Аутор: Denis Kolundžija

Da li će biti raspisani (i) vanredni pokrajinski izbori?

U danu kada su najavljeni vanredni izbori za Skupštinu Srbije, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor je izjavio da “ne postoje formalno-pravni razlozi za raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora, pošto niti jedan uslov za njihovo raspisivanje nije ispunjen. “

Ti formalno-pravni razlozi su definisani članom 43. Statuta AP Vojvodine.

Predsednik Skupštine, na obrazloženi predlog Vlade AP Vojvodine, može da raspusti Skupštinu.

U slučaju da ne raspusti Skupštinu na obrazloženi predlog Vlade AP Vojvodine, predsednik Skupštine je dužan da pribavi mišljenje Vlade Republike Srbije o neophodnosti odlaganja raspuštanja Skupštine, u roku od 10 dana od dana podnošenja predloga.

Vlada AP Vojvodine ne može predložiti raspuštanje Skupštine ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja.

Skupština se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu AP Vojvodine.

Skupština ne može biti raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.

Skupština koja je raspuštena vrši samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom i pokrajinskom skupštinskom odlukom.

U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja, ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost koja traje do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.

(rts.rs)

Ustavni sud Srbije je na sednici održanoj 5. decembra 2013. stavove od 1 do 3 ovo člana proglasio neustavnim. Međutim, na istoj sednici Ustavni sud je doneo rešenje kojim je odložio objavljivanje odluke o utvrđenoj neustavnosti odredbi Statuta na rok od šest meseci, kako bi u ovom roku Skupština AP Vojvodine i Narodna skupština usaglasile Statut s Ustavom.

Na ovaj način obezbeđuje se nesmetano funkcionisanje AP Vojvodine, pošto do isteka roka na koji je odloženo objavljivanje Odluke Ustavnog suda, Statut AP Vojvodine u celini ostaje na snazi i nastavlja da se primenjuje.

Drugim rečima, ova sporna odluka Statuta ostaje do daljeg na snazi i ona može da posluži kao eventualni pravni osnov.

Vlada Vojvodine, međutim, do sada nije pokazivala spremnost da demisionira. Ali, ako bi takvu nameru u narednim danim nekim čudom ipak iskazala, predsednik Skupštine Vojvodine bi imao vremena da vanredne pokrajinske izbore, druge u istoriji višestranačja u Vojvodini, raspiše za 16.mart.

Takvu mogućnost, naime, nudi Poslovnik Skupštine Vojvodine.

član 8. stav 3.

Ako predsednik Skupštine raspusti Skupštinu na osnovu obrazloženog predloga Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, raspisuje izbore najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja obrazloženog predloga Pokrajinske vlade.

Kad bi ti, u tom slučaju, izbori morali da budu održani precizira član 9. stav 1 Poslovnika Skupstine AP Vojvodine.

Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 30 dana ni više od 60 dana.

Tehnički, dakle, za raspisivanje vanrednih izbora za poslanike u Skupštini AP Vojvodine još uvek ima vremena.

25. јануар 2014.
Uoči 22. sednice: 4 stvari koje morate znati

Uoči malog jubileja – pet godina otkako je istekao i poslednji rok (31.12.2008) iz Ustavnog zakona za usvajanje zakona kojim bi se regulisalo finansiranje AP Vojvodine – Skupština Vojvodine bi u petak trebalo da definiše polazne osnove za izradu tog zakona, na kojem će, navodno, raditi republičko-pokrajinska radna grupa.

Svojevremeno se, inače, o tom dokumentu govorilo kao o „liniji ispod koje se neće ići“ u procesu izrade pomenutog zakona, ali kao ni onda, i danas je nejasno šta bi pokrajinske vlasti mogle da učine ukoliko Skupština Srbije usvoji zakon koji nije po volji većine u Skupštini Vojvodine.

Usvajanje Platforme o polaznim osnovama za izradu zakona o finansiranju AP Vojvodine iniciralo je 48 poslanika Skupštine Vojvodine, što u ovom domu inače nije česta pojava, ali se povremeno ipak ukazuje: takav je, recimo, bio slučaj sa Deklaracijom o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda na prostorima bivše Jugoslavije, decembra prošle godine.

Drugi tehnički kurozitet, usko vezan za prethodno izneti, leži u činjenici da će se pokrajinski poslanici, po 22. put u ovom mandatu, okupiti u petak – u danu u nedelji koji, inače, po Poslovniku nije predviđen za održavanje skupštinskih sednica. Naime, član 81. Poslovnika kaže da se „sednice Skupštine održavaju, po pravilu, utorkom, sredom i četvrtkom…“. Međutim, kako će se pred poslanicima naći predlog grupe poslanika („najmanje petine poslanika“), „predsednik ili potpredsednik je dužan da sazove sednicu Skupštine, koja se mora održati u roku od deset dana od dana podnošenja predloga“ (član 80. Poslovnika). Pošto je predlog koji je podržalo 48 poslanika u proceduru ušao 29. oktobra, predstojeća sednica biće, dakle, održana u propisanom roku od 10 dana.

