Аутор: Denis Kolundžija

Zašto nema amandmana na Predlog statuta?

Tekst Predloga statuta AP Vojvodine koji je u četvtak utvrdio Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine – to je to: rasprava u sredu na sednici Skupštine Vojvodine vodiće se isključivo o tom tekstu.

Teoretski, do srede bi taj tekst mogla da promeni jedino incijativa trećine poslanika (40), ali takva inicijativa je izostala.

Pojedinci koji su nameravali da popravljaju tekst – a ima ih, kako se može čuti – amandmane mogu da pocepaju i da otpatke odlože u korpu za reciklirani papir.

U Skupštini Vojvodine vlada pravilo: svaki poslanik ima pravo na podnosi amandmane na odluke koje se razmatraju na skupštnskom plenumu. Osim kada je reč o promeni Statuta. Tako objašnjavaju članovi nadležnih skupštinskih odbora – jednog već pomenutog i Odbora za propise.

Vladimir Galić (SNS) i Stevan Nazarčić (DS), u odvojenim izjavama za ovaj blog, upiru prstom u član 67. Statuta AP Vojvodine.

Tim članom je faktički onemogućeno podnošenje amandmana na upakovani tekst predloga statuta, kažu.

Da vidimo šta stoji u tom članu:

Predlog za promenu Statuta mogu podneti: najmanje jedna trećina od ukupnog broja poslanika, Pokrajinska vlada i radno telo Skupštine nadležno za pitanja ustavno-pravnog položaja AP Vojvodine i najmanje 40 000 birača.

– I kad napišete praktično novi statut, kao što je slučaj s tekstom o kojem će biti rasprave u sredu, to se smatra promenom statuta, i shodno tome primenjuju se određene statutarne odredbe, navodi Nazarčić.

U konkretnom slučaju, i član 67. Statuta, dodaje.

Ta odredba, dakle, i s tim se slaže i Nazarčić, advokat po profesiji, inače predsednik Odbora za propise, dozvoljava mogućnost da, i nakon što resorni skupštinski odbor utvrdi predlog statuta, grupa poslanika interveniše amandmanski.

Ali samo ukoliko je u toj grupi jedna trećina poslanika, napominje Vladimir Galić. Da je takva inicijativa bila upućena, o njoj bi se najpre izjasnio Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine, kao ovlašteni predlagač, pa bi to došlo na plenum. Ukoliko bi za izmenu, ili čak izmene, glasalo 2/3 poslanika, ona bi postala sastavni deo statuta.

Ukoliko bi te izmene izlazile iz koordinata zadatih odlukom Ustavnog suda, vrlo verovatno bi u nekom novom postupku bile proglašene neustavnim, upozorava Nazarčić.

Ustavni sud Srbije (preuzeto sa ustavni.sud.rs)

Toliko o hipotetičnosti. Četrdeset poslanika, odvažnih da prekrše očiti međupartijski sporazum o moraproći imamo-dva-grba-i-dve-zastave statut, dakle, ipak se nije našlo.

Ono što je važilo prilikom utvrđivanja Statuta 2008, sada se, međutim, ne može primeniti.

Prilikom utvrđivanja još važećeg Statuta, 14. oktobra 20008, bilo je rečeno sledeće:

Postupak za donošenje Statuta nije uređen posebnim aktom, tako da se primenjuju opšta pravila donošenja akata utvrđena Poslovnikom Skupštine.

Otuda je na taj tekst bilo uložena hrpetina amandmana. Bila je to maratonska sednica, najduža u istoriji.

Procedura za promenu Statuta definisana je u samom Statutu, pa nije moguće da se primenjuju odredbe iz Poslovnika – one o načinu podnošenju amandmana – jer je to akt niže pravne snage od Statuta, objasnio je Nazarčić.

Skuvali ste ribe, gotovo je.

12. мај 2014.
Novi statut Vojvodine: šta je potrebno znati?

Skupština Vojvodine razmatraće 14. maja Predlog statuta AP Vojvodine, čiji tekst je juče usvojio Odbor Skupštine Vojvodine za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine.

