Аутор: Denis Kolundžija

FACT CHECK: Može li se do izbora bez većine?

Jesu li prevremeni izbori u Vojvodini neminovni? Jesu, rekao je predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor „Blicu“, ukoliko u vojvođanskoj skupštini ni DS ni SNS ne budu obezbedili većinu.

U slučaju da nijedna opcija – rekonstrukcija koju su pre tri meseca inicirali LSV, NDS i DS, u čijim razgovorima SVM, ili koncentraciona vlada ne budu obezbedili većinu, prema oceni Pastora, nastaće kriza parlamenta koju će po zakonskoj obavezi morati da reši – raspisivanjem prevremenih izbora – veli Pastor, i dodaje da je uveren da do njih neće doći.

(Ovo sasvim sigurno nije precizno interpretirana izjava Ištvana Pastora budući da mu kao pravniku, a u praksi veoma minucioznom u izražavanju, nije svojstveno da pozeže za nepostojećim zakonskim obavezama.)

Sličnu izjavu Pastor je dao i „Dnevniku“.

Sednice Skupštine Vojvodine neće biti pre nego što bude poznato da li će neko formirati većinu, i ko, a ukoliko se strane ne dogovore o tome, biće raspisani prevremeni izbori.

Da rezimiramo: ako se u narednim nedeljama ispostavi da nijedan stranački blok koji pretenduje na vođenje Pokrajine nije uspeo da obezbedi većinu, slede izbori.

Zvuči paradoksalno, ali, strogo uzev, postojanje većine u Skupštini Vojvodine je conditio sine qua non za raspisivanje prevremih pokrajinskih izbora. Da bi Ištvan Pastor uopšte raspisao izbore, za šta mu Statut daje ovlašćenje, Skupština mora glasanjem da za to obezbedi uslove. Većinom glasova, nego kako.

Tako, naime, propisuje novi Statut AP Vojvodine, usvojen 22. maja ove godine. Po pak prethodnom Statutu, koji je važio od 2009, bilo je dovoljno da, nakon što se konstatuje da ne postoji većina u Skupštini, Vlada Vojvodine (današnja Pokrajinska vlada, uočavate razliku?) pošalje predsedniku Skupštine Vojvodine obrazloženi predlog za raspuštanje Skupštine. On potom, tako je pisalo u članu 43. starog Statuta, raspisuje izbore.

Po novom Stautu, međutim, možete do mile volje da konstatujete kako nemate većinu, ali do prevremenih izbora ipak može da dođe samo ako – postoji većina. Koja će glasanjem potvrditi nepostojanje većine. I onda sledi raspisivanje izbora.

Većina, tanana (preuzeto sa tanjug.rs)

Hm, komplikovano, zar ne?

Ajmo redom.

Statut AP Vojvodine, usvojen 22. maja ove godine, u svom 36. članu među ovlašćenjima predsednika Skupštine navodi i raspisivanje izbora.

Prema članu 33. redovno izbore za poslanike u Skupštni AP Vojvodine njen predsednik raspisuje „90 dana pre isteka mandata Skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana“.

Dakako, Statut predviđa i mogućnost raspisivanja prevremenih izbora, ali samo u TRI slučaja.

Jedan od njih je i samoraspuštanje, novina u najvišim vojvođanskim aktima. Član 40. novog Statuta, naime, predviđa da „Skupštini može prevermeno prestati mandat na predlog jedne trećine poslanika“. Ukoliko taj predlog podrži VEĆINA poslanika, navodi se dalje u tom članu, „predsednik Skupštine raspisuje izbore za poslanike“.

Još jedna mogućnost za prevremeno raspisivanje izbora takođe je opisana u članu 40, a ona se aktivira ukoliko se „u roku od 90 dana od dana konstituisanja Skupštine ne izabere Pokrajinska vlada“.

Poslednja, treća mogućnost takođe je skopčana s Pokrajinskom vladom, tačnije – s neizborom njenog predsednika.

Ukoliko Skupština razreši predsednika Pokrajinske vlade , kaže član 50. Statuta AP Vojvodine, predsednik Skupštine je dužan da pokrene postupak za izbor nove Pokrajinske vlade (pošto razrešenjem predsednika pada i čitava Vlada – op.a.).

Međutim, ako Skupština, navodi se u istom članu Statuta, u narednih 60 dana ne izabere novu Pokrajinsku vladu od razrešenje predsednika Vlade, „Skupštini prestaje mandat i raspisuju se izbori“. Za izbor novog predsednika Vlade potrebno je da glasa VEĆINA poslanika.

Isto važi i u slučaju kada predsednik Vlade podnese ostavku (član 51.)

Dakle, za raspisivanje prevremenih izbora (u ovom trenutku) potrebno je da budu aktivirane ili opcija 1 ili opcija 3.

Za stavljanje u proceduru opcije 1 potrebno je da svoje potpise priloži 41 poslanik; ako je opoziciji, ili barem njenom delu, stalo do izbora, neće imati problem da namakne toliko potpisa. Druga je stvar pak da li bi uspeli da obezbede najamanje 61 glas. Uz druge razloge, samoraspuštanje donosi raskid sa zavidnim poslaničkim privilegijama; mnogima možda i zauvek…

Oko broja 61 vrti se i drugi putevi do izbora. Toliko je, ergo, poslanika potrebno da bi Bojan Pajtić bio smenjen, ali i da bi bio imenovan njegov naslednik. Za prvi deo bi se možda i našlo dovoljno glasova, za ovo drugo – pa sad, barem malo teže.