Da vidimo šta nam još donosi predstojeća sednica?

Vladajuća koalicija. Posle ocena proteklih meseci o „lošem braku“ i „lošim međuljudskim odnosima“ u vladajućoj koaliciji, na dnevnom redu će se naći predlog koji su podržali, i što je možda i važnije – usaglasili, poslanici iz sve tri vladajuće stranke – DS, LSV i SVM. Za javnost, posle svega izgovorenog, sasvim dovoljno. No, da li će ovo značiti i suštinski preokret u odnosima unutar koalicije – o tome je još je rano govoriti.

Opozicija. Opozicija, naravno, neće podržati Platformu; zar je iko mislio da će biti drugačije? Zapravo, opozicija, barem su takve stavove uoči sednice izneli u klubovima SRS, SNS i SPS, više je protiv samog teksta Platforme („protivustavan, protivzakonit, razbija jedinstvo poreskog sistema…“), nego što je protiv toga da se jednom za svagda reši pitanje finansiranja Vojvodine. Koliko je to dobro za budući zakon o finansiranju, toliko je loše to što ne iznose eksplicitno drugačija rešenja od onih, njihovoj kritici, izloženih u Platformi. Nema sumnje, u raspravi im se prosto namešta volej za poentiranje – zašto vladajuće stranke, pre svega DS, sada toliko insistiraju na donošenju ovog zakona, a dok je DS imala apsolutnu vlast u zemlji nije ništa urađeno po tom pitanju, pa čak nije formirana ni radna grupa? O detaljima iz Platforme pročitajte ovde.

Promena radnog vremena. Predstojeća sednica zakazana je za 11 časova, što bi mogli da bude poslednji put da se poslanici okupljaju u ovom terminu. Naime, Predlogom odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, o kojoj će se poslanici takođe izjašnjavati u petak, predviđeno je da sednice održavaju od 10 do 19 časova, s pauzom od jednog časa. O drugim izmenama u Poslovniku pročitajte ovde.

Svi na broju. Verifikacijom mandata novoj poslanici SNS, Dragani Milošević, Skupština će posle kraće pauze ponovo raditi u punom sastavu. To što pokrajinske poslanice dobijaju pojačanje, neće, međutim, bitno promeniti odnos snaga među polovima u poslaničkim skamijama.

7. новембар 2013.
EKSKLUZIVNO: Šta Vojvodina traži zakonom o finansiranju pokrajine?

Vojvodina će u procesu izrade zakona o finansiranju pokrajine insistirati na tome da joj bude poverena nadležnost ubiranja poreza i drugih javnih dažbina, a te poslove bi na teritoriji APV obavljala njena poreska administracija. Isto tako, insistiraće se na tome da budući zakon, koji bi trebalo da ima karakter posebnog, predvidi odgovarajuće učešće i u posrednim porezima (porez na dodatu vrednost i akcize).

Ovo su ključni stavovi koje će Skupština Vojvodine, na sednici 8. novembra, zauzeti prema procesu donošenja zakona, čiji je rok za usvajanje istekao inače još 31. decembra 2008. godine.

Dokument koji će se na toj sednici naći pred poslanicima zove se Platforma o polaznim osnovama za izradu zakona o finansiranju AP Vojvodine, i u njen nacrt je naš portal imao uvid.

Platforma je zajednički predlog triju koalicionih partnera (DS, LSV i SVM). Potpisalo ju je 48 poslanika i ušla je u skupštinsku proceduru, potvrdio je za „Dnevnik“ potpredsednik Vlade Vojvodine Dragoslav Petrović.

Usvajanjem platforme Skupština Vojvodine bi dala smernice pokrajinskoj delegaciji u radnoj grupi Vlade Srbije za izradu nacrta zakona o finansiranju APV, objasnio je Petrović.

U tekstu platforme se inaće podseća na to da je „Akcionim planom Vlade Republike Srbije utvrđeno da je rok za utvrđivanje Nacrta zakona o finansiranju Autonomne Pokrajine Vojvodine polovina 2013. godine“, ali se izražava nada da će „i pored evidentnog kašnjenja“ nacrt zakona ipak biti sačinjen, pa u tom smislu Skupština AP Vojvodine kroz platformu izražava stav i utvrđuje polazne osnove.

