Категорија: Stranke

DSS ostao na jednom poslaniku

Demokratsku stranku Srbije u Skupštini Vojvodine nadalje će predstavljati samo jedan poslanik – Branislav Ristivojević.

Nakon što je u subotu na GO DSS podneo ostavke na sve stranačke funkcije i vratio člansku kartu, poslanik Milenko Jovanov je najavio da će u vojvođanskoj skupštini ubuduće nastupati samostalno, odnosno da se neće priključiti nekom poslaničkom klubu.

Time će, kako nam je potvrdio na Tviteru, njegov dosadašnji kolega Branislav Ristivojević postati „poslednji DSS Mohikanac“ u Skupštini Vojvodine.

Na izborima 2012. DSS je sva četiri mandata osvojio na izborima po proporcionalnom sistemu.

Stranku je u septembru 2013. najpre napustio poslanik Bodan Laban, koji se odmah pridružio naprednjacima. Poslanica Svetlana Selaković je prošle jeseni prešla u Vulinov Pokret socijalista koji je istovremeno pojačan i dolaskom poslanika Zorana Tanaskovića iz DS. Tada se u medijima spekulisalo o tome da ti transferi nisu prošli bez nagrade – Selaković je, navodno, dobila nameštenje u PIO fondu, dok je Tanaskoviću obećan, khm, glatki put do otvaranja notarske kancelarija. Potonji je zaista postao notar, nakon čega je podneo ostavku na mesto pokrajinskog poslanika.

Samostalno do kraja mandata? (foto: novosti.rs)

Početak samostalnog delovanja Milenka Jovanova mogao bi biti ozvaničen već u utorak, za kada je zakazana 44. sednica Skupštine Vojvodine.

Ukoliko Jovanov do kraja mandata ipak ne pristupi nekom od poslaničkih klubova, bio bi to prvi takav slučaj u ovom skupštinskom sazivu. Podsećanja radi, nakon istupanja iz DS Dušan Inđić je isprva delovao kao samostalni poslanik, da bi se nakon dva meseca priključio klubu SNS.

24. мај 2015.
Poslanik postao notar. Da li će Skupština zbog toga imati problem?

Prekjuče je pred ministrom pravde grupa taze imenovanih javnih beležnika položila zakletvu i time je ozvaničen početak rada nove ture javnobeležničkh kancelarija u Srbiji. Iako je ministar Selaković pre dve nedelje imenovao 48 novih notara, zakletvu je, prema izveštavanju medija, položilo njih 46. Kako ama baš nigde nije ažuriran registar javnih beležnika, nije poznato da li je na novu dužnost stupio i pokrajinski poslanik Zoran Tanasković. (Fotografije sa događaja nisu dovoljno oštre, ali čini se da je bio prisutan na svečanom događaju; ima, međutim, onih koji tvrde da su ga prepoznali u tv prilogu.)

Danas kada postajem javni beležnik…(preuzeto sa tanjug.rs)

Potvrdu od poslanika Tanaskovića nije bilo moguće dobiti jer je i ovog puta pronašao razlog (poslovični „tetka, lek…“) da izbegne davanje izjave za ovaj blog.

Time je ostalo nepoznato i da li planira da podnese ostavku na mesto poslanika u Skupštini Vojvodine, pošto je on do danas, potvrđeno je ovom blogu u vojvođanskoj skupštini, nije podneo.

Da li će i biti prinuđen na to zavisiće od odluke Agencija za borbu protiv korupcije čije će mišljenje, takva je bila do sada praksa, zatražiti skupštinski Odbor za administrativna i mandantna pitanja (o, da, to je onaj koji ne voli javnost!) na inicijativu samog poslanika. Ukoliko se ovaj na to, naravno, odluči.

Tanasković je do oktobra bio člana DS a potom je prešao u Vulinov Pokret socijalista; time je postao i član poslaničkog kluba SNS u Skupštini Vojvodine. Šef tog kluba Predrag Matejin kaže za Vojvođansku da nema informaciju o tome da li Tanasković namerava da podnese ostavku i da otuda samo pretpostavlja da će o eventualnom sukobu interesa zatražiti pravno tumačenje od nadležnih tela.

Eventualna odluka o ostavci je na njemu, našem poslaničkom klubu neće mnogo značiti da li imamo 27 ili jednog manje, dodao je Matejin.

Da li će se poslanik Tanasković zatražiti pravno tumačenje i kakvo će ono biti, što bi rekli inventivni – pokazaće vreme. Do tada, neka posluži ovo stručno mišljenje koje je još u decembru za potrebe ovog bloga izradila Agencija za borbu protiv korupcije, s potpisom direktorice Tatjane Babić.

Имајући у виду наведене законске одредбе, истовремено вршење јавне функције народног посланика, односно посланика у Скупштини АП Војводине и обављање делатности јавног бележника није неспојиво, под условом да се функција народног посланика, односно посланика у Скупштини АП Војводине не врши на сталном раду нити уз накнаду, и да за време вршења наведене јавне функције јавног бележника, сагласно чл. 46. Закона о јавном бележништву, у обављању послова замењује јавнобележнички заменик.