Za Predlog statuta glasalo je 9 članova, dvojica su bila uzdržana (foto: skupvojvblog)

Šta je sledeće? Nakon usvajanja u Skupštini Vojvodine, statut se šalje u Skupštnu Srbije na davanje prethodne saglasnosti. Potom se vraća u Skupštinu Vojvodine na usvajanja a istovremeno se donosi i pokrajinska skupštinska odluka o sprovođenju statuta. Među političarima postoji saglasnost o tome da čitav posao ima da bude okončan do 6. juna, kako bi se izbegli efekti odloženog stupanje na snagu Odluke Ustavnog suda o utvrđenim neustavnostima odredaba (i dalje važećeg) Statuta AP Vojvodine.

Šta je odložena odluka Ustavnog suda? Ustavni sud je još 5. decembra 2013. utvrdio da više od dve trećine odredaba važećeg Statuta, u celini ili delimično, nije saglasno Ustavu. Da bi se izbeglo stvaranje pravne praznine, Ustavni sud je odložio objavljivanje odluke u Službenom listu za šest meseci, dajući vremena Skupštni Vojvodine (uz pomoć Skupštine Srbije) da ispravi nepravilnosti. Drugim rečima, da donese novi statut.

Postoji li šansa da novi statut ne bude usvojen? Hm, prema onome što su juče na Odboru izjavljivali predstavnici stranaka u Skupštini Vojvodine – 14. maj neće obeležiti iznenađenja. Ako za njega i ne budu glasali baš svi poslanici, izvesno je da će dobiti potrebnu dvotrećinsku većinu. A prema dosadašnjim najavama, statut očekuje i zeleno svetlo u Skupštini Srbije. Šta će se dogoditi ako statut kojim slučajem ipak ne bude usvojen do 6. juna? Prema tumačenjima pravnika, ostaće da važi „osakaćeni“ Statut, a pokrajinska vlast će nastaviti da radi na osnovu pokrajinskih skupštinskih odluka i drugih akata sve dok i oni ne budu ocenjeni neustavnim i nezakonitim. Dakle, ne bi došlo automatski do „urušavanje pravnog poretka na delu teritorije zemlje“. Svakako bi izbio problem, ali politički, u zavisnosti od toga ko bi snosio krivicu za njegovo usvajanje – jedna ili druga skupština. Na tom polju bi se i tražio izlaz iz ćorskokaka, smatra profesorka Ustavnog prava prof. dr Marijana Pajvančić:

Ono što je bitno za ustav, odnosno za bilo koju ljudsku zajednicu, jeste da postoji dogovor o tome ko rešava spor ako do njega dođe i na koji način. To mora da sadrži Ustav. Šta će se desiti ako ne bude odluke o Statutu? Pravila nema. Dakle, u tom slučaju jedino preostaje da se to pitanje rešava političkim dogovorima.“

Drugo ime za novi statut? Kompromis između vlasti i opozicije. Taj kompromis je od početka procesa, pre četiri meseca, tražen iz dva razloga: vladajuće stranke nisu imale potrebnu dvotrećinsku većinu (80 poslanika), a pod 2) – bez učešća opozicionih poslanika statut ne bi dobio saglasnost u Skupštini Srbije. „Sve strane pokazale su spremnost da odustanu od svojih pozicija“, naveo je predsednik Odbora i prvi čovek vojvođanske skupštine Ištvan Pastor, a potom su takav utisak iznosili i svi drugi na jučerašnjoj sednici. Naravno, kao i kod svakog drugog kompromisa, malo ko je tu srećan finalnim proizvodom. Jer, svi dobro znaju čega su se morali odreći, i ono važnije – zbog čega. Niko, naime, nije hteo da bude označen kao „kočničar“: otuda se pristajalo na sve, pa čak i na rešenja koja dovode u pitanje iskrenu nameru da se sprovede odluka USS. No, ko još mari za sreću – u politici se broje uspesi. Opozicija će tako dočekati „sahranjivanje“ Statuta u čijem usvajanju je 2008. prednjačio njima dragi DS, a usto je pokazala da se bez nje ne mogu više usvajati bitne odluke. S druge strane, budu li svi poslanici vladajuće koalicije digli ruke za statut, nejedinstvo ne bi moglo da bude iskorišteno kao razlog za nečije istupanje. Do daljeg. Ovde treba imati na umu da u koalicionom sporazumu između SVM i SNS stoji da će novi statut AP Vojvodine „biti donet konsenzusom trenutne većine u Skupštini Vojvodine i nove vladajuće koalicije u Skupštini Srbije“. A svi dobro znaju koliko je lideru SVM stalo da ga uvažavaju kao čoveka od reči… Da li se Predlog statuta razlikuje od radne verzije koju je sačinila radna grupa? Radnu verziju teksta statuta pravni stručnjaci okupljeni u radnoj grupi predali su političarima 31. marta, ostavljajući u tekstu alternativna rešenja za pojedine odredbe. Dakle, ni stručnjaci nisu mogli oko svega da se dogovore, pa su rešenje nedoumica prepustili političarima – skupštinskom kolegijumu i Odboru za pitanja ustavno-pravnog položaja Vojvodine. Kada su na Odboru videli tekst nacrta statuta, stručnjaci su se uverili u to da su političari oklonili sve nedoumice, ne baš – videlo se to na njima – u skladu s očekivanjima pojedinih stručnjaka, ali i da je bilo i drugih intervencija u tekstu radne verzije.