Četiri su polazne osnove pri izradi nacrta zakona o finansiranju:

1. Poveravanje nadležnosti kao ustavni osnov

„Kako se poreski sistem uređuje jedinstveno na nivou Republike Srbije, adekvatno finansiranje Autonomne Pokrajine Vojvodine bi se u sadašnjim ustavnim okvirima načelno moglo ostvariti samo odgovarajućim poveravanjem poslova ubiranja javnih prihoda ostvarenih na njenoj teritoriji.

Poveravanje nadležnosti u pogledu ubiranja poreza i drugih javnih dažbina, za razliku od poveravanja nadležnosti u pogledu uređivanja, može se izvršiti bez ikakvih ograničenja. Zbog toga bi se zakonom morao predvideti princip da na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine ubiranje javnih dažbina vrše njeni organi.

To znači da bi celokupne poslove poreske administracije na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine obavljala njena poreska administracija.

2. Uređenje poreza i poreske administracije

Predlaže se da Autonomna Pokrajina Vojvodina u predviđenim zakonskim okvirima, preko svojih organa ubira sve vrste poreza i drugih javnih dažbina na svojoj teritoriji.

Sredstva ubrana po osnovu direktnih poreza pripadaju Pokrajini, osim dela koji pripada jedinicama lokalne samouprave (opštinama i gradovima na teritoriji APV). Kako neposredni porezi i druge javne dažbine koje se ostvaruju na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, ne obezbeđuju Ustavom garantovani najmanji obim budžeta AP Vojvodine, u javne prihode koji pripadaju budžetu AP Vojvodine, zakonom o finansiranju Autonomne Pokrajine Vojvodine mora se predvideti odgovarajuće učešće i u posrednim porezima (porez na dodatu vrednost i akcize).

Sredstva prikupljena po osnovu posrednih poreza iznad budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine pripadaju budžetu Republike Srbije.

3. Karakter zakona i poveravanje nadležnosti

Zakon o finansiranju Autonomne Pokrajine Vojvodine trebao bi da ima karakter posebnog zakona, a da bi se omogućila nesporna primena njegovih odredbi bilo bi neophodno izvršiti odgovarajuće izmene drugih zakona i propisa koji na drugačiji način definišu pitanja finansiranja AP Vojvodine.

4. Učešće Autonomne Pokrajine Vojvodine u strukturi javnih prihoda

Na osnovu predloženih rešenja, Autonomna Pokrajina Vojvodina bi u sistemu javnih prihoda koristila:

–         sredstva prikupljena po osnovu neposrednih (direktnih) poreza;

–         sredstva prikupljena po osnovu drugih dažbina i naknada (naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, naknada iz oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, putne mreže, naknade proizašle iz privatizacije i dr.)

–         sredstva prikupljena po osnovu posrednih (indirektnih) poreza, u delu koji obezbeđuje realizaciju ustavne garancije od najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije

–         prihode od imovine u vlasništvu Autonomne Pokrajine Vojvodine kao i deo prihoda od imovine u vlasništvu Republike Srbije koja se nalazi na teritoriji AP Vojvodine i

–         transferna sredstva.

Prema tome, sredstva prikupljena po osnovu posrednih poreza (PDV i akcize) preko dela potrebnog da se obezbedi obim utvrđenog pokrajinskog budžeta, kao i carine predstavljaju i dalje javni prihod Republike, i koriste se za finansiranje Ustavom i zakonom utvrđenih nadležnosti Republike.

Platforma se završava ocenom da će „ovakvo jasno razgraničenje izvornih prihoda Autonomne Pokrajine Vojvodine svesti na minimum nesporazume i sporove koji bi se, inače, javljali pri podeli javnih prihoda za svaku budžetsku godinu“.

U ovakvom sistemu javnih prihoda ustavna garancija prema kojoj budžet Autonomne Pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda, predstavljala bi poslednju zaštitnu normu, a ne normu koja bi se koristila od godine do godine prilikom usvajanja budžeta Republike i Pokrajine.

31. октобар 2013.
Izmene Poslovnika: uvode se svečane i tematske sednice

Pored redovnih, Skupština Vojvodine ubuduće će, po potrebi, održavati i svečane i tematske sednice.

U praksi, to neće biti ništa novo – u aktuelnom sazivu, Skupština je već održala i svečanu i tematsku sednicu (ova potonja je nazvana otvorenom; pisali smo o tome i ukazali na poslovničku prazninu kada su u pitanju ovakvi tipovi sednica). Novo je, pak, to što će uskoro sazivanje takvih sednica konačno imati pokriće u skupštinskom Poslovniku, o čijim će izmenama i dopunama pokrajinski poslanici raspravljati na svom narednom okupljanju. Predlog odluke utvrđen je današnjoj sednici Odbora za propise. Inače, važeći Poslovnik donet je pre više od tri godine.

