Аутор: Denis Kolundžija

Violinistkinja u klubu naprednjaka

Više od godinu dana nakon izbora, visokopozicioniranog funkcionera SNS Igora Mirovića – ne samo potpredsednika već i predsednika stranačkog Saveta za Vojvodinu – konačno očekuje prva javna funkcija – mesto ministra za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu u rekonstruisanoj Dačićevoj vladi.

Preuzimanjem ministarske funkcije Mirović napušta poslaničke klupe u Skupštini Vojvodine, u kojoj je od juna prošle godine bio šef naprednjačkim poslanicima. Time, međutim, ne da neće prestati njegov uticaj na politička zbivanja u Vojvodini, već je realno očekivati da će on biti i izraženiji.

Mirovićeva ostavka na poslaničko mesto biće konstatovana verovatno na narednoj sednici vojvođanske skupštine, koja će, prema nezvaničnim informacijama iz te institucije, biti održana „tokom septembra“.

Odlaskom Igora Mirovića u Vladu otvara se pitanje njegovih zamena – u poslaničkoj klupi, odnosno na poziciji u poslaničkom klubu. Kada je reč o zameni u poslaničkoj klupi, prema redosledu kandidata s izborne liste SNS, a shodno članu 79. Pokrajinske skupštinske odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, nova poslanica bi trebalo da bude Dragana Milošević, diplomirani muzički izvođač – violinist(kinj)a iz Novog Sada, inače sekretar Saveta SNS za Vojvodinu. „Trebalo bi“, budući da u poslaničkim klubu naprednjaka nisu mogli da potvrde ovakav epilog. Potvrdu nismo mogli da dobijemo ni od potencijalne kandidatkinje za poslanicu.

http://www.youtube.com/watch?v=aWC8jTT_7tU

(Dragana Milošević je članica i gudačkog kvarteta COLORS.)

U klubu naprednjaka u ovom trenutku postoji izgleda još jedna nepoznanica – barem tako tvrde – a tiče se one druga Mirovićeve zamene – mesto šefa poslaničkog kluba. Ipak, kada je reč o tome ko ima najveće šanse, izvori iz tog kluba navode da je logičan izbor Predrag Matejin, dosadašnji zamenik šefa poslaničkog kluba.

30. август 2013.
Skupština dobija lift i svetlosne kupole

Zaposleni čije se kancelarije nalaze u najtajnovitijem delu zdanja Skupštine Vojvodine, njegovom drugom spratu, do minulog vikenda morali su da se isele i da pronađu privremeni smeštaj po drugim kancelarijama.

Već u ponedeljak, 8. jula počeli su radovi na adaptaciji i sanaciji tog sprata, što je, prema zvaničnim podacima, najozbiljnije ulaganje u skupštinsko zdanje nakon više od 30 godina.

(preuzeto sa dnevnik.rs)

Nakon završetka adaptacije drugi sprat (to je tzv. tavanski prostor koji se nalazi iznad međusprata s kabinetima potpredsednika i sekretara Skupštine) biće pretvoren u poslovni deo, a koristiće ga poslanički klubovi.

Uporedo sa tim, biće izgrađen lift kao i krovni svetlarnik, navodi se u informaciji koja nam je dostavljena iz Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa.

Planirano je da svi radovi budu završeni najkasnije za tri meseca a ovogodišnji pokrajinski budžet to će koštati 36 miliona dinara.

Površina drugog sprata iznosi 415, 50 kvadratnih metara, ali će se radovi obavljati na gotovo duplo više – 887,90 kvadratnih metara. Tih 452 kv.m razlike odnosi se na radove na etažama „kuda prolazi lift, od suterena, prizemlja, I sprata i II sprata, a ne zahteva radove na krovu, već samo na tavanici, gde se probija otvor za lift, a u suterenu je temelj za lift okna“.

Ugradnjom lifta prostorije u Skupštini Vojvodine biće daleko dostupnije nego sada osobama s invaliditetom.

Kakva će biti svrha krovnog svetlarnika?

(iz informacije Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa)

S obzirom na to da se zvanično smatra tavanskim prostorom, drugi sprat Skupštine Vojvodine nikad se nije dičio preterano dobrim uslovima za rad. Od uslova za rad, međutim, zaposlene u pokrajinskoj skupštini i retke posetioce više je užasavao samo jedini način da se do tog dela zgrade stigne – nestvarno usko stepenište.