Na primer? Iz radne verzije je izbačena formulacija iz člana 1. da je AP Vojvodina „autonomna teritorijalna zajednica Republike Srbije osnovana Ustavom“ i umesto toga sada stoji da je „autonomna teritorijalna zajednica Republike Srbije u kojoj građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju u skladu s Ustavom i zakonom“. Na ovakvoj formulaciji gorljivo je insisitrala Liga socijaldemokrata Vojvodine. Dobitak za SVM je upotreba termina nacionalna zajednica – ta pobeda nije potpuna, pošto je kao kompromisno rešenje pronađen termin „nacionalna manjina – nacionalna zajednica“. U radnoj grupi većina je inače bila za termin nacionalna manjina, dok se samo predstavnik SVM zalagao za drugu opciju. Radna grupa takođe nije mogla da se dogovori oko toga kako treba da se zove izvršni organ AP Vojvodine – Izvršno veće ili Pokrajinska vlada (u opticaju su bili i Pokrajinski savet ministara, odnosno Pokrajinsko veće ministara). Političari su prelomili: zvaće se Pokrajinska vlada. Pa, čekajte, zar za USS nije bila sporna upotreba termina „vlada“ u Statutu, jer taj termin u Ustavu referiše isključivo na Vladu Republike Srbije? DSS – koji je i inicirao ocenu ustavnosti Statuta – je na to, prirodno, imao primedbe (nisu isključili mogučnost da bi neko ponovo mogao da pokrene postupak pred USS!), ali je njegov član u Odboru, Branislav Ristivojević na kraju ipak bio samo uzdržan pri glasanju o utvrđivanju Predloga statuta (NOTE: drugi uzdržani glas potiče od Srđana Sikimića, predstavnika LSV u stručnom delu Odbora). Ostalima je, očito, bilo bitno da se napravi otklon od Vlade AP Vojvodine. Jer, Pokrajinska vlada definitivno neće imati toliki kapacitet da izaziva zabunu i zabludu. Kao Vlada AP Vojvodine. Što reče off the record jedan od članova Odbora – „Znam da termin nije baš najbolji, ali nisam želeo da zbog tačke, s kojom ni USS nije načisto, propadne čitav posao.“

9. мај 2014.
Posledica koalicionog sporazuma

Jedna od posledica koalicionog sporazuma koji su potpisali Srpska napredna stranka i Savez vojvođanskih Mađara biće i personalna promena u poslaničkom klubu SVM u Skupštine Vojvodine, prva u ovom sazivu vojvođanske skupštine.

Poslanik Atila Juhas iz Nove Crnje podneće ostavku na tu funkciju čim bude imenovan za državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Juhas je po zanimanju diplomirani agronom i bavi se poljoprivredom.

U SVM očekuju da bi do imenovanja Juhasa za državnog sekretara, kao i ostalih kandidata SVM za funkcije državnih sekretara, moglo da dođe „u drugoj polovini maja“.

Juhasa bi u Skupštini Vojvodine trebalo da zameni Emeše Ric, koja je prva naredna kandidatkinja s izborne liste „Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor“.