Elem, Predlogom odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine AP Vojvodine, u poglavlju IV Sednica Skupštine uvodi se novi. 6. odeljak – Svečana i tematska sednica Skupštine.

čl. 126a

Skupština može održati svečanu sednicu.

Svečanu sednicu skupštine, predsednik skupštine može sazvati povodom državnih i međunarodnih praznika i obeležavanja istorijskih godišnjica (…)

Ovakvu sednicu Skupština Vojvodine održala je 24. novembra 2012. povodom godišnjice prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, i izvesno je da će to učiniti i ove godine, tim pre jer se navršava „okruglih“ 95 godine od tog događaja. Pri sazivanju te sednice predsednik Skupštine bi mogao premijerno da se pozove na novi član, pošto se očekuje da izmene Poslovnika budu usvojene u prvoj polovini novembra.

čl. 126b

Skupština može održati tematsku sednicu.

Tematsku sednicu skupštine, predsednik skupštine može sazvati radi razmatranja pitanja koja se odnose na vođenje politike u pojedinoj oblasti i pitanjima od šireg privrednog, kulturnog i političkog značaja.

Na tematsku sednicu skupštine predsednik može pozvati predstavnike drugih organa i organizacija iz zemlje i inostranstva ukoliko oceni da njihovo učešće na sednici može doprineti sveobuhvatnijem sagledavanju pitanja koje je na dnevnom redu tematske sednic (…)

Svoju prvu tematsku sednicu Skupština Vojvodine je održala 1. oktobra, a tema je bila Dunavska strategija.

Šta, pored ostalog, još donose izmene Poslovnika?

– broj skupštinskih odbora smanjuje se sa 20 na 19 (ukida se Odbor za privatizaciju) – ova odredba bi važila od narednog skupštinskog saziva;

– umesto u 11 časova, sednice će počinjati u 10 časova, a predviđena je i jednočasovna pauza;

– materijali za sednice skupštinskih odbora dostavljaju se članovima odbora i elektronskim putem; elektronskim putem mogu se upućivati predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, kao i predlog pokrajinske skupštinske odluke;

– konstatuje se da Skupština Vojvodine ima internet stranicu;

– omogućava se poslanicima da se organizuju u određene neformalne grupe „u cilju promocije prava određenih grupacija i podizanja svesti o njihovoj ulozi u društvu, kao i promocije određenih društvenih vrednosti“ (poput Ženske parlamentarne mreže i Zelene poslaničke grupe)

25. октобар 2013.
Finiš radova u Skupštini Vojvodine (FOTO)

Najozbiljnije ulaganje u zdanje Skupštine Vojvodine posle 30 godina, izgradnja lifta i adaptacija drugog sprata za potrebe poslaničkih grupa, trebalo bi da bude okončano do kraja ove nedelje, umesto sutra kako je bilo predviđeno.

Do podnošljivog prolongiranja završetka više od tri meseca dugih, a zamašnih građevinskih radova došlo je zbog aktivnosti u Skupštini, tokom kojih, naravno, nije bilo moguće da majstori rade ono zbog čega su plaćeni.

Radovi će budžet koštati 36 miliona dinara, s PDV-om. O detaljima radova možete pročitati ovde.

U samom finišu radova, Skupština Vojvodine izgleda ovako:

Lift je ugrađen na ulazu u Skupštinu iz Ulice vladike Platona.

Radovi na trećem spratu, gde će biti smeštene kancelarije poslaničkih klubovova.

Svetlarnici, ili kako su zvanično nazvani – svetlosne kupole, nalaze se u prostoriji za sastanke.

14. октобар 2013.
Kako do (vanrednih) pokrajinskih izbora?

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je danas da ne vidi zbog čega bi do Nove godine, kako se spekuliše, trebalo da budu održani vanredni izbori za vojvođansku skupštinu.

Što se tiče prevremenih izbora do kraja ove godine, ne vidim nijedan jedini momenat koji upućuje na to da o tome treba ozbiljno razmišljati, niti, iz današnje perspektive, vidim da je realno razmišljati o tome da će biti prevremenih izbora.

Kada mu postavljaju pitanja o vanrednim izborima u Vojvodini, novinari u Pastoru ne vide toliko lidera stranke (SVM) koja participira u pokrajinskoj vlasti, koliko, čini se, prevashodno predsednika skupštine, i u tom smislu, čoveka odluke kada je reč o raspisivanju izbora.

Recimo, u intervjuu Novostima Pastoru je upučeno sledeće pitanje:

* Ipak, „ključ“ za raspisivanje izbora isključivo je u vašim rukama…

– Ne bih rekao da je ključ u mojim rukama, on je, da tako kažem, u rukama događaja, ako hoćete i samog života. To praktično znači da ako se steknu zakonski uslovi za izbore, redovne ili vanredne, onda to više nije ključ, nego vruć krompir. U tom trenutku nema razmišljanja i kalkulisanja, izbori se moraju raspisati.