Postoji, naravno, i opcija da Pajtić podnese ostavku i da se posveti samo stranci, ali da se iz nekog razloga ne pronađe 61 poslanik koji bi bio spreman da podrži njegovog naslednika.

Drugi direktni mehanizmi za raspisivanje izbora u Vojvodini – ne postoje. Raspuštanje skupštine zbog neusvajanja budžeta ili zbog neodržavanja sednica, pa zatim uvođenje privremenih mera i raspisivanje novih izbora – zaboravite, to važi samo za lokalne samouprave.

Ukoliko, dakle, u Skupštini Vojvodine nijedan blok ne obezbedi većinu, slede izbori. Voljom većine, isključivo.

4. септембар 2014.
Vreme (ni)je za letnji raspust

Da li je jučerašnje okupljanje pokrajinskih poslanika bilo i poslednje…pre letnjeg raspusta?

Striktno tumačenje propisa kaže – nije.

Oni poslanici koji su upoznati s Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Vladi AP Vojvodine komotno bi mogli da zapevaju „Zbog Ješić Gorana, nema nam još odmora“.

Član 19. te odluke, naime, kaže:

Predsednik pokrajinske vlade dužan je da predloži Skupštini izbor novog člana pokrajinske vlade u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog člana pokrajinske vlade.

Skupština Vojvodine juče je razrešila Gorana Ješića funkcija potpredsednika Pokrajinske vlade i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo – ergo, predsednik Pokrajinske vlade do 17. jula mora da predloži Skupštini Ješićevog naslednika.

Do tada, trebalo bi da ovlasti člana svog kabineta da privremeno preuzme vođenje (Ješićevog) resora. To, takođe, stoji u pomenutom članu odluke o Pokrajinskoj vladi.

Ovlašćenja člana pokrajinske vlade kome je prestao mandat vrši član pokrajinske vlade koga predsednik pokrajinske vlade ovlasti.

Pajtić će, kako se nezvanično može čuti, tu odluku doneti večeras tokom sastanka s najbližim saradnicima iz Vlade (čitaj: iz DS), među kojima će biti i budući „vd sekretar za poljoprivredu“. Njegovo ime verovatno će sutra biti obznanjeno.

(preuzeto s vojvodina.gov.rs)

Postoji, međutim, i specifična škola mišljenja koja insistira na razlici između „predlaganja (novog sekretara)“ i „održavanja sednice“. Drugim rečima – nije problem u tome da se predlog do 17. jula nađe u Skupštini, već da li će postojati, hm, uslovi da se ta sednica – i održi.

Sam Pajtić je više puta ponovio da ne isključuje mogućnost da DS prepusti vođenje tog resora nekoj drugoj stranci. Ta druga stranke je LSV, što on nije potvrdio, ali je to svima već poznato.

Ukoliko Skupštini predloži kandidata za novog člana Vlade iza kojeg stoji LSV, to će biti signal da je deo rekonstrukcije, pardon – reformatiranja, uspešno okončan. Pajtić je danas u Kažiprstu izjavio da je „moguće vrlo brzo postići dogovor o reformatiranju Pokrajinske vlade“.

Ukoliko postoji dobra volja, dogovor o svemu moguće je postići za nekoliko dana, kazao je predsednik Pokrajinske vlade i lider DS.

Ostaje pitanje – šta ako se ne bude postigao sveobuhvatni dogovor o sastavu nove Vlade, već samo o Ješićevom nasledniku? Hoće li samo zbog toga usred jula uslediti mobilizacija poslanika vladajuće većine? I da li će ona biti uspešna?

A vladajuća većina je već na prošloj sednici opasno kuburila s brojnošću – za Ješićevu smenu glasalo je jedva 63 poslanika. Navodno, odmori su već počeli…

3. јул 2014.
Uoči 33. sednice: Početak rekonstrukcije

Možda ne i poslednju (!) pre letnje pauze, 33. sednicu obeležiće prve promene u Pajtićevoj vladi od njenog formiranja, 11. jula 2012. godine. Ostavka Andora Delija na mesto potpredsednika Vlade i pokrajinskog sekretara za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice i izbor novog sekretara, Mihalja Njilaša (obojica na predlog SVM), očekivana je stvar još od izbora Delija za poslanika u Evropskom parlamentu, 25. maja ove godine. Samo se čekalo da prvi evroposlanik iz Srbije 1. jula verifikuje svoj mandata.

Sa mogućim razrešenjem Gorana Ješića, takođe potpredsednika Vlade i ujedno sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, stvari, međutim, stoje drugačije budući da se ta inicijativa pojavljuje neočekivano, čak i za samog Ješića. Ukoliko ova tačka bude uvrštena u dnevni red, a potom za smenu vladajuća koalicija plus NDS bude glasali složno, dobićemo prvi odgovor na pitanje o tome kako napreduju aktuelni razgovori između tih stranaka. I kada i kakva nas očekuje rekonstrukcija Pokrajinske vlade.

Šta je još na meniju 33. sednice?