Ric (1985) je iz Bačkog Petrovog Sela, a po zanimanju je savetnica za političke komunikacije.

(Emeše Ric – fotografija preuzeta sa hetnap.rs)

8. мај 2014.
Uoči 28. sednice: Četiri bitna slova „P“

Tri meseca nakon poslednjeg okupljanja pokrajinskih poslanika – period koji je obeležilo osipanje najbrojnijeg poslaničkog kluba i po isti klub nepovoljni rezultati parlamentarnih izbora, i tome posledično pozivi na raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora, vladajuća koalicija (čitaj Vlada APV) izlazi na sutrašnju 28. sednicu Skupštine Vojvodine s dnevnim redom koji ni u jednom slovu ne odiše nadasve opipljivom postizbornom/predizbornom tenzijom.

Štaviše, kao da je sve u najboljem redu, poslanicima je ponuđen dnevni red s standardnim kadrovsko-izmene-statuta- pokrajinske-ustanove-davanje-saglasnosti- na-izveštaj dnevnim redom, no među njima se ipak našao i jedan ozbiljan i prilično obiman (269 strana) dokument, a tiče se razvoja Vojvodine.

Reč je o Programu razvoja AP Vojvodine od 2014. do 2020. godine sa Akcionim planom za realizaciju prioriteta programa razvoja AP Vojvodine za period od 2014. do 2020. godine, koji je, nakon javne rasprave po većim gradovima Pokrajine, pripremio Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.

U najkraćim crtama, prvi čovek tog sektretarijata Branislav Bugarski za tak dokument kaže da je sačinjen „kako bi bili definisani jasne smernice i prioriteti rada u AP Vojvodini u narednom periodu, te da bi na jezik parntera iz EU bilo prevedeno sve ono što Vojvodina želi da bude urađeno“.

   Definisana su 4 prioriteta u razvoju Pokrajine i njima će biti poklonjena dužna pažnja: ljudski resursi, razvoj infrastrukture za pristojan život i rad, održivi ekonomski rast izgradnja institucija. (Branislav Bugarski)

Do 2017. godine u ovaj program biće potrebno uložiti 170 milijardi dinara, od čega bi iz pokrajinskog budžeta trebalo da bude izdvojeno 22 milijarde. Ostatak bi bio obezbeđen iz budžeta lokalnih samouprava, odnosno Republike, te iz EU fondova.

Usvajanje ovog Programa značiće, između ostalog, da ćemo nastaviti s obukom nezaposlenih u našem edukativnom centru, značiće za zaštitu životne sredine kroz revitalizaciju kanala Baja-Bezdan i osposobljavanje prevodnice u Bezdanu za njegovu funkcionalnost u odbrani od poplava, te za izmuljavanje Begeja; značiće za dijalog s Republikom kako bisno utvrdili na koji broj stanovnika dolazi po jedan lekar; značiće za otvaranje tri nova granična prelaza sa Rumunijom, za tunel kroz Frušku goru…

Osim rasprave o ovom Programu, sutrašnju sednicu obeležiće i druge teme koje počinju istim slovom. Pa, da vidimo koje su to.

Pajtić. Nakon nimalo zavidnog rezultata koji Demokratska stranka osvojila podjednako na nivou čitave države i Vojvodine, predsednik (do daljeg) Vlade Vojvodine Bojan Pajtić biće u fokusu izjava opozicionih odličnika ispred skupštinske sale, ali, čim se bude ukazala prilika, i za govornicom – a svima njima biće zajedničko ukazivanje na gubitak legitimiteta DS i srdačna preporuka da svojom ostavkom otvori put ka raspisivanju vanrednih pokrajinskih izbora.