Matematički i, khm, praktično moguće je, što ne znači i da je oportuno, da Vojvodina dobije drugačiju vlast i bez izbora, ali upravo je tu opciju Pastor rezoluntno odbacio.

Za promene u pokrajini neophodni su vanredni izbori, a za njih postoje dva osnovna zakonska preduslova – da predsednik Vlade Bojan Pajtić podnese ostavku ili da parlament zapadne u blokadu. Postoji i treći uslov, a to je moralni povod.

Pastor je ovim potvrdio zapravo ono što je zapisano u propisima – da, ako zanemarimo „moralne razloge“, postoje strogo propisani uslovi pod kojim se raspisuju izbori za poslanike u Skupštini Vojvodine.

Idemo redom, po članovima Statuta AP Vojvodine.

član 39.

Predsednik Skupštine predstavlja Skupštinu u zemlji i inostranstvu, predsedava i rukovodi sednicama Skupštine, raspisuje izbore za poslanike, potpisuje akte koje je donela Skupština i vrši druge poslove predviđene Statutom i poslovnikom Skupštine.

član 43.

Predsednik Skupštine, na obrazloženi predlog Vlade AP Vojvodine, može da raspusti Skupštinu.

U slučaju da ne raspusti Skupštinu na obrazloženi predlog Vlade AP Vojvodine, predsednik Skupštine je dužan da pribavi mišljenje Vlade Republike Srbije o neophodnosti odlaganja raspuštanja Skupštine, u roku od 10 dana od dana podnošenja predloga.

(vesti-online.com)

Da li bi Skupština Vojvodine bila raspuštena ukoliko bi, kao što Pastor navodi, ostavku podneo predsednik Vlade Vojvodine? Automatski, ne.

član 56.

Pokrajinskoj vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Pokrajinske vlade.

Ako Skupština ne izabere novu Pokrajinsku vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Pokrajinske vlade, predsednik Skupštine dužan je da raspusti Skupštinu i raspiše izbore.

Šta u slučaju blokade skupštine, odnosno nemogućnosti da to predstavničko telo donosi odluke? Učtivo je pretpostaviti da bi u tom slučaju – da, recimo, ne postoji većina za izglasavanje odluka – Vlada uputila obrazloženi zahtev za raspisivanje izbora. Ili bi, što je manje verovatno, predsednik Vlade podneo ostavku.

Predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića brige o stabilnosti većine ne more, barem je tako nedavno izjavio Radioteleviziji Vojvodine.

„Nemam nikakvih razloga da sumnjam podršku koalicionih partnera sa kojima sarađujemo 13 godina.

Stvari isto stoje i kada su u pitanju „moralni razlozi“. Pastor u intervjuu Novostima objašnjava koji su to razlozi:

Teoretska mogućnost postoji ukoliko se eventualno pokaže da je vrh vojvođanske vlasti umešan u neke nedolične, kriminalne radnje.

Ako bi se čekalo okončanje sudskog postupka u kojem bi se takve sumnje pokazale/dokazale, na raspisivanje izbora bi se svi načekali. Ako su pak u pitanju tek sumnje, naglašeno začinjene medijskim izveštajima, vanredne izbore bi, pod pritiskom, mogla da inicira opet Vlada Vojvodine – obrazloženim zahtevom, pre nego podnošenjem ostavke njenog predsednika.

Za kraj, da li su izbori u Vojvodini mogući do kraja godine? Teoretski, jesu, ukoliko se u bliskoj budućnosti ispuni neki od gorenavedenih uslova.

član 8. Pokrajinske skupštnske odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine:

Ako predsednik Skupštine raspusti Skupštinu na osnovu obrazloženog predloga Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Pokrajinska vlada), raspisuje izbore najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja obrazloženog predloga Pokrajinske vlade.

član 9. iste odluke:

Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 30 dana ni više od 60 dana.

Predsednik skupštine, dakle, ima dovoljno vremena. Za sada, međutim, samo to.

11. октобар 2013.
Šta je Otvorena sednica?

Samo pet dana nakon poslednje sednice, poslanici Skupštine Vojvodine sutra će ponovo biti na okupu. Ovaj put ih, međutim, ne očekuje redovna, već – otvorena sednica.

Pokrajinski poslanici su se do sada susretali sa svečanim sednicama, kakva je, recimo, bilo ona na kojoj je novembra prošle godine govorio predsednik Republike Tomislav Nikolić, ali sa otvorenim, tako reći tematskim – nikada. Interesantno je to da sutrašnja sednica nosi redni broj 21, baš kao što se i svečana vodi kao deseta u ovom skupštiskom sazivu.