E, planiranim radovima bi, konačno, i to trebalo da bude promenjeno.

(iz informacija Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa)

Inače, za pomenute radove u Skupštini Vojvodine bilo je planirano da se izdvoji 39.320.000,00 dinara bez PDV, odnosno 47.184.000,00 dinara sa PDV-om. Radovi su, međutim, ugovoreni na iznos od 29.994.104,74 bez PDV; odnosno na 35.992.925,69 sa PDV-om.

(iz informacije Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa)

Poslednje „sređivanje“ Skupštine Vojvodine bilo je 2009, kada je za potrebe Samita predsednika zemalja centralne Evrope uređena Velika sala. Ti radovi koštali su 14 miliona dinara.

9. јул 2013.
Šta donosi rebalans budžeta za 2013?

Poslanici Skupštine AP Vojvodine razmatraće sutra, na svojoj 19. sednici, Predlog pokrajinske skupštinske odluke o rebalansu budžeta za 2013. godinu.

Najvažnije promene u proračunu za tekuću godinu donosimo uz komentare pokrajinskog sekretara za finansije Zorana Radomana, koji specijalno za SkupVojvblog objašnjava i razloge koji su doveli do predložene preraspodele para u pokrajinskoj kasi.

Predlogom rebalansa budžeta pokrajinska kasa u ovoj godini biće manja za 3,54 milijarde (4,4%) u odnosu na prvobitne projekcije, i iznosiće 77,3 milijarde dinara.

KLJUČNE PROMENE U ODNOSU NA BUDŽET ZA 2013:

– pad poreskih prihoda

– smanjenje transfernih sredstava

– umesto predviđenih 7 milijardi dinara na ime realizacije prenosa kapitala Razvojne banke Vojvodine na banku preuzimaoca, Pokrajina se zadužila 4, 97 milijardi; ovim rebalansom planira se zaduživanje od 2,2 milijarde dinara (18,35 miliona evra) za opremanje zdravstvenih ustanova u sklopu završetka projekta „Kamenica 2“;

Suštinski, politike javne potrošnje usvojene donošenjem pokrajinskog budžeta za 2013. godinu u decembru prošle godine, ovim rebalansom nisu pretrpele bitnije izmene. Naime, može se konstatovati da je smanjenje obima pokrajinskog budžeta u celini posledica smanjenja planiranog transfera iz republičkog budžeta, imajući u vidu da je ove godine bilo moguće pad tekućih ustupljenih prihoda nadoknaditi raspoređivanjem “ušteđenih” sredstava iz ranijih godina.

PROMENE NA PRIHODNOJ STRANI:

Transferni prihodi smanjeni su za ukupno 4,75 milijardi dinara, od čega se 4,6 milijardi dinara odnosi se na transfere planirane iz republičkog budžeta za kapitalna ulaganja na teritoriji AP Vojvodine.

– transferi planirani za izgradnju regionalnog puta Novi Sad-Ruma sa tunelom kroz Frušku goru smanjeni su za 3,5 milijarde dinara (sa prvobitno planiranih 12 na 8,5 milijardi dinara), budući da država još uvek nije potpisala ugovor sa Kineskom korporacijom za puteve i mostove za realizaciju ovog projekta.

– smanjena su i prvobitno planirana transferna sredstva za druga kapitalna ulaganja u iznosu od 1,1 milijardu dinara od čega najveći deo – 600 miliona dinara za Klinički centar Vojvodine. (NOTE: Predviđeno je da ulaganja od 1,1 milijarde „idu“ direktno iz republičkog budžeta, a ne preko pokrajinskog.)

-namenski transferi za jedinice lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine smanjeni su za 198,8 miliona dinara (od čega 173,1 milion dinara za održavanje lokalne putne mreže i 25,7 miliona dinara za pripremni predškolski program);

-transferi za plate zaposlenih u ustanovama visokog obrazovanja na teritoriji AP Vojvodine povećani su za 79,0 miliona dinara, a za programe pokrajinskih ustanova kulture za 7,6 miliona dinara.