(iz Mišljenja Agencije za borbu protiv korupcije koje je dostavljeno ovom blogu)

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/04/Agencija-notar.pdf“]

Drugim rečima, javni beležnik može da bude poslanik (i) u Skupštini Vojvodine, pod uslovom da nije stalno zaposleni poslanik i da ne prima naknadu, te da ima nekoga ko će je/ga zamenjivati u javnobeležničkoj kancelariji.

Tanasković, kako je potvrđeno ovom blogu, nije na stalnom radu u Skupštini, ali, kao i svaki poslanik, ima pravo na naknadu, tzv. poslanički paušal. U Skupštini kažu da se ne sećaju da je ijedan poslanik ikada zatražio da mu se ne isplaćuje paušal, ali pretpostavljaju da je to negde ipak moguće.

Nakon toga, ostaje još samo da pronađe zamenika, ali…čak i da je to izvodljivo u nekom kratkom roku, nameće se pitanje svih pitanja: zašto bi neko to sve radio – prijavio se za notara, polagao ispit, čekao da bude raspisan konkurs, čekao imenovanje i, sva je prilika, čekao da položi zakletvu – zbog poslaničkog paušala koji iznosi malo više od 35000 dinara, a pritom poslanički klub kojem pripada ne pravi dramu oko svoje eventualno promenjen brojnosti?

Pravi problem, zapravo, leži na drugom mestu. I potencijalno nadvija oblak neviđenog blama nad Skupštinom.

Tanasković je, naime, izabran 2012. u opštini Plandište po većinskom sistemu. Usvajanjem nove izborne odluke, juna prošle godine, većinsko-proporcionalni izborni sistem je zamenjen čisto proporcionalnim. Taj akt, međutim, nije predvideo mogućnost da nekom od većinskih poslanika, iz bilo kog razloga, pa i prelaskom u javnobeležničku profesiju, prevremeno prestane mandat.

Ukoliko bi se to desilo, ne bi postojao pravni osnov za raspisivanje izbora u toj ili tim izbornim jedinicama. To, naime, isključuju prelazne i završne odredbe.

Kako je došlo do toga? E, pa tako što očito niko nije pročitao akt o kojem se raspravljalo i koji je na kraju usvojen.

Pisala je Vojvođanska o tome još u decembru, ali niko od poslanika u međuvremenu nije prstom mrdnuo. Nepromenjen sadržaj odluke dočekao je, dakle, da Tanasković bude imenovan za notara, a verovatno i da zvanično počne da radi u svojoj novoj kancelariji.

Naravno, uvek postoji mogućnost da Skupština promeni famoznu prelaznu i završnu odredbu izborne odluke i tako omogući Ištvanu Pastoru, ako se proceni da izbora ipak neće biti do proleća, da raspiše dopunske izbore u Izbornoj jedinici 43 Plandište. Naravno, postoji i ta mogućnost da Skupština nastavi da radi u „krnjem sastavu“ – ne bi joj bilo prvi put u svojoj 23-godišnjoj istoriji – najkasnije do proleća..

Kako god da se završi ova priča, ostaće zabeleženo da je pred Skupštinu Vojvodine došao faličan predlog odluke i da na tu faličnost nijedan poslanik tokom rasprave nije skrenuo pažnju; većina, avaj, to nije primetila ni mesecima posle usvajanja.

I, ne pokušavajte da eventualni problem s popunjavanjem poslaničkog mandata povezujete s najavama o izborima u decembru: čak i da ih bude, to nipošto ne bi moglo biti ni naknadno opravdanje za propust pri pisanju odluke. Jer, politički dogovor može eventualno da inicira usvajanje nekog akta koji zadovoljava partikularne interese, ali je nedopustivo da se njegov sadržaj toliko drastično belodano potčinjava partikularnim interesima, do mere stvaranja pravno neodržive situacije.

1. април 2015.
Većina odlučuje o izborima u decembru. Baš tako.

Nakon dve nedelja ničeg-osim-najave u medijima, „Večernje novosti“ su danas prve ponudile, istina tek delimično, objašnjenje o tome kako bi moglo da dođe do istovremenog raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora za (20?) decembar.

Štaviše, ovo je i prvi put da se (ne)svesno nagoveštava posezanje – konačno! – za propisanom procedurom za raspisivanje izbora za poslanike u Skupštini Vojvodine.

U vrhu SNS, naime, potpuno su uvereni da će se u narednim mesecima formirati nova vladajuća većina u skupštini (sic!) Vojvodine koja će sklopiti brz dogovor o datumu izbora.

Istini za volju, za raspisivanje pokrajinskih izbora nije potreba većina koja bi vladala – dovoljna je tek ad hoc koalicija (bez DS, u svakom slučaju) s ambicijom da izazove prevremene izbore.