Sam naziv sednice možda nije najsrećnije rešenje, jer isticanje njene otvorenosti upućuje kod neupućenih na pogrešan zaključak da sednice pokrajinske skupštine u praksi nisu otvorene. Čak i u vreme bombardovanja 1999. Skupština Vojvodine nije se zatvarala za javnost/medije. (Možda bi se upravo ta sednica, održana 1. aprila 1999. u uslovima ratnog stanja, mogla na neki način smatrati posebnom, budući da je održana u posebnim okolnostima i u skladu s odredbama skupštinskog poslovnika – za slučaj ratnog ili vanrednog stanja.)

Iz Skupštine objašnjavaju da je formulacija otvorena odabrana zbog toga što „sadašnjim Poslovnikom nije predviđena mogućnost održavana tematskih sednica“ – a ova sutrašnja to jeste, iako po strukturi, pre liči na međunarodnu konferenciju ili kongres – sa temama koje su, recimo, od strateškog značaja za AP Vojvodinu. A Dunavska strategija, dakako, spada u tu kategoriju. U Banskom dvoru navode da je sazivanje tematske sednice motivisano „željom da se širi znanje među donosiocima odluka, uključujući poslanike, te namerom da se generiše javni govor i doprinese pokušaju shvatanja konsenzusa.“

Dakle, sazrelo je za dopunu skupštinskog Poslovnika, makar u delu koji propisuje vrste sednica koju predsednik Skupštine može da saziva. Prema tvrdnjama upućenih u Skupštini, trenutna poslovnička praznina najverovatnije će se popuniti rešenjima iz Poslovnika Skupštine Srbije, koji poznaje i svečane i posebne sednice nacionalnog parlamenta.

30. септембар 2013.
Uoči 20. sednice: pet ključnih reči

Bez obzira na poprilično neatraktivan dnevni red, pa i na činjenicu da je iza njih gotovo tromesečni raspust, pokrajinski poslanici uneće sutra na svoje 20. zasedanje sasvim dovoljno političkog naboja.

U dramatičnoj uvertiri pred sednicu, demokrate u Skupštini su u jednom danu doživeli dva teška udarca: u utorak im je priveden šef poslaničkog kluba Borislav Novaković, dok im je stranački šef Dragan Đilas smenjen s mesta gradonačelnika Beograda. Uz to, sama sednice održava se u završnici kampanje za lokalne izbore u Vrbasu (13. oktobra), koji se u javnosti pumpaju kao biti ili ne biti za pokrajinsku vlast.

Prelivanje političkih tenzije u raspravu, shodno iskustvu, učtivo je očekivati i povodom nekih drugih tema koje su u javnosti za metu imale pokrajinsku vladajuću koaliciju. Što se tiče dnevnog reda, za duele vlasti i opozicije poslužiće, kao i uvek do sada, bilo kakav predlog odluke u čijem nazivu je budžet ili izveštaj o poslovanju.

Evo, šta bi (još) moglo da obeleži predstojeću sednicu:

1. Zamenici: Dve najveće stranke sutra će predvoditi dosadašnji zamenici šefova poslaničkih klubova, javnosti inače ne preterano poznate političke ličnosti. Nakon odlaska Igora Mirovića u Vladu Srbije, funkciju šefa poslaničkog kluba SNS ubuduće će obavljati njegov dosadašnji zamenik, Predrag Matejin, estetski hirurg iz Zrenjanina. Mirovićeva ostavka biće konstatovana sutra, kao i promena na čelu poslaničkog kluba. Demokrate će, pak, sutra, po sili okolnosti, predvoditi Novakovićev zamenik Tamaš Tot, a budući da u toj stranci veruju u nevinost svog šefa, od Tota ne očekuje da će novu funkciju obavljati na duže staze.

2. Brisel: Iako se čini da je stavljena tačka na učešće delegacije Skupštine na kontroverznom skupu u Briselu, i još više na izjavu izvestioca Evropskog parlamenta Jelka Kacina, sutrašnja sednica idealna je prilika da se opozicija, barem njen deo – čitaj: DSS, ponovo pozabavi briselskim skupom. No, ako se u to i upuste, moraju da računaju na to da prozivanjem vladajuće koalicije za organizivanje skupa u Briselu, prozivaju i kolege iz opozicije, budući da je u delegaciji bio i šef poslanika SPS-PUPS-JS Pavle Budakov. On, međutim, nije imao primedaba na stavove kolega na tom skupu.

3. Budžet: U pitanju je polugodišnji izveštaj o izvršenju ovogodišnjeg budžeta, ali – budžet je budžet. Sa 32, 921 milijarde prihoda u prvih šest meseci (40 odsto planiranih za čitavu godinu) i 25 milijardi rashoda (31 odsto), pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman je odnos prema pokrajinskoj kasi nazvao „domaćinskim“. Već na Odboru za finansije i budžet opozicija ga je propitivala za iznos subvencija i opravdanost njihove namene, ali i za, staru dobru opozicionu fiksaciju – izdatke za prskanje komaraca. Nema sumnje, biće to tek deo repertoara za raspravu u plenumu.