(izvor: novosti.rs)

Poslanici. U protekla tri meseca došlo je do značajnih promena u klupskom poretku Skupštine Vojvodine i to će biti konstatovano u delu sutrašnje sednice koji prethodi usvajanju dnevnog reda. Sutra će, dakle, biti ozvaničeno postojanje sedmog poslaničkog kluba (NDS), ostavke troje poslanika SRS, taze prelazak jednog poslanika među „nesvrstane“, te jedan međuklupski transfer – iz kluba „Izbor za bolju Vojvodinu“ u „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikolić“. Hm, valjda bi to bilo sve…

Prebrojavanje. U vezi je s prethodnom temom, a biće prisutno nakon svakog poziva predsednika za pritiskanje tastera za glasanje. Ono na šta se dosad uopšte nije obraćala pažnja – kako su baš svi poslanici stranaka iz vladajuće koalicije (IBV-SVM-LSV) glasali, sutra će, sva je prilika, privačiti najveću pozornost i poslanika ali i novinara. Samo da jedan poslanik iz tih stranaka ne bude glasao kao ostatak koalicije biće dovoljno za dodatnom generisanje spekulacija o daljem topljenju skupštinske većine. Da li je tako nešto neizbežno? Jeste.

A, kad smo kod prebrojvanja…

„Izbor za bolju Vojvodinu“          52 poslanika

„Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikolić“        25

SPS-PUPS-JS-SDPS              12

LSV                                            10

SVM                                            7

NDS                                             5

SRS                                              5

DSS                                              3

nezavisni                                   1

3. април 2014.
I Inđić napustio poslanički klub DS

Uoči sutrašnje sednice Skupštine Vojvodine izvesno je jedno: poslanički klub „Izbor za bolju Vojvodinu“ (čitaj: DS) više nema 53 poslanika u svojim redovima, kako su to tvrdili u Demokratskoj stranci nakon odlaska petoro poslanika u novoformirani klub Nove demokratske stranke.

Prema saznanjima SkupVojvbloga, Dušan Inđić (Stara Pazova) naputio je poslanički klub „Izbor za bolju Vojvodinu“, ali za sada nema nameru da se priključi nekom drugom klubu. Da se nešto dogodilo s brojnim stanjem u poslaničkom klubu „Izbor za bolju Vojvodinu“, svedoči i spisak poslanika tog kluba na zvaničnom sajtu Skupštine AP Vojvodine, u kojem je izostavljeno Inđićevo ime.

Poslanik Inđić, koji je mandat za izborima 2012. osvojio na većinskim izborima, potvrdio je ovom blogu da je u ponedeljak, 31. marta zvanično obavestio poslanički klub „Izbor za bolju Vojvodinu“ o nameri da svoj poslanički mandat nastavi kao – nezavisni poslanik. Naveo je, takođe, da je Demokratsku stranku napustio 14. marta ove godine.

– I stranku i poslanički klub napustio sam isključivo zbog nezadovoljstva odnosima koji vladaju kako u stranci, tako i poslaničkom klubu. Stranku sam napustio 14. marta, a u ponedeljak, 31. marta zvanično sam obavestio klub o istupanju, naveo je Inđić i dodao da za sada ne razmišlja o prelasku u drugu stranku ili u drugi poslanički klub.

– Do daljeg ću delovati kao nezavisni poslanik, naglasio je Inđić.

Od početka ove godine poslanički klub „Izbog za bolju Vojvodinu“ izgubio je sedam poslanika – pored Inđića i petoro poslanika koji su prešli u NDS, Darko Vukoje je u januaru prešao u klub „Pokrenimo Vojvodinu“.

3. април 2014.
„Godina lisica“ u Skupštini Vojvodine

U proteklih godinu dana policija je uhapsila čak trojicu poslanika iz aktuelnog saziva Skupštine Vojvodine. Indikativno je da se u sva tri slučaja radilo o članovima stranaka koje čine vladajuću koaliciju u Vojvodini.

Danas je uhapšen poslanik LSV Miloš Šibul zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj dok je obavljao funkciju direktora JP „Gradsko zelenilo i pijace“ u Kikindi.

Šibul je tu funkciju obavljao od septembra 2012. do novembra 2013. godine.

Pre njega, uhapšeni su bili Jovan Tišma i Borislav Novaković, članovi Demokratske stranke. Novaković je aktuelni šef poslaničke grupe „Izbor za bolju Vojvodinu“.

Obojici je nakon hapšenja bio određen pritvor – Tišma u je pritvoru proveo mesec dana, Novaković skoro dva.

Prema članu 38. Statuta AP Vojvodine pokrajinski poslanici uživaju isključivo tzv. materijalni imunitet. DSS je, inače, svojim inicijativom za ocenu ustavnosti Statuta zatražio da se i ova odredba proglasi neustavnom, ali je Ustavni sud to odbio.