Kad je reč o poreskim prihodima, umesto planiranih 14,7 milijardi dinara rebalansom se procenjuje da će se u pokrajinsku kasu sliti 11,5 milijaredi (pad za 22%) . Prihod od poreza na dobit smanjen je za 2,6 milijardi dinara, a od poreza na zarade za 600 miliona dinara.

Prihod od pripadajućeg dela dobiti RATEL (koji se po zakonu usmerava za razvoj elektronskih komunikacija u Vojvodini) manji je za 4,8 miliona dinara.

Prihodi su ’’podbacili’’ za ukupno za gotovo 8 milijardi dinara, a njihov pad delom je nadoknađen: povećanjem sredstava raspoređenih iz prenetog viška iz ranijih godina u iznosu od 3,9 milijardi dinara, povećanjem planiranih privatizacionih primanja u iznosu od 100 miliona dinara; povećanjem sredstava od zaduživanja (za 171,3 miliona dinara); povećanjem planiranih prihoda od kamata (za 150 miliona dinara) i povećanjem drugih izvornih prihoda pokrajine (za 125 miliona dinara).

PROMENE NA RASHODNOJ STRANI:

Povećanje rashoda na sledećim budžetskim pozicijama:

– kapitalna ulaganja preko Fonda za kapitalna ulaganja -422,1 miliona dinara

– projekti u oblasti energetike -110 miliona dinara

– sprovođenje mera demografske politike -43,5 miliona dinara

-programi u oblasti kulture – 10 miliona dinara;

– sredstva rezerve – 189,1 miliona dinara

Ovim rebalansom nije se odstupalo od ranije usvojenih politika javne potrošnje, s obzirom na to da su preneta sredstva poslužila da se izvrši zamena izvora finansiranja (umesto iz tekućih prihoda, ovim rebalansom neki rashodi finansiraju se iz prenetih sredstava). Ovim rebalansom nije se nekim korisnicima “uzimalo“ da bi se drugima “davalo“.

(fotografija preuzeta sa vojvodina.gov.rs)

Poslanici će sutra raspravljati i o izveštaju o poslovanju i finansijskom izveštaju Fonda za razvoj AP Vojvodine za period 1. januar – 31. decembar 2012. godine, izveštaju o radu Fonda „Evropski poslovi“ AP Vojvodine za 2012. godinu,
godišnjem izveštaju o poslovanju Javnog preduzeća „Vojvodinašume“ za 2012. godinu, izveštaju o poslovanju Turističke organizacije Vojvodine za 2012. godinu, te o razrešenju, odnosno imenovanju člana Pokrajinske izborne komisije.

2. јул 2013.
FACTCHECK: Koliko je zaista prošlo?

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor sumirao je juče pred medijima prvu godinu rada Sedmog saziva.

Deo tog saopštenja, međutim, sadrži određene nejasnoće:

Sa aspekta kvaliteta rada ne može se zaobići činjenica da je posle devet godina Skupština AP Vojvodine predložila prema Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog zakona o dopuni zakona o budžetskom sistemu, tri amandmana na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2013, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine (…)

Ako se ovo eventualno odnosilo na period od poslednjeg zakonskog predloga upućenog iz Skupštine Vojvodine na usvajanje u Skupštinu Srbije – prošlo jeste dosta, ali ne toliko. Elem, činjenice kažu da je pre prošlogodišnjih zakonskih incicijativa (ukupno tri), Skupština Vojvodine svoj poslednji zakonski predlog utvrdila još 2008. godine.

Bio je to Predlog zakona o volontiranju, zaveden 17.3. 2008. u Skupštini Srbije pod brojem 11-493/08.

U nastavku izveštaja kaže se da je Pastor istakao…

…da je posle devet godina predsednik Skupštine AP Vojvodine imao mogućnost da obrazlaže ove predloge pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije (…)

(tanjug.rs)

Devet godina, pa opet devet godina?

Pastor ovim referiše na činjenicu da je 22. novembra prošle godine pred poslanicima Narodne Skupštine obrazlagao Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koji je prethodno utvrdila Skupština Vojvodine.

Iz toga proizilazi da je tokom 2003. njegov prethodnik ima priliku da pred Narodnom Skupštinom obrazlaže zakonski predlog ili zakonske predloge koje je utvrdila Skupština Vojvodine.