4. Gubitak: Prvi put od osnivanja 2002. godine JVP Vode Vojvodine je u prošloj godini poslovalo sa gubitkom. Neto gubitak od čak 2 milijarde u Izveštaju o poslovanju tog preduzeća za 2012. godini pravda se uglavnom nenaplativim potraživanjima, i sad u to još samo treba da se uveri opozicija, još od propasti Razvojne banke Vojvodine naoštrena da napada poslovanje bilo koje insitucije koja je u nadležnosti pokrajinske vlade.

5. Razrešenje: Ne dešava se baš često da nekog koga Skupština izabere na mandat od osam godina već posle šest meseci traži razrešenje. Pokrajinski javni pravobranilac Danijel Tomašević zatražio je da ga Skupština razreši te funkcije zbog prelaska u privatni sektor – kao privatni izvršitelj sudskih odluka. Medijima je objasnio da u njegovoj odluci „nema nikakve senzacije“, i da su razlozi za prelazak u privatni sektor „materijalne prirode ali i želja da se profesionalno ostvari“. Ipak, sutrašnju sednicu neće obeležiti samo odlazak, već i – dolazak. Poslanicima će se, naime, sutra pridružiti nova koleginica, Kristina Meneši (LSV), a već na narednoj još jedna – Dragana Milošević (SNS), a na dnevnom redu će se, sva je prilika, naći i izbor novog pokrajinskog javnog pravobranioca. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić uputio je predlog Skupštini da na tu funkciju bude izabrana Gordana Pušić, diplomirana pravnica iz Novog Sada, trenutno na funkciji zamenika pokrajinskog sekretara za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice.

25. септембар 2013.
U Skupštini Vojvodine ni 20 posto poslanica

Autor: Vanja Đurić

Kada se na narednim skupštinskim zasedanjima u poslaničkim klupa nađu Kristina Meneši (LSV), kustoskinja u Muzeju Vojvodine i odbornica u Skupštini grada Novog Sada, te – sama nam je to potvrdila – Dragana Milošević (SNS), violinistkinja, ništa se značajno neče promeniti u brojnosti poslanica – i dalje će biti manjina: biće ih ukupno 22, što je manje od 20 posto od ukupnog broja narodnih predstavnika u Skupštini Vojvodine. ( U Skupštini Srbije trenutno ih je 81 ili 32 posto.)

Ako odbacimo stereotip da žene neće da se bave politikom i da je izbegavaju jer su u tome manje uspešne od muškaraca, dva su konkretna razloga zbog kojih ima malo poslanica u parlamentu. Za njih su, u stvari, pogubni kombinovani izborni sistem koji se primenjuje u Vojvodini i kvota propisana za proporcionalnu izbornu listu (član 56.) koja ne garantuje da će u parlamentu biti najmanje 30% poslanica, već samo da će svaki treći kandidat na listi biti kandidatkinja.

Rešenje bi mogle biti neke od mera afirmativne akcije (u narodu poznato kao pozitivna diskriminacija) smatra zamenica šefa poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević.

„Na primer, stranke mogu da se stimulišu (većom količinom novca dobijenog za izborne radnje) da kandiduju više žena na većinskim izborima, ili sankcionišu (plaćaju kazne, ili ne mogu da predaju listu), ukoliko ne kandiduju dovoljno žena, ističe poslanica Sedlarević. Postoji još jedan način koji se koristi kao tzv. ‘mera afirmativne akcije’, a to su izborne jedinice u kojima mogu da se kandiduju samo žene. S obzirom na to da je ova mera diskutabilna i, po mnogima, diskriminiše muškarce iz tih izbornih jedinica jer su onemogućeni da koriste svoje pasivno izborno pravo (da budu birani), pobornica sam prva dva rešenja, ili stimulisanja ili sankcionisanja stranaka koje hoće da učestvuju na izborima.“

Moć i uticaj su, nažalost, još uvek pojmovi u muškom rodu. (Maja Sedlarević)

Malobrojnost u poslaničkim klupama ne može rezultirati ni značajnom zastupljenošću žena u radnim telima Skupštine (odborima, na primer), ali im poslaničke grupe mogu dati priliku da šefuju pojedinim odborima. Pa da vidimo koliko su voljni: od ukupno 20 odbora, poslanice su na čelu svega četiri. Pričamo o onima koji se tiču obrazovanja, nauke, kulture, demografske politike, evropskih integracija i međuregionalne saradnje i, guess what – ravnopravnosti polova. U našem društvu, reklo bi se, oblasti tipične da se za njih interesuju uglavnom žene. Može se tumačiti kao stereotip duboko usađen u naš kulturni kod, ali, s druge strane, Poslovnik kaže da svaki poslanik/poslanica može biti u najviše tri odbora i na poslaničkim grupama je kako će ih rasporediti.