Za izazivanje izbora takva koalicija imala bi po Statutu dva puta, a) praktičniji i b) bespotrebno komplikovaniji:

a) da trećina poslanika zatraži da im prevremeno prestane mandat i da u roku od 15 dana najmanje 61 poslanik glasa o samoraspuštanju Skupštine; u tom slučaju predsednik Skupštine bi bio dužan da u narednih 30 dana raspiše nove izbore (čl. 40 Statuta APV i čl. 8 PSO o izboru poslanika u Skupštinu Vojvodine);

b) da smeni aktuelnog vojvođanskog premijera (potreban 61 glas) i da u narednih 60 dana ne dođe do izbora novog premijera; postoji mogućnost i da premijer sam ponudi ostavku i da takođe u narednih 60 dana ne bude izabran njegov naslednik; u oba slučaja, izbori se raspisuju u narednih 30 dana (čl. 50 Statuta i čl. 8 PSO o izboru poslanika u Skupštinu Vojvodine).

Treća i poslednja varijanta je, naravno, da predsednik Skupštine, shodno članu 33 Statuta, u martu raspiše redovne izbore, koji bi bili održani najkasnije do 22. maja 2016. godine.

Inače, raspuštanje i samoraspuštanje, kao i raspisivanje novih izbora, u isključivoj su nadležnosti AP Vojvodine – njene Skupštine i njenog predsednika.

Što se tiče famoznog dogovora predsednika Skupštine Srbije i Skupštine Vojvodine, Maje Gojković i Ištvana Pastora o istovremenom održavanju pokrajinskih i lokalnih izbora, ničeg tu ne bi bilo neobičnog budući da takva praksa postoji neprekidno još od 1992. godine.

Logično je da će usklađivati datume: Ištvan Pastor i Maja Gojković (preuzeto sa blic.rs)

U prilog tvrdnji da će izbora biti 20. decembra Novosti navode da se razmišlja o usvajanju novog zakona o lokalnoj samoupravi „kojim bi se praktično ’skratio mandat’ opštinskim vlastima i koji bi ih odveo na prevremene izbore, nekoliko meseci pre redovnog roka“.

Lokalne izbore raspisuje predsednica Narodne skupštine a o prema važećem Zakonu o lokalnim izborima „izbori za odbornike moraju se sprovesti najkasnije 30 dana pre kraja mandata odbornika kojima ističe mandat“ (čl. 2). Isti zakon propisuje i da „od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana“ (čl. 8).

Za održavanje izbora u vanrednim terminima nisu, dakle, dovoljne puke najave – potrebna je ipak akcija. U slučaju pokrajinskih izbora, na okupljanju većine, na ovaj ili onaj način, željne samoraspuštanja. Ili, u slučaju lokalnih izbora, na eventualno usvajanju novog zakona, ako pravna gimnastika kojim slučajem zataji.

A to da li su izbori redovni ili vanredni, e na njihov karaker ne upućuje nikakva „politička praksa“ već isključivo procedura po kojoj se izbori raspisuju. Političke prilike odvajkada samo utiču na to za kojom će procedurom biti posegnuto.

28. март 2015.
Listing (ni)je dokaz (rekonstrukcija glasanja o rekonstrukciji Vlade)

Skupština Vojvodine do kraja ove godine, sva je prilika, ipak neće početi s praksom održavanja elektronskih sednica.

Iako je dokumentom iz 2013. „Strategija eUprave pokrajinskih organa s akcionim planom do 2015. godine“ bilo predviđeno da do kraja 2015. bude završeno i uvođenje elektronske pisarnice i elektronske sednice, potonja će ipak morati da sačeka bolje finansijske dane.

„Projekat elektronske pisarnice je u završnoj fazi, potrebno je izvršiti instalaciju i testiranje softvera i obuku zaposlenih. Izrađen je Projekat Elektronske sednice Skupštine AP Vojvodne za čiju realizaciju su potrebna znatna novčana sredstva koja nisu predviđena budžetom za 2015. godinu“, stoji u odgovoru Skupštine Vojvodine na zahtev Vojvođanske za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Jednu od prednosti koji bi donela elektronska sednica vojvođanske skupštine bila bi i „integracija s već implementiranim sistemom elektronskog glasanja“. Upućeni u materiju objašnjavaju da to u prevodu znači – bio bi unapređen postojeći sistem elektronskog glasanja.

Zašto je to važno? Pa, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što bi listinzi glasanja sa sednica Skupštine Vojvodine time postali daleko savršeniji – potpuniji, štaviše – nego što su danas.

Jer, sadašnja forma listinga u vojvođanskoj skupštini je takva da on, sam za sebe, teško da može da bude pouzdano svedočansto o tome kako je koji pokrajinski poslanik glasao.

Evo, recimo, na sednici 3. novembra prošle godine kada je rekonstruisana Pokrajinska vlada.