Prošlog novembra, na zajedničkom preseru sa Bojanom Pajtićem, Pastor je podsetio na to da se od 2003. godine nijedan predlog zakona iz Skupštine Vojvodine nije našao pred poslanicima Narodne skupštine, a da su od 2000. godine svega TRI predloga, i to sva tri za vreme Vlade Zorana Đinđića, zavredela da se o njima rapravlja u državnom parlamentu. (NOTE: u peridou 2000-2012. Skupština Vojvodine utvrdila je i Skupštini Srbije na usvajanje uputila 41 zakonski predlog, od toga je jedan povučen iz procedure.)

Prvi vojvođanski zakonski predlog o kojem je raspravljala Skupština Srbije nakon 2000. bio je Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, tzv. Omnibus zakon (usvojen je 4. februara 2002).

Taj predlog obrazložio je na sednici 22. januara 2002. ondašnji predsednik Skupštine Nenad Čanak, kao ovlašteni predstavnik predlagača.

Sve do rasprave o Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, a po evidenciji Narodne Skupštine (iz aprila 2012.), ovo je bio JEDINI zakonski predlog Skupštine Vojvodine o kojem su raspravljali narodni poslanici, pa samim predstavnici Skupštine Vojvodine u međuvremenu nisu ni imali osnova da obrazlažu zakonske predloge iz pokrajinske skupštine.

Takođe, uvidom u stenograme sa sednica u periodu od usvajanja Omnubusa pa do 18. marta 2003. (kada je izabrana Vlada Zorana Živkovića) može se utvrditi da Skupština Srbije nije raspravljala ni o jednom zakonskom predlogu poteklom iz Skupštine Vojvodine.

Odakle onda još famozna dva zakonska predloga?

Prema onom što se ranije pojavljivalo u medijima, nije isključeno da je Pastor mislio na Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (aka Zakon o lustraciji) i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (oba iz 2003).

Tačno je da je Skupština Vojvodine uvrdila zakonske predloge pod tim nazivima (tekst Zakona o lustraciji utvđen na sednici Skupštine Vojvodine 11. februara 2003, a dopune Zakona o privatizaciji 27. juna 2002.), ali oni zakoni koji su u usvojeni u Skupštini Srbije ipak su imali drugačije predlagače.

U slučaju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, predlagač je bila Vlada Srbije i to se može ustanoviti iz stenograma sednice održane 26. februara 2003. (NOTE: Sastavni deo tog zakona postala je odredba o tome da 50% prihoda od privatizacije ostvarene na teritoriji APV ide u budžet APV, što je inače i traženo vojvođanskim zakonskim predlogom.)

Zakon o lustraciji, pak, predložila je grupa narodnih poslanika i njen predstavnik je obrazlagao zakonski predlog (koji je gotovo istovetan vojvođanskom predlogu) na sednici 29. maja 2003. Taj zakon je usvojen 30. maja 2003, dakle u mandatu Živkovićeve vlade.

25. јун 2013.
Prva godina Sedmog saziva – statistika

Sutra se navršava godinu dana od konstituisanja Sedmog saziva Skupštine AP Vojvodine. Do danas….

…održano je 18 sednica (17 radnih i jedna svečana – povodom 94. godišnjice prisajedinjenja Vojvodine Srbiji)

…poslanici su zasedali ukupno 15 dana – u proseku svaka 24 dana

…razmatrano je 100 tačaka dnevnog reda

…utvrđena su tri zakonska predloga (o dopuni Zakona o budžetskom sistemu; o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju; i o formiranju Razvojnog fonda Vojvodine)

…usvojene su dve deklaracije (Deklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine, odnosno Deklaracija o osudi zločina nad pripadnicima srpskog naroda na prostorima bivše Jugoslavije)

…utvrđena su tri amandmana (sva tri na Predlog zakona o budžetu za 2013.)

…razmatrana su 23 amandmana na zakonske predloge Skupštine Vojvodine

…usvojeno je 17 pokrajinskih skupštinskih odluka

…usvojeno je 38 drugih odluka

…pet poslanika je podnelo ostavke – Aleksandra Jerkov (tada LSV), Dušan Bajatović, Živorad Smiljanić, Ivan Bošnjak i Zoran Mladenović; u popuni tih mesta dvojica poslanika (Saša Homanov i Predrag Amižić) izabrana su s izbornih lista, dok su trojica (Dragan Rastović, Živko Nastić i Darko Bađok) izabrani na vanrednih izborima u izbornim jedinicama Apatin, Srbobran i Zrenjanin III, 17. februara i 3. marta.