1. Završni račun budžeta APV za 2013. Drugi deo odgovora o toku pregovoa Četvorke daće broj poslanika koji budu podržali Predlog pokrajinske skupštinske odluke o završnom računu budžeta AP Vojvodine za 2013. godinu i Izveštaj o izvršenju Pokrajinske skupštinske odluke o budzetu APV za 2013. godinu.

U protekloj godini, ostvareni budzet iznosio je 66,9 milijardi dinara. Budzetski prihodi su iznosili 61,9 milijardi dinara, što je za nešto više od 4 milijarde manje nego 2012. godine. Prihodi preneti iz ranijeg perioda u iznosu od 4,9 milijardi dinara, a što sve zajedno čini 86,39 odsto u odnosu na planiranih 77,4 milijardi. Rashodi su ostvareni u visini od 61 milijarde dinara. Prema završnom računu budzeta AP Vojvodine za 2013. godinu, ostvaren je suficit 4,2 milijarde dinara.
Ustupljeni poreski i ostali budzetski prihodi ostvareni su u iznosu od 12,6 milijardi dinara ili skoro 110 odsto. Transferna sredstva su ostvarena u iznosu od 37,8 milijardi dinara, što čini 80 odsto u odnosu na planiranih 47 milijardi dinara. Transferna sredstva čine 61 odsto ukupno ostvarenog budzeta u 2013. godini. Primanja od domaćih zadužuvanja ostvarena su u visini od 4,9 milijardi dinara ili 70 odsto u odnosu na planiranih 7,1 milijardu dinara. Prihodi od privatizacije su ostvareni u iznosu od 322 miliona, što je nešto više od planirani.

(Iz saopštenja sa sednice Pokrajinske vlade, 28. maja 2014.)

2. Izveštaj o poslovanju JVP Vode Vojvodine u 2013. Svakako bolji od onog iz 2012.

3. Nova Pokrajinska skupštinska odluka o Skupštini Vojvodine. Prva od pet PSO koje bi trebalo da budu usvojene do 30. avgusta, odnosno tri meseca nakon usvajanja PSO o sprovođenju Statuta APV. U odnosu na prethodnu, ova PSO je kraća i načelnija: nisu pobrojane nadležnosti iz Statuta, procedure će detaljno biti opisane u novom poslovniku, dok će o Službi Skupštine biti doneta posebna odluka.

Što se tiče novina….

1. Skupština, shodno novom Statutu, ne vrši više normativnu vlast, već „normativne i druge funkcije“;

2. opet shodno Statutu, poslanici više nemaju pravo na interpelaciju;

3. sekretar Skupštine postaje generalni sekretar Skupštine, s dosadašnjim nadležnostima;

4. i, kao najveća novina: uvodi se pravo poslanicima da na početku sednice 60 minuta postavljaju pitanja članovima Pokrajinske vlade, što im ne isključuje pravo na poslanička pitanja na kraju sednice.

2. јул 2014.
Razrešenje Gorana Ješića?

Umesto da na nekoj od narednih sednica konstatuje njegovu ostavku, Skupština Vojvodina mogla bi sutra Gorana Ješića da razreši funkcije pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i funkcije potpredsednika Pokrajinske vlade.

Više poslanika Demokratske stranke potvrdilo je ovom blogu da će na sutrašnjoj sednici biti zatraženo proširenje dnevnog reda s predlogom za Ješićevim razrešenjem. Potvrdili su takođe da se o inicijativi predsednika Pokrajinske vlade Bojana Pajtića za razrešenjem člana svog kabineta juče razgovaralo na sastanku poslaničke grupe „Izbor za bolju Vojvodinu“.

Odlazak Ješića iz Banovine odavno nije sporan – on je, naime, sâm još početkom maja najavio ostavku ukoliko Pajtić bude izabran za predsednika DS, te je tu odluku potvrdio odmah nakon Pajtićevog izbora – ali niko nije očekivao „ubrzavanje odlaska“ na ovaj način. Ješić je na Izbornoj skupštini DS izabran za potpredsednika stranke.

Poslanici DS, koji su tražili anonimnost, tvrde da iza razrešenja stoje isključivo politički razlozi, ukazujući na određene Ješićeve javne istupe u kojima je kritikovao politiku DS. Do zvaničnog obrazloženja koje će sutra biti ponuđeno poslanicima, Vojvođanska, međutim, nije uspela da dođe.

Ješić, koji se nalazi na godišnjem odmoru, iznenađen je ovakvim obrtom, tim pre jer, kako kaže, njegova ostavka i odlazak iz Vlade, nijednog trenutka nisu bili upitni.

„Bio je dogovor da ostavku podnesem čim potpišem isplaćivanje novca svim preduzećima koja su učestvovala u nedavnoj odbrani od poplava u Sremu, a to bi trebalo da bude za desetak dana“, naveo je Ješić u izjavi za Vojvođansku.

Izvor u Skupštini Vojvodine rekao je ovom blogu da je „inicijativu za Ješićevim razrešenjem uputio predsednik Pokrajinske vlade“, ali je pritom – ne slučajno, čini se – podsetio na to da je pre rasprave o tom predlogu potrebno da ona bude uvrštena u dnevni red.