Odmah nakon te sednice naprednjaci su izašli sa saopštenjem „da su fotelju Bojana Pajtića ’sačuvali’ poslanik SRS Stojan Tintor i poslanica PSS Vesna Ugričić Ilić“, da bi im funkcioner SRS Nemanja Šarović uzvratio da se „iz listinga glasanja u Skupštini Vojvodine vidi da Tintor nije podržao rekonstruisanu vladu Bojana Pajtića“.

Stojan Tintor (foto: blic.rs)

Da se odmah razumemo, poslanik SRS Stojan Tintor JESTE podržao rekonstrukciju Pokrajinske vlade i to će u ovom tekstu biti dokazano. Ali ne isključivo na osnovu listinga glasanja sa te sednice.

Stvar sa listinzima u Skupštini Vojvodine, naime, stoji ovako: do potpune informacije o tome kako je koji poslanik glasao moguće je doći jedino analizom listinga, odnosno njegovim ukrštanjem sa zapisnikom sa sednice. A može pride sa tvitovima koji su na vreme skrinšotovani. Sâm uvid, dakle, nije dovoljan. (Identično, inače, stoje stvari i u Skupštini Srbije.)

Ovaj blog je na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobio od Skupštine Vojvodine disk na kojem se, pored ostalog, nalaze listinzi svih glasanja na sednici održanoj 3. novembra (na disku se takođe nalazi lista poslanika koji su prisustovali sednici, odnosno koji nisu, te o onima koji su davali kvorum na sednici).

Tog dana bilo je ukupno osam glasanja. Za svako glasanje navedeno je koji su poslanici glasali „za“, koji su bili protiv a koji uzdržani.

Na svakom listingu označeno je vreme glasanja i datum. Ali ne i – o čemu se glasalo!

Dakle, lako se uočava da radikal Tintor jeste pet puta glasao „za“, kao i poslanici dela vladajuće koalicije, ali ni na jednom listingu nije naznačeno za šta su konkretno svi oni pritiskali taster.

Međutim, tek kada se svi ti listinzi hronološki ukrste sa zapisnikom sa 36. sednice, dobija se potpuna rekonstrukcija glasanja o rekonstrukciji Pokrajinske vlade.

Najpre, kad se u zapisniku prebroji ukupan broj poziva na glasanje koje je poslanicima uputio predsednik Skupštine Vojvodine, vidi se da ih takođe ima osam.

(NOTE: citati iz Zapisnika preneti su kurzivom)

1. „Predsedavajući je stavio na glasanje Zapisnik sa 35. sednice Skupštine.Zbog tehničkih problema u sistemu za glasanje, predsedavajući je odredio pauzu u trajanju od 15 minuta.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/11-25-48.pdf“]

(listing glasanja u 11:25:48)

2. „Posle pauze utvrđen je kvorum. Predsedavajući i konstatovao da u sali prisustvuje 62 poslanika. Nakon glasanja predsedavajući je konstatovao da je Skupština, sa 64 glasa „za“ usvojila Zapisnik sa 35. sednice Skupštine.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/11-44-59.pdf“]

(listing glasanja u 11:44:59)

3. „Predsedavajući je stavio na glasanje predloženi dnevni red 36. sednice Skupštine AP Vojvodine. Nakon glasanja, predsedavajući je konstatovao da je Skupština, sa 67 glasova „za“ utvrdila sledeći DNEVNI RED…“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/11-49-57.pdf“]

(listing glasanja u 11:49:57)

4. „Nakon glasanja, predsedavajući je konstatovao da je Skupština sa 63 glasa „za“, većinom glasova od ukupnog broja poslanika Skupština razrešila prof. dr Dragoslava Petrovića funkcije potpredsednika i člana Pokrajinske vlade – pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/15-33-32.pdf“]

(listing glasanja u 15:33:32)

5. „Nakon glasanja, predsedavajući je konstatovao da je Skupština sa 62 glasa „za“ i 35 glasova „protiv“, većinom glasova od ukupnog broja poslanika Skupština izabrala Miroslava Vasina za potpredsednika Pokrajinske vlade.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/15-34-22.pdf“]

(listing glasanja u 15:34:22)

6. „Nakon glasanja, predsedavajući je konstatovao da je Skupština sa 63 glasa „za“ i 34 glasa „protiv“, većinom glasova od ukupnog broja poslanika Skupština izabrala Vladimira Pavlova za člana Pokrajinske vlade i pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/15-35-03.pdf“]

(listing glasanja u 15:35:03)

7. „Nakon glasanja, predsedavajući je konstatovao da je Skupština sa 63 glasa „za“ i 33 glasa „protiv“, većinom glasova od ukupnog broja poslanika Skupština izabrala Nenada Stankovića za člana Pokrajinske vlade i pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/15-35-51.pdf“]

(listing glasanja u 15:35:51)

8. „Nakon glasanja, predsedavajući je konstatovao da je Skupština sa 63 glasa „za“ i 3 glasom „protiv“, većinom glasova od ukupnog broja poslanika Skupština izabrala Branislava Bogaroškog za potpredsednika Pokrajinske vlade i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.“

[gview file=“http://vojvodjanska.rs/wp-content/uploads/2015/03/15-36-39.pdf“]

(listing glasanja u 15:36:39)

Ako obratite pažnju na kolonu „glasali za“ u poslednjih pet glasanja, uočićete i sami konstruktivni doprinos poslanika Tintora hepiendu pomenute sednice.

