. Za svako glasanje navedeno je koji su poslanici glasali „za“, koji su bili protiv a koji uzdržani.

Na svakom listingu označeno je vreme glasanja i datum. Ali ne i – o čemu se glasalo!

Dakle, lako se uočava da radikal Tintor jeste pet puta glasao „za“, kao i poslanici dela vladajuće koalicije, ali ni na jednom listingu nije naznačeno za šta su konkretno svi oni pritiskali taster.

Međutim, tek kada se svi ti listinzi hronološki ukrste sa zapisnikom sa 36. sednice, dobija se potpuna rekonstrukcija glasanja o rekonstrukciji Pokrajinske vlade.

Najpre, kad se u zapisniku prebroji ukupan broj poziva na glasanje koje je poslanicima uputio predsednik Skupštine Vojvodine, vidi se da ih takođe ima osam.

(NOTE: citati iz Zapisnika preneti su kurzivom)

1. „Predsedavajući je stavio na glasanje Zapisnik sa 35. sednice Skupštine.Zbog tehničkih problema u sistemu za glasanje, predsedavajući je odredio pauzu u trajanju od 15 minuta.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/11-25-48.pdf“]

(listing glasanja u 11:25:48)

2. „Posle pauze utvrđen je kvorum. Predsedavajući i konstatovao da u sali prisustvuje 62 poslanika. Nakon glasanja predsedavajući je konstatovao da je Skupština, sa 64 glasa „za“ usvojila Zapisnik sa 35. sednice Skupštine.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/11-44-59.pdf“]

(listing glasanja u 11:44:59)

3. „Predsedavajući je stavio na glasanje predloženi dnevni red 36. sednice Skupštine AP Vojvodine. Nakon glasanja, predsedavajući je konstatovao da je Skupština, sa 67 glasova „za“ utvrdila sledeći DNEVNI RED…“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/11-49-57.pdf“]

(listing glasanja u 11:49:57)

4. „Nakon glasanja, predsedavajući je konstatovao da je Skupština sa 63 glasa „za“, većinom glasova od ukupnog broja poslanika Skupština razrešila prof. dr Dragoslava Petrovića funkcije potpredsednika i člana Pokrajinske vlade – pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/15-33-32.pdf“]

(listing glasanja u 15:33:32)

5. „Nakon glasanja, predsedavajući je konstatovao da je Skupština sa 62 glasa „za“ i 35 glasova „protiv“, većinom glasova od ukupnog broja poslanika Skupština izabrala Miroslava Vasina za potpredsednika Pokrajinske vlade.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/15-34-22.pdf“]

(listing glasanja u 15:34:22)

6. „Nakon glasanja, predsedavajući je konstatovao da je Skupština sa 63 glasa „za“ i 34 glasa „protiv“, većinom glasova od ukupnog broja poslanika Skupština izabrala Vladimira Pavlova za člana Pokrajinske vlade i pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/15-35-03.pdf“]

(listing glasanja u 15:35:03)

7. „Nakon glasanja, predsedavajući je konstatovao da je Skupština sa 63 glasa „za“ i 33 glasa „protiv“, većinom glasova od ukupnog broja poslanika Skupština izabrala Nenada Stankovića za člana Pokrajinske vlade i pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/15-35-51.pdf“]

(listing glasanja u 15:35:51)

8. „Nakon glasanja, predsedavajući je konstatovao da je Skupština sa 63 glasa „za“ i 3 glasom „protiv“, većinom glasova od ukupnog broja poslanika Skupština izabrala Branislava Bogaroškog za potpredsednika Pokrajinske vlade i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/15-36-39.pdf“]

(listing glasanja u 15:36:39)

Ako obratite pažnju na kolonu „glasali za“ u poslednjih pet glasanja, uočićete i sami konstruktivni doprinos poslanika Tintora hepiendu pomenute sednice.

I rest my case.

12. март 2015.