Po ovome, inicijativa se u Pisarnici Skupštine našla danas u prepodnevnim časovima. Na takav zaključak upućuje čl. 87 Poslovnika Skupštine AP Vojvodine:

(…) Predlozi da se odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku i predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, razrešenja i prestanak funkcije, dostavljaju se najkasnije 24 časa pre početka sednice Skupštine…

Da li će predlog o razrešenju dobiti dovoljnu podršku poslanika da se o njoj i raspravlja, kao što predviđa čl. 52 Statuta AP Vojvodine, sagovornici Vojvođanske o tome, međutim, nisu imali precizan odgovor, ali su ipak upozorili na to da bi „odbijanje sigurno moglo da izazove još veće probleme u DS“. Prema istom članu Statuta, član Pokrajinske vlade biva razrešen te funkcije ako za to glasa najmanje 61 poslanik.

(preuzeto sa kurir-info.rs)

Nezvanično se može čuti da će Ješićev resor u vd stanju voditi njegov zamenik, Branislav Knežević i to sve dok se (ako se…) DS, LSV, SVM i NDS ne dogovore o tome kako će izgledati rekonstruisana Pokrajinska vlada. Opet nezvanično, kao Ješićev naslednik pominje se Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV.

Kako god se okrene, Ješićev sekretarijat će u novoj podeli karata pripasti Ligi socijaldemokrata Vojvodine, i stoga se za sutrašnju, 33. sednicu može s dosta rezona reći da je uvod u rekonstrukciju Pokrajinske vlade.

Ako ništa drugo, Pajtićeva vlada će sutra sasvim sigurno prerpeti izmenu. Umesto Andora Delija, koji je zbog izbora za evroposlanika podneo ostavku, za novog pokrajinskog sekretara za obrazovanje, upravu i nacionalne manine-nacionalne zajednice biće izabran takođe kadar SVM Mihalj Njilaš, predsednik opštine Kanjiža. Ovo kadrovsko rešenje najavio je juče sam lider SVM Ištvan Pastor.

1. јул 2014.
Dve godine Sedmog saziva

Kao nijedan od prethodnih pet (od ukupno šest) saziva, akutelni Sedmi saziv ušao je (22. juna) u treću godinu mandata ophrvan dvostrukom neizvesnošću: 1) da li će u ovom sastavu dočekati redovne izbore i 2) do kada će opozicija ostati opozicija, a vlast – vlast?

Nestabilnost vladajuće koalicije, manifestovano kroz osipanje poslaničkog kluba „Izbor za bolju Vojvodinu“ (DS) i podeljenost njenih članica prilikom glasanja, obeležilo je prethodnu godinu, bacivši tako u zasenak usvajanje, po svim merilima, ubedljivo najvažnije odluke – novog Statuta AP Vojvodine.

U tesnoj vezi s gornjim neizvesnostima je i najavljena rekonstrukcija pokrajinske vlasti, tim pre jer niko nije spreman da se zakune u to da li takvo rešenje uopšte može da ima efekte u okolnostima kada opozicija, osokoljena martovskim izborima, intenzivno priprema teren za promenu vlasti.

U drugoj godini rada ovaj skupštinski saziv je nastavio da bude hiperaktivan, barem kada je reč o broju zasedanja (u odnosu na prethodne sazive). Plastično rečeno – ovom sazivu nedostaje još tri sednice da bi bio oboren rekord u broju okupljanja pokrajinskih poslanika u toku jednog saziva.

U drugoj godini rada poslanici vojvođanske skupštine usvojili su nova, inače peta, izborna pravila, usvojili su novi Poslovnik i Platformu o polaznim osnovama za izradu zakona o finansiranju AP Vojvodine.

(Infografik by Sneža i Ćosa)

NAPOMENA: Podaci u infografiku baziraju se na odgovorima Skupštine Vojvodine na zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

25. јун 2014.
Uoči 31. sednice: 4 životno važna pitanja

Ima ih još, ali ovo su četiri najvažnija pitanja koja je pokrenula inicijativa za promenu načina izbora pokrajinskih poslanika, o čemu će danas raspravljati Skupština Vojvodine.

Zašto se baš sada predlaže nova odluka o (novom načinu) izboru poslanika u Skupštinu Vojvodine?

Zvanično, u stranci koja je pokrenula inicijativu za izmenu izborne odluke, LSV, kažu da je dve godine pre održavanja narednih pokrajinskih izbora „pristojan trenutak za usvajanje novih izbornih pravila“. Kad bi neko i mogao da se zakune da će narednih izbora zaista biti tek na proleće 2016, onda ovom potezu, pa i tajmingu zaista ništa ne bi imalo da se zameri. Ipak, od četiri izborne odluke, po kojima su održavani izbori od 1992. do 2012, tri su donete neposredno uoči održavanja izbora; i dalje važeća doneta je , recimo, 10. avgusta 2004, a izbori su održani 19. septembra 2004. I četvrta izborna odluka, a zapravo prva u nizu, imala je donekle takvu sudbinu: usvojena je 24. septembra 1991, za potrebe izbora koji su bili planirani za novembar te godine. Avaj, ti su izbori, zakazani za 10. novembar, bili su – usled proglašenja neposredne ratne opasnosti i mobilizacije – otkazani, te su održani tek na proleće 1992. godine.

Dakle, ukoliko bi za nekoliko meseci ipak bili raspisani novi pokrajinski izbori, za ovaj saziv Skupštine Vojvodine moglo bi se komotno reći da je, ako ništa drugo, barem dostojan nastavljač tradicije.