I rest my case.

12. март 2015.
FACT CHECK: „U Petom sazivu većina je imala 62 poslanika i bez problema je funkcionisala.“

Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV i prvi čovek Petog saziva Skupštine Vojvodine (2004-2008) odgovorio je na prethodni post na ovom blogu, tačnije – na jednu od dilema o daljoj sudbini SVM u vladajućoj koaliciji.

U intervjuu današnjem Dnevniku, Kostreš je, komentarišući brojno stanje u sadašnjoj vladajućoj koaliciji u vojvođanskoj skupštini, izneo stav „da je moguće vladati sa 63 poslanika“. Kao dokaz izneo je iskustvo iz perioda kada je bio na čelu Skupštine Vojvodine.

Ja sam bio predsednik Skupštine Vojvodine kada je većina imala 62 poslanika i bez problema smo funkcionisali, donosili odluke i sprovodili zacrtane ciljeve.

Zamenik predsednika LSV ranije je, međutim, imao drugačiju računicu. U intervjuu Glasu javnosti, 19. avgusta 2006. godine, između ostalog rekao je i ovo:

U pokrajinskoj Skupštini je 120 poslanika, mi imamo 67, od prvog dana do danas.

Koliko je, zaista, poslanika činilo vladajuću koaliciju od 2004. do 2008? Pa, svakako više od 62.

LSV je u tom periodu bila članica vladajuće koalicije u Vojvodini koju su činile i DS, SVM i Pokret Snaga Srbije (Bogoljuba Karića).

Na izborima održanim 19. septembra i 3. oktobra 2004. godine DS je osvojila 34 mandata, SVM 11, a LSV i PSS po sedam.

Ipak, prilikom konstituisanja Petog saziva, 30. oktobra 2004, konstatovano je da poslanički klubu DS ima 39 poslanika – klubu su, naime, pristupila dvojica poslanika Reformista Vojvodine, te po jedan poslanik DSVM, grupe građana i koalicije Subotica-naš grad.

Vojvođanska koalicija se time nabildovala do brojke 64, a upravo je toliko poslanika i glasalo za izbor Bojana Kostreša na mesto predsednika Skupštine.

Poslaničkom klubu DS, samo što je saziv počeo da radi, pristupio je poslanik DSS Sava Svirčević, a kasnije i Milan Aleksić, takođe poslanik DSS.

Bez njega nije bilo većine (foto: alo.rs)

No, za ovaj saziv vezuje se veoma interesantna činjenica – da je podrška ključnim odlukama redovno prevazilazila okvire brojnog stanja vladajuće većine.

Pa je tako…

…budžet za 2005. godinu podržalo 70 poslanika

…budžet za 2006. podržalo je 69 poslanika

…budžet za 2007. podržalo je 74 poslanika

…budžet za 2008. podržalo je 78 poslanika

Ili…

…da je za izbor Siniše Lazića na mesto pokrajinskog sekretara za privredu glasalo 68 poslanika

…a za izbor Zoltana Jegeša na mesto pokrajinskog sekretara za obrazovanje i kulturu – njih 69

Kao i ovo:

– da je 72 poslanika podržalo Zaključak kojim se od poslanika u Skupštini Srbije traži da ne prihvate predlog Vlade Srbije o davanju u koncesiju autoput Horgoš-Beograd

Snaga ovog saziva Skupštine nije, dakle, ležala u brojnosti poslanika vladajuće većine, već u, hm, „konstruktivnom opozicionom delovanju “ poslaničkih grupa izvan redova većine. To se pre svega odnosilo na osmoro poslanika iz kluba SPS, te petoro poslanika iz kluba G17 plus (dvoje poslanika iz te stranke i troje poslanika iz grupa građana; kasnije se jedan od njih priključio DSS). Oni su to nazivali – glasanje po savesti.

Većina u Petom sazivu, dakle, nije brojala 62 poslanika. Ali i da jeste, s onakvim rezervoarom glasova čak je i sa najtananijom većinom i te kako bilo lako izgurati čitav mandat.

Što se tiče funkcionisanja vladajuće koalicije, problema nije da nije bilo. Dovoljno je podsetiti na to da Kostreš nije sazivao sednicu Skupštine – od 22. avgusta 2007. do 10. marta 2008!

16. новембар 2014.
Pajtić predložio nove članove svoje vlade: odlazak profesora Petrovića

Priča o rekonstrukciji Pokrajinske vlade dobiće, nakon nekoliko meseci, svoj epilog u ponedeljak, 3. novembra. Za taj dan je, naime, sazvana sednica Skupštine Vojvodine s jednom tačkom dnevnog reda: Razrešenje i izbor potpredsednika i članova Pokrajinske vlade.