21. јун 2013.
Značaj „stranačkih oficira“ u poslaničkim klupama

Kada pokrajinski premijer Bojan Pajtić sedne na svoje mesto u sali Skupštine, vojvođanska „arhitektura“ Demokratske stranke pruža se na dlanu: (obično) pokraj Pajtića, koji je i zamenik predsednika DS, sedi Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, ali i predsednik Pokrajinskog odbora DS; iza njih dvojice, u skamijama sedi jedan potpredsednik PO DS i 12 šefova lokalnih odbora DS. (NOTE: DS ima 55 poslanika i ima odbore u svakoj vojvođanskoj opštini/gradu, dakle 45.)

Poslednji među njima koji se ovenčao stranačkom funkcijom je prof. dr Ilija Ćosić, koji je 8. juna izabran za predsednika novosadskog odbora Demokratske stranke. Za tu funkciju, inače, bila su zainteresovana još dvojica poslanika, koja se, istina, nisu na kraju kandidovala, no i tim činom potvrdili su tezu da skupštinske skamije trenutno predstavljaju izvor kadrova na koje se zbog lojalnosti može računati, ali i preporuka za njihovo dalje napredovanje.

Pajtić i Vasin (izvor: www.kurir-info.rs)

Otkada je obnovljeno višestranačje u Srbiji stranke nisu uvek, hm, uspevale da u parlamente pošalju najbolje, ali su zato najistaknutiji, i istaknutiji od najistaknutijih – dakle, provereni stranački kadrovi – redovno činili sazive paralamenata. I kao što u Skupštini Srbije nije bila retkost da među poslanicima sede stranački lideri, i tako po pitanju kontrole poslanika ništa ne prepuštaju slučaju, predsednici stranaka nisu bili retkost ni u Skupštini Vojvodine.

Vojvođanska skupština je ipak posebna po tome što su je u dva saziva vodili stranački lideri: Nenad Čanak ( LSV) bio je predsednik u sazivu 2000-2004, Ištvan Pastor (SVM) je „prvi među jednakima“ od juna prošle godine. Uzgred, obojica lidera bili su i „obični“ poslanici: Čanak od 2004. do 2007, Pastor pak u prošlom sazivu. (NOTE: Pastor je za predsednika SVM izabran 2007. godine.)

Prošlogodišnji izbori bili su posebni po velikokalibarskom sastavu izbornih lista – bili su tu potpredsednici stranaka, članovi predsedništava, šefovi vojvođanskih odbora, članovi izvršnih odbora, pa i šefovi lokalnih odbora. Prisustvo stranačkih odličnika zvučalo je kao nagoveštaj da će afirmacija političkih ciljeva preći na potpuno novi nivo, što je važilo i za atmosferu kojom su odisale sednice u godinama nakon 200o-e.

Nakon odlaska Dušana Bajatovića, koji je mandat vratio već oktobra 2012, u Skupštini su ostala trojica stranačkih potpredsednika – Branislav Bogaroški (LSV), Miroslav Španović (PUPS) i Igor Mirović (SNS). Mirović i Španović ujedno vode i vojvođanske organizacije svojih stranaka (NOTE: SNS nema Pokrajinski odbor, već Savet za Vojvodinu.) Poslanik DSS Branislav Ristivojević je predsednik PO te stranke, a portparol tog odbora je Milenko Jovanov, koji je i član IO DSS.

Značaj prisustva visokokotiranih stranačkih oficira ogleda se najbolje u Igoru Miroviću, koji s autoritetom koji crpi iz funkcija, održava značajan politički pritisak skupštinske opozicije, a faktički vlasti na državnom nivou koja pruža logističku asistenciju, na vojvođansku vlast. S obzirom na to da od juna prošle godine nije preuzeo nijednu javnu funkciju, očito je prihvatio ulogu komandanta „severnog fronta“ u dokusurivanju DS.