Ne treba, takođe, smetnuti s uma da uvođenje čisto proporcionalnog sistema na narednih izborima manjim strankama daleko više odgovora od kombinovanog sistema, koji dokazano pogoduje jedino velikim strankama: juče DS, sutra SNS.

Spasavanje redova Vlade (preuzeto sa kurir-info.rs)

Da li predlagači nove izbore odluke (LSV, SNS, SPS, DSS, SRS, NDS, Treća Srbija…) čine novu skupštinsku većinu?

Ova ad hoc koalicija trenutno ima dovoljno poslanika za usvajanje nove izborne odluke, i to je tema oko koje su – za sada – jedino postigli dogovor. Njene kapacitete stranke u toj koaliciji, međutim, različito vide: SNS, recimo, i kao većinu koja može da obori aktuelnu pokrajinsku vlast. Ili će izazvati nove izbore, svejedno. Možda za naprednjake, jer osim njih – malo kome se u narednim mesecima ide na izbore. Nije, otuda, malo onih koji u iniciranju izmena izborne odluke vide prvenstveno pritisak na Bojana Pajtića da konačno pristane na rekonstrukciju Pokrajinske vlade, za šta se već duže vreme zalaže LSV, koja sa DS i SVM, inače, već 14 godina tvori vladajuću koaliciju u Vojvodini. „Vidi, Bojane“, glasi ta poruka, „ako smo namakli većinu da izmenimo izbornu odluku, još lakše ćemo se okupiti da te smenimo.“

Ko će glasati za novu izbornu odluku?

Predlog nove izborne odluke podržan je potpisima 63 poslanika i verovatno se na njih sve računa, bez obzira što su predlagaču prihvatljiva 3 od 4 podneta amandmana SRS, nijedan od dva koje je podneo DSS, dok je NDS imao sugestije o uvođenju otvorenih listi, ali do juče u 11 časova nisu podneli nijedan amandman. Predlagač je odbio i amandman DS kojim se traži uvođenje personalizovanog propocionalnog sistema, ali će se o njemu, kao i o amandmanima SRS i DSS, naravno, ipak glasati na samoj sednici. Ukoliko bi nekim čudom bio prihvaćen amandman DS (duga je noć…), usvajanje izborne odluke moralo bi da bude prolongirano, budući da predlog demokrata zahteva velike intervencije u tekstu predloga odluke. (NOTE: CeSID je svojevremeno predložio da se personalizovani proporcionalni sistem uvede za lokalne izbore – PREDLOG.)

DS i SVM će, kako je potvrđeno ovom blogu, stav prema novoj izbornoj odluci doneti neposredno pred početak sednice, a sva je prilika da će njihovi stavovi biti sihronizovani. U činjenici da je predlog nove izborne odluke ušao u proceduru u ponedeljak, 3. juna, a da je predsednik Skupštine i lider SVM Ištvan Pastor sednicu zakazao za 6. jun (!), iako je za to imao rok od 10 dana (član 80, stav 3 Poslovnika), sasvim, sasvim dovoljno govori o raspoloženju predsednika Skupštine prema ovoj inicijativi, a njegovi poslednji medijski istupi – i o samom proporcionalnom sistemu.

I, neizbežno pitanje: ima li promena u klupskom poreku u Skupštini?

Kakvo je to pitanje?! Ima, naravno. U ponedeljak su klubu „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikolić“ pristupili dosadašnji član kluba „Izbor za bolju Vojvodinu“, Neđeljko Konjokrad, i dosadašnji nezavisni poslanik, takođe bivši poslanik DS, Dušan Inđić. Zvanično, klub SNS sada broji 27 poslanika – ro pod uslovom da Saša Todorović (SNS) još nije podneo ostavku (a morao bi) zbog izbora za gradonačelnika Sombora. Bio bi red i da Skupština konačno konstatuje prelazak dvojice poslanika DS, Srđana Zavišina i Lazara Račića, u redove Treće Srbije, budući da je taj transfer obavljen još 17. maja, u vrema katastrofalnih poplava u Srbiji. Posle ovih promena, klub „Izbor za bolju Vojvodinu“ sveden je na 49 poslanika.

Izvesno je, međutim, da SVM na današnjoj sednici neće predložiti zamenu za Atilu Juhasa, koji je na poslednoj sednici podneo ostavku na poslaničku funkciju zbog prelaska na mesto državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

6. јун 2014.
Vojvođanski peti način

U protekle 22 godine građani Vojvodine su sedam puta birali sastav Skupštine AP Vojvodine.

Sedam puta – na četiri načina. Osmi put će, sva je prilika, birati – na potpuno novi način.

Taj peti način izbora pokrajinskih poslanika trebalo bi da bude definisan u petak, na 31. sednici Skupštine Vojvodine.

Čist proporcionalni sistem na pokrajinskim izborima, kakav se predlaže Predlogom pokrajinske skupštinske odluke o izboru poslanika u Skupštinu APV, ne inicira se prvi put, ali nikad nije bio bliži uvođenju kao sada.