Najdramatičnija promena u kabinetu, koji je formiran 11. jula 2012. godine, bez sumnje je odlazak Dragoslava Petrovića. Jedan od najbliskijih Pajtićevih saradnika, u ponedeljak bi trebalo da bude razrešen sa funkcija potpedsednika Vlade i pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj. Ovu potonju obavljao je punih 10 godina, još od formiranja prve Pajtićeve vlade 30. oktobra 2004. Njegova smena tumači se kao posledica pritiska LSV, koja je Petrovića još ranije označila kao „kamen spoticanja“ u odnosima te stranke sa DS-om, ali ništa manje i nezadovoljstva popularnim Profesorom unutar same Demokratske stranke..

Njegovo potpredsedničko mesto pripašće Miroslavu Vasinu, aktuelnom pokrajinskom sekretaru za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova (ujedno i šef vojvođanskog odbora DS), dok će resor nauke i tehološkog razvoja voditi Vladimir Pavlov, nekadašnji lider „Otpora“ a na martovskim izborima kandidat na listi Tadićeve NDS (sada SDS). Veoma je zanimljivo to što je SDS pre dva dana saopštio da nema nameru da ulazi u Pokrajinsku vladu, pa otuda ovo kadrovsko rešenje otvara pitanje lojalnosti vojvođanskog dela SDS prema stranačkoj centrali.

(EDIT: Nakon objavljivanja spiska članova buduće rekonstruisane Pokrajinske vlade, SDS je tokom dana saopštio da je Vladimir Pavlov isključen iz članstva stranke. On će, po svojoj prilici, u Banovinu ući kao nestranačka ličnost.)

Na mesto pak sekretara za poljoprivredu, koje je upražnjeno od jula nakon smene Gorana Ješića (taj resor je do sada u vd statusu vodio Branislav Bugarski, sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu), sešće šef poslanika LSV u Skupštini Vojvodine i potpredsednik te stranke Branislav Bogaroški. Bogaroški je predložen i za potpredsednika Vlade, dok će se te funkcije morati odreći takođe kadar LSV Slaviša Grujić, koji, međutim, ostaje na mestu sekretara za kulturu i javno informisanje.

Umesto Nataše Pavićević Bajić, koja je danas podnela ostavku (zbog prelaska na novu funkciju, kako piše u tekstu ostavke), novi sekretar za energetiku i mineralne sirovine biće Nenad Stanković, aktuelni zamenik direktora „Elektrovojvodina – Elektrodistribucija Ruma“. Prema našim saznanjima, Stanković na čelo tog resora dolazi kao nestranačka ličnost i to na zajednički predlog DS i LSV.

Savez vojvođanskih Mađara nije učestovao u višemesečnim pregovorima o rekonstrukciji Vlade, ali, kako nije diran jedini resor ove stranke, Pajtić bi u ponedeljak trebalo da očekuje podršku svih poslanika vladajuće koalicije plus, verovatno, i pojedinih – ako ne i svih – poslanika SDS, što je kao mogućnost naveo šef poslanika te stranke u Skupštni Vojvodine, Miloš Gagić.

Pokrajinska vlada broji 12 članova, a u stranačkom smislu u ovom trenutku čine je predstavnici DS, SVM i LSV. Uz premijera Pajtića, DS je do sada „držao“ resore nauke i tehnološkog razvoja (Petrović, ujedno i potpredsednik Vlade); finansija (Radoman); privrede (Vasin); međuregionalne saradnje i lokalne samouprave (Bugarski); zdravstva (Kopitović), poljoprivrede (do jula Ješić); urbanizma i zaštite životne (Puzović), te energetike i mineralnih sirovina (Pavićević Bajić).

Izbor Pokrajinske vlade, 11. jula 2012. (foto: vojvodina.gov.rs)

Predstavnik SVM Mihalj Njilaš je na čelu Sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i istovremeno je potpredsednik Vlade.

Ligaši imaju sekretara za kulturu i javno informisanje (Grujić), koji je ujedno i potpredsednik Vlade, i sekretarku za sport i omladinu (Marinika Tepić).

Prema predlogu koji je Skupštini Vojvodine danas uputio Bojan Pajtić, njegov kabinet bi nakon ponedeljka trebalo da izgleda ovako:

Bojan Pajtić, predsednik Vlade

Miroslav Vasin, potpredsednik Vlade i sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova

Mihalj Njilaš, potpredsednik Vlade i sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice

Branislav Bogaroški, potpredsednik Vlade i sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Slaviša Grujić, sekretar za kulturu i javno informisanje

Vladimir Pavlov, sekretar za nauku i tehnološki razvoj

Marinika Tepić, sekretarka za omladinu i sport

Slobodan Puzović, sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine

Branislav Bugarski, sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu

Zoran Radoman, sekretar za finansije

Nenad Stanković, sekretar za energetiku i mineralne sirovine

Vesna Kopitović, sekretarka za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju

31. октобар 2014.
Poslanik na čelu novosadskog odbora DS. Opet.