(NOTE: U redu gde sede poslanici SNS od stranačke arhitekture možda je vidljiviji „hijerarhijski“ poredak unutar poslaničkog kluba. Naime, odmah iza Mirovića sede Bore Kutić, Saša Todorović i Ladislav Tomić – sva trojica su u septembru 2008. zajedno sa sadašnjim šefom napustili radikale i formirali zaseban poslanički klub u Skupštini Vojvodine.)

Pored toga što im lider predsedava sednicama, među preostalih šest poslanika SVM je i jedan član Predsedništva (Šandor Egereši, predsedik Skupštine u prošlom sazivu) koji je i član Saveta stranke (pandam Glavnom odboru); članovi Saveta su Atila Juhas i Ilona Pelt, koja vodi Zapadnobački odbor SVM.

U poslaničkim klubu LSV sedi predsednik Političkog saveta stranke (Dušan Jakovljev, koji je i potpredsednik Skupštine), predsednica Centra za edukaciju (Maja Sedlarević, bivša potpredsednica Skupštine), dok su Robert Kolar i Aleksandar Marton potpredsednici Izvršnog odbora LSV.

U izvršnom odboru svoje stranke sede i dvojica poslanika Ljajićeve SDPS (deo koalicije SPS-PUPS-JS-SDPS) Uroš Kandić i Gavra Avramov.

14. јун 2013.
Hiperaktivni saziv

Skupština Vojvodine održaće danas svoju 18. sednicu u ovom sazivu, a do kraja meseca, prema nezvaničnim najavama, još jednu. Ukoliko ta 19. sednica bude održana pre 22. juna, kada se navršava godinu dana od konstituisanja Sedmog saziva, s tim saldom ovo bi bila ubedljivo najaktivnija garnitura poslanika od konstituisanja prve višestranačke Skupštine Vojvodine 1992. godine – i to ne samo u prvog godini mandata.

S današnjom sednicom aktuelni saziv izjednačiće se s ukupnim brojem sednica održanim tokom Drugog saziva (1993-1997.) Stanje stvari se ni najmanje ne menja čak i ako se ovom sazivu otpiše jedna sednica- ona svečarska, održana 24.11, povodom 94. godišnjice prisajedinjenja Vojvodine Srbiji. To je opet više od skora Trećeg saziva (1997-2000.), kada je održano ukupno 16 sednica. U Prvom sazivu bilo ih je jedva šest, ali je taj saziv trajao svega godinu i po dana.

Sazivi nakon oktobra 2000. bili su daleko aktivniji. U Četvrtom sazivu (2000-2004.) održano je 34, sednice, u Petom ih je bilo 27 a u Šestom 34. Ukoliko nastavi ovim tempom, aktuelni saziv će svoje prethodnike nadmašiti već na polovini mandata – naravno, ukoliko idući izbori budu (tek) 2016. godine.

Međutim, kad se pogleda aktivnost u prvoj godini mandata, aktuelni saziv nema premca: u prvoj godini Četvrtog saziva održano je osam sednica, u prvoj godini Petog 12, a u istom periodu Šestog saziva – 11, od čega su tri sednice održane istog dana. Naposletku, nijedan saziv nakon 2000. u jednoj godini mandata nije održao toliko sednica kao aktuelni u svojoj prvoj godini.

Pri donošenju suda o tome da li se za vojvođanske poslanike uopšte sme vezivati pojam (hiper)aktivnost, trebalo bi na umu imati nadležnosti AP Vojvodine, pa i činjenicu, koja iz toga proizilazi, da su poslanici u obavezi da se sastaju najmanje četiri puta godišnje. Tako, naime, propisuje Statut AP Vojvodine u član 42.

Tokom čitavog Trećeg saziva održano je manje sednica nego u prvoj godini aktuenog, Sedmog saziva

13. јун 2013.
Poslanici šalju transregionalni friend request

Poput kolega iz Skupštine Srbije i poslanici vojvođanske skupštine uskoro će moći da se učlanjuju u grupe prijateljstva, ali, shodno svom položaju, te veze će moći da ostvaruju isključivo s regionalnim parlamentima. O pravilima za formiranje okavkvih grupa pre nekoliko dana informisani su članovi Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju, a pre toga i poslanički klubovi internim pismom poslatim 13. maja ove godine.

Interesantno je da su pravila za formiranje grupa prijateljstva uvrđena još oktobra 2010. godine, ali za ove nepune tri godine nije bilo interesovanja među poslanicima za druženje s kolegama iz drugih regiona.