(izvor: mojaloznica.info)

27. март 2014.
Novi klupski poredak

Dan nakon što je u u Skupštini Vojvodine formiran poslanički klub Nove demokratske stranke, na sajtu Skupštine Vojvodine već se našao podatak o novom, sedmom poslaničkom klubu u pokrajinskoj skupštini

Novi poslanički klub (zasad) tvori petoro bivših poslanika kluba „Izbor za bolju Vojvodinu“ u kojem su se 2012. našli kao kandidati s liste „Izbor za bolju Vojvodinu – Bojan Pajtić“. Osim Mate Matarića koji je bio kandidat Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, a gde i dalje obavlja potpredsedničku funkciju, preostalih četvoro (Miloš Gagić, Robert Santo, Ivana Milić i Tanja Dokmanović) na izbornoj listi su se našli kao kandidati Demokratske stranke.

Potonji „secesionizam“ najdrastičnija je promena na planu klupskog poretka u Skupštini Vojvodine: u ovih 19 meseci trajanja Sedmog saziva, migracije poslanika iz kluba u klub bile su izuzetno retke.

Na konstitutivnoj sednici, 22. juna 2012. formirano je šest poslaničkih klubova koji su okupljali 116 (od120) poslanika – van klupskog poretka ostao je samo DSS, koji je na izborima te godine osvojio samo četiri mandata. (NOTE: Za formiranje poslaničkog kluba potrebno je najmanje pet poslanika.)

U međuvremenu, DSS je ostao bez jednog poslanika, a promene u svom sastavu osetili su još samo klubovi „Izbor za bolju Vojvodinu“ i „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikolić“.

Lista „Izbor za bolju Vojvodinu“ osvojila je na izborima 2012. godine 58 poslanika, ali se tom klubu odmah pridružio poslanik Milivoj Vrebalov, kandidat „Vojvođanskog preokreta“. (NOTE: Vrebalov je u međuvremenu napustio LDP i prešao u DS, i trenutno je član Predsedništva te stranke.)

U januaru ove godine taj je poslanički klub napustio Darko Vukoje, koji je prešao u klub „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikolić“, koji tako trenutno broji 25 poslanika.

Naprednjaci su, inače, u Sedmi saziv ušli s 23 poslanika u svom klubu, da bi im se nakon godinu dana pridružio poslanik DSS Bogdan Laban.

Iako nominalno postoji, klub SRS nastavlja da deluje u krnjem sastavu, sa samo dva člana, ali samo dok ne budu verifikovani mandati zamena za troje poslanika koji su pre mesec dana podneli ostavke. Ako za to bude bilo vremena, naravno.

Dalju sudbinu tekućeg saziva, Skupština iščekuje sa sledećim klupskim poretkom:

Izbor za bolju Vojvodinu – 53 poslanika

Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikolić – 25 poslanika

SPS-PUPS-JS-SDP Srbije – 12 poslanika

Liga socijaldemokrata Vojvodine – 10 poslanika

Savez vojvođanskih Mađara – 7 poslanika

Srpska radikalna stranka – 5 poslanika

Nova demokratska stranka – 5 poslanika

(Bez poslaničkog kluba je DSS, sa troje poslanika.)

26. март 2014.
NDS ulazi u Skupštinu Vojvodine

Ono što je prvobitno bilo planirano da se dogodi tokom kampanje, pa je iz „viših interesa“ odloženo, dogodiće se za dva dana: „najmanje petoro“ dosadašnjih poslanika DS u Skupštini Vojvodine obznaniće u petak na konferenciji za medije svoj prelazak u Novu demokratsku stranku – Zeleni.

Ne treba isključiti mogućnost da bi taj čin, kako neki smatraju, mogao da posluži Bojanu Pajtiću kao povod da zatraži raspuštanje Skupštine Vojvodine.

Izvori iz NDS navode da će napuštanje DS potvrditi „najmanje petoro poslanika a verovatno i više njih, u svakom slučaju biće ih dovoljno za formiranje poslaničkog kluba u Skupštini Vojvodine“.