Poslanički mandat u Skupštini Vojvodine očito postaje ključni kriterijum pri izboru predsednika Gradskog odbora DS u Novom Sadu.

Veljko Krstonošić, član poslaničkog kluba „Izbor za bolju Vojvodinu“ (DS) u Skupštini Vojvodine (istovremeno i odbornik u Skupštini grada Novog Sada), juče je izabran za novog predsednika novosadskog odbora te stranke. Krstonošić (1977) je docent na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu a doktorsku titulu stekao je iz oblasti farmaceutskog inženjerstva.

Novi predsednik (foto: Tanjug)

On će za koji dan tu funkciju zvanično preuzeti od svog kolege iz skupštinskih skamija, Ilije Ćosića. Ćosić, legendarni bivši dekan FTN, došao je na čelo novosadskih demokrata juna prošle godine, ali je već u martu, zbog loših rezultata stranke na parlamentarnim izborima ove godine, zajedno sa kompletnim Predsedništvom Gradskog odbora ponudio ostavku. Iako je tada ta ostavka odbijena, novosadske demokrate su ipak zatražile izbor novog rukovodstva – upravo zbog loših izbornih rezultata.

Možda je po novom Statutu APV Skupština nadređena Pokrajinskoj vladi, ali će Krstonošiću i drugim šefovima lokalnih odbora DS koji sede u Pokrajinskoj skupštini po stranačkoj liniji i dalje šefovati ljudi iz Pokrajinske vlade – pre svega Bojan Pajtić, predsednik Vlade ali i predsednik DS, te Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova ali i predsednik Pokrajinskog odbora DS.

Uz jednog stranačkog lidera koji je i predsednik Skupštine (Ištvan Pastor), u skupštinskim klupama sede i trojica stranačkih potpredsednika – Branislav Bogaroški (LSV), Miroslav Španović (PUPS) i Milenko Jovanov (sećate se njegovih jezičkih patrola?), koji je na ovu funkciju izabran na nedavnoj Skupštini Demokratske stanke Srbije. Španović i Jovanov su uz to i čelnih ljudi vojvođanskih organizacija svojih stranaka.

19. октобар 2014.
Dobitnici i gubitnici: U ovoj godini DS je izgubio 11 poslanika, ali je Skupština dobile tri nove stranke

Željko Vidović je jedanaesti član poslaničkog kluba Izbor za bolju Vojvodinu (DS) koji je ove godine napustio taj klub. Njegovim današnjim prelaskom u Srpski pokret obnove, Skupština Vojvodine je postala bogatija za još jednu stranku koja na majskim izborima 2012. nije uspela da pređe izborni prag ili je tek u međuvremenu formirana. U maju ove godine dva poslanika DS prešla su u Treću Srbiju – stranku koja je nastala nakon otuđenja od Starešinstva Dveri (to se valjda tako kaže?). Dveri su na izborima 2012 osvojile 46169 glasova. Srpski pokret obnove je te godine na pokrajinskim izborima nastupio u koaliciji „Vojvođanski preokret“ (sa LDP, SDU, Vojvođanskom partijom i Bogatom Srbijom) koja je osvojila 48208 glasova. S druge strane, Nova demokratska stranka nije ni učestvovala na tim izborima. Izbor za bolju Vojvodinu prvog člana izgubio je u januaru, zatim je u martu otišlo još petoro (prešli u NDS), aprilu jednog, u maju dvojicu (prešli u Treću Srbiju) i junu još jednog. Sve u svemu, s 59 poslanika u maju 2012, DS je septembra 2014. spala na 48.

Evo hronologije gubitaka & dobitaka:

Darko Vukoje. Transfer iz DS u SNS obelodanjen 22. januara. Pristupanje poslaničkom klubu naprednjaka u Skupštini Vojvodine ozvaničeno na 28. sednici, održanoj 4. aprila.

Robert Santo, Mata Matarić, Miloš Gagić, Tanja Dokmanović i Ivana Milić (s leva na desno) su napuštanje poslaničkog kluba DS (Matarić se na izbornoj listi DS našao kao kandidat Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini) obelodanili 24. marta, a osnivanje poslaničkog kluba NDS ozvaničeno je na 28. sednici, 4. aprila.

(preuzeto sa rtv.rs)

Dušan Inđić napustio je DS i poslanički klub nakon martovskih izbora 2014. i u prvo vreme je delovao kao nezavisni poslanik. Na 31. sednici, održanoj 6. juna, ozvaničeno mu je članstvo u poslaničkom klubu naprednjaka, kojima je sa kolegom Konjokradom pristupio nekoliko dana ranije.

Dr Lazar Račić (levo) i Srđan Zavišin su o napuštanju DS i prelasku u Treću Srbiju javnost informisali 17. maja. Zvanično nisu napustili stari poslanički klub (niti je Skupština to konstatovala, niti je promena ažurirana na sajtu Skupštine), ali u njegovom radu faktički više ne učestvuju.