Pravila za obrazovanje grupa prijateljstva su sledeća:

Poslanicima je sugerisano da grupe prijateljstva obrazuju sa poslanicima predstavničkih tela regiona sa kojima su potpisani sporazumi o saradnji ili već postoje dugogodišnji kontakti: Istarska županija , Vukovarsko-srijemska županija (Hrvatska), Baden-Virtemberg (Nemačka), Friuli Venecija Đulija (Iralija), Štajerska i Gornja Austrija (Austrija), Čongrad, Bač-Kiškun (Mađarska), Županija Timiš, Županija Alba Julija, Županija Karaš Severin (Rumunija), Trnavski region (Slovačka). Na tom spisku je i Republika Srpska, a za grupu prijtateljstva sa skupštinom tog BiH entiteta, kako se može čuti, veoma su zagrejani poslanici SNS i SPS.

10. јун 2013.
(Ne)sporna kandidatura

Može li pokrajinski poslanik koji u parlamentu predstavlja jednu opštinu/grad da bude kandidat za predsednika lokalnog odbora svoje stranke u drugoj opštini/gradu? Ovo je samo jedna od reakcija koja mi je stigla mejlom a, dakako, odnosi se na vest da se prof. dr Ilija Ćosić kandidovao za predsednika novosadskih demokrata. (Druga, takođe, zanimljiva reakcija je zapravo podsećanje na Ćosićev stranački angažman tokom 90-ih, ali o tome neki drugi put.) „Čak i da je to pravno nesporno“, stoji dalje u mejlu, “ složićeš se da je ipak malo čudno da u parlamentu sediš kao predstavnik jedne opštine/grada, u kojoj si i izabran na izborima, a da ti je stranačka članska karta u nekoj drugoj opštini/gradu…“

Čudno možda čak i jeste, ali hajde da vidimo ima li tu čega spornog.

Ćosić je, dakle, od juna 2012. poslanik u Skupštini AP Vojvodine, izabran je na majskim izborima po većinskom sistemu u izbornoj jedinici 19 Irig. U zvaničnoj kandidaturi koju je podneo ispred liste „Izbor za bolju Vojvodinu – Bojan Pajtić“ naveo je da mu je prebivalište Rivica, u opštini Irigi, inače njegovo rodno mesto.

(sa sajta Pokrajinske izborne komisije http://pik.skupstinavojvodine.gov.rs/Kandidati.aspx?i=2012)

S dotičnim prebivalištem Ćosić je ispunio uslov za kandidovanje, koji je propisan članom 2. Pokrajinske skupštinske odluke o izboru poslanika u Skupštinu Autonomne Pokrajine Vojvodine (prečićšeni tekst iz 2012).

Član 2.

Građani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.

Pravo da bira i da bude biran za poslanika ima građanin koji ima izborno pravo i prebivalište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Pokrajina).

Kada je reč o stranačkoj članskoj karti, u novosadskom odboru DS su mi rekli da je Ćosić na spisku članova tog ogranka od 2008. godine. (Prema Pravilniku o izborima u DS, on je već nakon šest meseci od prijema u članstvu imao pravo i da bira i da bude biran za prvog čoveka ogranka stranke; ergo, sa te strane nema ničeg spornog u njegovoj kandidaturi. )

Evo šta kaže Statut DS o uslovima učlanjenja u tu stranku:

Drugi deo označenog dela odredbe objašnjava kako je Ćosić, koji i dalje kao mesto prebivališta prijavljuje Rivicu, uspeo da postane član novosadskog odbora DS: zahvaljujući boravištu u Novom Sadu. (Nemam informaciju o tome koliko dugo boravi u Novom Sadu, ali, evo, u njegovoj biografiji stoji da se na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu zaposlio odmah posle diplomiranja, 1972.)