Za formiranje poslaničkog kluba u Skupštini Vojvodine potrebno je najmanje pet poslanika. U vojvođanskoj skupštni trenutno postoji šest poslaničkih klubova, među kojima je „Izbor za bolju Vojvodinu“ najbrojniji, sa (trenutno) 58 poslanika.

Mogućnost da NDS formira svoj poslanički klub najavio je danas kandidat za poslanika te stranke u Skupštini Srbije Janko Veselinović.

Inače, još tokom minule kampanje moglo se čuti da je ne manje od 9 poslanika DS u glavi već raskrstilo s tom strankom, ali se od konkretnih poteza na kraju ipak odustalo – navodno zbog procene da bi to moglo da izazove određene posledice.

Među poslanicima čiji je prelazak u NDS izvestan su Miloš Gagić, Tanja Dokmanović i Robert Santo.

19. март 2014.
Da su u nedelju održani pokrajinski izbori…

…izvesno je da bi na izborima po proporcionalnom sistemu najviše glasova osvojila Srpska napredna stranka. Na to ukazuju rezultati koje je na izborima za Skupštinu Srbije ova stranka osvojila u Vojvodini. Iz njih se, međutim, jasno čita samo trend, ali iz nekoliko razloga oni ne daju precizan odgovor na pitanja – koliko bi se glasova našlo u njenoj koloni pa ni, logično, koliko bi na kraju poslanika SNS sedelo u Skupštini Vojvodine.

Zašto je i pored podataka RIK-a o minulim izborima, sve to nepoznanica? Pa, iako niko ne može da garantuje da u nekim slučejevima, pa i kod SNS, ne bi došlo do poklapanja rezultata izbora za Skupštinu Srbije, odnosno Skupštinu Vojvodine, iskustvo makar govori da građani Vojvodine s različitim listićima u rukama uobičavaju da izražavaju različite stranačke preferencije.

Uzmimo za primer izbore iz maja 2012.

Na parlamentarnim izborima te godine na listi „Izbor za bolji život – Boris Tadić“ nalazili su, pored ostalih, kandidati DS i LSV; ta lista je na teritoriji Vojvodine osvojila 252873 glasova (24,98%). Na pokrajinskim pak izborima održanim istog dana DS je predvodio svoju koalicionu listu, dok je LSV nastupila samostalno. Epilog: lista DS je na izborima po proporcionalnom sistemu osvojila 212189 glasova (20,98%), dok je Liga osvojila 111397 (11,01%). Dakle, u zbiru su te dve liste osvojile više glasova (323586) nego zajednička lista za parlamentarne izbore na teritoriji Vojvodine.

Lista „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić“ je na parlamentarnim izborima te godine osvojila 217777 glasova (21,51%) na teritoriji Vojvodine. S druge strane, lista „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikolić“ je na proporcionalnim izborima za vojvođansku skupštinu osvojila 185311 glasova (18,32%).

Na teritoriji Vojvodine Savez vojvođanskih Mađara je na parlamentarnim izborima osvojio 64129 glasova (6,34%), dok je na na izborima za Skupštinu Vojvodine ta lista dobila 62275 glasova (6,15%).

Izbori za Skupštinu Vojvodine održavaju se po kombinovanom sistemu, gde se 60 poslanika bira po proporcionalnom, a preostalih 60 po većinskom sistemu. Da su u nedelju održani i izbori za Skupštinu Vojvodine svakako bi se znalo ko je osvojio najviše mandata na izborima po proporcionalnom sistemu.

Do sada se, međutim, nikad nije dogodilo da na većinskim izborima svih 60 poslanika bude izabrano već u prvom krugu. Drugi krug tih izbora je inače poseban po tome što u njemu najčešće pobeđuje kandidat stranke koja je posle prvog kruga imala najveću sposobnost pridobijanja birača srodnih stranaka. Kombinacija te taktike i jakog rezultata na proporcionalnim izborima stranci može da donese skor koji je čak blizu apsolutne većine u Skupštini. DS je 2012. osvojila 58 mandata – 16 na proporciji i čak 42 na većinskim izborima (od 50 kandidata u drugom krugu).

Rezultati parlamentarnih izbora ostvarenih u lokalnim samoupravama u Vojvodini upućuju na to da bi SNS i u prvom krugu većinskih izbora postigla dobar rezultat – u najmanju ruku, imali bi ne manje od 50 kandidata u drugom krugu.