Neđeljko Konjokrad. Član poslaničkog kluba SNS zvanično postao na 32. sednici, 19. juna. Zajedno sa Inđićem pristupio naprednjacima 2. juna. (Fun fact: Konjokrad i Vidović su do poslednjeg časa skrivali svoje namere o promeni stranačkog dresa – Konjokrad je, naime, dva dana pre pristupanja SNS-u bio na Skupštini DS, dok je dr Vidović dan pre prelaska u SPO (ili je reč, zapravo, u oba slučaja o obnarodarivanju?) prisustvovao delu sednice pokrajinske skupštine i za to vreme glasao za sve tačke dnevnog reda, kao i njegove tadašnje (?) stranačke kolege.)

Željko Vidović. Od danas poslanik SPO. Da li će se priključiti nekom poslaničkom klubu, i kojem, videće se najverovatnije već na narednoj sednici Skupštine.

24. септембар 2014.
Vreme (ni)je za letnji raspust

Da li je jučerašnje okupljanje pokrajinskih poslanika bilo i poslednje…pre letnjeg raspusta?

Striktno tumačenje propisa kaže – nije.

Oni poslanici koji su upoznati s Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Vladi AP Vojvodine komotno bi mogli da zapevaju „Zbog Ješić Gorana, nema nam još odmora“.

Član 19. te odluke, naime, kaže:

Predsednik pokrajinske vlade dužan je da predloži Skupštini izbor novog člana pokrajinske vlade u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog člana pokrajinske vlade.

Skupština Vojvodine juče je razrešila Gorana Ješića funkcija potpredsednika Pokrajinske vlade i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo – ergo, predsednik Pokrajinske vlade do 17. jula mora da predloži Skupštini Ješićevog naslednika.

Do tada, trebalo bi da ovlasti člana svog kabineta da privremeno preuzme vođenje (Ješićevog) resora. To, takođe, stoji u pomenutom članu odluke o Pokrajinskoj vladi.

Ovlašćenja člana pokrajinske vlade kome je prestao mandat vrši član pokrajinske vlade koga predsednik pokrajinske vlade ovlasti.

Pajtić će, kako se nezvanično može čuti, tu odluku doneti večeras tokom sastanka s najbližim saradnicima iz Vlade (čitaj: iz DS), među kojima će biti i budući „vd sekretar za poljoprivredu“. Njegovo ime verovatno će sutra biti obznanjeno.

(preuzeto s vojvodina.gov.rs)

Postoji, međutim, i specifična škola mišljenja koja insistira na razlici između „predlaganja (novog sekretara)“ i „održavanja sednice“. Drugim rečima – nije problem u tome da se predlog do 17. jula nađe u Skupštini, već da li će postojati, hm, uslovi da se ta sednica – i održi.

Sam Pajtić je više puta ponovio da ne isključuje mogućnost da DS prepusti vođenje tog resora nekoj drugoj stranci. Ta druga stranke je LSV, što on nije potvrdio, ali je to svima već poznato.

Ukoliko Skupštini predloži kandidata za novog člana Vlade iza kojeg stoji LSV, to će biti signal da je deo rekonstrukcije, pardon – reformatiranja, uspešno okončan. Pajtić je danas u Kažiprstu izjavio da je „moguće vrlo brzo postići dogovor o reformatiranju Pokrajinske vlade“.

Ukoliko postoji dobra volja, dogovor o svemu moguće je postići za nekoliko dana, kazao je predsednik Pokrajinske vlade i lider DS.

Ostaje pitanje – šta ako se ne bude postigao sveobuhvatni dogovor o sastavu nove Vlade, već samo o Ješićevom nasledniku? Hoće li samo zbog toga usred jula uslediti mobilizacija poslanika vladajuće većine? I da li će ona biti uspešna?

A vladajuća većina je već na prošloj sednici opasno kuburila s brojnošću – za Ješićevu smenu glasalo je jedva 63 poslanika. Navodno, odmori su već počeli…

3. јул 2014.
Posledica koalicionog sporazuma

Jedna od posledica koalicionog sporazuma koji su potpisali Srpska napredna stranka i Savez vojvođanskih Mađara biće i personalna promena u poslaničkom klubu SVM u Skupštine Vojvodine, prva u ovom sazivu vojvođanske skupštine.

Poslanik Atila Juhas iz Nove Crnje podneće ostavku na tu funkciju čim bude imenovan za državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Juhas je po zanimanju diplomirani agronom i bavi se poljoprivredom.

U SVM očekuju da bi do imenovanja Juhasa za državnog sekretara, kao i ostalih kandidata SVM za funkcije državnih sekretara, moglo da dođe „u drugoj polovini maja“.

Juhasa bi u Skupštini Vojvodine trebalo da zameni Emeše Ric, koja je prva naredna kandidatkinja s izborne liste „Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor“.

Ric (1985) je iz Bačkog Petrovog Sela, a po zanimanju je savetnica za političke komunikacije.

(Emeše Ric – fotografija preuzeta sa hetnap.rs)

8. мај 2014.