Predlog pokrajinske skupštinske odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine (tekst)

Ukoliko za taj predlog budu glasali svi poslanici koji su ga svojim potpisom podržali (njih 63), mada je dovoljno i manje glasova, na narednim pokrajinskim izborima birači će glasati za stranke/koalicije/grupe građana koje preferiraju, pri čemu će Vojvodina biti jedna izborna jedinica; s izbornim pragom od 5%, odnosno sa prirodnim pragom za stranke nacionalnih manjina, i sa D’Ontovom formulom za izračunavanje mandata.

Usvajanjem tog predloga način izbora na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou u Srbiji bio bi uniforman: primenjivao bi se isključivo proporcionalni izborni sistem.

Do petka će, dakle, na snazi biti Pokrajinska skupštinska odluka o izboru poslanika u Skupštinu APV, usvojena 10. avgusta 2004. godine, koja predviđa da se polovina od 120 poslanika bira po većinskom, a druga polovina po proporcionalnom sistemu.

Pre 10 godina političke ambicije i statutarni okvir našli su se tačno na pola puta, u vidu kombinovanog (većinsko-proporcionalnog) izbornog sistema. (NOTE: Takav sistem primenjen je prilikom prvih izbora za Skupštinu SRJ, 31. maja 1992.)

Naime, tada važeći Statut APV (iz 1991.) sprečavao je izbor poslanika po čistom proporcionalnom sistemu, ali nije onemogućavao njegovu makar delimičnu primenu.

Prema članu 22, stav 1,. tog Statuta:

Skupština ima 120 poslanika, s tim da građani svake opštine sa teritorije AP Vojvodine biraju najmanje jednog poslanika.

Kada su 2004. definisali novi izborni sistem poslanici su, za razliku od svojih prethodnika, tu odredbu razumeli ovako: od 45 lokalnih samouprava u Vojvodini, u njih 39 će građani birati po jednog poslanika, dok će u Somboru i Kikindi birati po dva, u Zrenjaninu i Pančevu po tri, u Subotici četiri, i Novom Sadu – sedam poslanika.

Vojvodina je bila podeljena u 60 izbornih jedinica, pri čemu je svaka opština koja je davala po jednog poslanika, bila ujedno i izborna jedinica; crtanje granica izbornih jedinica bilo je potrebno samo u gradovima koji su davali više (od jednog) poslanika.

Ukoliko kandidat u prvom krugu nije dobio većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavljalo za 15 dana.

Po ovom izbornom sistemu održani su izbori 19. septembra 2004, 11. maja 2008. i 6. maja 2012. godine.

Skupštinski sazivi tokom 90-ih godina su, s druge strane, rigidno i oportunistički tumačili odredbu Statuta, te su se poslanici sve do 2004. birali isključivo po većinskom sistemu, tačnije – s raznim varijacijama tog sistema.

Na prvim izborima za višestranačku Skupštinu AP Vojvodine, 31. maja 1992. godine, poslanici su se birali na osnovu Odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, koju su 24. septembra 1991. usvojila sva tri Veća Skupštine AP Vojvodine. Prema članu 45, stav 1,. te Odluke:

Za poslanika je izabran kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali, ako je na izbore izašla najmanje polovina od ukupnog broja birača u izbornoj jedinici.

Ako nijedan kandidat u prvom krugu glasanja ne dobije potrebnu većinu, bilo je predviđeno ponavljanje glasanja u roku od 15 dana.

Već na sledećim izborima, 20. decembra 1992, poslanici su se, na osnovu Odluke o izmenama Odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, usvojene 11. novembra 1992, birali na nov način: po jednokružnom većinskom sistemu (tzv. nokaut sistem).

Taj sistem opstao je, gle, samo do narednih izbora, 3. novembra 1996, kada je primenjena Odluka o izmenama i dopunama Odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, usvojena 25. septembra 1996. Ona je predviđala da se, ukoliko nijedan kandidat ne osvoji većinu glasova birača koji su glasali, izbori ponavljaju u roku od 15 dana, s tim da je na ponovoljenim izborima učestovalo TRI kandidata s najviše osvojenih glasova.

Prema svedočenju nekadašnjih političkih aktera iz SPS, taj sistem je bio osmišljen kako bi se „razbila“ tadašnja opozicija; ono što je SPS tada uspelo, vratilo mu se kao bumerang 24. septembra 2000, kada je DOS, po istom izbornom sistemu, osvojio 118 od 120 mesta. Preostala dva osvojili su – poslanici SPS.

Na narednim pokrajinskim izborima – samo jedna glasačka kutija (preuzeto sa izbornareforma.rs)

Najznačajniji pokušaj izmene postojećeg izbornog sistema, odnosno njegovog šminkanja, dogodio se pred leto 2007, kada su DS, SVM i Pokret Snaga Srbije (ako ste zaboravili, PSS je tada bio član vladajuće koalicije u Vojvodini!) predložili da se u kvoti poslanika koji se biraju po proporcionalnom sistemu, obezbedi 12 mesta za predstavnike nacionalnih manjina (po sadašnjem Statutu: nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica).

Ti zaštićeni mandati pripali bi nacionalnim manjinama koje, prema popisu iz 2002, imaju više od 10.000 pripadnika u Vojvodini, a delili bi se među njima srazmerno brojnosti: Mađarima bi pripala tri mandata, Slovacima i Hrvatima po dva, a Romima, Rusinima, Rumunima, Bunjevcima i Makedoncima – po jedan. Da je takva odluka bila usvojena, na narednim pokrajinskim izborima pripadnici tih nacionalnih manjina, pod uslovom da su upisani u posebni birački spisak, dobili bi čak tri glasačka listića, a ostali i dalje po dva.