(izvor: ebranicevo.com)

Da vidimo kako je Vojvodina glasala 16. marta:

Prema preliminarnim rezultatima RIK-a, od 1735726 birača glasalo je njih 895826 (51,61%).

Više od 5% glasova osvojilo je pet lista.

SNS   – 414563 glasova (46,28%)

Koalicija oko SPS   – 97597 glasova (10,89%)

SVM   – 73083 glasova (8,16%)

NDS/LSV – 72258 glasova (8,07%)

DS   – 52450 glasova (5,85%)

Šta bi se dogodilo da su u nedelju održani i pokrajinski izbori i da su ove liste, nekim čudom, na tim izborima postigle identičan rezultat onom na parlamentarnim?

U tom slučaju, evo kako bi bila popunjena polovina mesta u Skupštini Vojvodine (računicu izveo Obren Markov ):

SNS – 36 mandata

Koalicija oko SPS – 8

SVM – 6

NDS/LSV – 6

DS – 4

Predstojeći pokrajinski izbori biće prvi od 2008. koji neće biti održani uporedo s parlamentarnim. Čak i da uporedo s izborima za Skupštinu Vojvodine budu organizovani lokalni izbori, kako se najavljuje, izlaznost veća od 40 posto smatrala bi se uspehom – kada su 2004. održani lokalni i pokrajinski izbori, na potonjim je izlaznost bila svega 38,5%.

U ovom trenutku, jasno je ko bi i koliko bi profitirao na maloj izlaznosti.

19. март 2014.
Šta nakon ostavki troje poslanika SRS?

(Ne)očekivane ostavke troje pokrajinskih poslanika Srpske radikalne stranke, među kojima su bivši šef poslaničkog kluba te stranke i njegov zamenik, izvesno je da najviše mogu da ugroze i ovako dobrano poljuljano samopouzdanje radikala. Sam odlazak radikalske trojke neće, međutim, ostaviti posledice po brojno stanje u poslaničkim klubovima pa tako i zvanični odnos snaga u Skupštini Vojvodine. Ono što ipak ostaje nepoznato jeste kako će se sve to odraziti na računice koje se, s ciljem očuvanja ili promene vlasti, svejedno je, već mesecima prave..

S ozbirom na to da je SRS svih svojih 5 mandata u Skupštini Vojvodine osvojila na izborima po proporcionalnom sistemu, troje demisioniranih radikala biće uskoro zamenjeno novim poslanicima. Na osnovu redosleda na izbornoj listi „Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj“, a u skladu sa članom 79. Pokrajinske skupštinske odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, poslanički status će najverovatnije steći Ivana Zečević, Lazar Čavić i Nikola Lalić. Svi troje se, inače, nalaze i na izbornoj listi SRS za parlamentarne izbore 16. marta – Zečević je na 18. mestu, Lalić na 47 a Čavić 163. mestu.

Mandati troje novih poslanika SRS – ukoliko oni, naravno, prihvate poslanički status – biće verifikovani tek nakon sednice na kojoj budu konstatovane ostavke njihovih dojučerašnjih stranačkih kolega. Sva je prilika da naredna, 28. sednica Skupštine Vojvodine neće biti održana pre završetka kampanje za izbor poslanika u Skupštinu Srbije.

Prema brojnim najavama, čim se završi ta kampanja otvoriće se pitanje opstanka sadašnje pokrajinske vlasti. U svim dosadašnjim računicama, radikali nikad nisu ozbiljno svrstavani u tabor koji oponira Bojanu Pajtiću. U tom kontekstu, veoma je indikativna izjava sada već bivše poslanice SRS Marijane Četojević.

Mi smo na ranijim konferencijama (za medije) naglasili da ćemo glasati za rušenje DS u Vojvodini, ali do danas nismo čuli da je to potvrđeno. Štaviše, provejava prećutno mišljenje da će se ipak dati podrška rećimu DS.

Marijana Četojević (dnevnik.rs)

[EDIT]: Na konferenciji za novinare u sedištu GO SNS Zrenjanin, Saša Santovac je potvrdio da je prešao u redove te stranke.

1. март 2014.