Poslanica Sedlarević, koja je i predsednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju (drugi mandat u toku) kaže da ne postoji mera afirmativne akcije kojom je ženama garantovano učešće ili rukovođenje radnim telima.

„Moć i uticaj su, nažalost, još uvek pojmovi u muškom rodu – iako gramatički nije u potpunosti tako – i njemu i pripadaju. Tako je i u Skupštini AP Vojvodine. Kada bude drugačije, znaću da smo uspele da se izborimo za ozbiljniji napredak, veću moć i značajniji uticaj. Veća zastupljenost žena samo je prvi korak ka tome. Što smo brojnije i šanse nam se povećavaju. Višestranačka Skupština AP Vojvodine nikada u svojoj istoriji na čelu nije imala predsednicu. I o tome treba razmišljati. I postaviti kao cilj, zašto da ne?“

A dok se ne pojavi kandidatkinja za predsednicu, u pokrajinskom parlamentu se radi na formiranju neformalne poslaničke ženske grupe. Nastala je na inicijativu Odbora za ravnopravnost polova, OEBSa i partnerskih nevladinih organizacija, a po uzoru na model koji postoji u republičkoj Skupštini. U skupštinskim krugovima ova grupa je nazvana ‘Ženska politička mreža Skupštine AP Vojvodine’, otkriva nam poslanica Sedlarević.

Svaka poslanica može da se izjasni da li će u tome biti aktivna ili ne, a teme i ciljevi oko kojih će se okupljati tek bi trebalo da budu definisani.

14. септембар 2013.
Mirović podneo ostavku u Skupštini Vojvodine
Četiri dana od izbora za ministra regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović je danas podneo ostavku na mesto poslanika SNS u Skupštini AP Vojvodine.

Nakon jučerašnjeg intervjua Večernjim novostima, u kojem je rekao da „planira da podnese ostavku na poslaničku funkciju u vojvođanskom parlamentu“, Mirović je na naše današnje pitanje kad će to učiniti uzvratio kratkom sms porukom: „Podneo sam danas.“ Potvrdu te informacije dobili smo i iz Pisarnice Skupštine Vojvodine gde su nam rekli da je „ostavka danas zavedena“.

U činjenici da je Mirović ostavku podneo nakon izbora za ministra nema, međutim, ničeg sporno, tvrde u Agenciji za borbu protiv korupcije.
```
Svaki funkcioner, pa i novoizabrani ministar Mirović, nije dužan da pre imenovanja na neku drugu funkciju podnese ostavku na prvu, jer ne zna da  li će biti izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju.
```
Po ovome ispada da su, za razliku od kolege Mirovića, ministri Aleksandar Antić i Branko Ružić bili uvereni u to da će biti deo Dačićeve vlade, pa su i pre polaganja zakletve podneli ostavke na poslaničke funkcije u Skupštini Srbije. Ustav Srbije, u članu 126, zabranjuje članu Vlade da bude poslanik u Narodnoj skupštini, skupštini autonomne pokrajine ili skupštini jedinice lokalne samouprave (…)

(izvor: alo.rs)

Ako ministar pre imenovanja, a zbog, je li, neizvesnosti pri glasanju, nije dužan da podnese ostavku na dotadašnju funkciju, kao što navode u Agenciji, postavlja se pitanje u kom roku je dužan da se stare funkcije oslobodi?

Neki bi rekli – odmah po preuzimanju nove funkcije, ako to već nije uradio pre imenovanja. U pogledu zakona, taj rok, međutim, nije određen.

U mejlu koji nam je stigao iz Agencije podsećaju da je zakonom precizirano tek da funkcioner koji ima nameru da vrši više javnih funkcija, ima rok od tri dana od imenovanja, postavljenja ili izbora od Agencije da zatraži saglasnost za vršenje druge javne funkcije.
```
U međuvremenu, svaki funkcioner može da da ostavku na jednu funkciju, u kom slučaju nije u obavezi da podnese navedeni zahtev.
```
Mirovićev odazak iz klupa vojvođanske skupštine biće ozvaničen, sva je prilika, na prvoj sednici Skupštine nakon letnjeg raspusta, kada mu bude konstatovana ostavka, a najaverovatnije na sednici nakon nje sleduje verifikacija Mirovićeve zamene u poslaničkim klupama.

(Odgovor Agencije za borbu protiv korupcije)
6. септембар 2013.