Pošto LSV, kao članica vladajuće koalicije, ne da nije podržala takvu inicijativu (i bez tih izmena, izborni sistem je išao na ruku jedino DS), već je, reklo bi se – iz inata, sa SRS predložio donošenje izborne odluke koja predviđa uvođenje čistog proporcionalnog sistema. Sednica na kojoj je trebalo da budu razmatrani ovi predlozi, međutim, nikad nije održana, pošto ju je predsednik Skupštine Bojan Kostreš (LSV)– otkazao. O odnosima u tadašnjoj vladajućoj koaliciji, koji su i kumovali neodržavanju sednice, najbolje svedoči ovaj podatak: naredna sednica Skupštine održana je 22. avgusta 2007, a nakon toga – tek 10. marta 2008!

U međuvremenu se pojavljivale inicijative za izmenu izbornih pravila,ali formalno-pravnih uslova za ozbiljniju raspravu o toj temi nije bilo sve do usvajanja Statuta 2009, u kojem više nije bilo imperativne odredbe o reprezentativnosti svake opštine/grada u Vojvodini u pokrajinskoj skupštini. Tu odredbu, dakako, ne sadrži ni Statut koji je usvojen 22. maja ove godine.

I, eto, ta inicijativa je dočekala svoj trenutak. U junu 2014. godine.

Nju je i ovaj put pokrenuo LSV, a u tome ih podržavaju SNS, SPS, DSS, NDS, dvojica poslanika Treće Srbije, i – kao i pre sedam godina – SRS.

Sve njih okupila je ambicija da izborni sistem bude promenjen. Pokazaće se brzo – da li samo to.

4. јун 2014.
Nakon Statuta: „Putna mapa“ upodobljavanja

Statut AP Vojvodine sutra stupa na snagu, kao i Pokrajinska skupštinska odluka o sprovođenju Statuta AP Vojvodine. Oba akta usvojena su na sednici 22. maja, i za oba je propisano da imaju stupiti na snagu osmog dana po objavljivanju u „Službenom listu AP Vojvodine“: u Statutu takav rok naznačen je u članu 65, a u PSO o sprovođenju Statuta u članu 11.

Oba akta objavljena su 22. maja, dakle odmah po usvajanju, u „Službenom listu APV“ broj 20/2014.

Od sutra, ergo, počinju da teku rokovi za usklađivanje pokrajinskih propisa sa novim Statutom.

Prema članu 8-om PSO o sprovođenju Statuta APV, usklađivanje svih pokrajinskih propisa „izvršiće se do 30. novembra“. (NOTE: Šta se dešava ako se taj rok prekrši? Pa ništa, u pitanju je klasična instruktivna odredba koja ne podrazumeva sankciju za njeno kršenje, objašnjavaju pravnici; uostalom, da li je neko osetio sankciju za to što još nije donet zakon o finansiranju Vojvodine, čije je donošenje propisao Ustavni zakon iz 2006?)

Za usvajanje, tačnije upodobljavanje najvažnijih pokrajinskih propisa sa Statutom, Skupština Vojvodine imaće, međutim, duplo kraći rok, odnosno trebalo bi da budu usvojene do 30. avgusta ove godine.

Koji su to propisi – precizirano je čl. 8. stav 2:

Pokrajinske skupštinske odluke o Skupštini APV, o Pokrajinskoj vladi, o Pokrajinskoj upravi, o Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu i o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, doneće se najkasnije u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ove Pokrajinske skupštinske odluke.

Čim odluke o Skupštini, odnosno Pokrajinskoj vladi budu stupile na snagu, počeće da teče rok od 60 dana – propisan čl. 8. stavom 3. – za donošenje poslovnika Skupštine, odnosno poslovnika Pokrajinske vlade.

Poslovnik Skupštine APV i Poslovnik Pokrajinske vlade doneće se najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu Pokrajinskih skupštinskih odluka iz stava 2. ovog člana.

U predlaganju propisa kojima je neminovna izmena učestovaće, svaka u svom delu, i Skupština Vojvodine, odnosno njeni odbori, i Pokrajinska vlada, odnosno njeni sekretarijati.

Jedan takav, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice dostavio je, postupajući po zahtevu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, SkupVojvblogu spisak pokrajinskih propisa čija se izmena priprema u tom sekretarijatu.

(iz odgovora na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja)

U ovom Sekretarijatu, kao ni u Sekretarijatu Pokrajinske vlade, međutim, ne poseduju podatak o tome koje je sve propise u narednim mesecima potrebno uskladiti sa Statutom.

Sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice nije, kako stoji u odgovoru, „nadležan da prati rad ostalih pokrajinskih organa uprave“, te samim tim, je li, i ne raspolaže podacima koje smo tražili.

Ipak, kako se navodi, taj Sekretarijat planira da o obavezi usklađivanja propisa sa Statutom pismeno podseti sve sekretarijate „da svako iz svoje nadležnosti pripremi usklađivanje akata za koje su oni predlagači, kao i da pojedinačne kate koje su doneli iz svoje nadležnosti usklade sa Statutom APV“.