E, sad, da li je stranačko tumačenje pojmova prebivalište i boravište u skladu sa zakonom? Evo šta kaže zakon:

U skladu sa članom 3. Zakona o prebivalištu i boravištu građana (“Sl. Glasnik RS”, br. 87/11), prebivalište je mesto u R Srbiji u kome se građanin nastanio s namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio, dok je boravište mesto u R Srbiji u kome građanin privremeno boravi van mesta svog prebivališta, duže od 90 dana. (http://www.mup.gov.rs/cms_cir/sadrzaj.nsf/razlika-boraviste-prebivaliste.h)

Hm, pa ne znam; ali znam da u DS to tumače ovako: „Gleda se prijava u stranci, a ne ona u SUP-u.“ U drugom sms-u od iste osobe pojašnjeno mi je na primeru studenata: oni su, zvanično, i dalje žitelji svojih mesta, ali, de fakto, borave u Novom Sadu, gde, je li, studiraju. Ukoliko su u svojim matičnim mestima bili članovi DS „potrebno je samo da se verifikuje prebacivanje iz jednog odbora u drugi.“

To je, biće, upravo ono što je i Ćosić uradio: prebacio se. Otuda, tako bar ispada, ne postoji prepreka da istovremeno bude predsednik GO DS u Novom Sadu i zastupnik Sremaca iz iriške opštine u vojvođanskoj skupštini. Ali, to i i dalje ne isključuje rečenu čudnost.

25. мај 2013.
Ilija Ćosić preuzima novosadske demokrate

Pokrajinski poslanik Demokratske stranke prof. dr Ilija Ćosić biće jedini kandidat za predsednika novosadskog odbora te stranke na unutrastranačkim neposredim izborima 8. juna, potvrdili su izvori iz GODS. Iza ovog, po svemu sudeći, kompromisnog rešenja, u čijem pronalaženju su učestvovali i visoki funkcioneri DS, ne s apsolutnim oduševeljenjem u četvrtak uveče stao je Gradski odbora, čime je ozvaničena Ćosićeva kandidatura.

(EDIT: Na izborima za predsednika GO DS ipak će biti više kandidata. Naime, pored Ćosića kandidature su podneli i Dejan Kovač, član Izvršnog odbora GODS, i Miroslav Salonski. I Kovač i Salonski svoje kandidature su podneli poslednjeg dana kandidacionog roka, 28. maja.)

Kandidatura nekadašnjeg dekana Fakulteta tehničkih nauka, a Ćosić je najvećim fakultetom u okviru Univerziteta u Novom Sadu upravljao čak 14 godina – sve do prošlogodišnjih pokrajinskih izbora, došla je prilično neočekivano. Tim pre jer su novosadski mediji ranije objavili da je za prvog čoveka novosadskih demokrata viđen dr Života Lazarević, takođe aktuelni pokrajinski poslanik, dok se poslednjih dana spekulisalo o još jednom kandidatu iz klupa Skupštine Vojvodine – Milošu Gagiću, nekadašnjem „otporašu“.

Iako se donedavno, kako je izvestio Radio 021, žestoko opirao odlasku s mesta predsednika GO, Igor Pavličić, bivši gradonačelnik Novog Sada, sada čak nije ni pokazao nameru da se ponovo kandiduje. Razumna odluka, s obzirom da je u septembru smenjen s mesta gradonačelnika, a njegova stranka postala opoziciona. No, i bez toga svakom stranačkom ogranku bi bila potrebna sveža krv nakon sedam godina šefovanja jedne osobe (Pavličič je, kao novajlija u politici, prvi put izabran 2006, a reizabran 2008. i 2010.).

Makar po godinama s Čosićem (64) je to „unošenje sveže krvi“ prilično upitno. No, vrlo je verovatno da je DS-u u ovom trenutku više stalo da se krv dodatno ne uzburka i da se rane iz poraza zaleče a ne da se dosoljavaju. Iako nije skroz u demokratskom duhu, opcija sa samo jednim, i to kompromisnim kandidatom u ovom trenutku je ocenjena kao daleko bolja od dva (ili više) kandidata, jer bi to neminovno, iskustvo, naime, tako pokazuje, dovelo do „klanizacije“ članstva i poslovičnog bavljenja sobom, umesto političkim rivalima.

Ćosić nije bez političkog iskustva, a mnogi mu odaju priznanje na umešnosti u vođenju složenog sistema kakav je odista FTN. Kakav autoritet ima u svom matičnom odboru, videće se po odzivu članstva, njih oko 2500, na izborima za nešto više od dve nedelje. A da li će ponovo biti umešan u rukovođenju ništa manje složenog sistema, videće se već na sledećim lokalnim izborima.

23. мај 2013.