No, makar nam je dat nagoveštaj o tome kakva će biti priroda predstojećeg upodobljavanja propisa sa Statutom, kao i redosled njihovog upodobljavanja:

29. мај 2014.
Potvrđivanje statuta APV: kraj „španske serije“
Drugi put za četiri i po godine Skupština Vojvodine će sutra na svom dnevnom redu imati usvajanje statuta Pokrajine. (NOTE: Na osnovu odluke koju je tada usvojila Skupština, prvi put se, striktno govoreći, radilo o proglašenju Statuta.)

Čak PETI put za pet i po godina statut Vojvodine biće tema skupštinske rasprave. U proseku, dakle, na svakih 13 meseci. Skoro kao budžet.

Koliko je aktova koji su doživeli sudbinu vojvođanskog statuta? Malo, ako ih uopšte ima. Evo šta je taj akt preživeo od 2008. godine (NOTE: Pošto je prošle nedelje Predlog statuta utvrđen sa 99 glasova, ishod sutrašnje sednice je neupitan; još odavno.):
- utvrđivanje predloga statuta (broj 1): na sednici 14. oktobra 2008.
- usklađivanje Predloga statuta APV za Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine: na sednici 7. novembra 2009.
- davanje prethodne saglasnosti u Narodnoj skupštini (broj 1): 30. novembra 2009.
- potvrđivanje/proglašenje statuta (broj 1): 14. decembra 2009.
- utvrđivanje predloga statua (broj 2): 14. maja 2014.
- davanje prethodne saglasnosti u Narodnoj skupštini (broj 2): 20. maja 2014.
- potvrđivanje – tačnije, usvajanje statuta (broj 2): 22. maja 2014.
Potpisivanje Odluke o proglašenju Statuta APV, 14. decembra 2009. (foto: B92)

(U kategoriju „usklađivanje“ svakako spada i sednica koja je održana 14. maja – Predlog statuta koji je tada utvrđen zapravo je rezultat kompromisnog upodobljavanja s odlukom Ustavnog suda od 5. decembra 2013, kada je dve trećine odredaba Statuta APV proglašeno neustavnim.)

Da utisak o „statutarnoj španskoj seriji“ bude potpun, tekst Statuta nije menjan samo na sednicama Skupštine Vojvodine, već i na skupštinskom Odboru za propise.

Ali o tome uskoro u posebnom postu.

I za kraj: sutrašnja, 30. sednica Skupštine Vojvodine održava se u okolnostima vanredne situacije u zemlji zbog katastrofalnih poplava, ali od te vanrednosti nema ni traga u unutrašnjem životu Skupštine. Predsednik Skupštine Vojvodine sutra će, tako, na početku sednice konstatovati promene u poslaničkom klubu „Izbor za bolji život“: poslanici Srđan Zavišin i dr Lazar Račić napustili su DS i taj klub i pristupili Trećoj Srbiji.

Transfer je, inače, ozvaničen 17. maja (sic!) na konferenciji za novinare Treće Srbije.

Vladajuća koalicija od sutra, dakle, raspolaže sa 67 poslanika (šest više od apsolutne većine):

Izbor za bolji život – 50 poslanika

LSV – 10

SVM – 7
21. мај 2014.
Majska skupština

Skupština Vojvodine – ima li nekog da to još ne zna? – razmatraće sutra Predlog statuta AP Vojvodine sa Predlogom odluke o davanju prethodne saglasnosti na Predlog statuta AP Vojvodine.

Uz ostalo, tim Predlogom u upotrebu se, pored zvaničnog grba i zastave, uvode i tradicionalna znamenja – zastava i grb. Tradicionalni grb je inače ustanovljen na tzv. Majskoj skupštini, koja je održana 13. i 15. maja (po novom kalendaru) 1848. u Sremskim Karlovcima.

„Prilikom zakazivanja sednice za vodili smo računa isključivo o rokovima koje je zadao Ustavni sud, slučajno je to 14. maj, a ne o istorijskim datumima i njihovoj simbolici“, kategoričan je u objašnjavanju bio jedan poslanik opozicije.

Predloženi tradicionalni grb AP Vojvodine

Ergo, da bi tekst predloga bio usvojen i bio poslat u Narodnu skupštinu na davanje prethodne saglasnosti, potrebno je da za njega glasa najmanje 2/3 poslanika (80). Biće ih, sve je dogovoreno.

Sa dobijenom prethodnom saglasnošću, vraća se na potvrđivanju u vojvođansku skupštinu. Čim bude svečano proglašen, važeći Statut iz 2009. odlazi u istoriju.

Na sutrašnjem, 29. okupljanju pokrajinskih poslanika dogodiće se, međutim, nešto daleko važnije od izglednog usvajanja Predloga statuta.

Važnije?

O, da.

Verifikacijom mandata poslanicima SRS Ivani Zečević, Lazaru Čaviću i Nikoli Laliću mediji će moći da izveste da radikala ponovo ima petoro u poslaničkim klupama. Iako poslanički klub od ostavke troje poslanika sve vreme postoji. Privremeno u krnjem sastavu, doduše.

Od sutra će, tim čudom eto, svi zbirovi ponovo davati 120. Svakako će sad biti lakše da se računa.

Od toga zaista nema ničeg važnijeg.

13. мај 2014.